БеоГраД
ВРЕМЕ МАСКИ - 1999. ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА
текст написан и читан поводом 10-годишњице НАТО дивљања, али све је остало исто...
Година 1999, са три обрнуте шестице, може се тумачити и као Година Маски. У Србији, то је маска режима на издисају; у Европи маска на лицу користољубивог батлера, услужног према Великом Босу; у Америци маска демократије на лицу агресивне киборг-империје.
Век који је започео Ничеовом објавом смрти Бога, завршио се уздизањем лажног бога који је вратио манипулацију, насиље и право на пљачку у јавни живот и међународне односе. Оне три деветке почеле су да наличе на свој преокренут, библијски лик.
Те, 1999. године, већ сам био «домаћи» на Интернету, откривао чари и мане интерактивности у електронској књижевности и знао виртуелне станице где су се окупљали наши. Тада није било регионалних и локалних портала и сајтова и Сербиан кафе на Мрежи окупљао је све из бивше Југославије, расуте по свету. На форуму Књижевност тек по понеком изразу или политичком ставу могло се наслутити ко је Србин, Хрват, Босанац, Македонац... Тамо сам 23. марта послао пробну поруку – опомену:
Hranismo se fantazijama,
Srce posta svirepo od te hrane;
Snaznije su nase mrznje
Od nase ljubavi...
V. B. Jejts
Meditacije u vreme gradjanskog rataДобио сам неколико коментара и одговора и сутрадан, 24. марта, по повратку из УКС, објавио извештај о промоцији младеновачког часописа «011» и о напетој атмосфери ишчекивања у Удружењу и на београдским улицама под насловом «БЕОГРАД, ДАН ПРВИ». Исте вечери:
Iza njega je odjeknuo snažan i dubok tresak koji pomera zidove. U daljini je zapištala snažna sirena, zatim druga, bliža; negde u susedstvu treća, slivajući se u zlokobni hor koji se zaorio nad svetlucavim, noćnim Beogradom. Pred njegovim zbunjenim očima severni deo zamračenog beogradskog neba obasjala je velika, krvavo-rumena lopta, praćena detonacijama.
Током следећа три месеца, сваког дана када је било струје и моје довољне концентрације, објављивао сам текстове на Мрежи – записе, лична виђења бомбардовања и туђа, пренета са мреже, извештаје руских сателита о бомбама и «томахавцима», цитате са мојим коментарима – све под заједничким насловом «БЕОГРАД, ДАН ПЕТИ, ДЕВЕТИ, ДВАНАЕСТИ...» - и добијао много одговора, коментара, другачијих мишљења и полемичких ставова, од којих су многи објављени у роману.
Тако је настао «С@вршен злочин – интернет viva-vox роман», објављен већ у септембру исте године, потом виђен и у ширем избору за НИН-ову награду и проглашен за први српски интернет роман.
При крају романа, пре завршне интернет-полемике и метафоричног извештаја астронома о открићу планете - близнакиње Земље, иде текст
BEOGRAD - DAN SEDAMDESET PETI
ONO ŠTO SE NE MOŽE OPROSTITI – (6. Jun 1999 15:43 (195.250.*)
Bezumlje se, izgleda, privodi kraju. Rakete još eksplodiraju po Kosovu i ponegde po Južnoj Srbiji. Beograd, Niš i druge gradove nadleću mala jata bespilotnih letilica (noćas ih je bilo 4-5 nad Senjakom i još poneka tu i tamo). Snimaju, valjda, ono što su do sada razrušili, da im ostane za uspomenu. U Beogradu se više i ne daju uzbune, a PVO samo izuzetno otvara vatru. NATO avioni su do juče povremeno probijali zvučni zid, i to usred dana i koordinirano, po nekoliko u istom trenutku, da se zvuk raširi što dalje - kao pijanac koji ne može da veruje da je noć njegovog ludila prošla, pa prazne flaše lupa o zid da ponovo privuče pažnju...Vojni dogovori su počeli na srpsko-makedonskoj granici, u Blacu, u kafani sa višestruko
simboličnim imenom: Evropa 93. Nastavljeni su nа kumanovskom sportskom aerodromu - pod šatorom. To je, izgleda, i put koji smo i mi i Evropa u međuvremenu prošli - od Evrope u bivšem značenju te reči do poljskog šatora...Ako bude sreće i obostrane pameti (mudrost je, nažalost, naivno očekivati), vremenom će mnoge rane zaceliti i ostati kao opomena (verovatno uzaludna) onima posle nas. Ostaće i novostvoreno ili staro, sada samo potvrđeno i bombama duboko utisnuto, nepoverenje u Zapad i njegove vrednosti koje su se pokazale tako tanušne, beščašću i manipulacijama sklone...
Ali ono što se jednostavno ne može oprostiti i što treba pamtiti to su pobijena deca, zatim srušeni mostovi i teška zagađena zemlje, vode i vazduha...
МАСКЕ КОЈЕ ТРАЈУ
Прошло је десет година. Многе маске које су унижавале 1999. годину стоје и даље.
Покушао сам да из самог романа, без накнадне памети, извучем делове-цитате који и данас значе исто, слично, или озбиљно опомињу:Da i nasa istorija broji 200-300 godina verovatno bi se drugacije ponasali, druge matrice bi ‘radile’ u nama. Ali zasto bih ja svoju duhovnu i ljudsku sustinu i ponasanje sveo na: budi efikasan, pobedi odmah ili se prikloni, proizvedi, prodaj, kupi... Cemu ta efikasnost, ‘pobeda’ trenutka, vecita kupoprodaja?
Jebi ga, narod ubijaju. Narod je glasao kako je glasao... Zao mi je dece. Deca pojma nemaju, a placaju... Ne idem na opsteNARODNA veselja, naravno. Ne
volim gomilu. Ipak, moram reci da imaju veeeeeeeeeeelika muda. Priznala ti to ili ne... Ne zaboravi. Mozda suluda, ali veeeeeeeeeelika...Istorija je završena. To je ono u šta nas liberalna Internacionala pokušava uveriti topovima, avionima, ekonomskom blokadom, omalovažavanjem naše prošlosti, medijskim podvalama i nameštaljkama i na stotinu drugih načina.
Amerikanci, piše Bodrijar u svom putopisu iz Novog sveta, koriste dva osnovna oružja: avijaciju i informaciju. To jest, fizičko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
Jeste li razumeli? Ako niste, zamračite prozore!Za podizanje nove duhovne vertikale traži se jedna drukčija vrsta napora, koja nije dovoljno upražnjavana na našem tlu. Ne moramo prihvatiti svet takav kakav je, ali ga moramo shvatiti. Shvatanje nije isto što i prihvatanje, kao što ni demonstrativno neprihvatanje nije najbolji put za očuvanje svoje kulturne izuzetnosti.
Pritisci kojima smo izloženi, onemogućavaju samokritičko preispitivanje, smelo uzletanje iznad datosti, oporavak od vekovnih zastranjivanja, osvešćenje u okruženju koje nam nije naklonjeno, i katarzu. Milovan Danojlić, oktobra 1998.Uciti i od drugih je, naravno, potrebno, ali ono ne moze, ne sme, da pocne pod bombama ‘ucitelja’. Prva lekcija Zapada o demokratiji time je sasvim obezvredjena jer je demokratija odlucivanje o javnim stvarima bez sile kao resenja. Sada se sila vratila u javni zivot, temeljni smisao demokratije je doziveo potpuni krah.
Vrhunski proizvodi civilizacije duge dvadeset vekova sada sluze upravo razaranju samog
civilizacijskog smisla. U ime humanizma razara se sama ideja humanosti.KO JE MIKI MAUS? - Apr 16, 1999 19:08 (203.109.*)
Predlazem vam da procitate The Nation, vodeci liberalni casopis Amerike od 30 septembra 1996. i tekst Gor Vidala. On ce vam objasniti da je Miki Maus glavni i odgovorni urednik i najgledanijih televizijskih kanala NYT, ABC, CBS, CNN, NBC, Time - ali i mnogih casopisa po Americi i drugde po svetu.
Gor Vidal je imao velikih problema sa Miki Mausom. Ostali koji zive u njegovom zacaranom svetu - stotine miliona drugih – oni nemate problema sa njim. Jer ne znaju da on - iako je imaginarni lik - ipak vlada svetom.
Samo je Miki Maus sposoban da ih ubedi da plate taksu za bombe koje padaju na mnoge zemlje sveta (4 zemlje u osam meseci - Sudan, Avganistan, Irak i Jugoslavija) zatim da ih uveri da sve te bombe padaju zarad mira, a potom da ih navede da, kada vec plaćaju kreiranje katastrofa, daju i dobrovoljne priloge za izbeglice - tipa onih jadnih Albanaca - i jos da se posle svega osecaju super i da najlepse misle o sebi.
Verujem da to jedino genij Diznija moze da uradi.BEOGRAD - DAN DVADESET OSMI
NAJGORI OD SVIH VEKOVA 20. Apr 1999 16:40 (194.247.*)
Posle smrti trogodišnje Milice Rakić reči postaju suvišne, posebno rasprava o umetnosti
postmoderne. Međutim, ono što se mora reći je sledeće: najcrnji strahovi postmodernista postaju naša realnost...
Naziv postmodernizam zavarava, nije u pitanju nikakav pokret/stil/pravac...
U pitanju je nešto mnogo dublje - raskol u stanju svesti na kraju jednog katastrofalnog veka, i to veka koji je obećavao da će biti vrhunac ljudskog razvoja posle belle epoque kraja XIX veka.
Ogroman napredak u tehničko-tehnološkom razvoju pratila je nova, neviđena moć upotrebljena za nasilje, dehumanizaciju, upotrebu čoveka, njegovo uništavanje: dva svetska rata i oko 200 lokalnih, Gernika, Aušvic, Dahau.... Jasenovac, Gulag... Drezden, Varšava... Hirošima, Nagasaki, agresija na Jugoslaviju - najveći broj ratova u jednom veku otkako postoji svet, neuporedivo najviše smrti, daleko najviše civilnih žrtava...
Razvoj je upotrebljen protiv čoveka i života, progres je postao pokretač razaranja.
U takvim vremenima nestala je vera u kontinuitet razvoja, pa time i u tradiciju, sve je stavljeno pod sumnju i preispitivanje. U umetnosti, ranije je nekoliko generacija stvaralo pod okriljem jednog pravca/stila, sada se tokom jedne generacije promeni po nekoliko preovlađujućih stilova. To je grozničavo traženje rešenja/izlaza, umnožavanje pozicija sa kojih se posmatra svet jer tradicionalne nisu dale rezultate - bile su ili ideološke ili jednomisleće ili bar uskomisleće...Ovo je po mnogo čemu negativan “veliki rat”: po sramnoj nesrazmeri moći njegovih aktera, po bezdušnosti rušenja i korišćenja najmodernije tehnologije, po velikoj laži, prevari i falsifikatima propagandne retorike i medijske pratnje, po velikoj podvali političkih patuljaka istorijskom svetu, njegovim tekovinama i principima. Najzad, to je rat velikog rušenja istorije sa dominirajućim obeležjima ljudske drame i tragedije obeju naroda - Srba i Albanaca od koje njegovi akteri žele da operu ruke... (Jagoš Đuretić)
Nebeski jahaci, Pustinjska oluja, Milosrdni andjeo - nazivi ratnih misija se smenjuju od pompeznih do sarkasticnih, ali deviza americkih i NATO pilota ostaje ista: Ispali i zaboravi! Sta mislite - zasto?
TEHNOLOGIJA ZLA – 2 Jun 1999 23:10 (33.123*)
Posle dvadeset vekova razvoja ljudskog društva, civilizacije i demokratije, odnosi između država i naroda ponovo su se sveli na najprimitivnije vidove bezobzirne sile, nemilosrdnih razaranja i nebrojenih smrti nemoćnih i nevinih.
Tehnologija zla na kraju ovog veka nadmašuje sve što se ikada događalo u istoriji. Ljudsko društvo, njegove kulture i civilizacije, gradovi, privreda, sirovine, voda i vazduh, čitava planeta - ugroženiji su neko ikada ranije. Već decenijama živimo na račun naše dece i potomaka, ovu planetu koju smo od njih pozajmili vraćamo im ruiniranu za mnogo pokoljenja: brojne, islužene, već “šuplje” nuklearke, stokovi zastarelog nuklearnog oružja koje se ne može uništiti, milioni tona radioaktivnog otpada,
različite posledice više od dve stotine ratova vođenih u ovom veku, pritisak miliona i miliona nasilnih smrti...И за крај, мало хумора из романа:
BEOGRAD - DAN SEZDESETI – 22. Maj 1999 11:26 (195.250.*)
Smeh, tu najčistiju ljudsku energiju jačaju pritisci i uskraćivanja, a ne mogu da uguše ni
razaranja i uništavanja... PosleMonika, stisni zube,
F-117 je oborio Sinisa Mihailovic iz slobodnog udarca i
Izvinite, nismo znali da je nevidljiv - evo novijih:
Posle zestokog raketiranja Nisa javlja se Beogradjanin i pita prijatelja:
- Jesi li dobro?
- Ma, ne znam ni sam...
- Kako se osecas od jutros...
- Pa, osecam se nekako promaseno...POTREBAN SAVET – Kremba 25. Maj 1999 04:50 (212.62.*)
Imam u dvoristu ‘poklonjenu’ rupu od jedno 3,5 metra dubine i jedno 10-ak metara sirine... Sta bi mogao da zasadim??? (Mislim, da ne zvrji prazna!).
P.S. Da znate samo kol’ko je vazduh u stanu sveziji kad nema prozora!!!
A i okolina je malo drugacija...
Околина јесте другачија, али су, и после десет година, многе маске остале исте.
Миливој Анђелковић