Marko Car
Snalaženje u praznini
Savremeno poimanje sveta sastoji se u bezumnom i racionalnom obozavanju šuma. Na televiziji ionako nema ništa bolje. U uslovima tržišnog totalitarizma sadržaj polako i sigurno gubi na važnosti. U uslovima multiplikovane prodajnosti, materija biva primorana da poštuje zakone totalnog marketinga.
Tok se ubrzava, i da bi manipulacija bila brža i lakša stvari moraju postati lakše. Laganije. Bezsadržajnije. Životi imaju biti prazni i reproducibilni. Ono što se doživljava kao sopstveno ja u stvari je grubi polufabrikat.
Knjige, filmovi, takozvani kulturni sadržaj postaju šum. Postmoderna, slikarke koje beskonačno rade autoportrete, pisci koji opisuju lavirinte sopstvenog ega, video klipovi sa Savrsenim Sisama.
Šum. Sa svih strana šum. Dodirivanje crveno belih limeniki jeste više od magijskog rituala jer ono što se prodaje je imaginarni lifestyle. Lifestyle je prazan, nema ničega do simbola. Otvarate limenku, puna je zašećerene vode koja garantuje mladalački optimizam.
Šum zaglušuje život. Književnici "prepliću svoja postmoderna tkanja". Čitaoci i čitateljke maštaju o svojim prvim, drugim i sedmim ljubavima, sve u skladu sa slatkim uputstvima Doktrine.
Totalitarizam je pojeo život. "Nadahnute", neformalne supruge kasnijih srednjih godina odlaze na "fancy mesta" konzumirajući Viši oblik stvarnosti.
Šum natapa prazne ego školjke. Iznutra neko slabašno cvili. Nešto smrdljivo curi. Kao zubna gangrena. Tamna senka prelazi preko posetilaca rasprodaja, To nije to. Ruke su prazne.
Aušvic u malim dozama je svakodnevno iskustvo miliona. U sobama za deprivaciju jedini nadražaj jesu pokreti Tržišta. Jedina muzika je pesma reklama. Prosta reprodukcija stvar je statusa. Deca se radjaju da bi bila žrtvovana i dresirana u manježima za mlade potrošače.
I sve je pozitivno. Sve je prokleto pozitivno. Pozitivni su žigoloi, ekonomisti, vodoinstalateri, ratnici, ratni zločinci, biznis gurui, pozitivni su i eksperti koji nam iz druge ruke govore sve što znaju o životu Slavnih.
Odnekud dopiru zvuci klavirskog koncerta. Lepo vaspitane devojčice i dečaci sviraju klavir. Stalno greše, ali se trude.
Nalazite se na mracnom stepenistu. Na trenutak vam se čini da ćete brzo i lako naći put do prizemlja. Ali najednom, svetlo se gasi. Tražite prekidač stepenišnog automata, ali prekidača nema. Nema ni stepeništa, nema ni rukohvata. Ničega nema osim Vas i Vaše šuplje ideje o sopstvenoj vrednosti. Nešto kao neočekivana varijacija na temu idealnog godišnjeg odmora. Decibeli šuma razaruju vam slušni aparat. Da nije tako glasno, čuli biste da neko usamljeno biće vrišti u mraku.
MC
Nagradjeno na konkursu Foi Genisa