Amika.rs

Зорица Сентић - Кан - Француска

---

In memoriam: Zorica Sentić Pesnikinja i humanistkinja Zorica Sentić preminula je u Nici 4. maja nakon duge i teške bolesti. Zorica je rođena u Skoplju, 10. septembra, kako je često volela da kaže, na 200 metara od kuće majke Tereze. Odrasla u bujanovačkom selu Levosoju, odakle su joj roditelji i gde su živeli. Sa roditeljima, u svojoj 11. godini odlazi u Francusku gde je živela do kraja života. 2005. godine je objavila prvu zbirku poezije „Ugasi tišinu“. Drugu, „Ugasi tišinu br. 2 - Ja nas volim“, 2008. u Beogradu. Poznata je bila po velikoj dobrotvornoj akciji prikupljanja knjiga za škole u selima Srbije pod sloganom „Darujmo reč“ sa ciljem da sva sela u Srbiji dobiju svoju biblioteku. POPLAVA.... U MOJE MALO SELO LEVOSOJE Sent: Saturday, April 26, 2014 8:17 PM Subject: Tr : POPLAVA.... U MOJE MALO SELO LEVOSOJE molim te pisi basti reci istinu da sam vodila akciju puna raka ostalo sve znas mozes da javis sladjani vest vranje reci njoj istinu napisi ti sta zelis dajem za pravo da puste slike stare ne sada sada sam ruzna ali se pazim stavljam kremu da ne umrem sa bore i da me bog zavoli deca skupljaju novac treba da nadju 5000 euvra da bi me doveli rada bus covek u parizu me mnogo voli treba da mu kazem mozda ce da me odveze bez placanja ali uspecemo da nadjemo malo pisemo se ljubim te Zorica Sentic www.darujmorec.com http://zoricasentic.blogspot.com/ http://cinqjoursetplus.blogspot.fr/ MALO SELO tamo daleko u južnoj Srbiji tamo daleko s desne strane Morave s leve strane autoputa u okolini Vranja gde je nekada Koštana pevala tece recica Slatina kroz malo selo moje... tamo daleko kao dete živeh mnogo toga što mi je u srcu u selu je ostalo selo moje ima svoju stanicu jednu crkvicu svoju školu i jednu zadrugu u selu mome zemlja je crvena nekada svako vece novosti su prenosile kraj starog bunara Bake-novinarke ljubav su krišom vodili momci i devojke secam se onih dana kad su bake vunu prele i pricale bajke za to vreme dede radiše na njivama pevaše i sejaše pšenicu i trave plave pamtim i to da je svako selo slavilo svoju slavu selo Levosoje slavi svetog Iliju tad je selo puno gostiju tad se lumpuje, igra, peva pije vruca rakija tad se svece pale u crkvicama s leve strane stoji škola stara do nje i nova nema više mog profesora nema moje Bake Bake su zauvek gore, iznad crkvice svaka do svojeg dede spava suze svadbe i dobro i loše se desilo deca se rodila mnogo toga sam promašila jer sam u tudini živela tamo gde nisam nikada sladak ukus dudinke okusila a još manje tople lubenice nikada kruške male unutra crvene nikada one trešnje one šljive prezrele ni one zelene ni jabuke kao u selu malom Levosoje selo malo se promenilo ali je uvek s leve strane Morave s desne strane autoputa selo malo Levosoje puno dobrih duša cvece miriše do Vranja zvezde su sjajne grožde je slatko sunce je jako kisela voda korisna vetric duva s leve strane lubenice su velike paprike ljute paradajz sladji od jabuke livade su zelene i plave “ i kiša je možda kisela” rekla je meni nekada moja Baka “ i ako nije, napiši da je ...” do crkvice spava zauvek moj tata tu gde su i deda i Baka tu gde su pale suze koliko ima vode u Moravi pcele i priroda prave med u Levosoju nedaleko je vrela banja lekovita kašicicu ili dve cašu kisele vode… mozda cete i vi zavoleti selo moje Levosoje. zatvorite oci ako vidite da je trava plava vaša duša ko moja u selo je zaljubljena s leve s desne bitno nije tamo ima plave trave kraj Morave Levosoje malo selo moje vraticu se zauvek tebi piti vecito tvoje kisele kiše cuvaj meni parce crvene zemlje tamo daleko u južnoj Srbiji Levosoje selo moje. Zorica Sentic www.darujmorec.com "i ko ne traži nađe... treba malo više vremena..."

---

Amika.rs