МАРКО ЦАР
Radionica za sitne popravke
Kroz prljavo staklo izloga
posmatram
kako teku godine.Lišće evo ponovo opada,
a to,
to kao da se juče dogodilo.Jedna gospodja pokucala
je na vrata i ušla.Bez mnogo objašnjenja
stavila je
svoj život na tezgu."Majstore", rekla je,
"evo, ovo je moj život,
nešto nije u redu.
Možete li molim vas
da učinite nešto".Pogledao sam njen život.
Bilo je tu svega:Mesntrualne krvi,
udaraca.
Dečijeg smeha.
Ludila, pakosti, bolesti.
Patnje.
Mirisalo je na spermu,
mirisalo
je naftu i
parafin.
Video sam udarce
i maske,
modrice i poljupce.Pomisliih:
"Evo, čitav jedan život,
na tezgi, tu ispred mene".Nudi mi da mazim
tu nesrećnu
sluz koja plače.Nudi mi da volim
tu mrtvu bebu
koju niko nikada nije pomilovao.Preliva se i kipi.
Umire.
Skiči.
Vrišti.
Truli.
Laže.Prska i mene i radnju
i nebo kiselinom sakupljenom decenijama.Rekoh:
"Gospodjo, ovo
je radionica za sitne popravke.""A vaš život, kako bih rekao,
zahteva posebnu popravku,
jednu sveobuhvatnu popravku,
i posebnog majstora.
A ja nisam taj".Pogledala me uplakanim očima,
Pokupila svoj život i pobegla iz radnje.Eto. Kao da je juče bilo.
Lišće ponovo opada.A ja držim vrata pod ključem.
I ne puštam svakoga unutra.MC
Kurs
Kristina Zajgler držala je "Osnovni kurs samozadovoljavanja" za žene.
Polaznice bi se poredjale u krug sa glavom prema centru, svaka sa velikim belim plastičnim falusom u ruci.
A Kristina bi na sebi pokazala šta i kako. Kuda, kada i koliko. Sve do sanjanog vrhunca u obliku refleksnog grča bledih butina.
Polaznice bi se sramile, a Teoretičarka orgazma bi ih hrabrila potpuno svesna važnosti Profesije.
„Postoji način“, rekla bi. Postoji naučno utemeljen način da se doživi sreća. Moguće je izmeriti radost. Sve je prosto pitanje kompeticije i odbrane od tuge tela.
A ovo su samo poslednji dani.
MC - MARKO CAR
Тако, нема више уметности, она је постала „наш сопствени лик“, селфи. – Слободан Шкеровић
"Vratimo se na početak. Svuda oko nas je spektakl. Spekatkularni smo i mi, obuhvatajući spektakl postajemo svesni spektakularog sebe. Naši pokreti, naši uzdasi nisu ništa drugo do gomila slika, standardizovanih, urbanih slika, lepo obučenih, osmišljenih, dobro produciranih. kao film.
Pišemo o sebi. Opišimo sobu u kojoj živimo, ima ona neke sličnosti sa situacijom poznatih likova iz medija. Recimo svima kakvu muziku slušamo. To nije neka naša muzika, to je zajednička muzika, zajedničko iskustvo, proizvod koji su svi probali, kako koka kolu. I filmovi.. ispričajmo šta smo gledali, neka se neko nadje ko liči na nas. Neko ko je jeo istu Umetnost koju smo zajedno konzumirali sa milionima drugih.
Mi ne možemo bilo šta drugo izreći o sebi, mi više i ne postojimo izvan ravni konzumacije. Što smo više svedeni sve smo važniji, sami sebi.
Postoji milion stvari koje bismo mogli uraditi za druge, ali najlakše je diskretnim klikom reći da ti se svidjaju. To je i suština interneta. Krici iz mnogih grla sami utihnu, ostaje skoro nečujno, nervozno kliktanje, kuckanje.
To je ego poezija, nejasi zvuk kakav očekujemo da bi se mogao čuti iz mrtvačkog sanduka dok leš jedu crvi. Mi smo ti crvi. Ova planeta je leš. Spektakl je pokrov i ornamenti su spektakl.
Zato pišemo ego poeziju."
Autor MC - Marko Car