Зорица Сентић - Кан - Француска
O Belom graduO, obećana pesma
jedne noći u jednom Belom gradu
obećala sam pesmu jednom Gospodinu
moja velika dilema
koja da bude tema
poštovani dragi Gospodine
kad bih znala
napisala bih nešto
znate ono nešto
neobično
zagonetno
čudno, čarobno
nevidljivo
nečujno
lepo
ludo
neopipljivo
ono nešto veselo
što bi vas obradovalo
što bi vas iznenadilo
što bi se pamtilo
večno
oh
oh ...kad bih znala
napisala bih i nešto lažno-lepo
ali ne znam
napisala bih neku istinu-lepu
ali ne smem
napisala bih nešto što bi se upamtilo
ali kako
pošto ne znam
samo ću se nasmešiti
to smem
oh, da, to smem
a vi pročitajte to što ne piše
poštovani dragi Gospodine
oh, kad bih znala
napisala bih to nešto
to nešto
što se ne piše
kad bih znala
ali ne znam
ako nekada naučim
napisaću
ono nešto
obećano
zato Vas molim za malo stpljenja Gospodine
jer možda neću uspeti
ali sigurno znam
da ću ponovo pokušati
iduće godine u isto vreme
jedne noći u tom Belom gradu
uspeti neću možda
nit znati
ali pokušaću
to ne sumnjam
biće malo bizarno
u toj obećanoj pesmi
Gospodine, malo strpljenja
molim Vas do iduće godine u isto vreme
te iste jedne noći u našem Belom gradu
pokušaću
ako ništa...
napisaću bar jednu kraću pesmu
dragi moj filozofe
dragi Pišče
jer to, to sto vi tražite
to se ne može kada se hoće
još manje kada neko
poželi
pisati je kao voleti
treba da je suđeno
da se dvoje zavole
suđeno ili ne
obećano
obećala sam
održaću reč
Gospodine, ja Vas poštujem
jer i pre i posle ljubavi
O...ostaje
reč
Zorica Sentic
ps: zaboraviću... reč koju sam to celo veće tražila
onu reč sa trajnom lepotom, našla sam ;
Zavičaj !
Doći će
Doći će vreme
kada će svi prijatelji da odu
kada ćeš u svakoj tišini čuti melodiju straha i note zaborava
kada ni nada, ni najlepša uspomena neće značiti ništa
kada će da te zaboli svaka kost i svaka dlaka
kada će iluzije da popadaju kao kiše
kada ni noću nećeš sanjati više
doćiće vreme
kada ćeš se osetiti samim
kada ni plakati nećeš umeti
doćiće vreme
doćiće
doćiće dan
kada će se osetiti
da nisi od koristi
nikome
nikakve
ni sebi
doćiće dan
doćiće
doćiće jutro
kada će na tvom jastuku biti više kose
nego na tvojoj glavi
i kada ćeš zube zaboraviti u čaši
i upitati se
zašto? kako?
gde je sve prošlo
kuda se provukoše planirani i neplanirani dani
tako brzo
doćiće jutro
doćiće
doćiće taj trenutak
kada ćeš osetiti
da starost kuca na vrata
doćiće taj momenat
doćiće
doćiće, doćiće, doćiće
dolazi svima
ne boj se
a kada bude došla
videćeš u ogledalu
da više ne vidiš sebe
već život svoj
videćeš
ma ko da si
postaješ isti sa svima
koji behu
ah, svi smo isti tada
svi vidimo isto
tada
to isto svetlo
videćemo
doćiće
kada treba da dođe to dođe
doćiće
¡! nemoj se uplašiti ¡!
Zorica Senticwww.zorica.net
http://darujmorec.blog.co.yu/blog/darujmorec
adresse @
zorica.sentic@gmail.com
sentic.zorica@gmail.com
Zorica Sentic
- PESNIKINJI KOJA JE USPELA SVA SVOJA LICA STAVITI U JEDNO I LJUBAVI POETIKE DUSE PREKRITI ZEMLJU SVOJIM OSMEHOM. U CAST SVIH NJENIH LEPOTA RASCVETALIM KROZ ZRTVU DAVANJA, IZVAJAO SAM OVU BISTU DA BUDE SVETLOST ONIMA STO TRAZE SPASENJE U LJUBAVI.'' Boris Staparac
dok čekam sutra
širom otvorenih vrata
nalakćena na prozoru
dok čekam sutra
ulazi u mene mutna magla
kiša rominja
tiho rose slane kapi prošlosti
slivaju se u mene
dok tamo negde sunce sija
na prozoru
meni je hladno
a još čekam sutra
dok čekam sutra
i sunce da svane
dok čekam sutra
prelistavam juče
danas je dan bio dug
noć je već
na prozoru
meni je hladno
a ja još čekam sutra
dok čekam sutra
otvorenih vrata
slutim da mi sutra neće doći
nikada
sutra ne dolazi
valjda zbog juče
kod mene je uvek danas
na prozoru
meni je hladno
a ja još čekam sutra
dok čekam sutra
na prozoru
meni je hladno
kod mene je uvek zima
od kako tebe nema
a ja još uvek čekam sutra
kod tebe je ostalo moje proleće
*
iz buduce knjige Ugasi tisinU br 2ja nâs volim
Zorica Sentic
