Игор Анђелковић - Кобе - Јапан
MAILS OF JAPON - 2.
Kako u japanskoj samousluzi prepoznati puter?
09.03.
I jos ponesto oko puta...
U onoj kesi sa hranom je bilo gibanice i banana za pola aerodroma. Sad necu jesti banane bar jos pola godine.
A ona tecnost valjda za ispiranje rana sa malko prosula (ostala je trecina bocice) pa sam sve sto je bilo papirno na lekovima (u kesi za lekove) morao da bacim. A izgleda mi da lekove nisam ni smeo da unesem u Japan, ali nisam bas najsigurniji da li se to odnosi i na aspirine i carbonis animalis i sl. Usput, otac onog tipa sto je bio u Beogradu i sto mi je ovde turisticki vodic je kolega apotekar.
Moram da idem,Pravo vreme da proveravas postu je pre no sto odes na posao. Kad uracunas vremensku razliku, to dodje ovako:
1. ja tebi posaljem postu kad dodjem u firmu ( izmedju 1 i 5 ujutru po vasem vremenu);
2. ti je procitas oko 6,7 ujutru (po vasem vremenu) i posaljes odgovor;
3. ja tvoju poruku primam pre no sto odem iz firme i saljem ti odgovor (pre 10 ujutro po vasem vremenu);
4. ti vec popodne mozes da ponovo proveris postu
Izbegavaj da zoves uvece, tad je najveca guzva, najteze se dobija veza. A sa druge strane, retko ko zove ujutru.
Obecavam, ovo je poslednja poruka za danas.
IgorEvo ovako:
Firma pravi programe i prodaje kompjutere. Ovde nema nikog preko 35 godina, dvoje-troje imaju 23, uglavnom su svi izmedju 26 i 30. Uopste nije konvencionalna japanska firma (to su mi potvrdili i ovi iz AIESEC-a). A ne da ne znaju engleski, to je cudo. Moram da pricam sporije i da razdvajam reci da bi me razumeli. Cesto pisemo jedni drugima reci na papiru da bi se razumeli. Znaju da citaju i pisu ali ne i da razumeju i izgovaraju. Ima samo njih par sa kojima mogu da razgovaram bez problema, i to su oni koji su odredjeni da brinu o meni. Svi smo u jednoj velikoj prostoriji pregradjenoj na vise delova (nas oko 20-ak), a ovaj moj kompjuter je zivi krs. Zreo je za "format c:". Kazu mi da postoji jos jedna malo manja prostorija na drugom mestu ali nisam nikad bio tamo.
Sef je trenutno pun para i 1. aprila je useljenje u jos jednu prostoriju. Pokazao mi je planove: dimenzije 13mx10m, na poluostrvu u zalivu sa pogledom na okean u nekoj zgradi na 5. spratu. I ovo mesto gde sam ja je sigurno skupo jer je blizu centra, a ovo novo na poluostrvu je cista ekskluziva. Rekao je da ce do tada kupiti nove kompjutere i da ce mi dati jedan od njih da radim na njemu. I da ce mi instalirati englesku verziju windows-a. Trenutno imam englesku verziju C++ -a ali sve ostalo je cist japanski. Ko dete trazim slicice da provalim sta sta znaci. A danas je ovde bilo predstavljanje firme potencijalnim novim zaposlenima. Treba im jos ljudi (da popune toliki prostor) pa su dali oglase i danas je bila ovde omanja gomila studenata koje su oni upoznavali sa firmom.
Sef me je do sada tri puta zvao na rucak. Zabavno mu je valjda da mi pokazuje japanska jela i vidi reakcije. A juce smo bili na veceri nas 8 iz firme i jeli pilice na japanski nacin. Naravno, sve placa sef. Juce me je pitao da li bih ostao da radim u Japanu.
Razlog zasto sam ja ovde mi je malo nedokuciv, bar za nase prilike. Pitao sam zasto su uzeli stranog studenta, kazu da firma ispituje nove mogucnosti i da ce dobiti jos dvoje stranaca pocetkom aprila (Kina i Tajvan, valjda). Ja sam im prvi stranac u firmi. I vecini ljudi je pomalo frka kad pricaju sa mnom. Znaju koliko su losi sa engleskim, pa ih je valjda blam da kazu nesto pogresno ili da se ne sete odgovarajuce reci.
Internet i e-mail placa firma i to fiksnu cenu za ceo mesec, tako da su mi dali slobodu da koristim e-mail i internet koliko hocu tako da nemam problema ni sa porukama ni sa vestima. Provalio sam par mesta na internetu gde se nalaze nase novinske agencije pa citam. Uglavnom Betu. I sportske vesti. Mogu i telefon firme da koristim koliko hocu, naravno, da kontaktiram sa ovima iz AIESEC-a.
Razmisljam se i da 200 $ koje cuvam kod sebe dam u banku.
I ne znam da li da se javim ambasadi u Tokiju. Ima razloga i za i protiv da znaju da sam ovde.
Koliko vam je trebalo da rascistite onaj nered u sobi sto sam ga ostavio?
Toliko za sada,cucemo se.
Igor
Bio je to cist uslovni refleks. Oni meni kazu "Banka!", a ja odmah ustekam crni fond. A legitimaciju stranca nemam, podneo sam zahtev (podneli smo zahtev) i dobicu je po isteku 1. meseca.
Za sada imam papir koji potvrdjuje da je proces u toku (za taj papir su mi rekli da tih prvih mesec dana zamenjuje tu legitimaciju), i imam neku studentsku legitimaciju, slicnu onoj internacionalnoj sto sam je izvadio. Pun sam nekih kartica, i za telefon, i banku, i legitimacije i ko zna sta sve jos.
Banka se zove "Midori bank", ono Midori kazu da znaci "Zelena". Tu su mi izabrali, po njihovom shvatanju je najsigurnija. Vidjao sam i onu Fuji banku sto je pominjala g-dja Markovic. Imam knjizicu, karticu za dizanje para sa automata. Sifra je 6628 (jako kreativna). Ubaci se kartica i otkuca sifra. Ti aparati se nalaze samo u bankama i na prometnim mestima. Kazu mi da ako se otkuca tri puta pogresan broj, aparat progovori. Cisto da skrene paznju na tebe.
A ono oko komplimenata: moraju da budu jednostavni da bi me razumeli :) . A ovo definitivno nije klasicna japanska firma. Ne znam gde sam zalutao, ali nista ovde nije bas toliko japansko koliko sam mislio. Po stanicama se vidjaju klosari, hoce da prelaze ulicu i na crvenom,ima tipova koji se oblace bas ludacki, nikako konvencionalno (takvih nema ni kod nas), drugi dan boravka ovde, u Kobeu, trecem po velicini japanskom gradu, na sred trotoara sam ugazio u psece g**** (za srecu valjda), u radnjama nema skoro niceg japanskog-sve americka i evropska roba....(ovaj tekst prvo cenzurisi ako hoces da ga saljes nekome).
Nasao sam mesto gde se nalaze sve moguce nase internet adrese. Mozes i ti da probas da se zezas sa internetom (nas kompjuter ima sve sto treba), a ja mogu da ti objasnim kako se to koristi, ali za to treba strpljenja. Jednostavno su tamo izabrane vesti
ukucane u kompjuter. I to treba da se ukucava svaki dan, a retko ko to radi. Na adresi Politike, recimo, poslednje vesti koje su ukucane su od pre par meseci. A Beta svaki dan azurira vesti po bar tri puta. Ima i sportskih vesti tako da nema problema.
Ponekad, cisto mazohisticki, prevedem cenu neke robe u dinare. A onda da se oporavim, prevedem u dinare moju platu (koju dobijam u napred) :))).
Odnos dolar:jen je 1:128. A bio je 1:125 kad sam stigao.
Idem da se bavim naukom.
Igor
--Eto mene,
Nije ono e-mail bio u kvaru nego mi je neki mangup iskljucio kabl sa kojim je moj kompjuter povezan u mrezu (firme) pa zato nista nije radilo.
I ovde duva ko blesavo pa mi je dzabe sto sija sunce. A i ovako ga ni ne vidim kad je radni dan. Kod Ivana, sa obzirom na predispozicije i prikazane muzicke sklonosti, trebalo bi da intenzivno razvijati njegove muzicke sposobnosti: kako vokalno-solisticke, tako i instrumentalno-orkestarske. Prema tome, kad zapeva, svi horski sa njim...3 ujutro-3 ujutro. Tezak je zivot umetnicki...
I uvek zaboravim da napisem: narandzasta majica, siva majica (sa flekom) i bela majica su ipak stigle dovde. Pored svih barikada, pretresa i racija, dokopale su se Japana. Cak ih ni ovi sa aerodroma nisu ukebali.
Zbog toga sto moram da rucam negde u blizini kancelarije, moracu vise da trosim na hranu. Cuvam sve racune pa cu prvom prilikom da navatam nekog ko zna japanski da mi prevede na sta sam trosio i koliko. Da napravim budzet. Cini mi se da cu morati i da kupim jedno tiganjce, ali jos nisam siguran...mozete poceti da mi saljete recepte kojima je dosta jedno tiganjce. Ili sporetce(mada to ovi ovde zovu mikrotalasnom, meni bas lici na sporet). :)
Ja cu uskoro da pocnem da saljem ,ajde da kazemo opise dogadjaja, ali to moram sada da pripremim i ukucam pa da svima saljem isto( da ne bih svakom od drustva pojedinacno prekucavao iste stvari).
Nema ovde nista novo.
Proslonedeljna dilema: kako u japanskoj samoposluzi prepoznati puter???
Zato sad jedem margarin...
Ajd, cucemo se...
Pozdrav
Igor
---- Dragi moji, svi od reda...
Primio sam razglednicu koju ste mi poslali preko Japanaca. Cirka 5kg. Sad sam siguran da necu moci sve da vratim nazad. Ali ne mislite valjda da cu ovde ostaviti svoju posteljinu duginih boja?...
Ne znam zasto sam ipak verovao da da ce te mi poslati samo ono sto sam napisao...
Pohvaljujem sitne poklone i zastavice, komresiju prilikom pakovanja, flasa je izdrzala ...
Sad je sve zaokruzeno, imam sve sto mi treba. Imam i za izvoz... :) Iskopao sam ovde i neku vrstu tiganjceta-lonceta tako da sam sad i kulinarski osposobljen. Na pecnici se podesava vreme, temperatura, rekao bih da greje odozgo. Meni to lici na obicnu rernu, samo sto Amerikanac ne moze da je nazove drugacije nego mikrotalasnom. Mikrotalasna sa max temperaturom od 250 stepeni? Tu bi moglo i prasence da se okrene...A moram da rucam u restoranu, daleko sam da bi se vracao kuci.
Napravio sam slike, razmisljam kako da vam ih posaljem:
1. varijanta: preko interneta (onda mozete da ih gledate samo sa monitora ali bilo kog kompjutera, samo tu nema setanja okolo i pokazivanja sinovljevih slika);
2. varijanta: da posaljem negativ pa da vi napravite slike (tu je bedak da se negativ ne izgubi negde usput).
Posta im je skupa, hteo bih da izbegnem slanje slika zbog njihove tezine. A mozda i osmislim neku srednju kombinaciju.
Kod mene je takvo vreme da su Japanci na posao poceli da idu samo u odelima.
U nedelju je rostilj negde oko Osake (AIESEC), u sredu je "welcome party" (firma), 1. aprila je useljenje u novi office (firma), druge nedlje aprila je proslava cvetanja tresnji (firma) (tu se uzme ceo dan - radni, cela firma pod cvecem tresanja i pije se dok se moze).
Sto se ukupnog utiska tice, da sam ja planirao kako ce sve ovo izgledati, bio bih skromniji.
Jedino jos da u kucama imaju termo i zvucnu izolaciju...ali to bi bilo suvise.
Hocu recept za przenice.
To bi bilo sve za sada, cucemo se...
Igor
----Polako bre,
Prvo, da li se smesa jaja i mleka stavi u tavce na vatru srednje jacine? Valjda to nije u tavcetu. I kakva rerna, imam normalne ringle (gasne). Nisam vas nikad video da gurate glavu u rernu dok spremate moce...I jos samo da provalim kako se na japanskom pise "zejtin", da ne prodjem ko sa puterom.
A kad se budem vracao, da mi ne bi bio dosadan put, resio sam da plavu torbu ubacim u avion, a da kozni kofer ponesem kao rucni prtljag. Cisto da ih zbunim. I onda samo da budem dovoljno lud...
Igor
Hvala na epu o jajima, toliko sam znao. A i tiganjce-tavce je vise serpce (sa sve poklopcetom - providnim). Ne preterujte sa receptima, osecam da ce me mrzeti da se nesto mnoga zadrzavam oko sporeta, dajte nesto sto se sprema samo od sebe . Bas sam razmisljao da tvrdo skuvam komplet jaja pa da imam za celu nedelju. A ne mogu vec par dana da provalim kako izgleda pasteta (kod njih u prodavnici).
Ovde je opet zveknula kisa, idem posle posla da kupim kisobrance (lako-sklopivo). A i postalo je nesto toplije (ili sam se ja navikao na hladnocu). Kad sam dosao, Veliki Prijatelj je stalno bio ukljucen na oko 28 stepeni, sada je i 24 dosta.
Igor
...jos samo nesto...
Kada sam stigao ovde, ovi iz firme su mi izvadili kartu za voz za mesec dana. Uskoro treba da dobijem novu, ovog puta sam potpisao zahtev za tu kartu ali za tri meseca. Mazohisti su resili da me jos bar tri meseca drze ovde (i placaju).
Hvala na receptima, posluzice... cim kupim krompir (na komad) i cim prepoznam zejtin...U samousluzi je uvek ludo zezanje. Moram celu da je obidjem (tri sprata i to poveca) da ne bih nesto propustio. Kad sam nepismen...
Juce uvece (nedelja uvece) bio sam na zurci: rostilj, alkohol, klasika. Dok smo przili klopu, cetiri puta je padala kisa i cetiri puta se opet vracalo sunce. Ovde oblaci jure nebom, tako da se vreme menja svakih pola sata. Igrala je sledeca varijanta: stojis pored rostilja, u jednoj ruci stapici (za przenje i klopanje), u drugoj kisobran. Jeli smo dok nismo sve pojeli (oko 3-4 sata) a posle su domacini organizovali zurku u kuci i eto...Vratio sam se kuci u 15 do ponoci, a sad vec u firmi.
A probao sam i sake. Ima samo od 10-15 % alkohola. Liker. Nije los ukus.
Prosle subote sam promasio voz i umesto u obican seo u neki super-brzi koji ne staje na mojoj stanici nego nekih 15 minuta voznje kasnije (brzina-oko 100km/h - ko zna gde sam bio). Tako da je bilo uzbudljivo. Ali to nije problem jer se ovde naplacuje samo ulaz na prugu. Teoretski je moguce da se proputuje ceo Japan a da se nista ne plati. Ali nema izlaska sa stanice. A ovde ne moze covek ni da se izgubi. Pruga ide kroz grad, a grad je traka izmedju planina i mora, tako da postoje samo dva pravca (pravi i pogresni). Pa sam samo presao na drugu stranu i vratio se prvim sledecim vozom.
To je sve za danas, cucemo se...
IgorDate: Mon, 23 Mar 10:44:47 +0900
From: Igor Andjelkovic <igor@gold.ocn.ne.jp>
To:…..
Drage moje i dragi moji...Eto mene konacno da se javim, ponekome prvi put a svima sa kracim opisom pojedinih dogadjaja. Sa obzirom na paniku oko puta, e-mail adrese sam zaboravio kuci, tako da se svi vi koji ste dobili ovu poruku (cije adrese znam napamet) pobrinete i za ostale (forward opcija). To se odnosi na AIESEC ali i na ostale zainteresovane. Posebno izvinjenje Sipki.
Da li znate kako izgleda Win95 na japanskom? A e-mail program na japanskom? A address book na japanskom? Zato se i javljam sa manjim zakasnjenjem.
Put: Imao sam par stvari viska. Smeo sam da nosim 20kg prtljaga I 10 kg rucnog. Imao sam samo 17 kg prtljaga. I u dve torbe oko 14-15 kg rucnog. Svaki kg preko dozvoljenog se placa po 20$. Dva puta su hteli da me navataju, ali 100$ je 100$. Preveslao sam ih oba puta.
Vec u avionu su mi servirali nesto za sta nisam znao sta je. Ni sad ne znam sta sam jeo. Prepoznao sam samo tri zrna grozdja I jednu jagodu.
Na severu su planine, na jugu je more. Kobe je traka izmedju.
Na zabavama, Japanci jedni drugima sipaju pice u case. To je izraz postovanja. Ne sme da se dogodi da covek sam sebi sipa pice.
Dok sam po kisi, vetru I temperaturi od oko 5 stepeni ponosno setao svoju perjanu jaknu, devojcice iz obliznje, reklo bi se, osnovne skole, ponosno su setale svoje uniforme: plave bluze, plave kratke suknje, bele sokne I crne cipele. Smrzavanje na nivou.
Nasao sam televiziju goru od RTS-a.
Ispostavilo se da je tip iz AIESEC-a sa kojim sam pricao na "welcome party"-ju u stvari jedan od sefova. Nemoguce ih je provaliti za godine.
Welcome party. Tip iz firme seda do mene I ladno kaze, citiram:"Dragan Stojkovic, Zeljko Raznatovic".
Na zabavi sam odrzao bas lep pozdravni govor. Toliko ne znaju engleski da ga je jedna devojka prevodila na japanski. A ni ona ne zna engleski bas najbolje. Ko zna sta sam rekao.
Prvi dan posla sam stigao 15-ak minuta pre vremena. Drugi dan - par minuta pre. Vec sutra cu im pokazati sa kim imaju posla.
Grad je pun restorana I prodavnica sa evropskim imenima. U severnom delu se nalazi kraj koji zovu "Mala Evropa".
Posle sedam dana sam provalio da se bukvalno 10m od zeleznicke stanice koju sam overio bar dvadesetak puta nalazi glavna gradska plaza (pescana) I okean.
Puno zgrada je u izgradnji. Jos se nisu sredili od zemljotresa. Ponegde podizu I citave blokove zgrada.
U kraju u kome je moja kuca (soba), za vreme zemljotresa je stradalo 70% kuca. Moja nije. Zato sad skripi na svakom koraku.
Jedva su mi nasli knjigu za C++ na engleskom. Zove se: "Visual C++ Bible". Biblija. Oni, Japanci, meni pravoslavnom - Bibliju. I jos misle da je to dobar stos. Prokletinja ima nesto vise od 900 strana.
Prvi dan, upoznavanja, ovo-ono, dodje vreme rucku. Sef, ja I jos njih tri odemo na rucak u restoran prekoputa. Restoran se zove "Minhen". Tako je moj prvi poslovni rucak prosao uz zvuke nemackih marseva I koracnica.
Dali su mi kompjuter. Kazu: "Igor's machine". Instalirali su na njemu skoro sve sto mi treba. Sutra je pukao windows95.
Ovde svi trce, cak I u firmi.
Jedna zena sto ovde radi, sto je stalno trcala po firmi, povredila je nogu. I dalje trci.
Vazno mesto u njihovim hramovima zauzimaju krava I plavi patlidzan. Krava je simbol izdrzljivosti, a plavi patlidzan je simbol srece.
Japanac je, dok se upoznavao samnom , hteo da bude izuzetno ljubazan. Shodno evropskim obicajima, pozeleo je da se rukuje samnom. Pruzio mi je ruku. Levu.
Do sada mi je njih petoro, sto iz firme, sto iz AIESEC-a, pojedinacno, reklo da licim na Piksija. Ili stvarno licim, ili smo im svi mi belcuge isti.
Izjava nedelje: Jovke: "...pozdravi Limunooke..."
Proslonedeljna dilema: kako u japanskoj samousluzi prepoznati puter? Zato ovih dana jedem margarin.
Na TV-u je bio glupavi sou gde su se sumo-rvaci takmicili u pevanju.
Kad sam otvorio racun u banci, tip mi je na poklon doneo solju. Da sam znao, otvorio bih bar 4 racuna i dobio bar cetiri solje. Ovako imam samo jednu. Ali lepu.
Ni na jednom kompjuteru ovde nema cak ni minesweeper-a. Zalicu se sudu u Hagu. To je zlocin protiv covecnosti.
Jos jedan TV sou. Kad ono - Piksi. Osvojio je 2.000.000 jena ( malo jaca nova kola).
Najvisi sam u firmi, AIESEC-u I siroj okolini.
Jagode se prodaju u pakovanjima od po 6. Sve su iste velicine. Sve jabuke su takodje iste velicine. Sargarepe su, naravno,iste velicine. Po kilo svaka.
Japanac koji se razboli, da ne bi zarazio nekog, na licu nosi masku slicnu hirurskoj.
AIESEC Kobea je na upravo zavrsenoj Nacionalnoj skupstini Japana dobio priznanje za razmenu. Prosle godine imali su po jedan SN I TN. Takashija I mene.
Firma. Toalet. Solja. Daska. Sa grejanjem je. Postoji I regulator toplote.
Vozio sam se vozom izmedju Osake i Kobea. Pruga je na pojedinim mestima uzdignuta iznad zemlje na visini petog-sestog sprata. Vozis se vozom, i posmatras krovove kuca ispod sebe.
To vam je sve za sada, pozdrav.
Igor
Date: Mon, 23 Mar 18:37:27 +0900
From: Igor Andjelkovic <igor@gold.ocn.ne.jp>
To:…
Prilikom upoznavanja, obavezno se vrsi primopredaja vizit karti. Pruzaju se i prihvataju sa obavezno obe ruke.
Soba - oko 4,5x2,5. Sto(mobilni), dve stolice, krevet, veliki ormar i Moj Veliki Prijatelj(klima-uredjaj). Prozori su veliki, zidovi su tanki. Nema ni termicke ni zvucne izolacije. Da nije Mog Velikog Prijatelja, odavno bih se smrzao.
U kuci - sest soba. Ja i: Amer, Madjar, Bangladezanin, Japanka i Kineskinja. Amer i Madjar su super drugari, obojica znaju japanski, tu su vec vise godina. Bangladezanin posebno ne voli njih dvojicu, a mi ostali nismo vazni. Japanka ne zna ni rec engleskog a Kineskinja izlazi iz sobe samo kad mora. Super nam je.
Razapeo sam konopac ispred klima-uredjaja i koristim ga za susenje vesa.
Na TV nema nikakvog programa na engleskom. Ima mnogo sumo-rvanja i jos vise baseball-a. I ponesto fudbala.
Dobio sam jos jednu knjigu za C++ na engleskom. Malko je veca nego ona pre.
Restorani - sva jela su izlozena u izlozima.
Do sada sam probao: hobotnice, par vrsti skoljki, susi, sake i jos dosta stvari kojima ne znam imena. Nista nije toliko strasno. Jedino ne mogu da jedem par salata: suvise su jakog ukusa.
Ovde imaju jelo koje se pravi od jaja i cije ime se izgovara: "omlet".
Svako jutro, 15-ak minuta pre pocetka rada, cisti se office. Svi zaposleni (ponekad i predsednik firme) brisu prasinu sa svih povrsina u office-u.
Japanski studenti uce samo da citaju i pisu engleski. Zato se slabo razumem sa ovim ljudima. Ponekad spelujemo ili pisemo jedni drugima ono sto mislimo.
U japanskim novinama, svaki dan na jednoj od prve tri strane je nesto o Kosovu.
Ceo saobracaj je izdignut iznad zemlje, posebno zeleznicki. Za vreme zemljotresa su cele te konstrukcije koje su imale 4-6 koloseka (mogle da izdrze 4-6 vozova odjednom) pale na kuce pored pruge. A bile su projektovane da izdrze i jace zemljotrese.
Najludji vid reklamiranja: dok par stotina ljudi stoji i ceka zeleno svetlo da predje jednu od najprometnijih ulica u Kobeu, tip se montira preko puta njih sa megafonom i truje ih propagandom. A oni moraju da cekaju i slusaju.
Cela obala je pokrivena industrijom.
Za koji dan se ovde otvara novi most koji povezuje Kobe i ostrvo u zalivu. To je najduzi most svoje vrste na svetu. (conscription ili tako nekako). 6 kilometara preko mora.
Osnovni propagandni materijal su maramice. Maramice (papirne) u omotu raznih firmi se dele na skoro svakom cosku.
Svi ljudi ovde u firmi svoje olovke drze u pernicama. Na njima su Snoopy i ostali drugari.
Gledao sam izvestaj sa finala prve kosarkaske lige Japana. Igralo se u hali koja prima oko 5-6 hiljada ljudi. Bilo je prisutno mozda i 200 ljudi.
Dosta za danas, cucemo se...
Igor
Date: Tue, 24 Mar 10:44:56 +0900
Eto mene opet. Danas sam otkrio da ste dobili samo prvu I trecu poruku. Druga se izgubila negde usput zahvaljujuci mom znanju japanskog.. Sta ja znam kako se pise INBOX, kako OUTBOX a kako SEND NOW? Tako da vam sada saljem sastavni deo jucerasnjih tekstova.
Dopuna prosle poruke: u japanskim hramovima se osim statua: biljke koju mi znamo kao patlidzan (sreca) I zivotinje koju mi znamo kao krava(izdrzljivost), nalaze I dve lisice. Sta one predstavljaju, nisu znali da mi kazu. Saznacu kasnije.
Ceo saobracaj je baziran na vozovima. Svaki voz moze da primi po par a mozda I vise hiljada ljudi (nisam brojao). Vozova ima na svakih najkasnije 5 minuta, u spicu na po 3 minuta. Na peronima su iscrtani simboli koji oznacavaju mesta gde ce se po zaustavljanju voza naci vrata. Dok cekaju, ljudi prave redove po dvoje za ulazak. Vrata nikad ne promasuju mesto na
kome treba da se nadju.
Osim nacionalne kompanije (zeleznicke), postoje I dve privatne. Sve u svemu, tri pruge na uzanom prostoru.
Iznad ulica ima neuobicajeno mnogo elektricnih kablova.
Za pokretne stepenice postoji nepisano pravilo: ko ne zuri I stoji na stepenicama, staje na desnoj strani. Leva strana je oslobodjena za one koji zure uz I niz stepenice.
Jesti u restoranu je daleko skuplje nego pripremiti hranu kuci. Prosecan obrok je od 600-900 jena. ( jen:$ = 130:1 ; $:DM=1:1,8).
Jabuka kosta 1$; Walkman kosta oko 100$; Najskuplja stvar je saobracaj.
Firma u kojoj sam postoji 5 godina. Oko 50 zaposlenih. 1. Aprila je useljenje u jos jedan (novi) office. Trenutno je u toku zaposljavanje novog osoblja.
U firmi, osim Japanaca rade I: 2 Kineza, 1 Tajvanac, 1 polu-Svedjanin (majka mu je iz Svedske, evropski tip (nije Japanac-nema kose oci, nije nizak...) a ne zna ni jedan jezik sem japanskog),1 Srbin...
Trenutno mi je posao da ucim C++ da bi posle mogao I da radim nesto korisno. Sa obzirom da su svi ovde trenutno zauzeti, uglavnom radim potpuno sam. Za par nedelja se ocekuje dolazak, kako sef kaze, "Superprogramer"-a iz Kine koji ce da me uzme pod svoje.
Firmi sam prvi praktikant.
AIESEC-u sam takodje prvi praktikant (posle 4 godine).
Prva AIESEC zurka odkako sam stigao dogodila se juce. Rostilj negde iza Osake. Zbog jakih vetrova, vreme se brzo menja: 4 puta je padala kisa I opet se vracalo sunce. Raspored: u desnoj ruci-stapici za jelo za przenje I klopanje; u levoj-kisobran. Pivo ili sake-negde sa strane. Bilo je puno nepoznatih ljudi ali su svi super. Do sada najbolji dan u Japanu.
Svaka trece-cetvrta devojka zna da svira klavir. Organizovali su prirucne karaoke. Sva sreca pa nisu imali ni jednu pesmu na engleskom.
Isped prometnih mesta, cesto se nalaze devojke sa psima obucenim za traganje za zatrpanima (rescue dog). Ljudi dodju, pomiluju psa I ubace koju paru. Novac ide za obuku tih pasa.
Tajvanac iz firme (mister Yo) zna da na sprskom kaze: "Kako ste" I "Dobro".
Japanski studenti ne studiraju u gradovima u kojima zive. Svi su razbacani po celom ostrvu. Blizu mene ne stanuje niko od ljudi iz AIESEC-a. Najblizi je 6 stanica daleko (druga strana grada).
Velika vecina studenata radi part-time (poslovi koji se placaju po satu).
Do sada sam obisao: muzej-akvarijum u Osaki (vanredno lud dozivljaj - imam I slike) , najpoznatije lokalno izletiste u kome se nalazi puno tresnji (bas su nesto pocele da cvetaju) i manje-vise sve delove Kobea.
Lokalna robna kuca ima 15 spratova. Povrsina svakog sprata je ogromna. Samousluga je na tri sprata.
Platu dobijam za mesec dana unapred.
Taksiji uvek imaju potpuno cist I ispeglan beli cipkasti prekrivac preko sedista za putnike.
U firmi sa posebnih zvucnika u radno vreme pustaju klasicnu muziku (valjda povecava produktivnost). U svakoj radnji I ustanovi nesto svira svo vreme. Cak I semafori na ulicama piste kada je zeleno svetlo.
Do sada sam video samo jednu radnju u kojoj se ulazna vrata ne otvaraju automatski.
Za komunikaciju izmedju zaposlenih koristi se CCMail (vrsta internog e-mail-a).
Par poruka koje mi je CCMail-om poslao neposredni sef: Prva o pointerima, druga o zaposlenima:
" Pointers is something like people*s heart, value is just a word.For instance, I want her heart rather then her sweet words, because I can change it.Isn*t it nice example?"
" In BW (BrainWorks - ime firme) we don*t call employee. We are all creator of BW. Let*s create together."
Nijedna cena nije stvarna I konacna. Na sve se placa I neki porez od 5% koji nije uracunat u cenu u izlogu.
U robnoj kuci, na mestu gde se prodaju fotelje, svi izlozeni primerci su puni. Dve devojke citaju, tip spava, stariji gospodin je zauzeo fotelju koja moze da se ukljuci da malo protrese telo (bas se tresao kad sam prolazio). I niko ih ne dira.
Razgledao sam tehnicku robu. Cim sam pipnuo jedan walkman, zaurlao je alarm. Pravio sam se Englez. Od tad vise nista ne pipam.
U kuci imamo televizor cija je dijagonala oko 1,5 metar.
TV nema daljinski. Video nema daljinski. Svi klima-uredjaji u svim prostorijama imaju daljinski.
Svi u firmi su krajnje ljubazni.
Dosadasnji zakljucak: Da sam ja birao I zamisljao kako ce ova praksa da izgleda, ovako dobro je ne bih zamislio.
To vam je uglavnom sve, mozda danas posaljem jos jedan nastavak...
Igor
Eto, trebalo bi da ste primili i treci (drugi) deo. Meni isto izgleda da mi nije lose. Malko je dosadno s'vremena na vreme, ali boze moj...
A vesti imam, ne moras da mi ih saljes. Citam svaki dan Dnevni telegraf, vesti Bete, Fonet-a i ponekad Nasu Borbu. Vecernje novosti preskacem. Imam i Dugu i jos par nedeljnih casopisa. Sve preko interneta. Informisaniji sam od vas. :)
Ajd', zivi bili, pa se cujemo...
Igor
Pazite ovako:
Pola litre mleka dnevno ne pijem ni kad sam kod kuce. Imam ga, dobro je za ujutru za corn flakes, brzo se spremi. Necemo preterivati.
Danas sam dobio kartu za voz za tri meseca i ID kartu za strance (vise ne moram da nosim pasos sa sobom).
Sutra je zuraja posle posla (firmina). Ja sam glavni glumac.
Prekosutra je preseljenje dela stvari (novi office). Fizikalisemo.
Prolepsalo nam se vreme.
Pozdrav IgorDate: Wed, 25 Mar 09:10:22 +0900
Eto me...
Zurki ovde do pre tri dana nije bilo ni za lek. Sad su se ljudi nesto popalili. Valjda sam pozitivno uticao na njih. A sutra je fizikalisanje (pocinje seljenje). I ajde se malo odmorite pominjanja mleka i jaja, jos mi samo fali da bude i ono "pazi kako prelazis ulicu" i "hladno je". Bas sam neki dan video jetija da seta ulicom...a pingvini su pili jogurt na cosku...
Uputsva za posteljinu mogu, mada mi je masina prilicno priprosta. To sa temperaturama bas i ne podrzava. Za onu drugu ne znam (imamo dve masine). Voda je topla ali da li je bas 90 stepeni...ne bih da guram ruku da proverim...ili da ubacim jaje sa posteljinom pa da ga izvadim za tri minuta pa ako je tvrdo-skuvano...
Imam ja jos dosta razglednica da posaljem, ali nikako da se resim.
Sad cu ja da sednem, da uzmem kaficu (iz automata), i da na miru procitam Dnevni telegraf...
Dobro jutro zelim...
Igor