БеоГраД
Златна плакета библиотеке у Неготину
Прво вест из «неутралног извора»:
NEGOTIN – Zatvoren je konkurs Narodne biblioteke “Dositej Novaković” iz Negotina za književnu nagradu “Mirko Petković”.
Ove godine je na konkurs pristiglo 115 radova a žiri u sastavu: Živko Avramović, predsednik, Aca Vidić, član i Živko Nikolić, član proglasili su najuspešnije:
1. Zlatna plaketa ove godine pripala je Milivoju Anđelkoviću, književniku iz Beograda.
2. Srebrna plaketa pripala je Violeti Vučetić, književnici iz Beograda.
3. Bronzana plaketa pripala je Mikici Iliću, književniku iz Bosuta.
Završna smotra i dodela nagrada obaviće se u subotu 31. oktobra u 12 h u Negotinu.
На анонимни конкурс послао сам причу «Бели Господин», што је био један од надимака и наслов романа Мирка Петковића, глумца, сликара, књижевника и боема кога сам познавао и са којим сам се, нажалост кратко, дружио...
У четвртак. 29. октобра, зазвонио је телефон - Власта Младеновић, књижевник и уредник књ. трибине библиотеке у Неготину: - Честитам...
У суботу сам у Неготину био, плакету и друге похвале примио, кратко «слово» одржао, славској вечери присуствовао (31. октобар је Свети Лука, што је и слава библиотеке)...
Упознао сам књижевнике из региона, чланове жирија и другонаграђену Виолету Вучетић.
Библиотеци која врши своју мисију дуже од 160 година однео сам као уздарје дванаестак књига – мојих, очевих и других писаца...
Остао сам изненађен топлим гостопримством и бригом домаћина да кратак боравак буде што угоднији.
Почео сам да памтим стихове који ми се још мотају по глави:
док је Тимок протицао крај селишта
док су пси на звезде лајали бесно
обилазио сам наша љубавна попришта
на овој земљи у простору ми је тесно(Живко Аврамовић, из збирке «Светлост вара реку»)
Том тиму, у коме
само ја губим,
више не припадам,
отргнуто је моје крило,
што је било, било...и
Љуби ме прејака реч!
(Власта Младеновић)
Одлазећи са славе, у глуво доба ноћи, на хладноћи која стеже, ауто није хтео да упали. Погурале су нас две цурице и један момчић, сви са црвеним рогчићима на глави, учесници неготинске «Ноћи вештица».
Пред малим хотелом, у пољу, неколико километара ван града, испред фарова је побегла велика лисица са још дужим, богатим репом. Ујутру сам схватио зашто се ту мота: хотел у посебном простору гаји младе срне и куниће; «бамбији» вам кроз прозор загледају јутарњу кафу коју пијете...
Миливој Анђелковић