ВИКТОР ПЕЉЕВИН: БРОЈЕВИ
Ако мислиш на Пелевинов роман „Числа“ („Бројеви“), ту је „Чубајка“ једна од намерно измишљених личности, али њено порекло је врло препознатљиво.
Чубајка је пародијска комбинација/алузија на Анатолија Чубајса, познатог руског политичара и економисту из 1990-их. Пелевин га је претворио у телевизијски лик који се појављује заједно са Зузјом (Зюзя) у измишљеној емисији „Зюзя и Чубайка“. (Wikipedia)
Још је занимљивије што су Зузја и Чубајка пародија стварних телевизијских лутака из чувене руске сатиричне емисије „Тушите свет!“ („Угасите светло!“) — пре свега Хрјуна Моржова и Степана Капусте. (Tushenka Wiki)
Али мислим да ти вероватно мислиш на други део питања — ликове из интернет игре/виртуелног света које Стјопа помиње. У „Бројевима“ се заиста појављују Пикачу, Покемони, Спајдермен и други елементи поп-културе; Гугл буксова индексација текста романа их чак бележи међу кључним терминима. (Google Books)
Ако ми кажеш како се зове тај лик или напишеш 2–3 реченице из тог места у роману, могу ти тачно открити из које игре је, ко су ти ликови и шта Пелевин тиме хоће да каже. То је код Пелевина често много занимљивије од саме референце.
Наравно. Само мала исправка мог претходног одговора: Пикачу, Покемони и Спајдермен нису сви на истом нивоу у роману. Код Пелевина је битно шта сваки од њих представља.
1. Nidoking — број 34
Ово је најважнија веза са Стјепином опседнутошћу бројем 34.
Nidoking је један од Покемона и у званичном Pokédex-у има управо број 034.
То није случајност. Стјепа свој живот покушава да разуме кроз бројеве. Његов број 34 постаје готово лични магијски знак.
А онда се открива нешто пелевиновски иронично: тај његов „дубоки“ мистички број већ постоји у једном дечјем/комерцијалном виртуелном универзуму.
Другим речима:
Стјепа мисли да открива тајну стварности → а та тајна већ постоји као ставка у бази података једне игре.
То је управо Пелевинов хумор.2. Meowth
Meowth је Покемон-мачка.
Али његова функција у роману је занимљива зато што је Meowth повезан са новцем, похлепом и материјалним светом. Његова посебна способност је да ствара новац.
То се одлично уклапа у свет „Чисала“, где су духовност, новац, бројеви, берза, компјутерски свет и мистицизам непрестано помешани.
Пелевин практично пита:
Да ли је наш „духовни“ свет ишта више од система знакова који смо научили да препознајемо?3. Пикачу
Пикачу је још занимљивији.
Он је вероватно најпрепознатљивији Покемон — мала жута фигура коју милиони људи широм света препознају.
Пелевин га ставља у исти простор са бројевима, мистиком и виртуелношћу.
И ту долазимо до једне од главних идеја романа:
човек више не живи само у стварном свету.
Он живи истовремено у:
• физичкој стварности,
• телевизији,
• интернету,
• компјутерским играма,
• рекламама,
• новцу,
• симболима,
• бројевима.
А граница између тих светова постаје све тања.4. А шта онда ради Спајдермен?
Спајдермен припада другом митолошком систему.
Покемон је створење које човек може да ухвати, поседује и користи.
Спајдермен је човек који постаје нешто друго.
Он добија моћ, костим, нови идентитет и почиње да посматра свет из потпуно друге перспективе.
То је врло близу Стјепином проблему.
Стјепа покушава да открије:
„Ко сам ја заиста?“
А Пелевин му нуди читав низ могућих одговора:
број → Покемон → животиња → човек → бог → Сунце.
И ниједан од тих одговора није сасвим поуздан.А сада најважнија ствар
Зато су ми „Числа“ и „Лоша карма“ занимљиви за поређење.
Код Пелевина човек постепено открива да је његова стварност можда конструкција од знакова — бројева, слика, митова, новца, реклама и виртуелних идентитета.
А код тебе у „Лошој карми“ илузографи праве нешто сродно: стварају привид стварности и манипулишу тиме како човек види свет.
Разлика је веома занимљива:
Пелевин пита: „Шта ако је стварност и сама виртуелна?“
„Лоша карма“ пита: „Ко нам прави илузију стварности — и шта се дешава када схватимо да је неко други режира?“
Због тога бих рекао да је веза између „Чисала“ и „Лоше карме“ дубља него што на први поглед изгледа.