Игор Анђелковић - Кобе - Јапан
Kobe / Japan
Pozdrav svima!
Stigao sam i smestio se. Verovatno ste vec dobili jednu kratku
poruku - to je poruka koju je poslao jedan od Japanaca (a ja sam mu je
napisao - zato je bila kratka). Ako je niste dobili-dobicete, na njoj je i
moja adresa. Ovu poruku saljem od jednog od stranaca u ovoj kuci,
regulisacu uskoro pristup fon-u odavde. Za sada jos ne mogu da citam postu,
mogu samo da je saljem.
Put je prosao u redu, par puta su probali da me zaskoce zbog viska
prtljaga ali sam ih preveslao.
Za mesec dana cu dobiti legitimaciju (stranca), sutra otvaram racun
u banci ili posti (zavisi mogu li to bez legitimacije) itd.
Pocinjem sa praksom 27. februara.
Javicu se ponovo za par dana.
Pozdrav
IgorMatsune home ….
Tenjincho
Suma
KobeTelefon je zajednicki, na spratu:
078-734-….
Drage moje i dragi moji, eto mene konacno sa novom adresom. Nesto mi je
u zadnje vreme falilo kompjutera i e-mail adresa. Tipa od koga sam poslao
poslednju poruku nisam od tada ni video.
Svi ste primili ovu poruku, pa se nekako organizujte da japancima na
MMS-u doturite ono par stvari sto ce mi trebati. Oni znaju da treba nesto da mi
donesu.
Dobio sam platu unapred, imam racun u banci, jos tri-cetiri kartice itd.
Nisam jos nista poklanjao, cekam neku priliku. A oni neke poklone nisu
ni ocekivali.
Za sada sve izgleda toliko ok da neke stvari moram ponovo da proverim.Za sada toliko, pozdrav.
Igor
Do sada sam na posao stizao na vreme, bez kasnjenja. Od sutra moram da
im pokazem sa kim imaju posla.
Telefon-obicno sam tamo (u toj sobi) oko 9,10,11 uvece po mom vremenu.
To je kod vas 1,2,3 popodne. Moze da vam se javi neko na engleskom ili
japanskom. Samo ponovi moje ime nekoliko puta pa ce me zvati ako trenutno nisam
u sobi ili ostaviti poruku ako nisam tu.
Javite mi sta sam zaboravio kad sam polazio.
I koristite sve stvari sto su mi ostale, da ne stoje dzaba.
U sobi imam erkondisn sa daljinskim upravljacem. Malko je hladnjikavo
nocu pa mi skoro stalno radi (grejanje). Ispred njega sam razapeo ono konopce
sto ga je gospodja spremila pa na njemu susim stvari tako sto nagarim erkondisn
do maksimuma (32 stepena).
Poslacu vam uskoro negativ filma, samo da ga ispucam do kraja. Slikao
sam kucu i moju sobu, kuhinju i jos ponesto.
Sto se posla tice, treba za sada samo da ucim C++. Pitali su me sta bih
da radim, ja rekao C++ jer na njemu ne znam da radim. Trenutno, sa moje tacke
gledista, ja ucim ono ste ce mi trebati i za fakultet i za posle, i jos me
placaju za to.
Imam kompjuter na poslu, malo je jaci od naseg ali je sporiji.
U kuci je nas sestoro (sest soba, sve su pune). Jedan Amer, Madjar,
Bangladezanin, Japanka, Kineskinja i ja. Samo Amera i Madjara i vidim ponekad i
popricam. Ostale vidim samo u prolazu. A Japanka ne zna ni rec engleskog.
Skoro niko i u firmi i u AIESEC-u ovde ne zna engleski dobro. Moram da
pricam sporije i tarzanski da bi me razumeli. Svi u firmi su kupili knjige i uce
engleski da bi mogli da se sporazumevaju sa mnom. Malko im je izgleda neprijatno
sto nemaju pojma.
Idem ja sad, cucemo se.
IgorTo sto sneg pada u Tokiju, nas se ovde ne tice. Ovde je sunce, pravo vreme za plazu (da li sam pomenuo da se blizu moje kuce nalazi glavna gradska plaza? peskovita?).
Zastavice sam natakao na stapice za jelo. Ne izgleda lose.
Ajd, palim sad.
IgorZaboravih da vam kazem, ne e-mail ne mogu da odgovaram u subotu i nedelju (nisam u firmi). A i niste morali da se trosite i kupujete bas Zutu osu, osecam da je ocajno skupa. Snasao sam se i za vesti, nasao sam mesto na internetu odakle mogu da citam vesti svih nasih agencija i novina, tako da znam sve sta se desava. A juce sam video i "Japan Times" na engleskom, na naslovnoj strani veliki tekst sa slikom i naslov otprilike kao "Srbija objavila da je ubijen vodja albanskih separatista". To su regularne japanske novine, samo prevedene na engleski. I prenose i strane agencije ali i Tanjug.
Voda se pije, samo ponekad, kazu, moze da ima malo cudan ukus. TV gledam i nista ne razumem (sem sporta), hrani nista ne fali, imam hleb gde da kupim hleb, majonez, puter, slaninu, suhomesnate, dzem, mleko, svu "normalnu" hranu. Masina za ves je prastara olupina ali japanska olupina. Radi ko sat. Soba gleda na druge kuce. Da se malo nagnem, mogao bih da ih dohvatim. U prizemlju sam ali ima i sunca 3-4 sata oko podneva. Osecam da cu leti crci od vrucine.
U subotu su me vodili u Osaku u muzej-akvarijum, juce smo se pentrali na neku planinu blizu moje kuce da vidimo zaliv i da vidimo kako je pocelo da cveta cvece tresnje(valjda-Sakkura na japanskom).
Uvek zaboravim da napisem, sto se puta tice, veliki kofer je imao samo 17 kg. Problem je bio sto sam imao dve torbe. Na check-in-u me je propustila, malko nevoljno (nije mogla da mi sagleda stvarnu velicinu plave torbe, montirao sam je iza ledja). A kad sam ulazio u avion, zaustavile su me i rekle da ne mogu da udjem u avion sa dve torbe, a ja njima ladno rekao da pomazem gospodji iza mene (tj. da to nisu obe moje torbe). A gospodja iza je bila jedna zena sto smo je pokupili u Novom Sadu (u kombi) i sto je putovala sa mnom do Frankfurta. Ona uopste nije imala rucni prtljag pa je to tako proslo. To je bilo u Budimpesti.
A onaj ko ti je rekao da u Frankfurtu nema mnogo setanja po aerodromu, grdno te je slagao. Prevozio sam se i prepesacio kao nikad. Jos sam morao da se pobrinem i za tu zenu (gospodja Zdenka) posto nije znala ni jedan strani jezik i jos nije skoro uopste videla na jedno oko. Ne znam kako su je pustili samu da putuje. Pa sam prvo nju odbacio do njenog aviona a onda i sebe. Nije bilo nikakve frke sa vremenom, imao sam ga dosta. Ali sam se nanosio stvari. A Japanci su me pustili u njihov avion bez ikakvih problema.
Moram da idem, da radim nesto.
Pozdrav
Igor