PODRŠKA PEDAGOGA SRBIJE AKCIJI „DARUJMO REČ“

Na srpskom
http://darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec/generalna/2010/02/01/pps

Na engleskom:
http://darujmorec.blog.rs/blog/darujmorec/franais-english-germain-spain-italiano-.../2010/02/01/pps2

Pozdrav
Zorica Sentic
http://darujmorec.blog.rs/
"i ko ne traži nađe... treba malo više vremena..."

Зорици и њеним хуманитарцима

Док сам у школи предавао српски језик пробао сам све могуће, чега сам се сјетио, да популаришем књигу и да у ђачку душу уградим бар трунчицу љубави према читању.
-Водио сам моје ђаке да упознају библиотеку. Тамо сам им, као случајно, читао већ одабране одломке популарних књига.
-Прикупљао сам књиге за библиотеку, а свим донаторима, опет поклањао неке друге књиге. Говорио сам им да је књига са посветом најбољи поклон, да је вјечан и да са годинама само добија на важности. Читао сам им посвету на једној старој књизи коју је давно неки мјештанин поклонио школи.
-За сваки добар потез ученика нудио сам књигу као награду.
-Дјелио сам петице у дневник ако би ми ученик доказао да је прочитао било коју књигу.
-А школска лектира је стварно била обавезна.
Највеће задовољство ми је било да преко љетњег распуста гледам групице дјечака и дјевојчица како са књигом у руци иду ка библиотеци. То ми је била потврда да сам нешто корисно урадио.
А онда су дошла нека друга времена и неки нови људи и почели да рачунају; 526 ђака пута 5 марака једнако је! Пута година, једнако је....! Тако су израчунали лијепу свотицу од учлањења ученика у школску библиотеку. И срећа, па се досјетише, пошто је у школској библиотеци било доста књига на кориштењу из градске билиотеке, да им испоставе рачун за лежарину књига. Опет лијепа свотица! А на другој страни штедња максимална. Сви који немају норму у настави фиктивно је допуњују радом у библиотеци.
Капитал, новац и добит су тако збрисали школску библиотеку, а од развијања љубави према књизи и читању је остала само тужна успомена.
Ето, зато ми ова акција ''Дарујмо реч'' дјелује помало нестварно. Као да сањам како су дошла добра времена, па су људи опет људи. Опет знамо шта је књига. Опет читамо. И опет омогућавамо другима да читају. Слушам лијепе ријечи, читам похвале, па ми лијепо у души. Као да су сви ови сарадници акције ''Дарујмо реч'' моји. Осјећам их, знам шта мисле, видим им душу пјесничку и знам да ће успјети. Такви људи ће успјети у свакој акцији.
Посебно вјерујем Зорици. Толико одушевљења у раду одавно нисам видио. Врхунски пјеснички таленат, младост и младалачки занос, упорност у раду и савременост у начинима комуникације, истанчан осјећај за тимски рад, а све у једној личности!
Хвала ти, Зорице, што си ми повратила вјеру и наду у љепшу будућност. Ако је знање моћ, вјерујем да ћемо са Зорицом постати моћни. И добри људи. Добри као појединци и као народ.
Са поштовањем
Саво Милићевић

Саво Милићевић o себи
Не знам има ли тежег посла него причати некоме о самоме себи. Ту нема мјеста сумњи, субјективност је логична. Ипак, пошто сам у фази последњих припрема за улазак у седму деценију живота актуелно је свођење животног рачуна. Да сам Душko Трифуновићи ја бих то рекао у само четири стиха

''Једног дана у године тешке
Када седнем да саберем грешке
Смешкаћу се и хвалити јавно
Беше лудо и незаборавно.''

<> <> <>

Naraša Ćirić, član ekipe akcije Darujmoreč,

organizovala je prikupljanje knjiga

u Osnovnoj školi „Čegar“ u Nišu.

U prikupljanju knjiga učestvovali su svi učenici škole.

<> <> <>

Otvorila sam davnih godina prvi salon za masažu tela. Bila pionir i vizionar. Danas retko ko ne upražnjava drevnu metodu lečenje ili preventiva dodirom. Zoričina akcija DARUJMO REČ je vizionarstvo koje može, uz pomoć svih nas, da se ostvari, da bude stvarno. Samo jedna knjiga i dobra volja je potrebna. Slušamo svaki dan priče da treba da se selo oživi, mladi da ostanu u svojoj zemlji... Šta smo preduzeli?

Zorica nam je otvorila vrata kroz koja možemo da dopremo do najudaljenijih krajeva naše divne domovine. Zahvalimo se ljudima koji su čuvari naših prirodnih lepota... onih lepota za kojima imamo večitu nostalgiju i gde nas duša i srce vraćaju. Tamo gde se čuje huk sove, cvrkut ptica, žubor vode iz potoka, cvet koji miriše, tamo gde stanuju sve životinje koje naša gradska deca idu u zoo-vrt da ih vide. Čovek, koji nije u integraciji sa prirodom , nema harmoniju koja mu je potrebna za miran, spokojan i uspešan vid življenja. Zar je mnogo dati jednu knjigu, obnoviti napuštene, zaboravljene biblioteke?

Hvala ti, draga Zorice, za sjajnu akciju. To može da osmisli veliko srce, široka duša i plemenito biće. Ukoliko budemo imali sluha da sledimo tvoju ideju, naše napuštene biblioteke brzo mogu biti obnovljene i postati prijatna mesta gde će svi rado svraćati, darodavci biti srećni, jer su nešto korisno uradili.

Jelisaveta Danilović

autor knjige "Kad ljubav izgubi gospodara"

Сретан ти рад, Зорице!

Мада још нема ни у наговјештају озбиљних друштвених акција да се спасе очигледно пропадање наших села, хуманистичка и педагошка иницијатива књижевнице Зорице Сентић ''Дарујмо реч'' дође као откровење.
Данас, када су наша села готово аветињски опустјела, када се укидају сеоске школе, када је сиромаштво прогутало све што је везано за културу, Зорица је покренула, надасве хуману, а онда и културну и педагошку и просветитељску и практичну акцију како би помогла библиотекама у сеоским школама да формирају, обнове или прошире књижни фонд.
Друштво ''Семберски учитељи'' из Бијељине са својим опредјељењем да, такође, помогне школама, педагошким радницима, дјеци, омладини и породицама да што лакше искораче у човјечније и љепше вријеме, не може а да не поздрави тако примјерен гест просветитеља и визионара.
Очекујемо да школске бибилиотеке у нашим селима постану расадници културе, да омогуће лакше сналажење у цивилизацијским путевима и странпутицама, а у крајњој линији, живот на селу учине достојним човјека.
Зато безрезервно подржавамо ову мисију, овај културни покрет уз наду да ће се он проширити и на просторе Семберије и цијеле Републике Српске, јер за умјетност, културу и књигу не постоје границе.
А за ово ''сретан ти рад''!
Свако ко је завирио у наше село зна да је то била и остала уобичајена подршка било којој активности. ''Сретан ти рад'', кад комшија прави кућу, ''сретан ти рад'', кад оре њиву, ''сретан ти рад'', кад пече печеницу.
Зато, Зорице! Сретан ти рад!

Бијељина
За Друштво ''Семберски учитељи''
15.фебруара 2009.
Саво Милићевић

П:С: Драга, Зоко, и ја бих, као један од потпредсједника овог друштва, да ти кажем да ћеш с нама лакше добити многе битке. Радила сам у многим школама које , не да нису имале библиотеке, него нису имале ниједну књигу за обавезну лектиру, па сам доносила књигу из своје библиотеке и читала дјеци, која су ''гутала'' сваку ријеч... Кад се сјетим тих часова, буде ми драго, јер знам да сам чинила нешто лијепо , али не могу да останем нијема и не кажем да бих више вољела да је свако дијете могло да ужива у читању књиге када то пожели. Зато хоћу да подржим ову акцију свим срцем. Прихвати нашу испружену руку , јер су учитељи ти који најбоље знају колико је тешко и дјеци и учитељима радити без књиге.

Велики поздрав од Стојанке СЕКЕ Закић

Amika.rs