МАРКО ЦАР - Ајндховен < > Београд
Бескрајна срећа женског тела које више није Њено
• Тело као породични или тржишни капитал
• Прописи за одржавање тела, аутомобила и куће
• Како задовољити мушкарца, тржиште и Систем свемогућег Оца
• Обрезивање жена је постало свеобухватно и траје читав животU svetu korektnog islama žena treba da bude pokrivena. Njena intima, njeno telo pripada mužu, domu i porodici. U tom smislu žena nije vlasnik svog tela. Njeno telo izolovano je od zajednice u kojem živi i ona ne može da ga ponudi na tržištu. Telo, vlasništvo muža, oca ili braće deo je porodičnog kapitala i na tržistu žena nastupa indirektno, preko posrednika.
U modernom kapitalizmu žena treba da bude otkrivena. Njena intima, njeno telo nalazi se stalno na tržistu, žena je vlasnik svog tela, štaviše, ona ga naprekidno procenjjuje, održava zbog tržista i prodaje na tržistu. Posto je žensko telo samo tržisna vrednost, ono je neprekidno u okvirma tržisnih odnosa u koje žena ulazi direktno.
Kontrola ženske seksualnosti jeste jedano od osnovnih preduslova za razvoj civilizacije. Muškarci su kukavice, oni ne mogu podneti ženu kakva jeste, oni su neprekidno u strahu i teže represiji nad ženama. I dok se ponegde u tu svrhu i danas koriste mere sakaćenja (amputacija klitorisa radi smanjenja intenziteta doživljaja), u demokratskom svetu tržista, kontrolu ženske telesnostu regulise samo tržiste preko vlasnika tela - žene same.
Vlasništvo i pitanje vlasništva nad telom jeste obaveza u “civilizovanom drustvu”. Integritet tela, nekada skrivenog ispod nošnje više ne postoji, telo je javno, fragmentirano – samo skup delova od kojih je poželjno sastojati se. Delovi koji su opšteprihvaćeno “ružni” smanjuju tržisnu vrednost žene na tržistu relacija i partnera, nasuprot tome, sastavni delovi žene koji odražavaju tekuće preference tržista podižu njenu vrednost. Sa svih strana se sugeriše da zadovoljavanje odredjenih estetskih kriterijuma jeste i merilo opstanka na tržistu.
Zadovoljavanje ličnih potreba i potreba porodice više nije dovoljno. Žena neprekidno mora da zadovoljava drustvo igrajuci najrazlicitije uloge koje su joj nametnute. Uloga, definisanih medijima ima bezbroj i žena svakodnevno mora da igra ulogu ljubavnice, majke, poslovne žene, kurve, umetnice, itd. U tom smislu, biće emancipovane žene vise i ne postoji, osim mozda u nekoj pukotini izmedju sna i svesti. Savremena žena je prikaza, pošto mora da bude sve, ona efektivno nije više ništa.
Zadovoljavanje patrijarhalnog muškarca zamenjeno je zadovoljavanjem Sistema, jednog patolosko prosirenog, principa svemoguceg Oca, imaginarnog muškarca čiji je autoritet potvrdjen snagom medija koji kontrolišu i žene i muškarce. Ovaj apstraktni otac, srodan protestanstskom Bogu ne može se nikada zadovoljiti, on zahteva, ne dajući, on propisuje, ne objašnjavajući. Njegov autoritet je neprikosnoven.
U paradoksalnosti situacije, žena jeste vlasnik tela, ali telo vise nije njeno. Telo je javno, za tela važe propisi kao za održavanje automobila ili kuća. To su “njene noge, njena stopala, njene grudi, njene usne“. Sve se da popraviti i promeniti u skladu sa propisanim merilima i zahtevima Svemogućeg. Realni muškarci jesu samo eksponenti Oca, kao sto su to i ostale žene. Konkurencija medju ženama jeste bespoštedna i nemilosrdna. U toj borbi nema zarobljenika, a rat svih protiv svih je neprekidan, baš kao što govore i ideološke premise modernog, “demokratskog” drustva izgradjenog na premisama hobsovskog fašizma.
U razvijenom kapitalizmu, žene koje ne žele da učestvuju u ovoj igri smeštaju se u ranoj mladosti na marginu društva, te svoje odbijanje da učestvuju u tržisnoj utakmici imaju platiti sporim umiranjem i ulogom narkomanke ili duševne bolesnice. U tom smislu one su najčešće isključene iz procesa radjanja. Ova efektivna sterilizacija ima za ulogu da spreči širenje netržišnih uticaja izmedju generacija.
Ono što preostane jeste beskrajna sreća šoping molova i beskrajna depresija zivota domaćica kada se vrate u svoja predgradja. U odgajalištima sistema, fenomen medjuženske agresije (high school queens, girls groups) ne nalazi na objašnjenje koje je i nemoguće u okviru kapitalisticke sociologije. Ova agresija upravo raste kako tržiste preuzima ženu.
Opisani razvoj zaista ženu čini ravnopravnim sa muškarcom. Iz stanja potčinjenosti u kome je bila vekovima žena ulazi na tržiste ravnopravna ostalim robama. Obrezivanje, bolni potez nožem ili komadom razbijene flaše sada je naučnije, sveobuhvatnije. I traje neprekidno, čitav život.
MC (Марко Цар)