Иван Т. Брковић - Чикаго - САД
BREM je kao melem – o «Promociji revolucije» i povodom njeDragi druze, posto sam sve vise razvlascen u svojoj kuci, pre svega u pogledu radnog
prostora... а na komjuteru smo svi cetvoro, drugi broj “Brema” sam nasao tek nakon tri dana. Imao sam vremena tek da ga prelistam. Stvar ide dalje, dalje. Je li “Brem” tvoj veliki inkvizitor? On je kao melem, ali malo gorak kao pelen.Dopada mi se njegov dizajn, izgleda dinamicno, suzavajuci i sireci tekst kao harmoniku. Izgleda kao neka tvoja unutarnja matrica, vec odavna spremna i gotova, u koju se upisuje “Brem” i svi oni koji su u njemu navedeni.
Nisam nikada bio ljubitelj 68. Meni se to cinilo kao nesto podmetnuto, preko koga treba da se prebiju drugi problemi. Podmetnuto ne mora da bude u smislu zapocinjanja vec u smislu koriscenja revolta u svoje svrhe. Sto je verovatno nesto sto se u politici veoma ceni. Zasto nije uspela, ne renesansa, pre neka vrsta novog doba prosvecenosti, dajes sukcesivne odgovore, sugestije, citate.To stvara neku vrstu druge mreze iznad one koju “Brema” plete...
Uostalom ceka me sledeci broj “Brema”. “Brem” bez bremze. Ili “Brema”-za...
Sve najbolje sa novim romanom.Kako si stariji sve si “eksperimentalniji”. Ali tako se jedino mogu naci novi prostori, uglovi, osvetljenja, stari grafiti, senke nekadasnjih prolaznika kao one iz Hirosime. Nacin da se izadje iz realistickog kabineta doktora doslovne stvarnosti kojom se oponasa svet koji oko nas izgleda da postoji. Fikcija tako gubi svoje najsnaznije oruzje - svoju fikciju koja je po mom nekom uverenju paralelna sa najstvarnijom stvarnoscu. Kako bi drugojacije tvoj izum Brem mogao da funkcionise?
ĆUTANJE O AKTUELNOM
Ćutanje kriticara o nekom piscu i njegovoj knjizi ima razlicite knjizevne ali jos vise vanknjizevne razloge. Secam se da sam posle objavljivanja “Ruze” (Ivan T. Brković, “Zatvorenik i ruža”, prva nagrada za roman na konkursu “Telegrama”, Zagreb – napomena M. A.) na najavljivanje Branka otisao kod njegovog bivseg kolege iz redakcije XY koji je tada bio urednik kulturne rubrike. Primio nas je kao da sam ja neki deckic koji je dosao da se zaposli na divlje, a kada mu je Branko rekao za knjigu, jos se vise uzjogunio kao da sam dosao da trazim neku milostinju od njega. Branko je verovatno mislio da napise osvrt na taj tek izdati jadni roman… Nikada vise nisam tog coveka video i uvek sam se cudio kako ljudi koji rade svoj posao pokazuju toliko netrpeljivosti prema onima koji su tek zapoceli.A posebno me je iznenadio njegov odnos prema bivsem kolegi. Ali to je samo mali deo svih problema koje sam imao sa objavljivanjem.
Naravno problemi “Promocije revolucije” su drugi, ti si dobar, afirmisan i ori-
ginalan pisac koji visoko drzi zastavu svog esnafa, ali si i literarni vuk, premazan svim knjizevnim farbama, dobar si urednik, i znas znanje. Mozda se to ne svidja nekim, mozda im se ne dopada tvoja orijentacija, mozda im jos uvek smeta “Savršen zločin” iako je toliko vremena proslo od te neobicne, jednostavne knjige. A koliko je ona jos aktuelna pokazuju dogadjaji poslednje decenije kao i ovi najnoviji.“Promocija revolucije” je otvorena knjiga, sa njom moze dobro da se polemise, moze
da bude izazov za kriticara, moze da te u njoj sahrani, moze da te proglasi prorokom, da
ti da sve poene ali ne da cuti…BEOGRADSKI DUH, REŽISER I AUTOR NA POZORIŠNOJ MESEČINI
Jedna dobra vest. Nasao sam “Promociju revolucije” zaturenu u ormanu. I njoj smotano parce vune u najlon kesici.Duda mi je rekla da je to rezerva uz neki Tinin dzemper, kojim je belezila "neko mesto u knjizi"... Nikad nisam cuo za tako nesto.
Tvoja sugestija o snu lopovu nasla je, za sada, plodno tlo u maloj saksiji. Raste i pomalo cveta pod naslovom “Ukradeni snom”. Ideja ili iluzija da bi pod njom mogao da okupim razlicite fragmente sa kojima ne znam sta da radim.
Jos jedna stvar: jos u toku citanja promocije ucinilo mi se da ima odredjenu dramsku
liniju. Pisacu o tome malo vise kada opet prodjem knjigu. Bio bi to komad sa muzikom i
baletom u kome bi se sukobljavali demonstranti i policija. A kada se zagase svetla nad
scenom sa kartonskim figurama glumaca kruzio bi ne jak reflektor - Mesec, balon Beogradskog Duha i u kranu nad scenom reziser i autor predstave koji glasno komentarisu predstavu, glumce, publiku i sve sto im padne na pamet....Ivan T. Brkovic