Amika.rs

---

АРХИПЕЛАГ АМИКА.рс
наставак "Насељавања Виз@нтије" - романа на 1002 екрана

 И би тако.
Седели су и читали, шеткали и читуцкали, прескакали и враћали се, загледали фотке, мрштили се и радовали.
А писало је... – шта, биће у наставку овог романа....

I – УДРУЖЕЊЕ БЕЗ АДРЕСЕ - САМО ЗА ПОВЕРЉИВЕ – 75. наставак романа И КОМЕНТАРИ
октобар 26, 2017
- Па извол`те, крените на путовање кроз књигу. Ја ћу уз помоћ Златане... - одлучио је ка5ан 5ар 5ровић.
- Ама, прочитаћу ту књигу да видим колико је аутор покрао од оног што сам ја замислио за своју књигу – био је одлучан  Mister New Wave.
- Да видимо колико је књига прочитала нас – закључи Амик.
И би тако.
Седели су и читали, шеткали и читуцкали, прескакали и враћали се, загледали фотке, мрштили се и радовали.
А писало је..>> Миливој Анђелковић

НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ
ВизуЕлни ЕлЕктронски ром@н на 1002 Екран@

«Најбитнији поступак модерног времена
јесте да савлада свет слика»
Мартин Хајдегер
(Holzwege, str.92, Frankfurt: Klostermann, 1980)

«Визуелни роман саплиће читаоце/гледаоце
другачијим сликама
да се не би оклизнули на стереотипне»
Раде, овдашњи
( http://www.amika.rs , 2010)

I – УДРУЖЕЊЕ БЕЗ АДРЕСЕ

САМО ЗА ПОВЕРЉИВЕ

Звизну Амик, невешто, колико да опомене себе и врати се – опет је прежурио зграду. Заустави се пред новом, неомалтерисаном, са налепљеним принтом артистичких амбиција

Испод, ситним словцима која су захтевала да се наднесете над њих, писало је

Кад сте нас већ нашли – УЂИТЕ,
да вас запамтимо као пријатељску и поверљиву особу...

Закључано је, нагађао је Амик. Заседају у кафићу «Код Јужне Капије».
Али не, врата се отворише и Амик уђе у велику просторију пројектовану за улазни хол. Два стола, понека столица и омања витрина са књигама лебдели су на белини зидова - привремене мрље на туђем платну..... 

У НАСТАВКУ ИДЕ ТЕКСТ И СЛИКЕ ИЗ НАВЕДЕНЕ КЊИГЕ, А ОВДЕ СЕ ДОДАЈУ КОМЕНТАРИ ЛИКОВА ОВЕ КЊИГЕ И ОБЈАБЉЕНИ ПРИКАЗИ КЊИГЕ

... И КОМЕНТАРИАМИК: Види ово!
"За њима, испод врата се истеглила сиво-маслинаста мрља и отпузала низ улицу, саплићући се о њихове размахнуте сенке."
Пратила нас је! Вукла се за нама!

РАДЕ: Ко? Амеба?

АМИК: Па прочитао си! Octopodus Vulgaris!

ПРОТЕЈ: Нека страна служба, или наши?

АМИК: И наши, и страни... И није служба. То је стање духа. Рефлекс ка баналном.

ПРОТЕЈ: Молим?

РАДЕ: То је кад наручиш Абсолут вотку а они ти увале Балтик са старим лимуном и млаким ледом.

ПРОТЕЈ: Оним гренландским?

MNW: Гренландски млаки лед? То је ново у понуди.

КА5АН: Па, господо, у првом наставку нисте лоше прошли. Види се да радите, организовани сте, имате удружење и савремену опрему, бирате сараднике...

АМИК: Имамо и визију.

ЗЛАТАНА: Мислите на ону Вавилонску кулу?

MNW: Шта би са оним демоном на змају?

РАДЕ: Демон? То у кафић не залази.

MNW: Свиђа ми се. Вуче на хорор.

АМИК: Не треба нам тај остатак закаснелог романтизма.

ЗЛАТАНА: Ах, романтизам!

АМИК: Видећемо... Можда у наставку...

ПРВО СЛОВО ВЕЛИКОГ КОДЕКСА - 76 наставак романа и КОМЕНТАРИ
октобар 30, 2017

Читали су, прочитавали и понекад се згледали:

>> - Мој побратим Амик? – Раде се значајно осмехну. – Новинар без листа, боем без кафане. Ерл Од Шездесетосме...

 ... И КОМЕНТАРИ:
Амик: Види, види! Ерл од.... Прави пријатељ зна и оно што си ти заборавио...

Златана: Град је добио име по госпо`н Амику! Како је то лепо! И ја ћу да изаберем неки град...

MNW: Одаберите Лас Вегас. Кажу да су његове светлости залеђени ватромет. Па да сви дођемо у Лас Златану.

Раде: Овај електронски мали жиголо који се помиње баш ми је симпатичан.

Протеј: Негде сте се срели?

Амик: Јесу. Познанство са бео-Пигала.

Ка5ан: Не разумем шта фали електронској равној плочи? Странице књиге су такође равне плоче.

Амик: И текст исписан ручно је нека плоча. И све што видимо око себе. А около су друге... плоче-странице.

Раде: Мислиш – свет као огромна књига?

Амик: Као неуређена библиотека.

Прекобарац: И онда дође неколико подобних књигољубаца и почне да прекраја странице и меша књиге.

Амик: А Рокфелер постане нови Аристотел.

MNW: Мени се више свиђа ова Габи. Баш је фенси. Записаћу њену адресу...

Раде: Текст за конкурс – потерницу ја сам предложио, то је тачно. Али ово о штиту? То су Амикове речи. Само он мисли на тај начин.

Амик: Шта ту није у реду?

Раде: Ја бих то једноставније. Хајдете са нама, да вас не туче чарлама, тако некако.

Протеј: Господо, пројект ми се свиђа. Моја банка – Протеј и 40 експерата – даће вам финансијску подршку

Раде: Може, али да промените име у Али-Баба и 40 Протеја.

Протеј: Али-Баба? Нешто ми је познато... Таква банка већ постоји.

Раде: Могуће... Него, дођите да вас обавестим о кафићу „Код Јужне капије“ који тражи спонзора на светском нивоу...

AVANTI, ЛЕВИТАНТИ - 77. наставак романа и КОМЕНТАРИ
новембар 03, 2017

Док ликови романа у тексту књиге траже своје аватаре, читалац ће мало да сачека
Зашто?
Па знате већ - за њихове коментаре...
>> Луњајући по прилазима Аmika.rs-а Раде је у кафићу «Код Јужне Капије» упознао несвакидашњег долазника који је пропутовао половину света. Донео је збуњујуће вести, очекиване али и невероватне. Амик се замислио: Радету треба само делимично веровати, не само због навике да «изоштрава» истину, већ и због околности самог сусрета.

 ... И КОМЕНТАРИ
Ка5ан: Занимљиво упознавање. Три или четири мускетара, питање је сад?

MNW: Ја сам четврти.

Раде: Јеси, али као приправник.

MNW: Па докле, побогу?

Раде: Јеси ли причао да ћеш написати Трилогију о овом путовању. Јеси. И шта очекујеш, да аутор подржи тебе као конкуренцију?
MNW: Ја сам то онако, за далеку будућност...

Раде: Да, у тој далекој будућности све ће бити боље.

Амик: Питај Прекобарца, он је био у постбудућности. Прекрајање времена и простора се непрекидно догађа.

MNW: Мени све делује виртуелно стабилно. Цео свет је некако... приправнички.

Ка5ан: Осим „Арга“. Дужи је за пет метара и шири за метар него кад смо се укрцали на почетку пута. Мотори су дупло јачи...

Протеј: Заиста? То му диже цену за 20 до 30%.

Ка5ан: А гориво, храна, вода, пиће, цигарете... Као другог дана пута – тек начето.

Амик: Зато је брод већи и јачи. Треба и нас издржати.
Раде: То је онај чувени бекстеиџ. Увек пун и неисцрпан.
Златана: Најважније је да смо ми млађи и лепши. Ја више немам борице око очију, а мој драги је дупло моћнији.

Ка5ан: Драга, уздржи се. То је толико интимно...

Протеј: Дивно! Путовање у прошлост и праисторију као еликсир младости! Организоваћу свакодневне туре подмлађивања. Какав бизнис!

MNW: А планови пута, цела тура? То је заједничка својина, поверена ка5ану на чување...

Протеј: Купићу их. Колико?

MNW: Свакоме од нас 10% од профита. Остало вама за учешће на крају пута и организацију тура.

Протеј: 60 : 40? Па, може! Договорено! Господо, биће то револуција у туризму и животу.

Раде: Видиш, приправниче како напредујеш кад ти се отворе перспективе! А ви, госпо`н Протеј, мораћете да ангажујете дадиље и неговатељице-
Протеј: ???
Раде: За оне који се врате у дечје дане.
Златана: А ми, драги, идемо на још два-три путовања, да се подмладимо за десетак година...

АVANTI ЛЕВИТАНТИ - други део - 78. наставак романа и КОМЕНТАРИ
новембар 12, 2017

Ликови романа читају књигу написану редиговањем и мењањем првих 35 наставака објављених на Мрежи и нико задовољан није, па је за аутора најбоље да се у потпис скрије...

>> Сусрет је настављен на попришту претходног, у кафеу "Код Јужне капије". Дочекали су их као најрођеније, већ знали пића и ритуале а са разгласа одјекну полетни глас:

Натанковао сам Пунта
у бисаге насуо еуро-блага...

... И КОМЕНТАРИЗлатана: Ох! Све те чудесне, комуникативне стварчице!

Амик: Гугл је сада опште место, али остале...

MNW: Путујући кроз праисторију, прескочили смо технолошку револуцију.

Амик: Историју – револуцију. Није случајно да се римују.

Раде: Донекле. Историја се римује са „не поновило се.“

Амик: А револуција са „ми или они? Само ми!“

MNW: Ја сам за све. Мислим, за све те новитете.

Раде: Ја бих једног Тарнера, макар старог и малог...

Мали Тарнер = 50 милиона $

 
II – ЧУВАРИ ЈУЖНЕ КАПИЈЕ – СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА – 79. наставак романа и КОМЕНТАРИ
новембар 15, 2017

И то се догодило! Изашли су, у ретровизору се смањивала Јужна Капија...

… И КОМЕНТАРИ

Прекобарац: Тако некако је било...
Златана: Откуд те слике? Нису лоше, али...

Ка5ан: Ми смо, господо, баш имали узбудљиве дане. Али тај ваш виртуелни град... Имате ли његове координате, позицију, слику? Бојим се да га не промашим...

Амик: Слику? Ево је!

Ка5ан: Лепо изгледа. Излази на реку...

Протеј: Добра позиција за сваки бизнис. Аеродром?

Амик: Хелиодром.

Раде: Ама где ти је то?
Амик: На главном тргу. Широко, равно и углавном пусто...

Ка5ан: Да видимо колико смо далеко од Амика.рс.

Ка5ан: Аух, Нептуна му! Далеко!

MNW: Брже је да се вратимо истим путем.

Ка5ан: Да видимо и тај правац...

Протеј: Много, много далеко...

Амик: Мислим да знам одговор. Стићи ћемо кући кад завршимо читање романа.

Прекобарац: Мебијусова трака. А то значи када се једној тачци споје крај романа, последњи од ових наставака, теорија релативитета и квантна физика...

Златана: Па скупите ту траку и само један шав по средини... Зар не, драги?

Ка5ан: Скупићемо је. Али, видеће се шав.

Златана: Неће. Имам невидљиви, безбојан конац.
Амик: То је, значи решено. Само још да скупимо траку...

ДЕСАНТ НА БУДУЋНОСТ – 80. наставак романа И КОМЕНТАРИ
новембар 18, 2017

Ликови романа читају, ишчитавају и прескачу грозоте, да буду срећни до следеће __________.>> Златасту слику ка5ан брзо сави у тубу.
Магла се згусну око њих, несташно их штипкајући за образе. 
- Ој! Хоће и доле! – огласи се Раде. – Иш, ти велика, маглена девице... Која заносиш генерације...

... И КОМЕНТАРИ

Ка5ан: - И, шта кажете? Тамо код вас, у Амика.рс може да се нађе кисела чорба у два ујутру?

Раде: Може, кад смо ми тамо.

Ка5ан: И даљински за ТВ је код вас?

Раде: Као да је код мене. Сакрио сам га иза Енциклопедије здраве хране и пића.

Амик: Штета што нису гледали овај десант на будућност.

Раде: Живеће у будућности и надати се садашњости.

Амик: То је боља варијанта од живота без наде.

Ка5ан: Заиста, шта је било са надом?

Прекобарац: И она је освојена.

Амик: Па, не баш. Мало је трансформисана и од На–Да постала је Да-Да, срећно ушушкана у будућност – садашњост.

Раде: И све је јединствена Империја...

Ка5ан: Ама не! Каква Империја! Рекох вам: Велики ДАТО. Демократски Ајатолах Тоталне Оптимализације.

Амик: Оно демократски ми се свиђа, мада...

Раде: Оптимална оптимализација до оптималне окупације.

Амик: Ако Мајка Планета не буде бржа!

Прекобарац: И биће, видео сам...

НЕКО и НИКО – 81. наставак романа И КОМЕНТАРИ
новембар 20, 2017

>> Нејасна прилика догега са друге стране друма и загледа се за возилом на путу заAmika.rs....

 ... И КОМЕНТАРИ

Златана: Нас овде нема!

MNW: Богови су се умешали у наш роман.

Раде: Рекох вам: „Увек постоје газде и шанкери“.

Прекобарац: Шта се чудите? Зар нисмо током путовања срели Прамајку, Хермеса, Велеса...

Златана: Ја сам мислила да ће роман бити само о нама...

Раде: Добро је ово. Да се види да и над газдом постоје газде.

Амик: Цитирају Шекспира... Хермесу то некако и приличи, али Прамајци!

Раде: Надао си се да ће цитирати Хомера?

Амик: Пре Апулеја.

Прекобарац: И шта каже: Имали сте одличан темељ и два миленијума и – ништа.

Раде: И оно: „Све вас је улога надглумила“

Прекобарац: Најбоља оцена целе историје.

Златана: Прамајка је чудо. Чувам кесицу лепенског песка коју сам добила од ње.

MNW: На кога се односи оно лија, пчела и мајмунче моје?

Амик: Девојка вредна као пчела, лукава као лија...

Раде: А мајмунче његово само скаче!

Златана: Ох! Зато брине да буду парни!

Ка5ан: Мене буни оно „У покољ иде самилост“. Па то је актуелно од Шекспира!.

Амик: До 1999. и даље, до данас.

Златана: Зато се весело завршава са оним лепотицама и химном људском роду.

Раде: Химна или ода, питање је сад?

Амик: Опет парафраза? Не зазивај миљенике богова, да не паднемо под њихову самилост...

ОПРЕМАЊЕ ТЕМЕЉ - КУЋЕ – 82. наставак романа
новембар 21, 2017

На последњој кривини пре Amika.rs-а  маглене наносе ТВ програма проби расплинути сјај.
- И ви имате билборде? – разочарано упита ка5ан...

... И КОМЕНТАРИ

MNW: Најзад, и ја у роману!

Раде: Брзо су те вратили међу приправнике.

MNW: То се продукција играла. Сада јеси, сада ниси...

Амик: Сви су смењени, а стално су у игри.

Раде: Мислиш на политичаре?

Амик: На шоумене.

Раде: То му дође исто...

Протеј: Мистер Жолија познајем. Био ми је саветник. Врло употребљив...

Прекобарац: Као жовијалац?

Протеј: Као извршилац.

MNW: Ја заједно са Хермесом, Прамајком. Све фаца до фаце!

Раде: Кад будеш причао, нико ти неће веровати.

Амик: Једино да то напишеш.

Раде: Да, текст све трпи.

Амик: Не, него је уверљивије. Можеш да покажеш: ево овде пише.

Златана: А мене нема...

Ка5ан: Ех, драга... Овакве игрице смењивања и прикривене ироније нису за такве даме као што си ти. Ти си за љубав...

Златана: Ах, ох, драги! Како ти умеш лепо да објасниш!

ПЕВАЊЕ, ПУЦАЊЕ, ВАТРОМЕТ И СЕКС - 83. наставак романа
новембар 24, 2017

- Ево, имамо директно укључење са господином Хермесом! – настављао је водитељ Жоли. -Да чујемо!
- Уууххх... оох.... јој.... ооох...
- Предлог, молим! За нашу нову ТЕМЕЉ-КУЋУ!
- Аааххх.... тооо.... Тоо! ... Предлог? УУУх! Знам... Знаааааам! ДВА.... Оооох....Јој.... ЈАСТУЧИЋА... оох.... за.... јој.... КО.... ЛЕЕЕЕЕЕЕЕ.... НААААААААААААА!!! Уууууууууух!...

... И КОМЕНТАРИ

Раде: Секс, па на екс! То спасава овај наставак...

Протеј: Дивим се вашој прецизности! Оба екрана!

Раде: Заиста, ко је пуцао?

Амик: Чим мантра звекне, твој пуцањ одјекне...

MNW: Мислите на оно “преиспитати демократ...“

Раде: Да се ниси усудио да то звекнеш до краја! Хоћеш да ми чука стрмекне?

MNW: Само питам...

Раде: Питај Жолија. Он зна све о невидљивим појавама.

Златана: Најзад да се и ја појавим...

Ка5ан: И то у пуном сјају...

Златана: Ја и Прамајка смо главне у овом наставку...

Ка5ан: Да, драга...

Протеј: Оно објашњење господина са тамним гласом... Оно о белим рукавицама?

Прекобарац: Демократско, из масе.

Протеј: Невидљиво, анонимно...

Прекобарац: Тешко је волети демократију када нам не подилази...

MNW: То треба демократски преиспита...

Раде: Опет ти мали? Хоћеш да те звекнем, или да стрмекнем?

Амик: Де, де... Смирите се. Нећемо помињати мантру.

MNW: То је тамни почетак моје каријере.

Златана: Изрекли сте дивну реченицу: „Лако је волети бога...“

Прекобарац: То је Прамајкина реченица.

Амик: А наставак је: „... љубав се учи на гусанима“.

Златана: Прамајкина? Види се женско искуство.

Прекобарац: И то је невидљиво, као зидови. Али се често осети...

ПЕТА ДИМЕНЗИЈА: IN ИЛИ OUT - 84. наставак романа
новембар 26, 2017

Када су и последње искре згасле, на сцену излете Мистер New Wave...

…И КОМЕНТАРИ

Ка5ан: Важно обавештење! Овако... Јавио ми се аутор...
- Кооооооо?
Ка5ан: Аутор књиге и ових наставака...
- Ааауууух!!!
Амик: До сада се мени јављао, истина ретко...
MNW: Зашто вама?
Амик: Зато што смо имењаци.
Раде: Баш ти је јак разлог...
Амик: У почетку сам био једини у www.amika.rs док се није појавио мој побратим Раде.
Ка5ан: Јавио се мени као ка5ану овог брода, одговорном за путнике и посаду.
- И? Шта каже?
Ка5ан: - Каже да има много коментара читалаца, приказа књиге и текстова књижевних критичара којима мора да да реч. Ви сте, каже, своје рекли у роману и после њега, а сада су остали на реду.
Раде: Али...
Ка5ан: Нема али, свако али нешто квари.
Амик: Да, нема али. Ми ћемо читати даље, свако за себе...
Ка5ан: Повремено ћемо и ми моћи да се јавимо, долазе нова времена па ће видети...
Раде: Знао сам!
Амик: Шта си то знао?
Раде: Па, оно о новим временима. То сам још на почетку рекао: „Времена су увек иста, само се газде и шанкери мењају“.

ДОБРЕ СТВАРИ СУ НЕВИДЉИВЕ - 85. наставак романа и МАНИФЕСТ
новембар 29, 2017

Иза аутомобила који је одмицао уздиже се палацајући пипак....

… И КОМЕНТАРИ

MANIFEST O VIZUELNOM ROMANU
ili
Mrežom Reči umrežiti Gugl...

Jedna od bitnih odlika FILMA je da slikama stvara ideje; KNJIGA rečima i idejama stvara slike. Vizuelni jezik filma zavisi od režisera i članova ekipe.
Slike koje stvara pisac prolaze kroz «cenzuru» (ređe kroz nadgradnju) čitaoca i najčešće se svode na poznato ili stereotipno, na već viđeno, na ono što je u njegovom sećanju, iskustvu i znanju.
VIZUELNI ROMAN, umrežavanjem Gugla u tkrivo teksta, donosi DRUGAČIJE slike, one koje čitalac nije video ili NEOČEKIVANE slike.
Ta RAZLIKA između poznatog / očekivanog i drugačijeg / neočekivanog stvara VIŠAK ZNAČENJA. To otvara nove, drugačije, simbolične i ironične slojeve teksta.
Time vizuelni roman dobija novu dimenziju i u bitnim segmentima posaje 3-dimenzionalan, šireći mreže asocijacija, mogućih viđenja i značenja teksta.

Istorija civilizacije započela je slikama – pećinskim crtežima u Altamiri, Laskou, Sahari, Australiji... kao i ribolikim idolima u Lepenskom viru i «Venerama plodnosti» u Vinči i širom Evrope i Afrike. Rišad Kapušćinski smatra da će se i završiti sličicama, dok će slovno pismo, štampa i knige biti samo kratka epizoda.
Moje poverenje u pisanu reč je mnogo veće jer ona, RAZLIČITIM INTERPRETACIJAMA viđenog i otvaranjem novih pitanja ruši stereotipe i time menja viđenje slike i pomera njena tumačenja i značenja. Naše vizuelno doba je samo jedna epizoda.
Vizuelni roman NIJE «oslikavanje» romana. On je začetak UMREŽAVANJA GUGLA u Veliku Mrežu Pisane Reči.
VIZUELNI ROMAN je novoprobijeni JUŽNI PROLAZ u započetom NASELJAVANJU VIZANTIJE - pogledajte kako to može da izgleda 
na http://vizant.blogspot.com
i http://www.amika.rs

Mirjana on June 30th, 2009 11:20

Interesantno razmisljanje. Veza izmedju filma i pisane reci, i ja imam vise poverenja u pisanu rec. Mada ovo nase vizuelno doba i nije neka epizoda.

Pangaric on June 30th, 2009 14:14

U poslednjem broju (beogradske) Politike, u članku o dobitniku Servantesove nagrade za 2008, dakle o Huanu Marseu, možemo pročitati: “Strategije pisanja u savremenoj novelistici upravo imaju korene u filmskoj umetnosti, u načinu na koji se slikom kazuje priča.”

Amika on June 30th, 2009 16:57
Mirjana, slažemo se u osnovnom pristupu.
Zlatko, koreni su mnogo dublji, samo zahvaljujući pojavi filma sada mogu da se porede i sa njim.
Ključno je ono na kraju – “u načinu na koji se slikom kazuje priča.” Dakle, priča je početak i ishodište filma, a priča je – naravno – PRIČA.

Glisic on July 1st, 2009 11:10
“Jedna od bitnih odlika FILMA je da slikama stvara ideje“.
Da! Ali pod uslovom da je film bez tona! A opet, kako se te slike, ofilmljene, smenjuju na vremenskoj ravni, mozemo li ih, s obzirom na to, smatrati slikama!? Slika je staticna. Bezvremena! Film je pokret, ili pak slike povezane u pokret.
Izmedju slike i filma stoji strip. Dakle, slika – strip – film! Utemeljeni zanrovi. Nema tu mesta za Vizuelni roman. Vi cete reci “Vizuelni roman”, oni ce Vam odgovoriti “Nije nego strip!”
Da zakljucim, da biste me ispravili ako sam sve pogresno shvatio, Vizuelni roman je ustvari nista drugo do strip ili film.
Ili ste mislili (sad mi je sinulo) da Vizuelni roman u svojoj strukturi, pored pisane reci koja je ipak kvantitativno preteznija, sadrzi i slike koje su u stvari gradivni element pripovednog tkiva. Tako bi Vizuelni roman bio na izvestan nacin pandan filmu! Film – slike u pokretu i izgovorena rec! Vizuelni roman – staticne slike i pisana rec! Znaci, Film kad se pogleda u ogledalo vidi Vizuelni roman! Pa to i nije tako lose! Alal vera na ideji!

Amika on July 1st, 2009 15:07

Glišiću, to je upravo to – dinamika teksta i statične slike za ključne momente koje – kontrastom, neobičnošću, ironijom, humorom… – dopunjuju tekst i daju mu širu dimenziju, nove slojeve…
Nije samo ideja već je komentar onoga što upravo pokušavam.
Praksa je prethodila teoriji…

УБЕГЛИЦЕ, ГАЗДЕ И ШАНКЕРИ – 86. наставак романа
децембар 02, 2017

После неколико дана време се вратило уназад - опет су били на почетку. Помисли о промени и сећања на нека давна путовања била су све чешћа.
Amika.rs је деловао исцелитељски. Његов облик маглене потковице  и магијског слова / броја «Пи» сабирао је енергију и обнављао снагу...

... И КОМЕНТАРИ НА „МАНИФЕСТ О ВИЗУЕЛНОМ РОМАНУ“

Pangaric on July 1st, 2009 17:04

Amika, procitao/pogledao sam NASELJAVANJE VIZANTIJE. Naravno, moje simpatije su uvek na strani novog. U prvi mah sam pomislio da se radi o “slikovnici”, o ilustrovanoj priči, međutim, izbor slika stvara onu razliku iz koje se nameću nova značenja ili sporedni rukavci značenja.

Amika on July 1st, 2009 17:29

Zlatko, to je bila i namera, dobro je ako se to primećuje. Drugačije slike poznatih pojmova koje šire značenja…

Branislav Guzina:

Nisam siguran da bih mogao da nešto prokomentarišem, to s toga što se slabo snalazim u toj formi literarnog.Mislim da sam malo ,,konzervativan,, smatram naime, tačnije meni više odgovara, da literatura poseduje neku narativnu strukturu, situaciju, dakle -story- i naravno karaktere.Ostao sam tamo negde kod H.L. Borghesa. Roman ,,toka svesti,, nikad nisam razumeo i oduvek sam smatrao to za nedostatak spisateljske kreativnosti, sve to bih dao za jednu kratku priču A.Mišoa ili Kanetija. Time nikako ne podcenjujem tu ili neku drugu vrstu literature, jednostavno pripadam esteskom prostoru koji u klasičnom pokušava da sagleda prostor kreativnog.Pitanje forme, ne?
Googl-manija, vizuelni roman, da naravno.To je potpuno otvoren trijumf haotičnog prostora koji jednostavno ,,čeka,, kreativni Red. Priznajem, nisam u stanju da sagledam moguće forme tog reda, njegovu estetsku ravan. Sumnjam međutim u -spontanost kolektivne kreativnosti- i njene domete. Opet ,,konzervativno,, duboko verujem u ličnu (pojedinačnu,srećom) prirodu stvaranja. Taj imperativ doživljavam kao jedinu moguću manifestaciju humanog.
Konflikt, antipod, između nesagledivih mogućnosti informativnih tehnologija, interneta (kolektivistički identitet, ,,sinergija,,) i individualnog, je prividan sukob nastao usled impresivne prirode tog Google Haosa neograničenih mogućnosti.Kao što je sukob prividan, isto tako su i te mogućnosti prividne. Impresivan je naravno kvantitet tog potencijala, ali on ima veze sa kreativnim onoliko koliko statistika ima veza sa Istinom.
Dakle, malo ili gotovo nimalo.
Amika:

Roman «toka svesti» ja shvatam kao ekstremnu reakciju na tadašnju prevlast književnosti «objektivnog». On je vratio subjektivitet u književnost a «tok svesti» je prerađen u prihvatljiv i komunikativan oblik kao jedna od mogućnosti karakterizacije ličnosti.
Vizuelni roman bi mogao da bude pokušaj sličnih namera – da se otvore mogućnosti korišćenja Guglomanije u književnosti i ono što je stimulativno i inspirativno u toj «statistici» i informatici uključi u (vaš odlično odabran termin) – Kreativni Red. Uostalom, pisac uočava, bira, prerađuje i stavlja u nove odnose fenomene svakodnevice, pa zašto ne bi i Gugl, tu Informatičku Hobotnicu naših dana?
U kolektivistički identitet ni ja ne verujem, ali verujem u stvaralačku atmosferu koja subjektivitete pisca, čitaoca i komentatora «podiže» na višu kreativnu ravan koncentrišući tekstove (srodne pa i antipodne) u «kreativni Red» koji širi njihova polja značenja.

Miroljub Todorović:

Dragi Milivoje,
veliko ti hvala na vizuelnom romanu Naseljavanje Vizantije  i Manifestu o vizuelnom romanu. To je zaista novina u nasoj savremenoj prozi i sasvim je u duhu signalzma na kome zajednicki radimo. Ostaje nam jos uvek vera u moc pisane reci ali unosenje slika, vizualija i zvuka, i njihovo kreativno i smislotvorno ugradjivanje u verbalni tekst, u nasem vremenu, postaje neizbezno.

Cestitam ti sa nadom da ces svoja dragocena istrazivanja, koja nedvosmisleno obogacuju srpsku prozu, nastaviti i obradovati nas novim delima u duhu i znaku signalizma.

САМО СУ ПОЈАВЕ СТВАРНЕ - 87. наставак романа
децембар 05, 2017

- Какав потпис! Шта овде пише? – узбуђено је запитала Златана....

... И КОМЕНТАРИ О МАНИФЕСТУ И РОМАНУ

Владимир Макањин:

- Роман са сликама из филма је идеално штиво. Писмо је изгубило свој значај, писци имају осећај да раде нешто мање вредно. И зато је решење враћање прози каква је постојала пре романа. Онај ко то не уради, осуђен је да остане у другоразредном жанру који читаоцу нуди лако, забавно штиво. Проза пре романа, то је проза без сцена, грчка или римска литература – Рабле, Монтењ, Библија, на крају крајева. То је била књижевност која је мислила речју, што ју је и чинило феноменом. И управо то сад изазива интересовање. Наравно, данас је тешко читати такву литературу. Али, на почетку је била реч, и њој се треба вратити.
- Руска литература је иста као и све. Када су се појавили Дикенс, Текери, Балзак, роман као жанр је постао главни у књижевности. Била је то победа жанра какву је тешко замислити.
– Шта је роман? То је рушење зидова. Шта је привлачило читаоца? То, што је кад је читао роман, он видео. И то је трајало два века. А онда је дошао филм. Филмско мишљење се управо састоји из сцена, ништа више није потребно. Тај монструм је исисао из романа сву његову душу. Главно је постало како ће твој филм изгледати на екрану, а сама реч значи врло мало. Догодило се да је писац несвесно почео да режира кадар за кадром. Мишљење данашње деце формира филм а не реч – закључује Макањин.
Књиге Владимира Макањина се веома добро продају и у Русији и у свету, па ипак, он сматра да је филм убио књигу и да је књижевност у поређењу са филмом беспомоћна. Писац је приморан да пише у сликама, а читалац после филма, евентуално прочита књигу.)

Мартин Хајдегер:

«Најбитнији поступак модерног времена јесте да савлада свет слика». (Holzwege, str.92, Frankfurt:  Klostermann (1980))

Иван Т. Брковић:

Vizuelni roman, o kome si pisao i  koga “pišeš”, u stvari ga ekraniziraš jer strane nisuviše  “strane” nego su ekrani. Oni bi mogli vrlo uslovno da odgovaraju  kadrovima ufilmskom scenariju, s tim što je ekran već ekraniziran  a kadar čeka da prodje “cenzuru” režisera i uz pomoć filmske  tehnike, duše snimatelja i onoga što treba da budekadrirano,  na kraju bude snimljen.
Tako ekran izgleda kao ukočena slika, kao ilustrovana stranica istrgnuta iz knjige. Ali pošto je ekran živ, svetluca, kreće se, skriva pod sobom druge ekrane, i ta negdanja stranica bi stavljena u novi kontekst imala, ili bi mogla da ima, različita značenja, od one iscepanosti iz knjige, koja takodje krije druga značenja. (Roman skrpljen od iscepanih strana nekog razočaranog rukopisa. Imam negde neku nedovršenu priču o piscu koji svoje rukopise bačene u djubre nalazi u nekoj vrsti “galerije”  Otpada...)
Ali ono što oživljava srebrnasti ekran je tekstualna zajednica sa slikama, skicama, grafičkim simbolima, uvodeći neku vrstu apsolutne sadašnjosti u priču koja se otvara u prostoru i stalno povezuje sa drugim ekranima, sa drugim slikama, tekstovima.

Metaforički rečeno ti ne samo da stvaraš vizuelni roman nego živis u njemu.Njegovo pravo ime je ožda  Amika.rs ili skraceno ARS...

М. Анђелковић:

Стари романи, популарни, авантуристички и романи за омладину, све негде до 1960. године, били су илустровани. Књига је тада била, речено данашњом терминологијом, вишемедијални пројект.
Са размахом филма и појавом телевизије, књига је премештена у резерват текста. Ретке илустрације и слике на корицама имају комерцијално-рекламне разлоге. Илустрације нам више нису биле потребне. Постали смо цивилизација која је све видела и све зна, ограничена хоризонтом владајућих медија.
Некада се читало «између редова» да се докучи скривени смисао текста који се није смео јавно изрећи. Сада прочитамо наслов и погледамо слику. Читамо «изнад текста» јер знамо да је он упакован у сет основних информација које смо сазнали из наслова и слике.
Наша цивилизација је постала Картотека догађаја и Складиште чињеница (Леонид Шејка: мора се прећи Складиште и Ђубриште да се дође до Замка).
Непознат је једино ниво неочекиваности догађања и степен провокације. Нигде нема «зашто», шта је догађај проузроковало, његов контекст и дубље последице. Нема суштинске, вишеслојне интерпретације, посматране из различитих углова. То никога не интересује – зашто би се промишљао свет ако нас интересује само садашњица и непосредна будућност?
Књижевност се своди на ниво провокативног, или бар атрактивног, дела медијске сфере. Питање «зашто» припада прошлим временима и бившој литератури која није знала да «анимира конзументе» (књига, шпагета, кокте, макробиотике...).
Чувени Гугл «призива» жељене слике и фотосе на укуцан назив или његов део. И овде је првородна Реч, њено значење и тумачење, књижевност томе додаје своје многобројне атрибуте и завршни акцент – укупну интерпретацију.

(Манифест и Коментари које сте управо прочитали објављени су у часопису "Савременик" број 187-188 / 2010. Хоће ли бити одзива и коментара читалаца "Савременика"- чућемо или ће им се загубити сваки траг... 

За време чекања на oбјављивање, Манифест  и НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ - визуелни електронски роман на 1002 екрана наставили су да "живе" на Мрежи и да добијају нове коментаре и наставке...)
У међувремену, визуелни роман
"НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ"
добио је и поднаслов који гласи:
ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕКТРОНСКИ РОМАН 
НА 1002 ЕКРАНА 
или 
УМРЕЖАВАЊЕ ГУГЛА РЕЧИМА
и стигао до 80 и неког наставка, што је
неизвестан број екрана
јер се нико, па ни аутор, не усуђују
да преброји те "свитке"
који се одмотавају на клик а замотавају на други клик
и смештају у полице АлександриНета...
Ако сте радознали и храбри, можете их видети
на адресама наведеним на крају самог Манифеста.
www.amika.rs

ДВЕ ВОДЕ ДУНАВА И ПОЛИЦАЈЦИ - 88 наставак романа
децембар 08, 2017

Сутрадан, «Арго» је рано запловио јер су сви преспавали на броду. Са кеја, махало им је неколико шетача кућних љубимаца и комплетна јутарња смена кафића «Код Јужне Капије».
- Брзо се вратите! – довикивали су.
- Вратићемо се! – обећао је Раде. - А ви попуните залихе!
- Хвала на подсећању! – одмахивао му је шеф и одмах наредио: - Преполовите наручена пића, неће толико требати.
- И нове амрелчиће за коктеле!! – довикивао је Раде већ из даљине.
- Молим? – упитао је шеф збуњено. - Анђелчиће???
Раде је немоћно одмахнуо руком: - Чим макнем, они почну да греше!...

... И КОМЕНТАРИ

Дискусија са ПУЛСЕ-а, која још траје:

Snezana Moracic

miko, zreo si za MOMU barabar sa Marinom.

Amika

Može da se čita, gleda, izlaže na panoima, emituje na ekranu, izvodi na sceni…
Zanimljivo je kako se sa promenom slike pomeraju nijanse značenja.
Apsolutna varijanta bi bila da se uporedo daju dve-tri-četiri slike različitih stanja, predmeta, emotivnog naboja pa da čitalac sam…
Ali čitalac neće da bude kreativac, njemu je lepše kao potrošaču…

Škera

Odlična ideja i realizacija.
Sam Internet ima potencijal koliko i sve umetnosti zajedno.
Samo napred Miko.

milosk

Zanimljiv eksperiment, ipak se u necemu kosi sa savremenim tokovima umetnosti, a to je duzina. Kratka forma pobedjuje, kompozicije od tri minuta naspram dvosatnih simfonija iz devetnaestog veka, video spot u odnosu na osmocasovnu verziju Fani i Aleksandar, pomodni haiku prema Ani Karenjini. I heterogenost, koja lici na sastav Verdijevih opera – malo slike (kulise), malo glume (ne narocito dobre, obicno), malo pevanja, muzike, mnogo patosa i gustog smisla koji mora da stane u malu flasu…moguci stalni sukob smisla teksta i smisla slike.
Vizuelni roman i nije narocito nov, jer bi se tesko dao zamisliti nevizuelni roman, pa i najklasicniji. Morale bi da mu se nametnu konvencije (novog) zanra, u pogledu duzine. To dodje kao neka vrsta knjizevne „instalacije“, malo kabasto, ali sa vise vizuelne škrtosti moglo bi da pruzi sasvim zanimljive plodove, lude gljive.
Predlazem da se vizuelni deo ogranici na crno-belo a duzina na cetiri puta po cetiri tekst-slike. Ko prekrsi konvenciju zanra, utisnuce mu se IP adresa žaračem na čelo.

Snezana Moracic

ako sam dobro razumela, VR/vizuelni roman/ si zamislio kao jednu beskonacnu promenu koja bi trajala dok traje civilizacija, s tim sto bi se menjale tehnicke mogucnosti i to bio kao neki dokument civilizacije kroz vekove?
da li si na to mislio, ako nisi, evo ideje da je zapocnes s tim sto ja dobijam ‘royalties’
taj roman koji pisu civilizacije, svet, taj globalisticki roman bi bio ustvari manifest zivota na zemaljskoj kugli.
naravno, svako bi koristio ’svoja sredstva’ izrazavanja.
Amika

Škero, u pravu si za potencijal. Medjutim, trenutno, vizuelni roman prevazilazi mogućnosti medija, on traži slobodniji izbor slika, veće mogućnosti za obradu teksta, neograničeni prostor koji će sam da definiše, rasporedi, podeli i time otvori u dubinu. U objavljenom primeru ne smem ništa da taknem jer se pomeri i sve ostalo, pa su neke slike nezgrapne a tekst – bez mogućnosti izbora – «na zrnu pirinča», nesrazmeran u odnosu na slike…
Na sajtovima je veći izbor i lakši rad, ali – dok stekneš to znanje i veštinu prestaćeš da pišeš bilo šta osim kodova i čitaćeš samo uputstva za primenu, stara i nova.
Internet se razvija ka vizuelnom i videu, reč je za sada putokaz do slike. Interpretacija slike ne postoji, ona se podrazumeva u datom obliku i idemo dalje, ovo je najbolji od svih svetova, evo vidite slike…

Škera

Da, blog je veoma nezgodan za manipulisanje slikama.
Ali, ja sam govorio o samom Internetu kao umetničkoj formi. To je kao nekakva zona sveopšte „ljudske svesti/podsvesti“, svima na raspolaganju, a opet toliko velika da je uistinu „zona sumraka“. Umetnost zone sumraka, umetnost surfovanja, kretanja po toj zoni… Mislim da je akcenat na tome. Kretanje slično onom u beskrajnom svemiru, postoje svakakve zvezde i planete, treba tražiti i naći onu/one koja je pogodna. Duh Interneta je avanturistički duh.

Amika

“Duh Interneta je avanturistički duh” – odlično. Internet je jedini medij koji zahteva neprekidnu aktivnost, nema opuštanja i prepuštanja da te medij vodi…

Miloše, kratka forma, da, na nekoliko ekrana, pa se linkovanjem povezuje sa drugim – to i jeste ideja, ali to traži pregled cele strukture, koju dobiješ kad sve završiš, a bloG te svodi na mesečno, godišnje, poslednje…
Ima jedan «medjunastavak» pre ili posle 18. nastavka – to je ovde http://vizant.blogspot.com/2009/11/9.html
VizElInkKa kal. 9 – Točak smrti – Vizuelno Elektronsko Interaktivna priča na 9 Ekrana… Nova forma, koja je nova samo po mediju na kome se pojavljuje, ali medij formira i poruku…

Amika

Snežana, taj «VR/vizuelni roman… kao beskonacna promena koja bi trajala dok traje civilizacija» to je Internet. Kada bi povezali naše i srodne sajtove, pa sajtove koje smo linkovali, dobili bi nešto slično.
“Naseljavanje Vizantije” je pokušaj da se stvore tačke otpora u praznini Interneta, središta koja se odupiru «nomadima komercijale i varvarima duhovnosti», virtuelne stanice koje nisu zaboravile tekst, gde reč prethodni i prevazilazi sliku ili sliku stavlja u novi kontekst.
Proširenje mogućnosti i romana, i Interneta, svakako, uz moju nameru i trud da sve to ima i neku književnu vrednost.
Rezultat bi trebalo da bude (uz štampanu knjigu i CD sa punim sjajem elektronskih boja) elektronski vizuelni hipertekstualni roman na Mreži koji nastavlja da se širi, dopisuje, komentariše i povezuje sa sličnim ili kontrastnim…

СВЕМИРСКА КОМПАНИЈА МЕГА-МАКСИ-НАЈ-ХАЈ-РАЈ - 89. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 10, 2017

- !!! Узбуна!!! - узвикнуо је ка5ан 55. – Стиже Навлакуша!!! Најава ТВ програма!...

... И КОМЕНТАРИ

Ivan T. Brković

Procitao sam Manifest na PULSE-u.Tekst je nesto proširen.
Procitao sam i njegovu demonstraciju, nastavak 22. Čitao sam i vecinu prethodnih.
Izgleda ne samo da trazis novu formu, nego i neku vrstu internetske sinteze pisma ,slike,
vremena, formi. Moje prirodno osecanje je neka vrsta iznenadjenja. Zatecen sam dizajnom.
Moze da bude ozbiljan izazov.Moze da bude prodor u nesto sto je sada delimicno nepoznato i da se zadrzi u tom sivom podrucju, ili da krene u nesto gotovo potpuno nepoznato.
Drzi se interneta. Zaboravi sve ostalo. Iako je moje iskustvo na tom podrucju irelevan-
tno, ocigledno je da recimo ekran nije stranica knjige. Može da bude ali lako moze i da
ne bude. Knjiga uvek daje distancu. Knjigu treba docekati i kad je sasvim gotova.
Internet iskustvo je trenutak, instant iskustvo. A to je tek  mali deo onoga sto se valja iza
horizonta i dolazi kao digitilna civilizacija. Sto izgleda kao drugi kod. Ako uspes bices 
jedan od njenih preteca. Ako ne uspes, bices posle nadrealista /sa kojima delis neka
iskustva/ modernista i post, preteca “internetista“. Bolje je covek da nosi barjak nego da
radi u kuhinji. Stampacu sve iz PULSE-a pa cu na miru, starinski, i bez ekrana, ali ne gubeci ga iz vida, sto je contradictio in adjecto, da natenane pregledam.

"Jutros krenuh u Pirej" je recenica iz “Republike”, kao da je Platon krenuo u Pazovu ili Šid. Ne treba zaboraviti da je isao pesice, i da je bio put od pola dana hoda sa usputnim
zastajanjima i filozofiranjem u mimohodu. Ovde Aveniju Milvoki, na pola puta od kuce do Libertvila, sece Put od pola dana hoda /Half day road/ na ciju raskrsnicu sam preme-
stio sokola, koga sam opazio nekoliko milja ranije i sa kojim sam izmenio dugi pogled,
u znak upozorenja: Ne mozes naci ono sto trazis na pola puta. Sto bi trebalo da bude
preokret u prelasku sa utabanih staza na putanje gde nema Ducica.A to je krajnji do-
met imaginacije, put bez putnika, put bez icega za sta bi taj saputnik koga trazis mo-
zda mogao da se uhvati, pre tebe.To je mesto, na crvenom signalu, gde jos uvek stojim
i cekam da se promeni svetlo. Jer imaginacija ovde zastaje kao projekt. Treba krenuti kao Platon u Pirej.

Pada mi na pamet da ekran koji sam spominjao umesto stranice, ustvari je svitak,
ispravljen, koji kada se ispise ili pocita, sam se od sebe uvije i smesti se na policu
interneta, kao svici nekadanjih vrednih pisara u aleksandriskoj biblioteci. Ili onih jos
starijih majstora klinastog pisma zarezanog na glinenim plocicama. Treba li krenuti
putem koga nema sa saputnicima kojih nema, u pepelu do kolena, vodjen mirisom
izgorele stavljene koze, da bi se stiglo do mesta gde je vec jednom, na drugi nacin,
promovisan anticki internet, mozda sa Sfingom.com kao sistemom za klasifikaciju
i kljucem za nalazenje ispisanih svitaka.

Sto se tice Laure i Nabokova, otvorio sam novu fasciklu, Projekt Nabokov i poceo
da u nju trpam sve sto mi pada na pamet. Jedna interesantna ideja, mozda resenje
za sve rukopise u prozi, pogotovu Amerike na Istoku, je da naslov za sve bude Projekt Nabokov l, 2 itd. dok traje.

Stari lisac Erih Kos u “Finis Literaturae”, “Serbian literary mag.” pise: Trebalo bi
sada, u mojim poodmaklim godinama, da se drzim one mudre maksime J.Skerlica
...:Za starijeg coveka, pero je opasno kao noz u rukama dece...”
Ama gde sam ono pošao...?

ДИСКУСИЈА О МАНИФЕСТУ ЈЕ ОТВОРЕНА И НА P.U.L.S.E. -у - укључите се...

Живан Живковић: «Визуелна, гестуална и објект–поезија» - Из књиге: Сигнализам, генеза, поетика и уметничка пракса, 1994.
«Визуелно и конкретно као категорије којима оперишу књижевна и ликовна критика, кристалишу се управо у ово време (после Другог светског рата), али проистичу из искуства до којих се дошло у историјској авангарди; међутим, њима се исказују пре свега садржаји нашега времена, наше епохе која је сва у знаку електронске, технолошке, кибернетичке цивилизације, у којој више него икада доминирају визуелни медији. Према томе, слутње уметника из периода историјске авангарде — да се уметности нашега века морају равнати према значењу глагола ИЗГЛЕДАТИ — обистиниле су се: наш век је окренут визуелном (фотографија, плакат, колаж, фотомонтажа, филм, телевизија, видео).»

Пишући о оснивачу сигнализма Мирољубу Тодоровићу и сигналистима, Живковић каже: 
« ...конкретном (и/или визуелном) песмом приморавао се језик не само на то да саопштава поруке, како је то било у уобичајеној поезији и литератури, него да буде ВИДЉИВ, да ИЗГЛЕДА, тј. да саопштава и иначе вербално (не)саопштиве (или у основним порукама песме несадржане) информације. Постајући ВИДЉИВ, језик је и песму учинио ВИДЉИВОМ. Представљајући саму себе (свој „изглед“, структуру, „анатомску конституцију“), конкретна песма је уз језичке, читаоцу/гледаоцу понудила и ликовне садржаје. Песма је, другим речима, стекла нову димензију.»

Да визуелно има чврсте корене у стваралачкој традицији од антике до данас потврђује реченица:
«Један од најзначајнијих датума у сумирању визуелно-конкретистичких искустава и у трасирању будућих путева развоја визуелне поезије била је 1972. година, када је Клаус Петер Денкер (Klaus Peter  Dencker) објавио антологију TEXTBILDER — антологију у којој су сабрани визуелно-поетски радови од антике до часа када се антологија објављује.»
Живковић помиње и визуелни роман у једној реченици:
"Колажно устројство има и визуелни роман Вујице Решина Туцића – СТРУГАЊЕ МАШТЕ (1980)." - У питању су колаж-странице са исечцима из штампе...

ДРЖАВА-comp. ЖУКИ-БОЈА - 90. наставак романа
децембар 12, 2017

MNW-у се заледи осмех. Остао је сам, окружен збуњеним сапутницима. А тада му се очи раширише од изненађења – поред Арга, из воде је израњала позната особа....

... И КОМЕНТАРИ

M. A. o knjizi Rejf Larsen „Izabrani radovi T. V. Spiveta”

Pored mapa i crteža koji imaju upotrebnu vrednost (karte ranča, okoline, insekata i biljaka, kanalizacije velikog grada, napuštenog rudnika u kome raste nivo otpadnih voda uz opasnost da za 20-tak godina sve preplavi, tu su mape, crteži i grafikoni koje ne očekujemo.
Na primer: Kako otac pije viski (svaki gutljaj, ritam gutljaja, dug-kratak, trajanje… Mapa govora sekretara fondacija i nivo zainteresovanosti slušalaca, mape buke, različitih pucnjeva iz puške, škripe kapije, bacanja jajeta sa Empajer Stejta, mapa usamljenosti u velikom gradu, karta sveopšte poveznosti kapije, rudnika, relativiteta, svitaca, Indijanaca… Mape “Udaljenosti ovde i tamo”, razgovora članova porodice, motivacije njihovih postupaka i ponašanja… Knjiga sadrži i karte sećanja, mape dosade (5 vrsta), mirisa, zvučnu sliku Bramsove Madjarske igre broj 10, karte ograničenja, mape hoda, istorijskog nasledja, karte medjusobnih razgovora za stolom…
Mape i crteži uz tekstualne dodatke na marginama zaista šire tekst, otkrivaju odnose i finese koji lebde iznad njih pa list papira sa slovima i linijama postaje višedimenzionalan i dobija multimedijalne efekte. Kao autori ilustracija potpisani su Ben Gibson i Rejf Larsen, uz širok spisak zahvalnica muzejima i arhivima čijim su se materijalima koristili. To potvrdjuje da je na doradi i opremi ove knjige radjeno timski, kao na izdavačkom projektu. 
(Iz teksta «Književnost, kartografija i nove mogućnosti romana» na P.U.L.S.E. – u)

Dejan Žikić

Posle višegodišnjeg rada u prikupljanju i tumačenju brojnih artefakata neposrednog vizuelnog izražavanja od praistorije, preko starog Egipta, Kine, antičke Grčke, Baroka, međuratne avangarde (futurizam, dadaizam, nadrealizam), sve do neoavangardnih pokreta (Fluksus, konkretna i vizuelna poezija, signalizam, mejl-art) i novih oblika kompjuterske i internet umetnosti, objavljena je prva i sveobuhvatna istorija vizuelne (optičke) poezije u svetu - Klaus Peter Dencker, OPTISCHE POESIE – VON DEN PRAHISTORICHEN SCHRIFTZEICHEN BIS ZU DEN DIGITALEN EXPERIMENT DER GEGENWART, De Gruyter, Berlin 2010).

Autor ove obimne knjige (blizu hiljadu strana velikog formata) je prof. dr Klaus Peter Dencker (1941), germanist i japanolog i sam istaknuti vizuelni pesnik i teoretičar medija. Klaus Peter Dencker već je poznat široj književnoj i umetničkoj javnosti po svojoj antologiji TEXT-BILDER VISUELLE POESIE INTERNACIONAL – VON DER ANTIKE BIS ZUR GEGENWART u izdanju DuMont Verlag iz Kelna 1972. godine. Ova kultna antologija izvršila je, sedamdesetih godina, veliki uticaj na afirmaciju, prihvatanje i tumačenje novih neoavangardnih književnih oblika i formi.
Iako se primeri vizuelnog pesništva mogu pronaći znatno ranije, pre svega u staroj Grčkoj, Baroku i međuratnoj avangardi, prava eksplozija vizuelne poezije događa se u drugoj polovini dvadesetog veka u okviru neoavangarde. Elektronska civilizacija, civilizacija slike i pojava novih medija uslovili su da dođe do sve većeg prožimanja verbalnog i vizuelnog.

U novim planetarnim komunikacionim sistemima znak i slika u saradnji sa rečima promovišu nove oblike univerzalnog sporazumevanja. U tim prostorima neoavangardni pesnici pronalazili su drugačije, veoma inspirativne i poticajne kreativne izvore.
Slovo, znak, slika, oslobođena (osamostaljena) reč i njihovi interaktivni procesi: ulančavanje, spajanje i prodiranje u tek otvorene duhovne prostore, postali su gradivni elementi poetskih dela. Prema Denckeru u drugoj polovini dvadesetog veka pod uticajem novih medija izmenjen je i sam pojam kulture, a optička (vizuelna) poezija, kao oblik izražavanja, našla je svoje mesto između literature i vizuelne umetnosti. To potvrđuje ono što je bilo isticano u signalističkim manifestima još pre četiri decenije da se vizuelna poezija već početkom sedamdesetih godina oformljuje kao posebna književna disciplina.

U svojoj studiji, od neoavangardnih pokreta koji su bili okrenuti konkretnoj i vizuelnoj poeziji, Dencker posebno izdvaja srpski/jugoslovenski signalizam (Signalismus), francuski spacijalizam (Spatialismus), japanski Shishi/Shikakushi, italijanski Poesia visiva (vidljiva poezija), američki Visual Poetry i južnoamerički Poesia visual. Ovde moramo naglasiti da je teorijska i istraživačka osnova signalizma bila znatno šira od ostalih pomenutih pokreta jer pored vizuelnog obuhvatala i brojna istraživanja i eksperimente u jeziku (verbum) i sa jezikom.
Iz teksta SIGNALIZAM U ISTORIJI NEOAVANGARDE ProzaOnLine.com

M. A, поново:

„...brojnih artefakata neposrednog vizuelnog izražavanja od praistorije, preko starog Egipta, Kine, antičke Grčke... "
Avangarda, verovali ili ne, ima dužu tradiciju od klasične književnosti ukoričene i „getoizirane“ medju korice jer koristi sva sredstva izražavanja i sve „nosače“ reči i slike.

Писац Горан Петровић, као уредник, каже новинару «Политике» да се угледао на едиције «Ташена» где је готово половина материјала текстуална а друга – визуелна.

Владимир Пиштало, један од приређивача књиге о маркетингу од почетка 20. века до данас, примећује да «текстуални део поруке опада, расте визуелни, на крају имате слику и једну реч, или пола реченице. Као да су људи више веровали речима, а сада се до њих лакше допире путем слике».

Жак Атали у "Краткој историји будућности" предвиђа:
"Пре 2030. године нова уметничка дела ће мешати све врсте подлога и све начине ширења - неће се разазнавати шта потиче од сликарства, вајарства, филма или књижевности. Књиге ће приповедати приче са тродимензионалним сликама, скулптуре ће играти уз ноте нове музике... Игра ће бити устаљени начин стварања, имагинације...

Arnheim: "Fotografski dokumenti  nisu kreacije idealizujuce imaginacije koja odgovara nanesavrsenstvo  stvarnosti sa snom o lepoti. Umesto toga, oni su trofeji lovca  koji trazineobicno u svetu koji zaista postoji i otkriva nesto  izvanredno dobro (1986, str.121).
Dalje, kako su fotografije reprodukcija onoga sto se zaista  dogodilo na odredjenom mestu uodredjeno vreme, one nisu samoobjasnjavajuce.  Njihovo znacenje zavisi od ukupnogkonteksta onoga ciji su  deo. Kada fotografija zeli da prenese poruku, ona mora da postavi subjekt u odgovarajuci kontekst. Obicno ovo zahteva pomoc pisane ili izgovorene reci (Arnheim, 1986, str.119).

Dzon Berger takodje tvrdi da je fotografija umetnost dvosmislenosti. Bez pomoci naslova publika uvek interpretira fotografije na potpuno drugaciji nacin od onog sta one zapravo znace."

Визуелни роман је "нова манифестација древних суштина" (Драгош Калајић поводом Далија). Он је новији пример основаности начела да мерило вредности уметничког дела не почива у његовој "новини" већ у његовој дубокој "древности": "у новом је најбоље оно што одговара једној давној жељи" (Валерији). Та жеља се исказала још у "визуелним романима" рукописних књига и чињеници да уметност почиње са пећинским цртежима из предисторије - са визуелним.

И наше тело је медиј који ствара слике - из сећања, виђеног, уопштеног, претпостављеног... 

ТАЈНА МАГЛЕНЕ СОБЕ – 91. наставак и КОМЕНТАРИ
децембар 14, 2017
Испловили су кроз маглени тунел који се шкрто отварао пред прамцем Арга. MNW је једини остао на крми, чежњиво гледајући у све блеђе куле царства Жуки-боја. Око њих су пролетале бљештаве кугле посебних, накнадних, специјалних и најновијих ТВ програма, хрлећи у Државу-comp. где су их жељно чекали.
Најзад, пред њима се отвори Дунав у свој ширини и лепоти...

... И КОМЕНТАРИ

IVAN T. BRKOVIĆ:
ISKUSTVA EKRANA, SVITAKA I GLINENIH PLOČICA

Mozes da nadjes adresu Amica library  na Internetu. Nije zezancija. Doduse radi se o umetnickom muzeju ali i taj put negde vodi. U novi Vizant? Sta je to zapravo? Novi proizvod ili pocetak marketinga koji samo maskira nesto sasvim drugo sto dolazi?
Trbusnjake sam doveo u vezu sa banderama, zicama, maglom, kao sneg sa Isusom na http://www.amika.rs/ . Imao sam neku" viziju" o Akimu, senci Amike koji je sve suprotno od njega. Ne mora da bude loo% senka. Juzna Kapija bi mogla da bude njegova…
Pada mi na pamet izvanredna knjiga Kalvina Nevidljivi gradovi... Kublaj kan vodi duboku konverzaciju sa Markom Polom...To nije Kad bi jedne noci putnik... koji je krajnji domet meta-metafizickog romana, nego proza koja stvara cudesne predele, bica, gradove. Fantasticna, imaginativna a ipak puna zivota.

Modna linija romana
Nekoliko recenica mi jutros padaju na pamet. Mogle bi da se nazovu razmisljanjem o romanu, ili pisanju uopste, ili mozda najpre o zivotu onoga sto se neprekidno zamislja...
Roman ne treba zavrsavati rajfislusom niti sniranjem, jos manje duplim cvorovima ili massnama kako ovde deca zavezuju patike. Trebalo bi ga pisati i privesti "kraju" sa pazljivim preklopima jednog kraja preko drugog, voditi racuna da nabori padaju onako kako roman stoji ili sedi ili se krece ili trci
Ili se drzi jos uvek za ruku sa piscem, ili sa svojim junacima ili sa drugim piscima, zenama, decom i svetom u kome se nalazi.
Nijedna tajna ako je zaista tajna ne moze biti svedena na otkrice svoje formule. Otkrice ubice nije resenje za roman, vec samo sluzi da zadovolji napetost forme i referencije na zadovoljenje pravde. Sa preklopima, sa njihovom prikrivenom otvorenoscu, sa skromnoscu pisca da ih takve ostavi, da posle zamisljenog ostavi prostora za zamisljanje, izgleda mnogo blize nekoj struji zivota koji nas nosi, i pisca koji vesla u njoj ali nije siguran da li ce doci, ne do neke luke, nego do neke male ade ili mesta gde struja iznenada usporava...
"Skromnost pisca" nije poza, ona ako je duboko prozivljena,ona zamisljeno ne podvrgava drugim zakonima, ona mu ne namece formule. Hteo sam valjda da kazem da to osecanje skromnosti ulazi u ono sto se pise, daje mu posebnu svetlost i ukus, i ne ostavlja svakog citaoca apsolutno zadovoljnog... Ali roman nastavlja da radi i posle svog zavrsetka...

Sutrašnjica pripada mesečarima

Ponovi mi pada na pamet pistolj Cehova... U redu je da se pojavi ali zar bas uvek mora i da opali? Sta ako je barut ovlazen, ako se metak zaglavio u cevi, okidacki mehanizam zakazao... Ili je sam pistolj-pisac promenio misljenje...
Pocinju razlicite kombinacije, nove, zanimljive recimo: istorija datog oruzja, model, godina proizvodnje, ruka lepotice koja ga je drzala, tajna ljubav oruzara koja ga je opsedala dok je radio na njemu...
Njegos nije kao ni Andric model za rajfislus pisce ali ona njegova o Vuku Mandusicu lepo bi zvucala i ovako: A u ruke Mandusica Vuka nije svaka puska ubojita... Iza toga bi dosao drugi venac koji Njegos nije stigao da napise...
Goran Babic, u skladu sa svojim imenom - ni po babu... - u clanku Resenje u snu pise:
“Tlo na kome ce se u dogledno doba zbijati zbilja... sve vise ce biti u snu, u posvijesti, u nesvijesti. Hipnos ce naslijediti Zevsa… Sutrasnjica pripada mjesecarima” /!!/.
Ali još nije kraj. Javilo mi se (posredstvom Interneta) Државно книгоиздателство на Македонија iz 1947. godine. Piše, citiram:

Твојта глава здрава на рамена
друга пушка ти лесно 'ке најдеш
а враћете на Вука Мандушик'
сека пушка убојна 'ке биде!
Владиката станува и му дава на Мандушик' од одајата своја еден (pokvaren) џевердан.
Крај

U zagradi je, naravno, moj dodatak. Srecom nisam morao da kvarim ono sto je vec upleteno, vec samo da dodam, ovaj mali zavijeni list na kraju Radetovog venca.

ЕЛИТА ПОТОМАКА СПАСАВА ПРЕТКЕ – 92. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 16, 2017
Велови око њих су тањили, магија сабијања и кроћења времена се завршавала. И заиста, зврцнуло је звуком аутоматске рерне која је завршила циклус а румена кугла на средини је затрептала сјајем жара.
Изашли су, црвене сенке су лелујале око њих. Брод је био укотвљен близу огромних стабала огрнутих маховином и укорењеним у мочвару...

... И КОМЕНТАРИ

ИВАН Т. БРКОВИЋ 

Instant iskustvo Interneta
Procitao sam Manifest na PULSE-u… Procitao sam i njegovu demonstraciju – 22. nastavak “Naseljavanja Vizantije”, kao i vecinu prethodnih. Izgleda ne samo da trazis novu formu, nego i neku vrstu internetske sinteze pisma, slike, vremena, formi. Moje prirodno osecanje je neka vrsta iznenadjenja. Zatecen sam dizajnom.
Moze da bude ozbiljan izazov. Moze da bude prodor u nesto sto je sada delimicno nepoznato i da se zadrzi u tom sivom podrucju, ili da krene u nesto gotovo potpuno nepoznato.
Drzi se Interneta. Zaboravi sve ostalo. Iako je moje iskustvo na tom podrucju irelevantno, ocigledno je da recimo ekran nije stranica knjige. Moze da bude ali lako moze i da ne bude. Knjiga uvek daje distancu. Knjigu treba docekati i kad je sasvim gotova.
Internet iskustvo je trenutak, instant iskustvo. A to je tek  mali deo onoga sto se valja iza
horizonta i dolazi kao digitilna civilizacija. Sto izgleda kao drugi kod. Ako uspes bices jedan od njenih preteca. Ako ne uspes, bices posle nadrealista (sa kojima delis neka iskustva) modernista i post… preteca internetista. Bolje je covek da nosi barjak nego da radi u kuhinji. Stampacu sve iz Pulsea, pa cu na miru, starinski, i bez ekrana, ali ne gubeci ga iz vida, sto je contradictio in adjecto, da natenane pregledam.

Iskustvo ekrana, svitaka i glinenih pločica

"Jutros krenuh u Pirej" je recenica iz Republike, kao da je Platon krenuo u Pazovu ili Sid. Ne treba zaboraviti da je isao pesice, i da je bio put od pola dana hoda sa usputnim zastajanjima i filozofiranjem u mimohodu. Ovde Aveniju Milvoki, na pola puta od kuce do Libertvila, sece Put od pola dana hoda (Half day road) na ciju raskrsnicu sam premestio sokola, koga sam opazio nekoliko milja ranije i sa kojim sam izmenio dugi pogled, u znak upozorenja: Ne mozes naci ono sto trazis na pola puta. Sto bi trebalo da bude preokret u prelasku sa utabanih staza na putanje gde nema Ducica. A to je krajnji domet imaginacije, put bez putnika, put bez icega za sta bi taj saputnik koga trazis mozda mogao da se uhvati, pre tebe. To je mesto, na crvenom signalu, gde jos uvek stojim i cekam da se promeni svetlo. Jer imaginacija ovde zastaje kao projekt. Treba krenuti kao Platon u Pirej.
Pada mi na pamet, da ekran koji sam spominjao umesto stranice, ustvari je svitak, 
ispravljen, koji kada se ispise ili pocita, sam se od sebe uvije i smesti se na policu Interneta, kao svici nekadanjih vrednih pisara u aleksandriskoj biblioteci. Ili onih jos starijih majstora klinastog pisma zarezanog na glinenim plocicama. Treba li krenuti putem koga nema sa saputnicima kojih nema, u pepelu do kolena, vodjen mirisom izgorele stavljene kože, da bi se stiglo do mesta gde je već jednom, na drugi nacin, promovisan anticki Internet, mozda sa Sfingom.com kao sistemom za klasifikaciju i kljucem za nalazenje ispisanih svitaka.
Stari lisac Erih Kos u Finis Literaturae, Serbian literary mag. pise: “Trebalo bi
sada, u mojim poodmaklim godinama, da se drzim one mudre maksime J. Skerlica
...:Za starijeg coveka, pero je opasno kao noz u rukama dece...”
Ama gde sam ono posao...?

I trag na ekranu ostavlja pečate na materiji
U vizuelnom romanu «Naseljavanje Vizantije» čini mi se da bi «Manifest» kao tekst bio suvišan, osim u nekom dalekom, prerušenom obliku. Slike govore same za sebe. Što se njih tiče ima nekoliko stvari koje mi izgledaju bitne:

1. Slike koje idu sa tekstom teže da komuniciraju i jedna sa drugom i stvaraju svoj uporedni diskurs paralelno sa tekstom,
2. Mogu da se tretiraju i kao neka vrsta linkova, veza, za «neki drugi svet» koji se nazire u pozadini,
3. Mogu da budu znaci, neka vrsta koda koji varljivo dešifruju tekst i zavaravaju i plene čitaoca koji ih uzima «zdravo za gotovo»,
4. Mogu da budu «ravnodušne», daleki eho atmosfere, bledo sećanje kao kod Sebalda (W. G. Sebald, «Emigranti») slike iz starog albuma.

Ali postoji i druga strana internet-literature. Medij sa svojim karakteristikama. Jedna je istaknuta u diskusiji – kratkoća teksta kao vrlina, čak šta više obeležje Interneta. Ono što on očekuje. Podseća li Internet na «Bosansku vilu»? Možeš sve u njemu da nadješ? Čitaoci internet-književnosti mogu da budu čudne ptice. Većina njih je mnogo bolje obrazovana od čitalaca knjiga , bar u tehničkom pogledu, internet-pismenost čitalaca je veća nego knjiška pismenost klasičnih čitalaca. Njihovi zahtevi mogu znatno da se razlikuju od ovih drugih. Kao krajnja konsekvenca postavlja se pitanje: da li se tekst pisan na Internetu i za Internet može štampati u istoj formi kao dosadašnja knjiga? Verovatno može, ali šta time gubi? I kako bi se mogao predstaviti u starom mediju?
Čitajući tvoje članke o internet-književnosti , u jednom od njih, činilo mi se da sam našao odgovor, ili bar putokaz, po čemu se internet-književnost uspostavlja kao «posebnost»***. 
Ne znam da li to znači slično odnosu filma i fotografije ili filma i pozorišta? Svejedno, što bi rekla Isidora Sekulić, ostaje pečat čoveka na materiji, ali i trag na ekranu. Ako sam rekao da se držiš Interneta, mislio sam... da samo radeći, eksperimentišući sa različitim formama, biti u stalnom dosluhu i razgovoru sa medijem, možeš da nadješ nešto što tražiš. I trag na ekranu ostavlja pečate na materiji, šare Kladnog, zamrznutu strukturu zvuka, ali i govora, reči, slika, osećanja, vremena i svega ostalog...
P. S. Malopre sam na dnevniku, ovdašnjem, gledao o kodiranim slikama koje može svako da otvori. Ali glavna stvar se nalazi ispod slike, njeno pravo značenje, koje može da otvori samo onaj kome je upućena.
Ivan T. Brković

*** (Napomena M. A) Verovatno misli  na: «...жанровска разуђеност; нове уметничке структуре; необавезне стваралачке форме, естетика игре; фрагментарност и креативна отвореност за своје и туђе интервенције; слобода интерпретације; отворени просторе многоструких, истовремених могућности у којима се додирују слобода, игра и креативност; страница ослобођена принуде истог; текст / дело добија тродимензионалност тела у покрету, «ради» допуњујући и мењајући значења и емитује енергију која призива сродне садржаје и скривена значења...
Тако позната »аура« Валтера Бењамина постаје чињеница а дематеријализација уметности све више се одвија у сфери мишљења, уз вишесмерност комуникације, интерактивно - креативни и сараднички однос аутора и читалаца / гледалаца и са вишеструкошћу значења сегмената, целине и структуре, постајући тако уметност света са планетараном рецепцијом и учешћем у стварању.» - Миливој Анђелковић: ХУНИ АВАНГАРДЕ НА ЕЛЕКТРОНСКОМ НЕБУ,
http://www.uksrbije.org.rs/knjizevne_novine/Februar09.htm

МИЛОСРДНИ СТРЕЛОМЕТ СТАРИХ СЛОВЕНА – 93. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 19, 2017
Овде завршавамо цитирање текста Mister New Wave-а. Уместо реторско-епског, племенски острашћеног, политички неосвешћеног и мултинационално застрањеног кнежевог излагања дајемо само резиме...

... И КОМЕНТАРИ

BRANISLAVA DŽIGURSKI: NEKA NOVA "PISANA/USMENA"  KNJIŽEVNOST

Novo vreme, novi ljudi, nove knjige, i muzika (ili kako već ide...). Promena, promena, promena. Koliko je vode proteklo Dunavom dok se nismo pojavili ovakvi kakvi smo sada? A, onda, reminiscencija na korene i traženje smisla po receptu predaka pokazuje put ka otkrivanju univerzalne istorije sveta.
Svi nosimo deo tradicionalnih vrednosti negde u svojoj podsvesti, negde u arhetipu. Kolektivna svest nam nije nepoznanica ako joj dopustimo da se poigra sa nama. Ne volim apsolutne negacije i ne razumem ljude koji se potpuno odriču tradicionalizma u bilo kom obliku. Bez prošlosti, sadašnjost ne bi postojala. Ne volim ni fanatične tradicionaliste koji u svom ksenofobičnom gunđanju osporavaju pravo na bilo kakav napredak. Avangarda je pokretačka sila umetnosti, kulture i društva.
Sad, kad na trenutak, razmišljam o usmenoj književnosti, ne mogu da ne povučem paralelu sa današnjim načinom komuniciranja i stvaranja: dok je postojala samo narodna književnost, dok su ljudi prenosili svoja znanja i dela samo usmenim putem, postojala je živa komunikacija – okupljanje ljudi, priprema pevača, skretanje pažnje publike, nadogradnja dela. Pisana književnost je tu komunikaciju na neki način potisnula, odnosno ograničila na pisca i čitaoca koji u svom samovanju pišu ili čitaju, dok delo živi samostalni život. Interaktivnost je svedena na jednostavno davanje i primanje informacije.
Danas, postoje dve vrste pisane književnosti: štampana i (nazovimo je) digitalna. Dela nastaju na širokom prostoru Weba, i svoje postojanje motivišu kako samom recepcijom, tako i interakcijom. Pisanje za Internet, kao medij, je nešto što na neki način oživljava usmenu književnost, ne u poetičkom, već u smislu nastanka književnog dela. U tom procesu postoje i pisac i delo i čitalac – i oni su otvoreni za komunikaciju. Svako ima otvoreno polje komentara koje će uticati na nastanak konačnog rezultata. Čitalac i pisac nisu udaljeni jedan od drugog, a delo se ponaša više kao živo biće, a manje kao rezultat statičnog promišljanja i delovanja samog pisca. Za sada bih spomenula dva dela nastala online, pri čemu je jedno nastavilo svoj život i u obliku štampanog izdanja, dok je drugo i dalje u nastajanju.
Prvi je roman nastao u virtuelnom prostoru, Megalomanija čiji su autori, ali i glavni akteri, pored same Megalomanije, ZI Webman i Setva Kutena, odnosno Zoran Ilić i Stevan Teodorović. Iako ima i štampani oblik (Alma, 2009.), ovaj fragmentarni roman, nastao na Internetu, prepušten je haosu i slučajnosti, koje možemo da vidimo i kao osnovne odlike Mreže. Na taj način je nametnut karakter jedne više virtuelnosti od one koja se javlja u čitaocu kao rezultat stvaranja sveta dela u svesti. Roman je sigurno imao uspešno prvo čitanje, čitanje u trenucima nastajanja, kada je publika korespondirala sa autorima, i kada je nastajala „mrežna delta“. Autori svoj zajednički eksperiment završavaju neusaglašeni oko toga da li je njihovo delo klasično književno delo, ili internet performans, jer je i sama recepcija različita ukoliko čitamo online u trenucima stvaranja, ili sa papira. Više o samom romanu je pisala Marijana Nikolajević.
Jedan drugi roman koji može poslužiti kao osnova stvaranja neke nove književnosti jeNaseljavanje Viz@ntije, autora Milivoja Anđelkovića koji kroz nastanak romana pokušava da primeni teorijske postavke Manifesta vizuelnog romana, čiji je i sam autor, a koji se svodi na ideju o dinamici teksta i statičnosti slike za ključne momente koji dopunjuju tekst i daju mu širu dimenziju i nove slojeve putem kontrasta, ironije, humora. U svakom slučaju, Naseljavanje Vizantije je delo u kome se ukrštaju autor i čitalac, vizuelno i verbalno, delo koje leluja u svom avangardnom procesu nastajanja, utičući na asocijativni niz kod samog čitaoca, ali i pisca.
Sigurna sam da na virtuelnom nebu postoje mnoga umetnička i književno-umetnička dela koja nastaju u sadejstvu stvaralaca i čitalaca. Takav proces nastajanja, koji se izgubio unazad, postaje jedan od mogućih temelja neke nove književnosti. Nekome, možda to može da zvuči nezgrapno, ali treba pustiti umetnost da se razvija onako kako joj njena priroda i suština nalažu.
Na kraju, nismo li svi, zauzevši položaje ispred monitora, zapravo samo naši preci koji gledaju u svog pevača i čekaju da otkriju novu priču ili misao, ali i da mu ispričaju svoje viđenje sveta. Negde sam pročitala kako je Lori Anderson jednom spomenula da je „tehnologija samo vatra oko koje se sakupljamo da bismo pripovedali priče“. Mislim da se u toj rečenici krije suština zbog čega su ljudi toliko vezani za monitore. Vraćaju se korenima, socijalizaciji misli i verovanja.

Branislava Džigurski 
Објавио Бранислава, четвртак, 30. септембар 2010.
http://fragmentarije.blogspot.com/2010/09/neka-nova-pisanausmena-knjizevnost.html

ТАЈНА ЛЕПЕНСКОГ ПЕСКА – 94. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 22, 2017
IV - ТАЈНА ЛЕПЕНСКОГ ПЕСКА - ПРАМАЈКИН ПУТОКАЗ

Сутрадан, окупили су се у Магленој соби и спојили прсте. Црвена светлост их је обасјала а ка5ан прошапта сетно, за себе:
- Као да сам у Амстердаму

... И ПРИКАЗИ

MIROLJUB TODOROVIĆ: NOVI OBLICI PROZE (Romani Slobodana Škerovića i Milivoja Anđelkovića)

U romanu («Kofer»), eksperimentalnog karaktera, Slobodan Škerović unosi nekoliko značajnih novina u srpsku, inače, veoma bogatu i raznovrsnu proznu produkciju. Jednu od tih novina uočavamo već na početku, u samoj oznaci ovog dela. Zapravo, autor „Kofer“ definiše kao „blog-roman“. Ova oznaka upućuje ne samo na tehnološku stranu romana, njegove izvorne i komunikativne mogućnosti, već, na neki način, određuje i njegovu stilsku izražajnost. Roman je u jednom dužem vremenskom periodu objavljivan i praktično direktno stvaran na blogu.

Nešto slično vidimo i u stvaralačkoj radionici pionira srpske internet literature Milivoja Anđelkovića. U svom vizuelnom elektronskom romanu „Naseljavanje Vizantije“  (www.amika.rs), Anđelković koristi, pored jezika, i sliku, jedan od najmoćnijih instrumenata naše civilizacije. Porečima autora „Naseljavanje Vizantije“ je pokušaj „da se stvore tačke otpora u praznini Interneta, središta koja se odupiru ‘nomadima komercijalizacije i varvarima duhovnosti’, virtuelne stanice koje nisu zaboravile tekst, gde reč prethodi i prevazilazi sliku ili sliku stavlja u novi kontekst“.

U eseju „Interaktivnost u elektronskoj književnosti“http://signalism1.blogspot.com/2009/08/interaktivnost-u-elektronskoj.html,  Anđelković će detaljnije obrazložiti svoje viđenje elektronske književnosti. On, pre svega, stavlja glavni akcenat na interakciju. Za njega je interakcija, koju nam Internet omogućava, „nov izazov za čitaoca, ali isto tako i za pisca. Umesto ‘hipnotičkog teksta’, ili teksta sa kojim će se čitalac identifikovati, pisac teži ‘otvorenom’ tekstu koji se može nastaviti, osporiti ili nadgraditi.“

Po rečima Milivoja Anđelkovića, književno delo stvoreno na Mreži i za Mrežu „suočava se sa tuđim kreativnim i čitalačkim iskustvima, senzibilitetima, shvatanjima i životnim igrama – da bi postalo virtuelna stvarnost.“ Ovu moć kreiranja virtuelne stvarnosti iz obilja materijala: jezičkih, vizuelnih, zvučnih, jasno uočavamo u romanu „Naseljavanje Vizantije“.

Kao što vidimo nova, sve razvijenija tehnološka stvarnost, „sajber doba“ i raznovrsne kreativne metode koje nam pružaju kompjuter i Internet, omogućuju i inspirativno utiču na kreiranje novih, bitno drugačijih, i našem vremenu primerenijih romanesknih vizija.
Miroljub Todorović: NOVI OBLICI PROZE (Romani Slobodana Škerovića i Milivoja Anđelkovića) http://prozaonline.com/?p=787

LAV У ФЕНСИ ГРАДУ - 95. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 23, 2017
Плочу са путоказом ка5ан је опрезно положио на црвену лампу у Магленој соби. Спојили су прсте и мочварно зелену заменио је вихор боја које су се заковитлале око њих. Соба се претворила у психоделични соларијум...

... И ПРИКАЗИ

STEVAN ŠARČEVIĆ: “O PISANJU, O LJUDIMA I O LOKACIJAMA”
… Istovremeno sam počeo da kapiram da internet nije samo mesto gde mogu objavljivati svoje priče, već pojava sasvim drugačija od svega što sam dotad poznavao. Bio je to (i ostao) centar interakcije, mesto gde se mišljenja prepliću, ponekad suprotstavljena, ponekad u harmoniji. Na to moje viđenje presudno je uticao Milivoj Anđelković (interesantno, prezimenjak sa Radmilom koji je daleko najvažnija ličnost u mome bavljenju pisanjem, ali na njega ću se vratiti kasnije) sa svojim Edi-jem (naziv na kome je insistirao umesto "blog") "Amika".
Žao mi je što od administratora nisam dobio dozvolu za postavljanje linkova, iako sam je tražio. Radi se o veoma interesantnom projektu.
Dakle, tu sam zapazio jedan, za mene neobičan, eksperimenat. Kao prvo, ceo "Edi", je na prvi pogled delovao kao slikovnica, i to vrlo haotična slikovnica. Sve je tu bilo izmešano. Tekstovi, fotografije, crteži, linkovi, spotovi...
Kako pri prvoj poseti nisam obraćao mnogo pažnje na tekstove, sve mi je delovalo maltene besmisleno. Pa ipak, zainteresovalo me je šta bi moglo biti veza među toliko raznorodnim sadržajima.
Tu naleteh na sledeći problem - odakle početi. Pominjali su se likovi romana, nekakva južna kapija i štatijaznam - ali početka nisam nalazio. U stvari nešto kao početak (po meni) bilo je poglavlje "Naslova još niotkud", ali ni dan danas nisam siguran da li sam bio u pravu.
Baš kod tog prvog iščitanog poglavlja zatekla me je još jedna nesvakidašnja stvar. Na kraju teksta jednu rečenicu poglavlja dopisuje ličnost pod nikom - kao da se nalazim na nekom forumu.
Rečenica beše ukomponovana u samu radnju priče, za koju sam verovao da je pratim. To je zapravo bio prvi moj susret sa onime što je poznato kao "interaktivni roman".
Malo - pomalo navlačio sam se na čudno pisanije i bez ikakvog redosleda stadoh da čitam "NASELJAVANJE VIZANTIJE - vizuelno - elektronski roman na 1002 ekrana". Radilo se o vrcavim tekstovima prepunim humora sa mnogo asocijacija na aktuelne događaje i najzad sam shvatio da su naizgled nepovezani vizuelni ataci u stvari ilustracije teksta koji često bez ilustracija imaju isto onoliko smisla koliko i ilustracije bez teksta. Slike i reči su jednostavno bili neodvojivi!

ХОБОТРЕС И МАЧКИЦА – 96. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 25, 2017
Одлазили су у строју, имитирајући мажореткиње и злокобно звецкајући мачевима. За њима се осу већи део сенки, једино центар остаде збијен и непоколебљив.

STEVAN ŠARČEVIĆ: “O PISANJU, O LJUDIMA I O LOKACIJAMA” – други део

Neobičnost koju sam primetio na samom početku, često učešće autora koji definitivno pišu drugačije od "vođe projekta", sve se više multipliciralo i najzad pogledah pod naziv:
"Šta vas je dovelo"
Kad tamo, ponuđeni su odgovori:
Slučajnost
Vetrovi interneta
Interesovanje za e-književnost
Izlet u interaktivnost
Želja da se ovde naselim
Neću da ti kažem
More, nosi se u...
Još je zanimljivija bila rubrika: "Izaberite ulogu" jer tu je izbor bio sledeći:
Prijatelj
Autor
Ambasador
Koautor
Abronoša
Kritičar
Kritizer
Naseljenik
Sve navedeno
Nešto deveto
Naravno, tada još nisam bio svestan koliko je moja spisateljska veština kilava i pompezno sam se najavio kao "Autor", te poslah Milivoju nekoliko svojih priča.
Posle nekoliko razjašnjenih nesporazuma, sporazumeli smo se da pokušam da se uklopim u radnju romana, koji je već tada prilično odmakao.
Tako sam ja jednu svoju odbačenu pričicu isprepravljao, ne bi li se uklopila u ono što sam pročitao i poslah je.
Nikad nisam doznao da li se Milivoj sažalio nad početnikom, ili mu se moj rad zaista dopao, tek, uključio je priču u svoj projekat i predložio mi je da napišem još nešto.
Njegov predlog je na mene delovao otprilike kao kad žabu silite da skoči u vodu - uskoro sam napisao još nekoliko nastavaka koji su u projekat uvedeni, baš kao i nekoliko likovnih radova moje supruge.
Sam projekat "Naseljavanje Vizantije" je u međuvremenu objavljen u štampanom obliku u izdanju "Tardisa"
Sledećih nekoliko dana, uz saglasnost Milivoja Anđelkovića, ovde ću postavljati delove projekta koje sam odradio. 
… 
Elem, od sutra ovde krećem sa postavljanjem svojih priloga "Naseljavanju Vizantije".

Погледајте еди “Stipanov Dućan” na “Krstarici”
РАДЕ, један од књижевних ликова романа који се упиње да постане личност:
«Визуелни роман саплиће читаоце/гледаоце другачијим сликама да се не би оклизнули на стереотипне»

УЧИТЕЉИ И БОГОВИ – 97. наставак романа и КОМЕНТАРИ
децембар 26, 2017
У даљини, на Дунаву испред Арга, тамнело се нешто велико.
- Острво са цариницима Жуки-боја? – нагађао је MNW.
- Гусарски брод – био је убеђен Раде. – Са тамним једрима.
- Сада тачно знам где смо – објави ка5ан. – То је вечити дунавски зуб, стена Бабакај!...

... И ПРИКАЗИ

IVANA MILAKOVIĆ: „NASELJAVANJE VIZ@NTIJE“–  vizuelno-pikarski roman MilivojaAnđelkovića 
Roman „Naseljavanje Viz@ntije“, po formi nalik na pikarske  romane, u nekim aspektima je prvi unašoj književnosti – prvi  vizuelni roman i prvi roman u kome je polazište glavnih junaka  jedaninternet-sajt, elektronski grad (kako i doliči srpskom  romanu, glavno okupljalište u tom gradu jekafana, u ovom slučaju  pod nazivom „Kod Južne Kapije“).Kafana „Kod Južne Kapije“  je polazište za mnoge izlete, i mesto u koje se šestoro glavnih  junakavraća nakon pustolovina u budućnosti, alternativnoj  sadašnjosti i prošlosti starih Slovena,pustolovina koje, kao  što to ide u pikarskim romanima, uglavnom preživljavaju uz  pomoćsopstvene dovitljivosti, premda im povremeno pomaže i  Pramajka-idol iz Lepenskog vira. Susrećuse sa staroslovenskim  i antičkim božanstvima, plemenskim vođama iz prošlosti, šoumenima  ibiznismenima iz budućnosti. Tokom svih svojih pustolovina,  likovi pokušavaju da pronađu načinda sopstveni svet nekako  spasu, što može biti viđeno kao odjek naše svakodnevice i  pokušaja dase opstane u današnjem svetu.Milivoj Anđelković  se u ovom romanu obilato služi slikama – roman sadrži 350  fotografija skinutimsa Interneta, a dobijenim putem upita  na određene ključne reči iz romana. Fotografije nisu tu tek kao ilustracija, već čine integralni deo romana, i međusobno se nadopunjuju sa tekstom.Autor sa Interneta nije „skinuo“ samo slike, već i način komunikacije – tako, ime jednog od likova je ka5an 5ar 5rović (nikako kapetan Petar Petrović, to su različita imena!), sastaju se na amika.rs, neko se oglasi sa: „0tv0r# Pl@v@.Vr@t@!”... Pritom, to je toliko umešno izvedeno da se prirodno uklapa u tekst; u pitanju nije nikakvo nasilno korišćenje žargona mladih, već za potrebe ovog romana kreiran autentičan stil koji kao takav odlično funkcioniše.
„Naseljavanje Viz@ntije“ je jedan od onih eksperimentalnih romana o kojima bi se mogle pisati poduže analize, a da se i dalje tek u maloj meri dotakne svega što je u knjigu ušlo – božanstva stara i pradrevna i nova, problemi opstanka, Internet, napadni Fejsbuk, Platonova pećina, problemi komunikacije, kupovina i prodaja svega... Sa druge strane, kao pikarski roman se sasvim lako prati, za to nikakve analize nisu neophodne, i na čitaocu je da se udubi koliko mu to odgovara, uz mogućnost da, kombinujući tekst sa fotografijama, stvori nešto sopstveno.„Naseljavanje Viz@ntije“ je roman koji se poigrava čitaocem, i pušta čitaoca da se poigra njime.

ЉУБАВ И КАЗНА – 98. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа
децембар 28, 2017

V - БАЛ КАНКАН - ЉУБАВ И КАЗНА

Сутрашњи дан посада Арга је одредила за дан одмора. Завукли су се у притоку Дунава...

МАПА ЗА ВАШЕ САМОСТАЛНЕ АВАНТУРЕ КРОЗ РОМАН !!!

DANKO STOJIĆ: BITNI MOTIVI VIZUELNOG ROMANA

Milivoj Anđelković - NASELJAVANJE VIZANTIJE - Vizuelni elektronski roman - Tardis, Beograd, 2012.

Književnik Milivoj Anđelković (1940) autor je prvog srpskog internet-romana SAVRŠENI ZLOČIN (1999). Saradnik Miroljuba Todorovića, osnivača signalizma, Anđelković neumorno eksperimentiše na način neoavangardan.

Svojim novim romanom, kojim se u ovom tekstu bavimo, ovaj pisac dokazuje svoju duhovnu mladost i vitalnost. Ovaj gospodin u svom životnom dobu raduje se internetu i fotografijama, te stvara prvi srpski vizuelni roman. Novinar po vokaciji, vičan prelomu, Anđelković na oko 150 strana romana raspoređuje nekih 350 fotografija. Istovremeno se čita tekst i gledaju fotografije odnosno reprodukcije, koje su tesno povezane s tekstom, direktno ili indirektno.

Kao moto romana Anđelković daje reči Martina Hajdegera: "Najbitniji postupak modernog vremena jeste da savlada svet slika." Moderno doba je to dokazalo, već od XIX veka - fotografija, film, strip, televizija, kompjuter, razvoj štampe, internet itd. Pojavili su se semiotičari, istraživači medija masovne komunikacije (Makluan), istraživači koji su "otkrili" značaj neverbalne komunikacije, simbolizma u svakodnevnom životu i govora tela...

Kao umetničko delo, NASELJAVANJE VIZANTIJE M. Anđelkovića savršeno se uklapa u ova strujanja, iako jednim delom pripada verbalnom romanu; međutim, u ovoj knjizi verbalno i neverbalno tako su isprepletani da se jedno ne može zamisliti bez drugoga.

Analizirajući ovaj roman, koji je u suštini delo koje se oslanja na kompoziciju klasičnog romana (jeste vizuelni roman, ali nije anti-roman), zanimalo nas je koji se vizuelni elementi najčešće pojavljuju u knjizi, tj. koji su bitni i dominantni motivi koji "pumpaju" roman. Invencijom književnika koji je ujedno donekle filmski scenarista, reditelj i kreator stripa, Anđelković je naglasio značaj ženskog seksepila, moći oličene u novcu, skupim automobilima i impresivnim oblakoderima, u hazarderstvu; dajući im protivtežu u liku čoveka iz Lepenskog vira, starim Slovenima i reprodukcijama motiva iz vizantijske tradicije. Pri tom pisac stalno naglašava značaj netaknute prirode jer njegovi junaci prolaze kroz Dunav. Tu je i složena simbolika reke i vode uopšte, u ovom kontekstu kao čišćenje od svih zala moderne civilizacije, pre svega od vladavine novca koja, kroz hazarderske postupke političara, vuče u rat. Ili je to bar jedno od mogućih tumačenja.

Ženski seksepil (koji ide uz moć) svakako je jedan od najlepših poklona koje je autor vizuelnog romana darovao čitaocu. Anđelković je plasirao nage lepotice bujnih i sočnih dojki, koje se po nekom ritmu, kao u muzičkoj kompoziciji, motivski malo-pomalo pojavljuju tokom romana i daju mu na značaju. Pored njih, Anđelković daje i raskošno karminisana ženska usta s pravilnim protetičarskim zubima, što je u ovom kontekstu nedvosmisleno vaginalni simbol, ali i poziv na felacio.

Anđelković daje i jednu seksepilnu kaubojku, ali feminizam ga zaista ne zanima.
Pisac na dva mesta daje skulpturu koja liči na Frojda, ali se ne bavi psihoanalizom. Inače, psihoanalize ima najviše u opsednutosti Dunavom, što može biti i koitalna simbolika, simbolika rađanja, obnavljanja, čišćenja, novog života...
Otišli bismo isuviše daleko ukoliko bismo analizirali svaki odsečak vizuelnog romana. To nije ni moguće niti je potrebno, niti je autor racionalno dekodirao svaki svoj čin tokom kreiranja knjige, a kao umetnik ne bi ni mogao.

Zato pozdravimo NASELJAVANJE VIZANTIJE kao vrlo uspeli signalistički eksperiment koji donosi nešto bitno novo u srpsku književnost. Cilj ovog zapisa je da zainteresuje inteligentne, radoznale i domišljate čitaoce, pisce naročito, da nabave ovaj roman, da mu se raduju, da mu priđu istraživački i da prošire svoj čitalački ili spisateljski radijus. Pored toga, stalo nam je da ovimradom zagrejemo javnost za eksperimentalno, maštarsko i vizionarsko stvaralaštvo Milivoja Anđelkovića.

Objavljeno u časopisu "Savremenik" broj 200, 2012. godine

У МРЕЖИ СЕНКИ – 99. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа
децембар 30, 2017
После подне је било блиставо....

Literarni poststrukturalizam - EKSPLOZIJE 
Autor: Luka Prošić - Danas, vikend dodatak 12/07/2013

Romani Milivoja Anđelkovića Naseljavanje Vizantije i Avatari naših dana prudužetak su njegovih prethodnih romana, Savršeni zločin i Promocija revolucije, i čine jedan kvartet u ovdašnjoj beletristici, i po formi, i po sadržaju. Autor u pisanje ovih romana unosi internet formu (još jedna čudovišna “eksplozija”, pored već učinjenih - eksplozija atoma, virusa i, konačno, samog “čoveka”), a tim “eksplozijama” otvorene su strahotne mogućnosti i izazovi za svakog pojedinačno, ali i za samo čovečanstvo.

Vrednost ovih knjiga nije, naravno, u tome na šta bi upućivali njihovi naslovi, ma da je i to značajno, već u tome što te brojne ličnosti u njima dopiru do savremene nauke i tehnike ili, još bolje, imaju u vidu sve te “tehnike” i ta moderna sredstva za postizanje različitih ciljenja. Uvek smo, mađutim, i izmaknuti od same tehnike i tehnologije (sam autor nas izmiče), da bismo se pitali šta smo sami u tome tehničkom i tehnološkom? Gde nas to tehničko čudovišno vodi? Gde nas to nauka, metafizika i tehnika vode i gde smo s njima stigli? Neka od tih krajnjih pitanja jesu i “Zašto je uopšte to tako postavljeno? Zašto je to sve tako s nama?” Ta pitanja se takoreći odmah “provaljuju” u ovim knjigama, i na njih spontano reagujemo.

Za odgovorima na ta pitanja, opet, tragaju i filozofija i nauka, ali i umetnost i književnost, i svaki pojedinac za sebe izgrađuje svoju ideologiju i traži odgovore i rešenja za opstanak u novim saznanjima i tehničkim rešenjima koja neprekidno povećavaju moć jednih nad drugima.Principe nauke, metafizike i tehnike i tehnologije uspostavljali su i stari Grci, i ta saznanja, metafizika i tehnika, i njima su služila za realizaciju najširih ciljeva i potreba, ali isto tako i za održavanje ropstva i tih antagonizama među ljudima - antički Grci uspostavili su klasičan oblik ropstva i razvili u osnovi sve forme antagonizama, što su kasnije preuzeli Rimljani - i kod njih su nauka i tehnika, ali i u svim kasnijim društvima, služili za održavanje antagonističnih odnosa i povećanje moći jednih delova društva nad drugima, i to traje sve do danas.

Međutim, u ovom vremenu nas su zadesile te “eksplozije”, to je to što izmiče kontroli i naroda i država i određenih grupacija i pojedinaca. A s tim ide i činjenica da sadašnja nauka i “tehnika” nisu više u “bunaru”, kao što je to dosad bilo, nauka i tehnika postaju sve dostupnije svim nacijama, državama i svakom pojedincu - tako je čovečanstvo, takoreći, dospelo u krizu što, naravno, aktualizuje i sadašnje “stanje” odnosa i preispitivanje sadašnjih antagonizma, i drugačije sagledavanje čoveka kao konačnog bića. U vezi s tim brojna su pitanja o izgledima čovečanstva u narednim vremenima i u budućnosti? Mogu li se i dalje održavati antagonizmi među nama u oblicima u kojima je čovečanstvo dosad postojalo?

Ta pitanja nisu direktno postavljena u ovim romanima, ali na jedan drugačiji način lebde i u knjigama M. Anđelkovića.
Naseljavanje Vizantije ima za moto jedan Hajdegerov stav - “Najbitniji postupak modernog vremena jeste da savlada svet slika”. Drugi stav jeste mišljenje jednog našeg internetiste koga Anđelković potpisuje kao Rade, ovdašnji - “Vizuelni roman sapliće čitaoce/gledaoce drugačijim slikama, da se ne bi okliznuli na stereotipne”. Oba stava dosta su neodređena. Ali im je zajedničko upućivanje na to nešto “novo” u ovom našem vremenu.

Šta je to novo? Prema Hajdegeru, ali i prema Landgrebeu, kao i kod drugih pre njih, to je upravo pitanje o nauci, metafizici i tehnici, koje su dovele u krizu savremeno čovečanstvo. Naravno, ta kriza je od samog njegovog početka, a izlaz su tražili mnogi i u tim prošlim vremenima, i nazirali ga na planu društvenih odnosa, na planu odnosa među ljudima, što imamo već u staroj Grčkoj, kod Platona i Aristotela, a možda i ranije, u mitologiji, i kasnije u monoteističkim religijama. Ta pitanja postavljana su i u kasnijim filozofijama i društvenim pokretima, sve do danas. Ali taj antagonizam među ljudima je ostao, i doveo je i do toga što bi se moglo nazvati “pozitivizam smrti”. Ima li rešenja? Ima i nema!?

Kako to M. Anđelković vidi kao pisac? Navešćemo ovde deo teksta iz njegovog romana Avatari (jedan od najboljih savremenih romana u Srbiji, prim. aut):
... U Beogradu, krajem oktobra 2010. godine, na konferenciji o NATO, nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas objašnjava:

“Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput NATO bombardovanje. Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: Tata ko je ovo uradio? Vi ćete mu odgovoriti: Nato. I šta onda očekujete od toga deteta da misli o NATO? Za razliku od toga ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to učinio, jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio”, izjavio je Mos... (Objavljeno na http://www.zastonato.org/?p=8898preview-true)

Ovo je jedan od brojnih načina pokazivanja hipokrizije i cinizma “dobrih i loših momaka”. Ali čitalac sve to može da ostavi po strani, i može da otkriva i to nešto drugo smisleno posredstvom ovih knjiga, može da otkriva “fragmente” mudrosti u njima, i tu neku “ontologiju” nas samih, i to je jedna od njihovih vrednosti. Tako na primer, kad se kaže za “sećanje” da je u pitanju “led života”, to je inventivno rečeno i to jeste “led života”, a sam život jeste “Vizantija”, to smo mi, koji se stalno upotpunjavamo i poboljšavamo, jer smo nepotpuni i nismo dobri. A onda odatle može da se sagledava i to što nosi sobom i nauka i tehnika, a s njima i te neizmerne teškoće. Hoćemo li moći da ih savladamo i da se sačuvamo pored tih “eksplozija” koje smo već učinili, i tih pretnji koje smo uspostavili, da ne bi neko pokušao da s nama podeli to malo “slasti” koju smo prisvojili?

List Danas, vikend dodatak 12/07/2013 14:06
www.amika.rsОВДЕ МОЖЕТЕ САМОСТАЛНО ДА ЛУТАТЕ КРОЗ РОМАН.... 

ФБ И ХОБОТРЕС – 100. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА РОМАНА
јануар 02, 2018
Сократ се достојанствено удаљи у мрак пећине.
- Вратиће се? – упита радознало MNW.
- Хоће, али у модерној варијанти. Они се смењују – објасни Строги и завали у најгушћи преплет чворова у свом радном месту.
- Двојица глумца или један за обе улоге? – упита MNW.
- Ми смо глумци, ми мењамо маске – објасни Строги. – Они су идеје, појмови, и ми им дајемо смисао. Откада су Филозофија и Историја напустиле пећину и сјединиле се у дивљем браку...

СЛОБОДАН ИВКОВ - ПРИКАЗ РОМАНА У “БЛИЦУ”
Naseljavanje Viz@ntije

Intrigantan naslov "Vizuelni elektronski rom@n na 1002 ekran@" neupućenom čitaocu malo govori, ali on i jeste tu da zainteresuje. Već i sam "manki", odnosno znak @ u naslovu, nagoveštava nekakav upliv interneta, multimedijalnosti i miks istorije i tehnologije. 

To i nije neobično, ako se ima u vidu propratno podsećanje u knjizi da je ovaj pisac "autor SAVRŠENOG ZLOČINA, prvog internet –romana u našoj književnosti, objavljenog 1999. godine". 

Inače, brojni SF-posvećenici se Milivoja Anđelkovića (Beograd, 1940) vrlo dobro sećaju još od sedamdesetih, kada je osvajao nagrade na SF-konkursima časopisa "Galaksija", te potom objavljivao priče u almanahu "Andromeda", "Politici"... 

Ovde je reč o donedavno samo radnoj verziji romana "u nastajanju" (doslovno: "u progresu"), koja možda jeste započeta sa željom da se diskretno prati istorija Slovena i njihovo kretanje Podunavljem, da bi se na kraju postepeno pretvorila u impresivan roman o jednom sajtu kao elektronskom gradu u virtuelnoj realnosti. 

On je još od 2009. godine objavljivan u nastavcima na internetu. Sada je sve (da li baš SVE?) prvi put štampano. Prelom knjige je očajan, ali ona i nije nastajala da bi bila prilagođena Gutenbergovom mediju. U svakom slučaju, ona je jedno dragoceno, sasvim novo čitalačko iskustvo.

Slobodan Ivkov
“BLIC“ 20. januara 2013.МАПА РОМАНА - ЗА ВАШЕ САМОСТАЛНЕ АВАНТУРЕ КРОЗ РОМАН!

ЕКСПЕРТ И МИРОВЊАЦИ – 101. наставак романа, КОМЕНТАРИ и МАПА романа
јануар 04, 2018
- Наши су! – проговори познати лежерни глас...

КРАЈ ШТАМПАНОГ РОМАНА !!!!

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

Аутор се посебно захваљује на добијеним одобрењима за коришћење уметничких радова и фотографија (бројеви означавају стране романа и редослед рада на страни):

Мирољуб Тодоровић: 43 mejl-art-signal, 48 3 krikzvezdosaura, 49 1 koracati, 51 3 corbaod-mozga, 52 4 gordijev-cvor4, 60 2 ajnstajn, 85 2 vizuelna-pesma, 125  šaptati i voleti 139 1 mail-art;
Андреј Тишма: 26 realtargets, 64 2 kolaz9, 95 Barpu, 132 Boticelli,  134 Zenkor, 137 osmeh_s, 142 original, 147 1 (мања слика - Б.Л.)
Јован Ераковић – Jone: www.ciklonaut.com 14 2, 55 2
Аљоша Дурић: Crom Alternative Exchange Association, 48 1 i 2
Мр Милан Блануша: Beckmann, 36 2
Немања Шаровић: nacionalnaklasa.com 16 1
Др.сци. Семир Сам Османагић: semirosmanagic.com, 21 1
Пеђа Супуровић: Tačka, 42 3

Аутори фотографија и слика коришћених по CC лиценци (“Creative Commons license,Attribution”) по редоследу страна и фотографија на страни:

6 3 by Don Galloway
7 1 Becklin
7 2 Bruegel
8 1 Dr. Dwayne Meadows
8 2 Amika, A. DeVos
9 3, 14 1, 18 1, 21 3, BlakeW
10 4 Amika, ie_browser… итд.
У књизи су наведене све, до последње стране.

… И КОМЕНТАРИ

Eleonora Luthander:

Pročitala sam sa zadovoljstvom, a  najviše mi se svidelo ono Radetovo "Ђенге полуде када су код мене, не могу да се скрасе..." – toliko da sam  o tome napisala pesmu (pesmai ovaj komentar su uključeni u  tekst vizuelnog romana ovde)http://vizant.blogspot.com/2009_10_01_archive.html
* * *
Procitala sam i pogledala «Његово Величанство Издавач - прича са хиљаду другог екрана визуелног романа "Насељавање Византије"”. Mnogo mi se svidja: Prava bajka, prva pročitana posle jedno 40 godina. Strašno...mislim na to što 40 godina nisam čitala bajke.
Najvise mi se svidelo ovo: 
"Тако сам звао тетку која ми је причала приче пре спавања.  Усмеравала је моје снове и научила ме да се не плашим ничега што умем да опишем…"

Snezana Moracic:

miko, zreo si za MOMU barabar sa Marinom.

Amika:
Može da se čita, gleda, izlaže na panoima, emituje na ekranu, izvodi na sceni…
Zanimljivo je kako se sa promenom slike pomeraju nijanse značenja.
Apsolutna varijanta bi bila da se uporedo daju dve-tri-četiri slike različitih stanja, predmeta, emotivnog naboja pa da čitalac sam…
Ali čitalac neće da bude kreativac, njemu je lepše kao potrošaču…

Škera:

Odlična ideja i realizacija. Sam Internet ima potencijal koliko i sve umetnosti zajedno.
Samo napred Miko.

milosk:

Zanimljiv eksperiment, ipak se u necemu kosi sa savremenim tokovima umetnosti, a to je duzina. Kratka forma pobedjuje, kompozicije od tri minuta naspram dvosatnih simfonija iz devetnaestog veka, video spot u odnosu na osmocasovnu verziju Fani i Aleksandar, pomodni haiku prema Ani Karenjini. I heterogenost, koja lici na sastav Verdijevih opera – malo slike (kulise), malo glume (ne narocito dobre, obicno), malo pevanja, muzike, mnogo patosa i gustog smisla koji mora da stane u malu flasu…moguci stalni sukob smisla teksta i smisla slike. Vizuelni roman i nije narocito nov, jer bi se tesko dao zamisliti nevizuelni roman, pa i najklasicniji. Morale bi da mu se nametnu konvencije (novog)zanra, u pogledu duzine. To dodje kao neka vrsta knjizevne „instalacije“, malo kabasto, ali sa vise vizuelne skrtosti moglo bi da pruzi sasvim zanimljive plodove, lude gljive. Predlazem da se vizuelni deo ogranici na crno-belo a duzina na cetiri puta po cetiri tekst-slike. Ko prekrsi konvenciju zanra, utisnuce mu se IP adresa zaracem na celo. Pozdrav, Milosk.

Snezana Moracic:

ako sam dobro razumela, VR/vizuelni roman/ si zamislio kao jednu beskonacnu promenu koja bi trajala dok traje civilizacija, s tim sto bi se menjale tehnicke mogucnosti i to bio kao neki dokument civilizacije kroz vekove?
da li si na to mislio, ako nisi, evo ideje da je zapocnes s tim sto ja dobijam ‘royalties’
taj roman koji pisu civilizacije, svet, taj globalisticki roman bi bio ustvari manifest zivota na zemaljskoj kugli.
naravno, svako bi koristio ’svoja sredstva’ izrazavanja.

Amika:

Škero, u pravu si za potencijal. Medjutim, trenutno, vizuelni roman prevazilazi mogućnosti medija, on traži slobodniji izbor slika, veće mogućnosti za obradu teksta, neograničeni prostor koji će sam da definiše, rasporedi, podeli i time otvori u dubinu. U objavljenom primeru ne smem ništa da taknem jer se pomeri i sve ostalo, pa su neke slike nezgrapne a tekst – bez mogućnosti izbora – «na zrnu pirinča», nesrazmeran u odnosu na slike…
Na sajtovima je veći izbor i lakši rad, ali – dok stekneš to znanje i veštinu prestaćeš da pišeš bilo šta osim kodova i čitaćeš samo uputstva za primenu, stara i nova.
Internet se razvija ka vizuelnom i videu, reč je za sada putokaz do slike. Interpretacija slike ne postoji, ona se podrazumeva u datom obliku i idemo dalje, ovo je najbolji od svih svetova, evo vidite slike…

Škera:

Da, blog je veoma nezgodan za manipulisanje slikama.
Ali, ja sam govorio o samom Internetu kao umetničkoj formi. To je kao nekakva zona sveopšte „ljudske svesti/podsvesti“, svima na raspolaganju, a opet toliko velika da je uistinu „zona sumraka“. Umetnost zone sumraka, umetnost surfovanja, kretanja po toj zoni… Mislim da je akcenat na tome. Kretanje slično onom u beskrajnom svemiru, postoje svakakve zvezde i planete, treba tražiti i naći onu/one koja je pogodna. Duh Interneta je avanturistički duh.

Amika:

Duh Interneta je avanturistički duh – upravo tako. Internet je jedini medij koji zahteva neprekidnu aktivnost, nema opuštanja i prepuštanja da te medij vodi…
Miloše, kratka forma, da, na nekoliko ekrana, pa se linkovanjem povezuje sa drugim – to i jeste ideja, ali to traži pregled cele strukture, koju dobiješ kad sve završiš, a bloG te svodi na mesečno, godišnje, poslednje…
Ima jedan «medjunastavak» pre ili posle 18. nastavka – to je ovdehttp://vizant.blogspot.com/2009/11/9.html
VizElInkKa kal. 9 – Točak smrti – Vizuelno Elektronsko Interaktivna priča na 9 Ekrana… Nova forma, koja je nova samo po mediju na kome se pojavljuje, ali medij formira i poruku…

Snežana, taj «VR/vizuelni roman… kao beskonacna promena koja bi trajala dok traje civilizacija» to je Internet. Kada bi povezali naše i srodne sajtove, pa sajtove koje smo linkovali, dobili bi nešto slično.
Naseljavanje Vizantije je pokušaj da se stvore tačke otpora u praznini Interneta, središta koja se odupiru «nomadima komercijale i varvarima duhovnosti», virtuelne stanice koje nisu zaboravile tekst, gde reč prethodni i prevazilazi sliku ili sliku stavlja u novi kontekst.
Proširenje mogućnosti i romana, i Interneta, svakako, uz moju nameru i trud da sve to ima i neku književnu vrednost.
Rezultat bi trebalo da bude trostruk: štampana knjiga, CD sa punim sjajem elektronskih boja i elektronski vizuelni hipertekstualni roman na Mreži koji nastavlja da se širi, dopisuje, komentariše i povezuje sa sličnim ili kontrastnim

Snežana Moračić:

dok ti razglabas sa sultanom i seherezadom, cameron snimio film, zaradio stotine miliona sa svojim avatarima.
ili pisi ljubavne jade seherezade / i rimuje se cak/ sa evnusima i sultanom, nesto kao seherezada i sedam evnuha, ili kaligula sultanizam, sa ubistvima, silovanjima, incestima…sve sto su stari rimljani i grci vec prosli i savladali, novi svet jos uvek pise – snima - reciklira te iste emocionalne ispovesti.
mnogo si ga iskomplikovao, dok pohvatam ko zasto kako kada.
znas onu staru englesku KISS /keep it simple, stupid/…

Stevan Sarcevic:

Moram reci da sam pomalo zatecen, narocito virtuelnim romanom (Osvajanje Vizantije?) O.K. ja sam pocetnik u ovim stvarima, ali ideja mi deluje odlicno ( za mene jos nevidjeno). Ono sto sam procitao (ne bas mnogo) deluje mi kao opsti haos, i pretpostavljam da ce pre ili kasnije neko to srediti... ili nece?...
Kako se ukljucuje u tu pricu? Deluje mi prilicno intrigantno.
...
Sve mi deluje (sa izuzetkom najinteresantnijeg, odnosno Vaseg virtuelnog romana) kao jedan solidan fantasy casopis.

Aleksandar Pirožkov:

Sto se tice Vaseg romana Naseljavanje Vizantije, pogledao sam na mrezi 37, 38 i 39 nastavak. Obzirom da sam to gledao na poslu, nisam stigao pazljivo sve da procitam i pregledam, ali moj prvi utisak je fascinantan. Drago mi je da ste uspeli da povezete muziku, sliku i rec u jednu neraskidivu celinu. Pogledacu sve pazljivo za vikend.

Nada Petrović:

Samo da znaš.... MNOOOOGO mi se dopada način na koji se igraš formom i sve prerasta u delo koje je van okvira poznatih (i priznatih) u prozi... da si živ i zdrav na mnogaja leta...

Marica G. Popović:

Gospodine Milivoj
Želim Vam srećan rodjendan i da ispred Vas bude još ovoliko godina, koliko ih je ostalo iza Vas. Vi ste nešto najstimulativnije na ovom fejzbuku. Svaka Vam čast i da Vas zdravlje još dugo, dugo služi, a sreća da vam bude verna družbenica.
S poštovanjem Marica Popović

Мирослав Лукић:

Postavio sam link Tvog vizuelnog romana na jednoj od pose'enijih stranica
Sazvezdja ZAVETINE,
vidi http://m950.wordpress.com/
To je Bozicni poklon za Tebe.
Sve najbolje, jos jednom: dobro zdravlje.

ОЛГА ТОКАРЧУК О САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

 (код писаца) пре свега, да се ограничи властита егоистична причљивост.
 
<> у улози читаоца, често ми смета та опширност, остатак „другог времена“, које данас више не постоји.
 
<> потребно нам је приповедање које би се подударало с нашим доживљајем времена и начинима нашег размишљања, потпуно другачијим
 
<> Ум који у свакодневном животу комуницира с ТВ-ом или компјутером више не опажа реалност као низ дешавања која следе једно за другим… То је пре нешто као прозори Wиндоwс-а, који се отварају и затварају, а ми их спајамо и дајемо им потпуни смисао.
 
<> реалност постојања више тачки гледишта. Свет је међусобно слагање тих тачака гледишта, потрага за заједничким имениоцем.

МАПА РОМАНА ЗА ВАШЕ САМОСТАЛНОКРЕТАЊЕ КРОЗ ЊЕГА!

А ово је бонус + плус за све читаоце - усликани сте! Сада и убудуће и ви сте део романа!

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ИЗДАВАЧ – ПРИЧА СА ХИЉАДУ ДРУГОГ ЕКРАНА – 102. наставак романа и још понешто...
јануар 11, 2018

Султан ме је примио

мало прочитао а више гледао визуелни роман «Насељавање Византије» и одлучио да ме, за почетак, спусти на земљу.
– Ако мислиш да је визуелни роман неки велики новитет, много, много грешиш. Ја тога имам пуну полицу и три сефа.
– Немогуће! – згранух се. – Па знао бих…
– Ви, писци, заћорите се у своје дело, као да ништа друго не постоји. Ево, види ово

– Зар то није визуелни роман? Па ово

и ово

– Али, величанство – најзад сам дошао к`себи. – То није исто! Мој визуелни роман обухвата 1002 екрана и ради на најмодернијој  E-BloG-Hight-Art-Tecsh ВиЗиоЛогији! Видите, ви сваку страницу морате посебно да отварате или одвијате. А моје странице су тако издресиране да искачу пред вас на мали покрет прста. Саме, као артисткиње у циркусу, вољне да вас забаве.
– И ти си све, та 1002 екрана, тако издресирао?
– Све! Остао је још мало, и готов сам.
– Можда и јеси готов, видећемо – одговори султан загонетно ме посматрајући.
– «Насељавање Византије», мој визуелни роман на 1002 екрана има десетак личности. Можете их видети само ако кликнете…
– Не! – подвикну султан. – Таман посла да ми десет твојих жонглера скакуће около по двору!

- То ћемо други пут. Него…
И султан тајанствено стави прст на уста.
И њега прислушкују, помислих. Ко? Највиша Е-Арт-ТеХ, лично?
– Ти, да се мало примириш… Ех, ви писци… Скоцкате нешто па мислите да ће цео свет да падне на… на задњи део. Много се се, брате, размахао… Ако мислиш да ти ЈА, ово, ЕВЕНТУАЛНО, објавим као књигу, престани да ЈАВНО објављујеш наставке!
– Па како онда? Тајно?
– Никако! Можда понеки делић, ту и тамо, нешто што изазива апетите читалаца. Почетак неке секси сцене па онда сецнеш…
– Нема секси сцена.
– Убаци! Ти си аутор.
– Кад тако каже издавач…
– Рекао сам: ЕВЕНТУАЛНО! Ти, као мој евентуални аутор, први мораш да положиш тест ТРИ ПИТАЊА…
Изашао сам збуњен и слуђен, али пун нада. Мада, када се све сабере…
Да, у праву сте. Ипак је лепше са Шехерезадом него са Султаном.
* * *
Данас сам у пролазу срео Султана. Враћао се из престоне дворане са неке аудијенције страних изасланика. Изгледао је расположен и кад ме виде он се осмехну и махну руком да се евнуси склоне.
– Објављујеш, објављујеш – примети он.
– Само малчице, као што сте тражили. А ви – читате? – не издржах да не упитам.
– Ја? Јок! Питам Шехерезаду. Каже да имаш занимљиве личности, креативне, постмодерне и откачене. Него, ту је стража, дворјани, сада је тренутак да ми их покажеш!
– Величанство, дивно! Ја сам почашћен. Ево, врло је једноставно, само кликнете и бирате кога ћете: све по реду или изабране по интуицији.

Султан неповерљиво отвори линк. Читао је ту и тамо, дијагонално и на прескок, као сви главни који све знају. Повремено сам чуо кратке коментаре:
– Овај први баш не личи на тебе… Раде, имам и ја једног таквог на двору… Овај штап, могао би да ми набавиш… Златана, ово ти је успела личност, штета што немаш више таквих… Жоли, знам га, био је саветник мог претходника, зато је и изгубио престо… Богови, хммм, шта се замајаваш са њима, зар ти ми владари нисмо довољни… Па, морам да кажем да је Шехерезада добро проценила, поуздана жена…
– Поздравите је – омаче ми се и ја се следих: шта ако помисли да Шехерезада и ја…
– Само смо познаници – покушах да објасним. – Ништа интимно. Где бих ја из Вашег харема…
Султан ме проницљиво погледа и нехајно рече:
– Не извињавај се… Немам ништа против… Већ дуже не свраћам у харем.
– Али, висости – изненадих се – свратите…. Опустићете се, заборавити бриге, па и нас ауторе.
– Не наговарај ме… То не вреди… И ништа ту не помаже…
Аух, зачудих се. Види ти ово! Онај који може све, не може оно што свако може…
– Ако сте уморни, то су све искусне даме, помоћи ће вам у свему…
– Ма, није то… Види ти њега шта је он помислио! Писац, одмах тражи поенту и секси драму… Проблем је на вишем нивоу. Такорећи командна одговорност… На нивоу емоција…Једноставно, ја волим други харем!

Остао сам без речи и покрета, као залеђен.
Он се задовољно осмехну, махну руком пред мојим очима да ме одмађија. По томе је знао да сам искрено запрепашћен (што би даље Марсел Пруст развио у два тома харемских мириса и сећања да докаже да тамо заиста не залазим). Такође, сазнао је и да га врло озбиљно схватам, као што приличи односу аутора са могућим будућим издавачем (што би Буковски одмах развио у пијану порно-секси теревенку где би страдала оба харема и понеки евнух).

– Јави се Шехерезади и сврати за дан-два… – упути ми он милостиве царске речи које су тако пријале мојим забриделим ушима. – Видећемо, можда ћеш успети да прођеш ТЕСТ ТРИ ПИТАЊА.
– Каква су то питања?
– Чућеш! Ни Шехерезада их не зна, немој да гњавиш жену… То је из ВЕЛИКОГ Тајног КОДЕКСА Султана-Издавача…
Он махну руком, евнуси притрчаше, мене одгурнуше у страну а њега готово понеше… У биро са гомилама рукописа који чекају ред и милост или, можда, у Други Харем?
* * *
Јутрос, изненађење: имејл украшен
!
што значи «Хитно, важно, не заборави!» И то, нећете веровати: од

Шехерезаде!
Прво сам се понадао – она, лично! Прочитао сам осећајући ватру у телу и одмах се разочарао: жена ради свој посао… И тек тада сам се обрадовао: позван сам! Имам заказан састанак код Султана!
На улазу у дворац и предамном се укрстише два извора султанове снаге и моћи

док ме евнуси препипавају. И где треба и где не треба. Да случајно не уносим бомбу или – још горе – рукопис романа који би подметнуо султану.
Одвели су ме у пријемну собу где су ме дочекала двојица

раздраганих секретара – свако ко долази код султана ЈЕСТЕ важан или то може да постане, па треба оставити утисак нескривеног дивљења што нам тако значајна особа…
Нисам ја толико наиван да то не схватам, али да прија – прија. Осим тога, можда они више знају него што ја мислим? Можда је нека султанова реч о мом роману допрла до њих, па сада …
Утом, зачу се пљесак длана о длана, зацилика звонце, хитри секретари отворише врата престоне дворане и ја се нађох пред самим

Седео је испред писаћег стола и осматрао своје велико царство.
– Овакав видео-бим – проговори он одмах, без увода – требало би да набави сваки писац. У први ред сместиш главне личности, испод амбијенте у којима се појављују, па споредне личности и њихове амбијенте и само шеташ од једног до другог и описујеш. Шта је на твојим екранима?
– Да имам видео-бим, били би моји спозори.
– Имаш спонзоре? – скоро да се обрадовао султан, а ја се покајах што ми је језик бржи од памети.
– Немам – признадох. – Нисам национална класа и вредност, а ни млада еуропејска перспектива…
– А Шехерезада, помињеш је у роману, шта је то? Источњачка омама?
– Височанство, Шехерезада је моја тетка.

– ??? !!! ???
– Тако сам звао тетку која ми је причала приче пре спавања. Усмеравала је моје снове и научила ме да се не плашим ничега што умем да опишем…
– И тако ти пишеш, и не бојиш се ничега?
– Бојим се само лектора и хирурга. И стрепим од издавача.
– А ја стрпим од вас, аутора. Ето, недавно… Дошао један сличан теби… Донео рукопис, замисли, «Интимна нумерологија»… Мењај то, кажем… Нећка се, па пристаде: «Тајне ложница». Ма, шта ту околишиш… И, само му јавим: књига ти се зове «62, 66, 69»!

Ено је сада на врху листе бестселера. Иде као «Фигуре венерис» некада… А ти, подсети ме, шта имаш?
– «Насељавање Византије». Визуелни електронски роман на 1002 екрана. Апсолутни новитет на…
– Знам, знам! Ново, невиђено јединствено… Него то твоје «Сељење…»
– «Насељавање…»
– «… Викинга»…
– «… Византије»…
– Добро, добро… Видећемо још… Него, чекај, зашто баш Византије?
– Симбол дуговечности и духовности које данас…
– Разумем! Ех, ви, писци… Ослушни ове наслове: « Драгуљ Сингидунума»! Па «Синги-секси дунум»!!! Или још боље «Голи у Сингидунуму»!!! Звучи, зар не?
– Звечи, величанство…
– Драго ми је да схваташ. И треба да звучи и звечи!
Султан ме значајно погледа, привуче велику књигу са стола, отвори је и уздахну.
– А сада, финале! Тренутак одлуке. Три питања из Великог тајног Кодекса Султана-Издавача! Одговори одмах, без размишљања. Прво:
– Ко ће купити те твоје «Голе у Византији» или како је већ зовеш?
– Па, сви које интересује Византија, новитети у књижевности, авангарда…
Султан без речи

 Није вам добро, величанство?
– Теби није добро… Мада… Само се такви и могу пребројати…. И то на целој планети!
Он одмахну главом: – Идемо даље. Пази, друго питање:
– Зашто ће купити баш твоју књигу а не неку другу? Наведи пример!
– Због визуелног, другачијег, сликовитог и ироничног…

Султан одмахну главом и крену руком, замало да се прекрсти. Али није.
– Због тога се купују новине, када се купују… Или стрипови.
– Величанство, они немају обухватност мог романа, развијену причу, десетак личности и укупну метафоричност која ће их натерати да се врате на почетак и прочитају књигу поново.
– Таман посла! – зграну се султан. – Они треба да купе нови роман који ћеш у међувремену да напишеш. Или неку другу књигу у мом издању.

– Купиће још један примерак да поклоне неком блиском! – обасја ме кратак зрачак инвенције.
– Мислиш? Пре ће бити да ће свој примерак позајмити на породично читање… Него, те твоје нове, дресиране стране… Може ли се удесити да фотоси нестану после првог читања?
– Некада се и дешава… Када Гугл не унесе фотос у свој фонд… Само се појави бели квадрат.
– То! А ко је та Гугл?
– Гугл? Главни, чувени, светски дресер за фотосе и текст.

– Па, није ти лоша екипа… Ово питање си прошао… Значи, један према један. Мораћемо и продужетке, а можда и пенале…
Загледао се у Велику тајну Књигу Султана – Издавача, као да се договара са екипом о тактичким финесама.
– Идемо, треће питање. Последње, најважније. Питање одлуке. Одговори: Колико ће читалаца купити твоју књигу: а) одмах, б) првог месеца, в) до краја првог тромесечја?
– Видите, на Сајму књига… – почех и по његовом изразу лица схватих да сам се коначно укопао.

– Ти, што чекају да продају књиге на Сајму, ти више не постоје кад он најзад дође.
– Постоје, височанство. Преко књига перу паре из транге-франге послова, кладионица и коцкарница…

 – Је ли? Занимљиво… Ти знаш како се то ради?
– Па, знам неке примере…

– Да чујем, које?
– Велики бизнисмени играју систем «Држава је моје најбоље предузеће».
– Нека врста покера?
– Не, ни близу. У покеру можеш да изгубиш. Ово је ајнц звани «Наша сигурна кућа» – мало даш, увек добијеш, а највише од државе.
– Хм, хммм… Па ти доста знаш… Можда бисмо могли да направимо неки посао… Кажеш, држава? И сигурни ајнц…?
Шетао се по соби, овлаш осматрао видео-бим, па мене и, осећао сам, смештао ме на неки од његових екрана.
Извукао сам нерешено, схватих. Да ли је то победа или можда ипак пораз?
– Овако ћемо! – одлучи султан.
Пљесну дланом о длан. Кроз велика врата гвирну секретар.
– Освежење! – нареди Његово Величанство.
Одлично! – обрадовах се. То је мој терен! Уз пиће и грицкалице имам више шанси да изађем као победник.
Врата се широм отворише и у дворану уђоше секретари и

и заигра око султана
– Испратите господина са дужним поштовањем – нареди султан. – Он је, од данас, мој почасни саветник!
Тада се обрати мени: – А ти твоји «Голи Викинзи» сачекаће док ме не научиш тим, и сличним сигурним пословима… Ех, ви, писци… Инспирисао си ме, осећам се тако… хм… креативно!
Он махну руком а секретари ме готово изнеше напоље, затворише врата и испратише из двора. Ни Шехерезаду нисам успео да видим.
Тако сам постао саветник султана-издавача. Он живи у шехерезадиним причама а ја, ја сам задужен да их пишем и развијам савремене стратегије пословања које доносе добит по принципу «Сигурне куће», а закони их не помињу.
И да чекам да ми се јави Шехерезада.

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

Дискусија о тексту и књизи

https://pulse.rs/njegovo-velicanstvo-izdavac-%E2%80%93-prica-sa/

Објављена књига

http://www.tardis.rs/izdanja/naseljavanje-vizantije

"Насељавање Виз@нтије"- као КЊИГА и ЕЛЕКТРОНСКИ роман на МРЕЖИ!!!
http://vizant.blogspot.rs/2011/12/blog-post.html

МАПА РОМАНА
http://www.amika.rs/NaseljavVizantije/Mapa%20Naseljavanja%20Vizantije2.htm

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО СА 1003. EКРАН@ - 103. наставак романа јануар 21, 2018
Надам се да се сећате ове фотке

Она је била увод у визуелну причу «Његово Величанство Издавач» 
Та прича је планирана да буде један од стожера «Насељавања Виз@нтије – визуелног ром@на на 1002 екран@» који је овај аутор почео да објављује у наставцима на свом сајту и едију, користећи могућности електронског дневника. Међутим ликови романа су га узели под своје и наставци су кренули другим путевима..
Поред шест сталних личности из непосредне будућности аутор се сусрео са идолима из Лепенског вира, старословенским и античким боговима, шоуменима, кустосима и банкарима, људима  из будућности и далеке прошлости.

Из сајта – електронског града почињу излети, а потом и путовање низ Дунав «где се цивилизација зачела и где ће се обновити». «Насељавање Виз@нтије» је одвело аутора у алтернативну садашњост и будућност, као и прошлост старих Словена, отварајући многа питања – од банализације и духовности Интернета и живота у другачијим временима, до Сократа и Платонове пећине, електронско-визуелне уметности и Facebook –а.
Објављени визуелни роман је написан на основу првих 35 наставака који су редиговани, прерађени и дописани, затим опремљени новим фоткама (укупно преко 350) за које аутор има сагласности или их је користио по CC лиценци. Док се Њ. В. Султан (пардон, издавач) прерачунавао хоће ли у банкрот или у даље издавачке подухвате, визуелни роман је настављен на едију и стигао до 54. објављеног наставка, а потом и до 102, 103…
Када је књига «Насељавање Виз@нтије – визуелни ром@н на 1002 екран@» ипак објављена,

поставило се питање: Шта сада са истоименим романом на едију, који се у много чему разликује?
Није било никаквих тренутака просветљења, догодило се нешто лепше – аутору се јавила Шехерезада:

– Ти знаш – рекла је – шта ти је Његово Величанство рекло за јавно објављивање романа?
– Да га објављујем… али само делимично, са наговештајима правог текста…
– Тако је. То, видим, памтиш, а оно што си у међувремену обећавао мени…
– Памтим и то, али морам да сачекам…
– Сачекаћеш још – прекинула ме је. – Не уображај да те зовем због тога. Него, оно на Мрежи, то претвори у електронски хипертекстуални роман где ће читалац моћи да бира свој пут а не да га стално водиш за руку… И све то прикажи као рекламу за објављену књигу…
– Фантастична идеја! – одушевио сам се. – Него како ћу са технологијом Blogger.com код кога текстови иду уназад а не како је Бог стварао свет…

– Снађи се некако… А оно Бог, Алах, Буда, то олако потежеш… Ако и Њему, или Њима, обећаваш као и мени, неће ти бити лако…
– Њему… Њима не обећавам, ја то само…
– Знам, знам, не залећи се опет… Овако ћемо: ако то урадиш и објавиш да је то моја идеја, пола твојих обећања заборављам…  Oну другу половину, то не могу да заборавим. Мораћеш да се потрудиш…
– Једва чекам – излетело ми је, искрено или прорачунато, ко ће га знати. – Хоћу, објавићу, али технологија Blogger.com…
– Кад си смувао Његово Величанство, а замало и мене, смуваћеш и тај Blogger.com… И не досађуј ми, сачекај да ти се ја јавим…
Да, Шехерезада ме боље познаје него ја сам себе. Технологија  Blogger.com се опирала неколико дана,

а онда сам смувао еди наставке на Мрежи и претворио их у електронски роман који се може читати по избору, или по реду, од првог наставка до 54, онако како је… хм, хм… стварао свет, а до 103. наставака мораћете како желите...
Колико сам у тиме успео можете видети овде:

ОВО ЈЕ АДРЕСА, да не залутате…
http://vizant.blogspot.com/2011/12/blog-post.html

Шта мислите, хоће ли Шехерезада бити задовољна? А Султан?
A «Његово Величанство Издавач», стожерна прича са почетка овог текста и LiberMundi романа, остао је као ексклузива и није успео да се угура у књигу, па ни у електронски еди-роман. Посветићу га Шехерезади, 

можда ће то убрзати њено јављање. Хоће ли се из њега још нешто разлистати, видећемо, чим опет зачујем Њен глас…
Миливој Анђелковић

ВЕЧНОСТ или ВИРТУЕЛНОСТ - 104. наставак романа

Претходни наставци романа се могу наћи ОВДЕ
Наставци од 60. до 1. или од 1. до 60. - адресе - су ОВДЕ

Вратили су се у www.amika.rs и све оно што је месецима било предмет размишљања и брига, заменила су сећања на узбудљиве дане путовања. Самог Амика није толико изненадила чињеница да су сви они, и „Арго“

и Amika.rs

стварно постојали, колико то што је један лик из књиге, оне коју су на броду читали, био такође ту, међу њима!

 Ако Габаритни постоји, мислио је Амик, онда смо ми неспорни као личности а не само као повремено оживљен ликови романа. Стари бедеми Амика.рс су и даље су били чврсти и сигурни, зграде и просторије недирнуте, као што су их оставили. Танушна линија између постојања и ништавила повукла се негде у прошлост, коју је требало поново посетити да се не би сама вратила, унижена и разгоропађена.
Габаритни је заиста био финансијски руководилац „Сигурне куће“, као што је то на броду одлучило Велико веће.
Истина, прамајка

је тражила да га врате његовој мајци на дораду, али како је он тврдио да је његова мајка Светски финансијски систем, ово у „Сигурној кући“ је било једино доступно решење.
То што је кућа била празна није га нимало забрињавало – његове пословне шеме и акције детаљно су разматрали Протеј и Прекобарац, додајући понеку финесу. Све је било спремно, а Амик се надао да ће тако и остати – спремно и празно...
Златана је одмах отворила профил на Фејсбуку и са великим изненађењем установила да постоји још 30 и ко зна колико Златана – до 30 је бројала. Онда је отворила други профил као Златана Златана и суочила се са још четири-пет Златана Златана. Сетила се путоказа на понуђени профил са 10.000 френдова

али тај правац више није могла да нађе. Њен трећи профил најзад је био јединствен Златана – girl crew „Арго“ – девојка из посаде „Аргоа“ и тако је ушла у историју Фејбука за ту недељу, па и за месец.

 Забринуто је обишла и испитала цео град Amika.rs и околину, прецизно нацртала његов план са свим бедемима и зградама и тиме ушла у историју Amika.rs – а.

 Није обележила намене просторија и зграда јер је мислила да оне морају да буду другачије. Али све њене намере о прерасподели простора нису имале никакав одјек – куће су већ биле подељене или мање пожељне и празне. Осећала се скучено, могла је да се башкари у малом простору оивиченим старим бедемима.

 А желела је много више, 10.000 френдова, узбудљив живот и непознате просторе

 која се никако нису појављивала. Све је било исто, као да је загазила у вечност.
Ка5ан се посветио Златани и гланцању „Арга“ који је изгледао неуништив - ни трага великог путовања. Чак су и залихе намирница биле безмало неначете, увек свеже. То га није обрадовало, напротив, веома га је забринуло. Седео је замишљен на прамцу, па на крми а трагови неумољиве вечности ројили су се око њега: палуба, конопци, бљештави месингани делови, град па чак и река, која је можда била велика делта, језеро или морски залив. Град му је деловао сабијен и затворен као

И све то га сапињало невидљивим везама, тананим као паучина.
Идем мало около, да видим докле се простире та... та... па паучина вечности! – помишљао је.
MNW је зането лутао обалом и нестајао на дуже време – да ли се сањарио о профилима на Фејбуку или је заиста писао о путовању још се није могло сазнати.
Али Раде... Још првих дана Амик је од њега добио књигу „Осмех Византије“ са обележеном страном о некој агенцији из ратних времена.

 Када га је потражио у кафићу „Код Јужне капије“, забринуо се. Тамо је ретко свраћао, увек са неким папирима.
Пише песме, забринуо се Амик. Уместо чврсте, вечне прозе, он тражи егзибиционе емоције као и стотине хиљада других. Више сам од њега очекивао...
Повремено га траже разни људи, рекоше у кафићу, и ми сваком, на његову молбу, дајемо адресу Агенције.
• Агенције?! – зину Амик и загледа се у жуту визит-карту коју је добио.
•

 Пожурио је тамо, загледајући визит-карту. Карта је постојала. А Агенција? Нека Радетова ујудурма? Неостварен сан? Зез за кез?
И Агенција је постојала са истим текстом на вратима.
Унутра је затекао замишљеног Радета окруженог фасциклама, док је Златана нешто укуцавала у лаптоп.
- А ту си! – обрадова се Амик. – Ту сте! – исправио се.
Златана му се кратко осмехну, а Раде прелете очима преко њега, закопа прст у досије пред собом, обележи то место и, некако невољно, устаде да га поздрави.
Амик махну руком испред својих очију, кришом се уштину за бутину, али није било сумње – то није била визија.
- Агенција? – упита.
- Ето – одговори Раде скромно и тутну му у руке црвену визит-карту са истим текстом какав је већ имао.
Ствари постају надреалне, помислио је Амик: жуто и црвено, семафор, фудбал, две боје дуге, неки штос у колору...
- Не – рекао је одлучно. – Идемо на причу и пиће!
Жути картон је показао Златани, црвени Радету и зграбио га под руку.

Златана је још стигла да их обавести:
- Сутра испловљавамо на неколико дана, ка5ан и ја, па да знате...
- Медена пловидба? – упита је Раде.
- И медена! – сложи се Златана.
После овог путовања деловала је зрело, као неко ко је већ све доживео. Али она одмах поквари тај утисак.
- Направићу много фотки! Сви на Фејсбуку има да позелене од зависти!
- Па, срећан пут – пожеле Амик и повуче Радета ка вратима.
Раде у пролазу покупи папире са стола, климну главом Златани и они изађоше из Агенције.
Ово је историјска сцена, помисли Амик: ја Радета одвлачим у кафић!
Немогуће!
Али поглед на два картона у његовој руци – жути и црвени – освести га. Ово се стварно догађа! Стварност поново добија црвени картон! А жути – он, Амик.

Миливој Анђелковић
www.amika.rsПретходни наставци романа се могу наћи ОВДЕ
Наставци од 60. до 1. или од 1. до 60. - адресе - су ОВДЕ

АГЕНЦИЈА „БРИГОНОСАЦ“ - 105. наставак романа
У кафићу су се ускомешали, зачула се тиха музика, два момка су им примакла столице да безбрижно седну – није шала, опет је дошао ранији најбољи гост!
- Трофазни шатл? – сугестивно је предложио Амик.
Раде га зачуђено погледа и одмахну главом.

- Вотку са лимуном, без леда – наручио је.
- И мени, исто – невољно је пристао Амик и помислио: ово не изгледа добро.
- И појачајте музику! – затражио је. Можда ће то да промени ову суморну, радну атмосферу агенције коју је Раде пренео и овде.
Са разгласа се разигра гитара и једна од Радетових омиљених песама:

 Натанковао сам Пунта
у бисаге насуо еуро-блага
и кренуо на пут дугачак,
све до чувеног Хага...

 Али, Раде се ни не помери.
- И велиш – агенција? – упита Амик.
- Агенција! – потврди Раде.
- „Бригоносац“?
- „Бригоносац“!
- Е, баш си разговорљив! – пребацио му је Амик. – И како их носите, те... бриге?
- Лако. И тешко. Како коју.
- Ама, какве бриге, чије бриге, шта ће ти то?
- За то си ти крив! – изјави Раде и полако испи вотку.
- Ја!?!? – зграну се Амик. – Још две вотке, исте – наручи збуњено. - Како ја?
- Сећаш се књиге „ОсмехВизантије“ коју си ми дао?

 - Књига у чијем писању можеш да учествујеш...
- Е, ја нисам учествовао. Ја сам је користио. Ово сам преписао из ње.
И он из досијеа извуче рекламни летак.
- Само сам назив фирме променио, ово на крају.

 Амик прелете очима преко текста, испи вотку, махну за још један круг и припали цигарету да добије у времену.
Ко би рекао да ће тај роман – мислио је – ово чудо да направи! И где баш то, од толиког материјала у роману?
- А зашто баш – агенција? Могао си да тражиш благо Ел Дорада, преко Гугла, мапа, путописа? Или да откријеш како је стварно изгледала она фамозна византијско-плава!

Који је састав њене формуле и односи боја у њој, да се поново добије? Или да откријеш тајну Плавог стуба и сила у њему? А ти узео да бринеш... Шта?
И Амик привуче досије к` себи.

- Могу да погледам, надам се...
И отвори га
Читао је на прескок и дијагонално:

 „БРАЋА И СЕСТРЕ 

 Велика, богата, цењена породица.
Три брата и две сестре...
.....
.....
.....
- Не. Ја сам друга кћи. Она која је умрла.

ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ

 Испод самог врха планине Пљачковице живела је...
...... 
...... 
..... 
.....
Где су, како су, шта је било и шта је сада са њима?
Да ли је другачији живот могућ?

 
БУБЊЕВИ У НОЋИ

 Бубњеви – чули су се свуда: у градићу, изван града
......
......
...... 
..... 
.....
да ли је она било шта померила у вечитости пејзажа и равнодушности судбине...
Да ли је? Шта смо то славили или тужили?

Затим се вратио на почетак и прочитао сва три текста.

 ДОСИЈЕ БРИГОНОСАЦ

Amika.rs
ДОСИЈЕ БРИГОНОСАЦ

БРАЋА И СЕСТРЕ
Велика, богата, цењена породица.
Три брата и две сестре. 
Први брат - краљевски капетан погинуо на броду „Хелена Кастиоглут“ у Солунском заливу. 
Други брат – прокоцкао неколико винограда и имање. Цело село је долазило да га гледа како лежи покривен ћебетом на ниском гвозденом кревету са флашом у једној руци и цигаретом у другој. Да му се ни ругали склонили су га у летњиковац у винограду. Урлао целу ноћ на месечину и ујутру се убио – завезао уже за ограду и скочио ка Месецу. Танко уже му је пресекло вратне жиле и зидови летњиковца и стаза од белог шљунка осванули испрскану крвљу.
Трећи брат – официр дошао из војске на сахрану брата и из гарнизона довео батаљон војске да буду пратња погребу и испали почасни плотун. Разболи се и умре, а њега посмртно ражалују – зауставе пратњу, отворе ковчег, отгрну му еполете и узму шапку и сабљу.
Прва кћер побегла са циркусом и на ватреном коњу представљала жену – рибу.
Друга кћи се прехладила на излету, добила галопирајућу туберкулозу и умрла.
- А ко сте ви? – питао сам. – Кћи? Она из циркуса?
- Не. Ја сам друга кћи. Она која је умрла.ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ
Испод самог врха планине Пљачковице живела је породица Двојниковић у десетак кућа. Четрдесетак година, и више. По попису 1991. године било их је тридесет троје. Анђеоска бројка...
Обрађивали су земљу, гајили стоку и нерадо силазили у град. Касније је на самом врху подигнут репетитор за телевизију и мобилне везе. Много пута сам гледала уски појас њихових кућа, жуто-мрки прстен око зеленог врха. Били су другачији, и ја сам им некад завидела, а други пут их сажаљевала.
Када је почело бомбардовање репетитор је гађан много пута, врх планине сравњен са земљом, а приступ је обележен мртвачким главама и ознакама радиоактивности. Сада је зову Уклета планина. Двојниковићи су нестали, не зна се ништа о њима. 
Где су, како су, шта је било и шта је сада са њима? 
Да ли је другачији живот могућ?БУБЊЕВИ У НОЋИ
Бубњеви – чули су се свуда: у градићу, изван града, у соби, у мозгу – ништа није могло да пригуши њихпв јек. Оркестар је био променљив: виолина, хармоника, зурле, али су бубњеви непрекидно протресали свет. Као обраћање природи, ваздуху, планини, реци, вечношћу; звук прошлих времена и данашње пролазности, тутањ бубњева у летњој измаглици, таласајући и рушећи време.
Градић је био мали да има капелу на гробљу али довољно велики да у њему сваког дана неко умре и бурно се прослави свадба која би трајала два или три дана, тако да се јека бубњева непрекидно чула.
Главном улицом су пролазили и сватови и свадбе. И једне и друге су пратили оркестри. Како за погреб, који не може да се закаже унапред, нису могли да се нађу оркестри, неко од ожалошћених би одлазио и са старим сватом уговорио да се део оркестра уступи на један сат, да свирају на погребу. Уместо црвених цветова, полупијаним свирачима су качили флор око рукава и они су, посрћући, црвених лица и затегнутих црта које су тревале да имитирају жалост, ишли иза ммладића који је носио крст са именом и надимком покојника, годинама рођења и смрти и венцем на врху. Понекад, неко од свирача би одједном почео да свира свадбену поскочицу, остали би то прихватили и тако би ишли неколико метара док рођаци покојника не дотрче, машући рукама. Свирачи би се тргли, црте лица им се опет затегле,а корак успорио у уједначени, спори, свечани погребни марш.
Дешавало се да се на улици сусретну свадбена поворка и спровод. Долазили су једни другима у сусрет, звуци труба, трумбета и зурли су се мешали. Сватови би се зауставили поред пута, виолинисти и харминикаши би опустили руке, једино су бубњеви наставили да туку свој вечни, сада спори, ритам. Чим пратња прође, сватови су настављали свој обесни пут и улицом су се мешале свадбене поскочице и сета посмртног марша, једино су бубњеви настављали свој ритам, брзи и весели и као њихов одјек, сетни и тужни. 
И када све то прође, свадбари се отрезне и окрену свакодневном а млади уђу у рутину секса, обавеза и животних непријатности, остаје сећање на славље и буку. И запитаност да ли ће будући живот бити достојан те тродневне халабуке, да ли је она било шта померила у вечитости пејзажа и равнодушности судбине...
Да ли је? Шта смо то славили или тужили?
По диктату Радета записала Златана Златана

 - И шта ћеш са овим породичним историјама, животним судбинама? То ни баба Ванга не би могла да реши?
- Радим по систему моје бабе Смиљане.
- Твоје бабе? А како то? Ако није тајна.
- Видиш, моја баба Смиљана је била чувена у селу и околини. Људи су долазили да јој испричају своје невоље и бриге, а она је сваку записивала са неколико квржица на посебну цедуљу, одлагала је у металну кутију са излизаном сликом анђелчића

 и стављала руку муштерије преко ње, уз бајалицу.
- Коју ти ниси запамтио...
- Јесам. Иде овако; „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“
- И?
- И ништа. Муштерије оду, а баба Смиљана нешто плете и мрмља у плетиво.
- И како решава?
- У томе и јесте вештина – ништа не решава. Већи део сам живот реши. Тек, повремено дође нека од муштерија и донесе уздарје: новац, поклоне, печено прасе, колаче.... Мука је решена и она се тако одужује.
- И ти мислиш, тако... Да мрмљаш... Јеси ли почео да плетеш?
- Не зезај. Какво плетење! Доста је што муку и бригу запишем. Тако је предам судбини, свемиру, вишим силама... Једино их повремено призовем, за сваки случај: „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“
- Ооооој! – одазва се Амик.

 - Ето видиш, та бајалица има неку моћ. И ти си је прихватио. А онај, чија је то брига и мука, осети се ослобођен притиска и негативне енергије и сам почне да је решава...
- Па да ти истоварим моје муке и бриге...
- Бриге? Ти тога немаш. Ти си оперисан од свих брига и дугорочних мука.
- Мислиш? Ево једне, заједничке...
И Амик показа на сто у углу кафића.

 - Ко су они? Одакле су? Шта ће овде?
- Сазнаћемо – мирно одговори Раде. – Кад се врате ка5ан и Златана.
- Можда си у праву. Ка5ан и Златана су отпловили у обилазак околине. Баш ме занима шта ће да открију. Јер...
И он заћута.
- Јер? – подстаче га Раде.
- Ми, Амика.рс, нисмо више тамо где смо били када смо кренули на путовање. Сећаш се карте Дунава низ који смо кренули.... Негде смо променили правац, и то много пута а Амика.рс је сада у некој делти, на језеру или слатководном мору.
- Је ли? – зачуди се Раде. – Записаћу то у „Бригоносац“ па ће се већ решити... 
Из звучника се изви сетан глас:

 Док се Балкан још мешкољи
и док светлости још има
Господе подари сваком по жељи
И не заборави, молим те, не заборави
На мене!

 - Па, сазнаћемо све то за који дан, кад се наши врате са меденог путовања – одговори Раде и окрете се ка шанку.
- Момци, деде, два трофазна шатла!

- Али са новим амрелчићима, нећу да видим оне старе!
Пића стигоше, и обојица отпише по ритму песме:

 Мудроме дај главу
плашљивцу коња
бржег од сене,
срећнику пара дај
и не заборави,
молим те не заборави
на мене!...

 - И да брига бригу забрига – додаде.

 Миливој Анђелковић

 www.amika.rs

OSMEH VIZ@NTIJE - Internet roman Otvorena knjiga PONOVO NA INTERNETU!

 

MILIVOJ ANĐELKOVIĆ
OSMEH VIZ@NTIJE
Internet roman Otvorena knjiga
Apostrof - Beograd, 2002. 

MIŠLJENJA KRITIČARA
"OSMEH VIZ@NTIJE, drugi internet roman Milivoja Andjelkovica,
nastao je na forumima svetske elektronske mreze koncipiran kao
Otvorena knjiga za interaktivno ucesce citalaca u njegovom stvaranju.
Uz klasicnu romanesknu fabulu i likove, njegovi knjizevni junaci su i
brojni, poznati i nepoznati sagovornici iz Evrope, Amerike,
Australije...
OSMEH VIZ@NTIJE se dogadja u Beogradu i na Kosovu, u Istambulu i
na Antilima, a pre svega na novom svetskom mediju - Internetu.
Knjizevne, stvarne i internet-licnosti ovog romana, koje su ucesnici ili
svedoci demonstracija i posledica ratova, mafijaskih poslova i
policijskih potraga, pokusace da stvore novu realnost na tragu
Vizantije i Leonarda da Vincija, izgubljene duhovnosti i ljubavi i da
tako suprotstavljenim svetovima stvarnog i virtuelnog zamene
mesta."
S. Ignjatovic: Tekst odštampan na poleđini korica knjige

KNJIZARA.COM: PRIKAZI,KRITIKE,ČLANCI... DANAS - COM_MEDIA  29.01.2003.
Milivoj Anđelković: "Osmeh Viz@ntije - Internet roman - Otvorena
knjiga" 
Odluka romansijera da internet iskoriste kao medij pisanja ili, bolje
receno, artikulacije napisanog tesko se moze razumeti bez svesti o
jednom vaznom aspektu knjizevnosti. Literatura ne tezi samo da bude
literarna, ona zeli da bude i aktuelna - da progovori o necemu sto se
dogadja u momentu govora, da uhvati trenutak u mrezu vecnosti, da
zamrzne prolazno raspolozenje i ovekoveci nesto sto je efemerno. S
druge strane, knjizevnost ne zeli da u svom procesu zadrzi mehanizme
realnosti, nego hoce da da aktuelno i stvarno podvrgne mehanizmima
mimezisa.
U potrazi za literaturom koja bi se u isti mah priblizila dokumentu i
eksperimentu stize se do "otvorene knjige", teksta koji je sazdan od
fragmenata sudbina, linkova prica, digresija, onoga sto bi, zbog
vizuelnog aspekta, tipografije i digresivne forme, Rejmond Federman
nazvao "tipografskom razuzdanoscu" i "paginalnom sintaksom". Sa
otvorenom knjigom, na delu su infiltracija i implantacija, protok teksta u
globalnoj mrezi.
Tako knjiga postaje koncept, ostvarenje unapred smisljene ideje koje
ne racuna sa improvizacijom i nadahnucem, ali racuna sa logikom
slucajnosti. Otvorena knjiga gradi se na drasticnom sirenju dijaloskog
prostora, umnozavanju glasova i perspektiva.

 U internet romanu Milivoja Andjelkovica "Osmeh Viz@ntije" (Apostrof,
2003) caskaci sa Serbian Café-a su tvorci i junaci knjige, hor
disonantnih glasova od kojih svaki specifikuje razliku. Raspravljajuci o
najrazlicitijim temama, socijalnim, politickim i umetnickim, ovi ucesnici
modernog tehno-simposiona dolaze i do rasprave o samoj otvorenoj
knjizi, koja upravo nastaje, sklapajuci se od razlicitih fragmenata i
struktura. "Ali kako savladati stvarnost?" pita jedna od ucesnica, i
dodaje: "Tradicionalan tekst je postao tesan, svest trazi
visedimenzionalan prostor koji ne sputava duh. Razliciti glasovi sa
suprotnih strana globusa u istom duhovnom prostoru? Kao komadi
razbijenog ogledala koji odslikavaju novu i dublju realnosti od one koja
je ispred njih".

 Otvorena knjiga je, tako, knjiga koja nastaje zahvaljujuci kompjuterskoj
tehnologiji i opstaje na granici dva medija, papira i ekrana.
Tehnologija osporava knjigu kao legalan, sveti i nepromenljivi
dokument. Naime, knjiga je simbol centralizacije informacije, a
kompjuter njene disperzije; kompjuter redefinise funkciju teksta i funkciju jezika, pa cak i njihovu
samu prirodu.

 U otvorenoj knjizi, po recima samih njenih junaka, postoje narator, koji
jeste i nije pisac, i projektovani citalac. U njemu se preplicu
pojedinacna percepcija i bezlicna informacija, cinjenice i
praznoverice, refleksija, autoreferentnost, istina i iluzija. Spisateljska
invencija dobice neophodan dodatak u vidu informacije, potrage,
procesa saznavanja. Otvorena knjiga, takodje, nema umetnicku
autonomiju, niti je podatna samoizolaciji. Njena izolacija je nemoguca,
kaogod ni njena samodovoljnost, jer bi tako izgubila svoj zivotni
kontekst. Otvorena knjiga ne moze da bude svet za sebe - ona postaje
dogadjaj u svetu, cvoriste razlicitih informacija i gledista, prigrlivsi ideju
razmene kao bazicnog mehanizma.

 Opiremo se i pamcenju i zaboravu, kaze jedna junakinja
Andjelkovicevog otvorenog romana. I doista, otvorena knjiga je
mogucnost bega od tiranije informacija tako sto im se pruzi
neogranicena vlast.

 Vladislava Gordic-Petkovic

 
Šta kažu ČITAOCI

BAN - Jan 05, 2003 21:46 (*.com.au)

 … Mislim da je posebna vrijednost knjige sto si tako lijepo upakovao svoj
autorski dio sa dijelovima postova sa foruma, pa cak i neke bizarne SC
reklame…

A dok ne nadjem neke zamjerke knjizi navescu jedan dio koji mi se nekako
posebno svidja i koga se sjecam jos iz vremena kada si dijelove knjige
postirao na ovom forumu:

 "Ljubav, pomislio je, ljubav je sloboda.

 U hodniku opet odjeknuse koraci koji su se udaljavali, sa ulice je dopirala 
prigusena jeka trubica, pistaljki i povika. Nisu se pomerali, oko njih su igrale
senke, a Nenadova ruka se zarila na oblini njenog ramena.

 Tada Ana uzdahnu, izvi se iz njegovog zagrljaja i progovori tiho,
gledajuci kroz zid, u proslost koju je samo ona videla:
- Tako je bilo i u Sarajevu...

 Zidovi su upili njene reci bez odjeka, stara kuca je vec sve znala.

 Ona se okrete i u tami hodnika zagleda u Nenada - tamni sjaj njenog
pogleda ga je ozario kao malocas naslucene obline njenog tela.
pripi se uz njega, osetio je cvrstu oblinu njene dojke na misici,
a njen topli dah mu ispuni uho i svest:
- Obecao si - rekla je - i ja ti verujem."

PREDRAG - Date: Monday, January 20, 2003 15:11 AM
…Ma imas sve, od dobre autorske price do Interneta i od pucanja do tucanja, ali nemas medijsku podrsku... Nedostaje nam virtuelna demokratija. Ili sajber ratnici protiv mediokriteta. Protiv onih koji sve znaju. Znas ono: tekstom protiv teksta...

BORISA RASEVIC - Date: Tuesday, July 08, 2003 4:01 PM
Procitao sam "Osmeh Viz@ntije" i moram ti reci da mi se knjiga dopala. Jedino,mislim da je "Nenadova" prica mogla jos malo da se razradi.Cini mi se da si je malo zapostavio u korist "forumskih"zapisa, ali da je drugacije to ne bi bila prica svih nas, i onih koji su otisli, i onih koji su ostali,a ti si "Nenadovu" pricu uzdigao na sveopsti nivo i mislim da je to najveca vrijednost "Osmeha Vizantije".

AUDIO FAJL EMISIJE<>ODLOMCI IZ ZAIRA 154,
20. septembar 2003. Play lista 154. emisije:

ZAIR spica i najava tema u emisiji
… Major Pokit na zadatku (iz romana "Osmeh Viz@ntije")
Zairov intervju: internet pisac Milivoj Andjelkovic o interaktivnosti
Milivoj Andjelkovic o compu, Internetu i "Osmehu Viz@ntije"
Cover page Internet romana Milivoja Andjelkoviæa iz 2003. godine, "Osmeh Viz@ntije", u izdanju kuæe Apostrof iz Beograda. Šum vremena i muk elektrona na istom zadatku. Više o tome u Zairovom intervjuu.

LET MAJORA POKITA: susret neobicnog, misticnog i zastrasujuceg!
... Sto se majora Pokita tice, sve sa opisanim letom, verujte da nema tu nista ni
da se oduzme niti doda. Totalno ste korektno odradili "strucni deo posla" i inteligentno
se distancirali od mogucih zamki detaljizacije.
Zoran Modli

IVAN T. BRKOVIC > Date: Monday, January 20, 2003 11:11 AM
Vizantija je roman o medijumu - pravi junak knjige je mreza, internet, sklop elektronskih I ljudskih veza… Vizantija se tako pojavljuje kao neka prababa - praunuka u isto vreme i otvara svoj prozor, svoje okno na mrezi, istovremeno podvodacica i udavaca, mozda iza nje stoje dalji sajtovi kao u sobi sa ogledalima - eho slika i reci..i u realnom prostoru. Knjiga je veoma dobra, zanimljivo pisana i provocirajuca.

SNEKI Date: Tuesday, February 25, 2003 5:47 PM

ima neka recenica, citiram po secanju, :' zario joj je prste u misicu'...ili
tako nekako, a tek ime NENAD, pa to kao da si birao najodvratnije srpsko
ime, ako si hteo eventualno da i u imenu ima neke simbolike, onda ne
znam...

ti si jednostavno jedan medij, internet i zive diskusije ubio. oduzeo im trenutak, sadasnjost, ono sto diskusije i chatove i poruke na e-mailu cini zivotnim, interesantnim je upravo trenutak i sledeca poruka je vec novi trenutak i skrece sa teme s digresijom, komentar je nova tema pa bio i 'ah'... to se ne da 'uhvatiti' i usloviti, jer ti od zivog trenutnog necijeg inspirativnog odgovora pravis neki svoj concept…
ovako sam napisala take a risk verujuci u tebe i nisam se prevarila i bas mi je drago.

Šta kaže AUTOR Uz autorski tekst klasicne romanskne price, Osmeh Viz@ntije sadrzi i reakcije citalaca sa Interneta (radne verzije vecine poglavlja su bile na Mreži  tokom 2000. i 2001. godine), njihove pratece komentare, kao i price i dogadjaje sa razlicitih foruma koji su u nekoj vezi sa romanom.

Ova knjiga ima:
- klasicni tekst
-internet delove
- interaktivne delove citaoci - pisac - tekst,
-mitsku pricu
-parabole,
-dokumente
-knjizevne, stvarne i virtuelne licnosti,
- otvoren kraj
- elemente nove poetike virtuelne knjizevnosti...

Oni koji su procitali ili su odusevljeni ili su zbunjeni.
Odusevljeni su cesto razlozima koji ne idu u prilog mojim shvatanjima knjizevnosti: slike Beograda u vreme demonstracija (ovde se ljudi jos uvek prepoznaju u tome), ljubavnom pricom i sa dva romanticna pisma pri kraju (koja zato i jesu tu), a ne vide stvari zbog kojih sam ja pisao - jer to sto se njima svidja mogu da nadju i u drugim knjigama

Kriticare, druge pisce zbunjuje i provocira nova poetika koja se nazire u tekstu, tu i tamo i izricito iskazana u delovima koji se zovu Dnevnik Otvorene knjige i slicno... I prmeri njene primene iz kojih se vidi da su autenticni... Zbunjuje ih to sto nemaju sa cime da je uporede, drugacija je, moraju da veruju samoj knjizi, a to im se bas ne da jer onda, njihovo pisanje postaje "odlican tekst iz bivsih vremena"...

Da sam estradni tip organizovao bih javno spaljivanje svoje knjige sa prenosom preko Interneta i diskusijom- tekstovima o tome. Ja ovu knjigu mogu da branim na svim nivoima, jer tu je njena moc i snaga: u pretapanju slojeva i obuhvatnosti, u novoj poetici koja je prikazana na delu...

Roman nosi podnaslov Internet roman Otvorena knjiga. Vec sam pojam Internet roman podrazumeva interaktivnost – u smislu ucesca citalaca. Do sada su vidjene “raskrsnice”, “racve” – koji ce deo citalac odabrati za citanje. Ja sam pokusao nesto novo – stvaralacko ucesce citalaca u toku romana, pored mog autorskog teksta.. Zatim ono Otvorena knjiga, to je bilo pored svakog teksta dok je bio na forumima…

Kao sto film i TV imaju svoja stvaralcka pravila koja proisticu iz specificnosti medija, tako i Internet. Samo sto ih tek otkrivamo i koristimo vrlo ograniceno jer tesko mozemo da koristimo sliku, ton. Ali zato mozemo da pokusamo sa interaktivnoscu citalaca, ali ne smislu da ja budem saobracajac na raskrsnici vec da citalac ucestvuje, ako to zeli.
Verujem da ce se u nekim buducim danima ili tacnije godinama mnogi romani i price pisati na ovakav nacin. Internet to omogucava, a slicna vrsta "timskog rada" koji na kraju dobije autorsku vizuru reditelja vec je dobro poznat u pozoristu i na filmu, pa i u slikarstvu (kolaz, slikarsko dogradjivanje fotografije ili
predmeta, dokumenta, teksta...) .

Milivoj Anđelković, s.r.

SADRŽAJ ROMANA:

I - ESTETIKA ZEZANJA

II - OTVORENA KNJIGA
1. Plavi svet Interneta
2. Poziv iz bivših vremena
3. Tulum do fajronta
4. Duše mrtvih
5. Kišovit dan u Kenterberiju
6. Gravitacija istorije
7. Čak ni dah

III - KAINOVA DECA
1. Dnevnik odlaženja
2. Preletanje Srbije
3. Australija je naša dežela
4. Beograd koji će preživeti stotu
5. Nenad, onaj neprijatni
6. Jok za drugi put
7. Mi smo na Vašoj strani

IV - BALKANSKA TETRALOGIJA
1. Zašto Balkan nije seksi
2. Balada o veličanstvenom neznanju
3. Avenija 7.000 konja
4. Bluz za Srbiju
5. Višak istorije
6. Kosi hitac nad Londonom
7. Agenti smrti

V - ŽIVOT OD STAKLA
1. Obećao si i ja ti verujem
2. Otkriću ti najveću tajnu
3. Trojka u senci
4. Naša bolja prošlost
5. Život od stakla
6. Tri pariske lekcije
7. Kamenčić koji nedostaje

VI - DNEVNIK OTVORENE KNJIGE
1. Očaravajuća promaja jednog naroda
2. U ime svetlosti
3. In & out
4. Work in progress
5. Stavite na usta hanzaplast
6. Letopis pesnice
7. Dnevnik Otvorene knjige

VII - DUBOKO PAMĆENJE
1. Sve boje plavog
2. Zemlja loših sećanja
3. Rusi dolaze
4. Na rubu vremena
5. Čuvar svetlosti
6. Naši i njihovi
7. Vizantijsko plavo

VIII - DRUGA STRANA LEPOTE
1. Jedna srpska ujudurma
2. Greetings from Prishtina
3. Druga strana lepote
4. Kumanovski sir
5. Loš dan za "orlove"
6. Ime zla
7. Moć i volja

IX - LEGENDA O OBEĆANOJ ZEMLJI
1. Mikina priča: Trinaesto sazvežđe
2. Mit o El Doradu
3. Ivy-na priča: Putovanje mudraca
4. Kad Pravda ima menopauzu
5. King-ova priča: Test za kraljeve
6. Magični majmun
7. Tetka Hulijina priča: Pogled stare gospođe...
... i potapanje podmornica

X - EROS I TANATOS
1. Crnovrati protiv crvenog barona
2. Za ćutanje je potrebno dvoje
3. Eros i Tanatos
4. Pred ovim smo vratima dragano
5. Konji Svetog Marka
6. Margaritina priča: Senka Vizantije
7. Stefanova priča: Tajno romejsko oružje u srpskim rukama...
... i komentari

XI - VELIKA BRAZGOTINA
1. Plavi poljubac
2. I'm bad, I'm bad to the bone
3. Pet stotina tona
4. Velika brazgotina
5. Bog se nije pojavio
6. LJubav je san
7. Nagrada i kazna

XII - OSMEH VIZ@NTIJE

Beleška o autoru i knjizi

PESMA KOJA SE KAO MOTO PROVLAČI KROZ ROMAN:

 "Dok se Zemlja jos vrti,
dok jos svetlosti ima
Gospode, podari svakome
ono sto nema:

mudrome daj glavu,
plasljivcu konja brzeg od sene,
srecniku para daj
i ne zaboravi,
ne zaboravi,
na mene!..."

 Bulat Okudzava

Ovako je pre nekoliko godina zamišljeno elektronsko izdanje "OSMEHA VIZ@NTIJE". 
Pogledajte OVDE
Tu nedostaju komentari i interenet-diskusije koji su bitan deo romana.
Zbog specifičnosti Interneta ovo izdanje romana je drugačije komponovano - u tri dela sa komentarima i citatima sa tada aktuelnih foruma, tekst je malo skraćen a poglavlja i nastavci su naknadno raspoređeni HRONOLOŠKI, od 1. nastavka pa do kraja romana.
Pogledajte, pročitajte, i javite svoje utiske, primedbe, predloge, kritike, oni će ući u sledeće izdanje romana...

Milivoj Anđelković
http://www.amika.rs/
amika@verat.net

субота, 03. март 2018.
ЧУДА СУ НЕМИНОВНОСТ – 106. наставак романа

 Како је прошла седељка у кафићу „Код Јужне капије“?
Амик се нејасно сећао тупе омамљености и столова који су повремено лелујали док су се он и Раде присећали великог путовања. Низ Дунав, где је цивилизација почела, па кроз историју, пара и праисторију, до деда Мраза и гусара.

Карту тог путовања могли су само да опишу, места и путокази су лебдели у времену и простору. Све се сажимало и ширило, као и кафић те вечери, и све је било толико лелујаво и релативно да би се им и сам Ајнштајн на томе позавидео.

 Више од миленијума сажето је у два-три месеца путовања, то се никако није могло објаснити. Као у романима који убрзавају и сажимају време и догађања. Као да су равни постојања замениле места – оно што је могуће у роману уграђено је у живот, а сам живот је истекао у романе.

Уосталом, када се ка5ан и Златана врате са пловидбе знаће више о околини, па и о самом Амика.рс и себи самима.
Сетио се оне тројице непознатих пијаних момака које су затекли у кафићу како спавају за столом.

 Тако су их и оставили у неко доба ноћи, а од њих би могао да сазна ко су, одакле су дошли, како...?
И он се жустро уми и пожури у кафић.
Али кафић је био празан, очишћен и умивен за јутарње госте.
Дочекали су га као омиљеног госта, посадили за централни сто и донели дуплу кафу, уз напомену: „Кућа части“.
Ту нешто није било у реду, осећао је Амик.
- Јесмо ли ми ноћас платили она грдна пића? – упитао је опрезно.

 - Све је плаћено! – утеши га кафић-момак.
Амик се опипа по џеповима и утврди да нема новчаник, а колико се сећао никад га није ни имао. Носим новчанице по џеповима, као папирне марамице?
- Ко је платио – ја или Раде?
- Не знам – одговорио је момак. – Чим смо вам дали рачун, појавиле су се паре.
- А бакшиш?
- И он, захваљујем. И то добар, већи од 10% рачуна.
Не, тако се ништа није могло сазнати, схватио је Амик. И они су у истој равни као и ја.
А она тројица, они што су спавали за столом?
- Они пијани? Разбудили смо их на фајронт и отишли су.
- Како? Где? Ко су они?
- Кажу да су у близини... Дошли су чамцем до Јужне капије па тако и отишли. Ово су оставили.
И момак даде Амику необичну фотку.

 - Оставили? – зачуди се Амик. – Шта је ово?
- Опоменуо сам их да су то заборавили – објаснио је момак. – Не треба нам више – рекли су и отишли.
Амик у џепу пронађе новчаницу, таман за дуплу кафу.
- Ово кућа части! – понови момак и врати је.
Амик изађе у свежину дана, први пут свестан да има новац у џепу. То нешто значи, знао је, али није желео да то даље разматра. Пренећу то Радетовој агенцији, па нека они брину, одлучио је.
Градић је био тих и празан, једино је видео MNW како замишљено шетка по тргу.
Кроз Јужну капију, сетио се. Можда су још тамо?

 
Није било никога. Иза ње се видео мали залив где су могли да пристану чамцем и пут којим је такође могло да се дође у град.

 Онај исти пут којим су кренули на прво, кратко путовање и упознали ка5ана, Златану и MNW-а.
Из даљине се зачуо писак који се брзо приближавао и прешао у продорно пиштање и тресак. Небо је бљеснуло са друге стране залива, а брда су се померила и залебдела.

 Закаснио је, помисли Амик сетивши се синоћне пијанке. Или је ово неки други? Да је треснуо у воду могао је да потопи „Арга“ са ка5аном и Златаном...
А тада се предео промени. Као да је неко заменио декор. Више није било пута, ни залива, само густа шума. Лебдела је пред њим двоумећи се да ли да ту остане или оде негде даље. Њени облици се неколико пута померише као спокојно стадо оваца и замени је нов предео са брежуљцима и хоризонтом. Пут се опет појави, али неки други, а воде, залива, њих више није било.

 Немогуће, помисли Амик. Привиђа ми се. И, где је залив?
Он тресну ногом о тло али се ништа не промени, само се мало фине, сипке прашине осу са врха Јужне капије.
Одговор! – севну Амику кроз свест. Подсећа ме на своје прастаро постојање. Сви, увек, пролазимо кроз њу. Излазимо, самоуверени да знамо свој пут, а где ћемо доспети зависи од тренутног распореда декора, или простора, или судбине...
Он се замишљено врати у град. Демони промена или добри дуси времена? Пут, залив, шума, брдо?

 Свеци – ђаволи, свељуди – богови, лепенски рибари и аветињски гусари...

 Уз обалу је управо пристајао „Арго“. 

 Лице Златане је изгледало забринуто, али је зато ка5ан зрачио од среће.
Шта сте видели? – упита Амик нестрпљиво.
Златана слеже раменима:
- Као ниске бисера. Правог или лажног,,, Не знам...
- Много острва! – настави ка5ан срећна лица. – Архипелаг! Биће дивно све то обићи!
- Архипелаг? – зачуди се Амик и тада се сети фотке коју су оставили пијани момци.
- Овакав? – упита.

 - Да, баш такав! – потврди ка5ан зачуђено. – Ја вама најновију вест а ви мени фотку о томе?
- Е, мој ка5ане! – одговори Амик. – Чуда су неминовност. Раде је ипак у праву: кафић је чаробно средиште света.

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

недеља, 18. март 2018.
ИЗАЗОВ НЕИЗВЕСНОГ – 107. наставак романа

 - Значи, пришли сте обали? Зашто је нисте снимили, да је бар видимо из даљине.

 - Јесмо – одговори Златана. – Три, четири пута.
- Да видимо снимке! – узбуди се Амик и сви се окупише око Златаниног мобилног.

 Били су у просторијамаУДБЕ, на месту где је све почело. Ту су сачињени први спискови путника – насељеника Византије, договорени први планови. За откривање непознатог, оног што се налази око њих, није било погоднијег места.
Златана је укључила мобилни, видели су неколико њених селфија и онда... Шта ће се појавити? Град, сеоце, марина, рајска плажа? Међутим...

- Шта је ово? – збуњено упита Mister New Wave.
- Обала, и врхови планина окружени облацима – одговори Златана. – Али, не могу да се сниме. Зато сам их, одмах по доласку, нацртала.
И она извуче блок и окрете лист.

 - Добар цртеж! – похвали је Раде. – Али ништа се конкретно не види.
- Планине, облаци, бурни таласи – показивала је Златана зачуђено.
- Били смо далеко од обале – објасни ка5ан.
- Има много облака? – проверавао је Протеј. – То значи да има доста шума.
- Или градских испарења – допуни га Амик.
- А ко је ово? – упита Mister New Wave заинтересовано показујући фигуру на цртежу.
- Па, мој драги кад је био дечко – увређено одговори Златана. – Види се на први поглед!
- Да, види се – прихвати Амик. – Нема друге, него да обиђемо ту... ту обалу. Неизвесност изазива на трагање...
- Да истражимо прво ово што је наше? – предложи Протеј. - Наше острво, обалу, континент, шта већ...
- Наш је само овај градић окружен бедемима – одврати Амик.

 - Чим прођеш Јужну капију улазиш у таласање времена-простора, а то смо већ испитали.
- Доживели, и преживели – потврди ка5ан. - Ова река, велика делта или море, шта ли је, једини је поуздан пут.
- Још је велики Хераклит Мрачни рекао: Земља, вода, ваздух... – поче Раде.
- Није Хераклит него Емпедокле – исправи га Раде.
- А пре њега индијски филозофи, па Буда – допуни их Амик.
- Могу и они – није се збуњивао Mister New Wave. – А четврто, ватра, то је у нама – полетно заврши.
- Ово је неки надреални свет – укључи се Протеј. – Чули смо за Јужну капију али има нешто још фантастичније од тога.
- Фејсбук баш добро ради – замисли се Златана. – И Г Плус. Мислите на то?

- То је глобална електроника. Мислим на то да смо овде већ месец дана а ни једна трговачка мисија, авион, хеликоптер, па ни дрон...
- Чак ни брод, осим оних момака у чамцу – допуни га ка5ан
- И ниједан изасланик који ће нас ослободити од нас самих – додаде Раде

- Мораћемо да се сами спасавамо – објави Амик.
- Надреални свет – потврди Протеј. – Тога нигде нема, осим овде.
- Зашто да то кваримо? – упита Прекобарац. – Овакво место сам тражио преко пола света, још од Апашчике.
- Морамо да сазнамо – био је упоран Амик. – Да би могли да уживамо.
- Или да бежимо – настави Mister New Wave.
- Како ко – замисли се ка5ан. – Док сам на броду са Златаном...
- И док ради Фејбук и Г+ - настави Златана. – Никад у животу нисам имала оволико френдова и френдица. Заиста надреално.

 - Да обиђемо суседне обале – објашњавао је Амик. – Само да гвирнемо кога има и како је тамо.
- Ја идем – прихвати Раде.
- И ја! – сагласи се Mister New Wave. – То ће допунити моју хронику наших путовања.
- Јеси ли при крају? – упита Раде.
- Јесам, али на крају снаге воље...
- Колико си написао?
- Две и по... Скоро три стране. И у глави носим још десетак...
- Када их истресеш на папир, редигујеш, допуниш, измениш и дорадиш – рачунао је Амик – имаћеш десетак страна.
- Колико има „Рат и мир“? – упита Mister New Wave.
- Четири књиге. Преко хиљаду страна.

- А „Старац и море“?
- Око 150.
- Аух! – разочара се Mister New Wave. – 150!

 

- Прекобарац и ја остајемо – изјасни се Протеј – да са Габаритним разрадимо финесе будућег пословања.
- Зашто не бисмо кренули одмах? – упита Амик ка5ана. – Та обала је близу
- Може! – сагласи се ка5ан. – „Арго“ је спреман, а ја и Златана смо ионако стално на њему.
И смањена екипа – петочлана извидница пожури на „Арго“ који се смирено љуљушкао на кеју.

Amika.rs
субота, 31. март 2018.
АКО ХОЋЕШ ДА ПОСТОЈИ... – 108. наставак романа

Када се „Арго“ приближио острву сунце је било још високо на небу али сенке су се истезале преко целог залива шарајући палубу. Град пред њима је треперио, истезао се и скупљао као да се двоуми да ли да постоји или не.

- Хајде, сад! – подвикну ка5ан нервозно. – Устали се, или да се враћамо кући!
Расута слика се скупи и град се појави, симетричан и магловит, уздижући куле и велике зграде на крајевима.

 Опрезно су се искрцали пред велико степениште које се као сиви, почасни тепих истезало пред њима.

 
Магла се убрзано повлачила, чула се весела музика и граја а из сенке се појавише незаинтересовани лисац и подругљиви сатир...

 - Овакав је био – исправи аутора Златана и показа свој цртеж.

 - То је Минотаур – нећкао се аутор. Али може и такав - и настави:
Сатир тресну повећу батину њима пред ноге.
- Стани! Посао или задовољство? – упита он мрачно.
- Нудите или тражите? – одговори Раде заинтересовано га загледајући.
- Питам! – одсече сатир.
- Имате журку на тргу? – обрадовао се Mister New Waveокрећући се ка музици. – То је за нас!
- Туристи! – разочарано сатир добаци лисцу. – А ја се понадао...
И он повуче батину а цела слика се промени.
Степениште се изравна и нестаде, а на крају улице се појави весела карневалска поворка.

Негде са стране чули су се разговетни гласови нечијег разговора.
- Није оригинал.
- Како није?
- Оригинал је у Народном музеју.
- Можда. Или је тамо добра копија!
Један осмехнути новинар се залете ка њима шкљоцајући фотоапаратом.

 За њим дође цела ТВ екипа: камера, огледало за светлост, сталак за микрофон.
- Јесте ли били синоћ у „Дионису“? – упита новинарузбуђено.
- О, да! – одговори Mister New Wave лежерно, намештајући се пред камеру. – Ја сам тамо сваке вечери...
- Сада ћемо, драги гледаоци, чути какви су утисци са синоћног спектакла „Уметност и мода!“ у „Дионису“! – збрза новинар и подметну му микрофон под нос

- Ах, да! – настави Mister New Wave. - „Уметност и мода!“ Видите, мода је била права уметност... А уметност, но... знате већ - помодна!
- Занимљиво запажање! – похвали га новинар.
Са стране се настављао разговор невидљивих саговорника.
- Осим тога, слика није завшена.
- Како није? Па све је покривено бојом!
- Да, али видите врата...
Новинар се мало удаљи са камером.
- Сликаћемо наше саговорнике... Молим? Али они то не желе... Уместо слике ево цртежа наше гошће... 
- Златана Златана, crew of „Argo“ – чуо се Златанин умиљати глас.

- Дивотно – одушеви се новинар. – Достојно „Диониса“. Кога сте запазили од познатих? – настави новинар подмећући микрофон  Mister New Wave
Он важно диже главу.
- Сви су били. Наведите било кога и нећете погрешити.
- Макс, Јан, Ели, Пеђа, Нано... – набрајао је новинар.
- Да, они... Или њихови аватари...
- Како се мали сналази! – шапну Раде. – Празнином попуњава празнину, то треба умети...
- Па више није приправник.
- Ко, он? Јесте, али има доброг ментора – објасни Раде скромно.
Гласови невидљивих саговорника су настављали своју причу.
- Видите врата. Нису завршена.
- Како нису?
- Па видите каква су? Ни отворена, ни затворена! И то оба крила.
Разговор је вероватно чуо и новинар јер се он спретно надовеза.
- Јесте ли решили тајну „Плавих врата“?
- Ала је упоран! – шапну Раде.
- Таква му професија – одговори Амик. – Једног угњави да хиљаде забави.
- Ех, хиљаде...
- Добро, стотине – сложи се Амик. – Али чуј ово: „Плава врата“! То ме подсећа на...

 Новинар нестаде, а Mister New Wave  пожури за њим.
Испред њих прође група веселих, дотераних госпођица у треперавој светлости пуној одсјаја,

 Са стране, дечак се играо са разиграним псом.
- Дивно! – узвикну Златана. – Какав спокојан свет! Као да смо у двадесетом веку!

Њен глас шупље одјекну, као да је налетео на празнину. Слика града пред њима је дрхтала као платнена завеса на ветру. Из даљине се проби слика карневала...

 ... и војника у пуној опреми.

 - Шта чува ова војска? – запита Амик једног пролазника који се појављивао и нестајао.
- Каква војска? – зачуди се он. – где ви видите војску? Тамо су арлекини – и нестаде у празнини.
- А онај тамо личи на Пикаса! – узбуди се Раде. – Не могу да верујем, то и јесте Пикасо!
Пикасо је пролазио са две афричке маске под мишком

 Пратило га је неколико пикадора са кориде и један високи, разбарушени човек.
- Гијом – рече Пикасо. – Пожури, или се губи. Знаш да не подносим туристе.
- Зашто, Паблито? Па и они су купци.
- Туристи? – подсмехну се Пикасо. – Они су дошли да се проведу и јефтино летују у туђој беди.
Уместо чувеног сликара појави се Mister New Wave.
- Избацили су ме са карневала, замислите! Кажу: ово је само за посвећене и оне са кодом.

 Испред њих, зграде су се појављивале и нестајале, облаци се топили као сладолед на сунцу и расли као крем-пена из апарата. Затим се слика устали али врхови планина и горњи спратови зграда као да су били одсечени, постали су невидљиви.
- Тамо су атељеа – објаснио је Mister New Wave. – То уметници мењају свет.

 - Мењају свет! – обрадовао се Амик. – Најзад!
- Овај им се не свиђа? – упита Златана.
- А вама се свиђа? – наглашено упита Амик.
Ка5ан га забринуто погледа и пригрли Златану.
- Зашто нападате Бога? – зачу се глас из висине. – Он може бити јадан колико и ви!
Град пред њима је дрхтурио као велико сликарско платно на ветру.
- Ено оне тројице из кафића „Код Јужне капије“ – препознао је Раде и брзо им приђе.

 - Здраво, момци! Вратили сте се, значи? Чамцем?
- Ама какав чамац! – одговори први. – Изађеш на ону вашу Јужну капију и само пружиш руку у правцу који желиш и – већ си тамо.
- Заиста? – зачуди се Раде.
- Да, многи згодна капија. За све правце и сва времена.
А ми путовали недељама, помисли Амик. И чудили се како то брзо пролазимо кроз историју, праисторију, будућност... А вечност? Да није ово вечност?
- Како се зове ово место? Град, острво, шта ли је?
- Зове се „Вртови“ – одговори младић. – Ено тамо пише.

- Нешто ми је познато... – двоумио се Амик.
- И мени – сложи се Раде. – Мада је тешко поверовати...
- Идемо кући – одлучи ка5ан. – Није ово за нас.
Вечерњи поветарац је јачао и тихо звиждао по палуби „Аргоа“ и око командног моста. Град је био у сенци а коси зраци сунца су бљештали на окнима зграда које су биле невидљиве. Тиха језа струјала око њих.
- Ама, да ли све ово уопште постоји? – замишљено је питао Амик.
- Постоји – потврди Раде. – Мораш веровати ако хоћеш да постоји...
ВИШЕ О "ВРТОВИМА..." НАЋИ ЋЕТЕ ОВДЕ - ЛИНК

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

недеља, 22. април 2018.
АВАТАРИ НАШИХ ДАНА – 109. наставак романа
Приповест на 33 екрана 

 У башти кафића „Код Јужне капије“ седео је Mister New Wave и зането проучавао неку фотку.
- Ево га! – зачуди се Амик. – Ја сам био убеђен да он седи и пише путопис.
Раде одмахну руком: - Путопис? Пут је издржао, али опис… То је теже од пута.
- Шта то проучава наш млади пријатељ? – упита Амик.
- Баш сам на вас двојицу мислио – обрадова се MisterNew Wave  и показа им фотку. – Ово је Магична рука из Тарота.Тако се слажу карте. Е, видите, по тој шеми смо ми путовали кроз време.

 - Један је Сингидунум, одакле смо пошли. Два су стари Словени. Три је историја и праисторија.  Четири је Господар прича. Пет је Амика.рс где смо сада. А Шест је, наравно, профитабилна будућност
- Пет? Ту ћемо и остати – сетно додаде Раде.
- Ја бих се спустио мало доле – изјасни се Mister NewWave.
- И ја! –сложи се Златана.
- Занимљиво... – додаде Амик. – Тога сам се бојао да наше одлуке нису биле наше. Али изгледа да увек можемо да одемо одавде.
- Бродом, до неког сличног изгубљеног магичног броја ... – изјави ка5ан 5ар 5тровић.
- Ама не! – узбуди се Амик. – Постоји много лакши и бржи пут. Чиста магија виртуелног!
И он их одведе до Јужне капије.

Пролаз је тајанствено мудровао, нудећи сладуњаву реалност, тек начету ту и тамо. Амик значајно диже руку и махну.

Предео око њих се заљуља, ветар им прошара кроз одећу и све је био другачије.
Пред њима је био низ столова и клупа на травњаку и неколико група људи и жена. На придошлице нико се није ниосврнуо и они збуњено седоше за први сто.
- Ниче био један од првих познатих Европљана – причао је господин са брадицом - који је користио писаћу машину.
Он махну руком и у ваздуху, над столом, се појави

- Ех, Ниче? – сумњичаво проговори дама са шеширићем и заводљиво осмотри придошлице. Mister New Wave јој се лако наклони и она брзо скрену поглед.
- Да, баш Ниче! – потврди брадица. - Међутим, то је био онај период када је излетао на улицу да би пољубио коња, па се нико није угледао на њега. Али на Толстоја, многи!
Он опет махну.

 - Када је машина стигла у Јасну Пољану, мужици су прискочили да је прихвате и однесу грофу. Са задовољством су коментарисали:
- Баш фино, баћушка! Сада ће Лав Николајевич моћи да се одмара а писаћа машина ће писати уместо њега!
Сви се насмејаше.
- Тако данас мисле за компјутере – рече дама и поново се загледа у њих. Mister New Wave јој је нешто сигнализирао прстима, али она само напући уснице и одмахну главом.
- У Београду писаћу машину први је, негде око 1890. године, набавио Марко Стојановић. Адвокат, касније вицегувернер Народне банке. Уградио је ћирилична слова и послао прве тужбе, жалбе и поднеске. Одговори су убрзо стигли: 

- То је било пре Европске уније? – упитаMister New Wave. – Или после? 
- У Америци – настављала је брадица и призвала нову визију:

. Дама са шеширићем устаде и пође стазом, а Mister NewWave похита за њом.
- Она ће му објаснити кад је стартује – знао је Раде.
- Види ти малог! – задиви се Амик. – Баш је активан.
Mister New Wave је брзо сустигао даму. Наклонио се, скинуо шешир и положио га на срце. Она је нешто одговорила,севнула очима, показала руком у страну и... 

 Mister New Wave се окретао, загледао на све стране, али ње нигде није било. Он се покуњено враћао, а Амик и Раде му пођоше у сусрет.
- Да утешимо дечка? – предложи Раде.
- Шта то би? – упита га Амик.
- Као и увек – признаде Mister New Wave. – чим ми се нека свиди, она нестане!
- Па показала је руком – објасни Златана. – То је као заказани састанак.
И они пођоше у правцу који је дамица показала. Прво се појави табла

Иза ње је био неки штанд и продавац.
- Изволите, господо! – понудио је. – Шта је по жељи: наутика, луксузни аранжмани, радне дозволе...
Пред њим су стајале фотокопије пријава и уплатница.
- Ми то већ имамо – изјасни се Раде. – Него, овде је нешто мирно, мало људи... Како иде посао?
- Не жалим се – изјасни се продавац.
- Како проналазите путнике? – интересовала се Златана.
- Проналазим??? – осмехнуо се продавац. – Сами се јављају.  Огласи, лични позиви... А Фејсбук, знаш шта је то? Тај Фејсбук, он је чудо!

- Фотке на Фејсу? – сугестивно је додао Mister New Wave. – Ја тамо имам повећи ранч и неколико апартмана.
- Благо вама! – похвали га Златана.
Продавац их подозриво погледа.
- Да, фотке. Пошаљем рекламне. Неки их одмах окаче. Па пожеле да буду тамо.
- Толико белосветских путника? – зачуди се ка5ан 5ар 5ровић, подозриво га погледајући.

- Буде и путника. Већина би да ради и путује. Боље да раде на лукс-броду по Карибима него у неком провинцијском хотелу.

 - И? – није разумео Амик.
- Нема и. Узмем проценат од сваког посла.
- Па како оду одавде до Кариба?
- Зашто да оду? Овде им је добро. И сан им је испуњен: имају карту за брод и радну дозволу... Хоћете ли и ви да се укључите? Ево, имам понуду која се не одбија: 1.220.000 долара! Само се јавите и попуните:

- Моје је 20% - додао је.
- Велики је износ – нећкао се Mister New Wave. – Доста вам је 5%.
- 15% - попусти продавац.
Иза шумице пред њима чули су се гласови и топот многих ногу.
- Склонимо се – предложи продавац. – Ево опет војске!
И он у три покрета склопи штанд и пође ка шумици.
- Највише 10%! – понуди Mister New Wave.
- Важи: 10%! Договорено! – одговори продавац не окрећући се и нестаде међу стаблима..
- Да се и ми склонимо? – предложи Раде и они се склонише међу прва стабла.
На стази се појави стој војника и застаде у хладу на почетку шумице.

- ... кад оно кафаница, мала, топла, задимљена – прича један од њих. - Као наручена за нас. Још нисмо ни сели а пиво, вињак, ракија, стижу на сто. Мештани, часте војску... У неко доба, ето музике, и певаљка, има шта и да чујеш и да видиш. А музика распалила, оно чега нема на радију и телевизији. А кад дође «Циганчица воду гази. Како? Овако!» Певаљка пева, игра и показује, подиже сукњу, мало, па више, па до колена, до бутина... 

Музика убрзава, пиће се долива и празни, а песма стигла до гаћица, па до ластиша и до пупка...
- Ех! – сетно убаци неко. – И, шта би?
- У неко доба пођемо, пијани, луди, показујемо како циганчица воду гази... Снег нападао па ништа не видимо, тесне нам улице и одлутамо негде подаље, до дугачког, правог друма покривеног снегом. Идемо и посрћемо, сваки час запињемо за неке избочине и псујемо друм, путаре и домаћине због грбина и рупа, а светлећи канделабри пролећу пољем. Док један од нас не дрекну:
- Пази! Воз!!!

-Попадасмо у јарак, а воз поред нас. Тутњава, дим и врелина, фриз осветљених прозора и црвени фењер на последњем вагону... 
- Ма, само причаш – јави се неко. – За тебе је отац, када те је испраћао у Армију, на радију наручио песму «Спремио сам свог дората»..
- Није за мене. За Уроша – одговори први и настави - У касарни смо кажњени дебело, неизлазак у град, дежурства, пожарства...  Али шта је то према циганчици која воду гази, ионој црној  тутњави изнад нас, и светлећим куглама које лебде пољем?
- Идемо! – рече други. – Биће опет казне...
И одоше, журно.
- Лепо је у тој војсци! – чежњиво примети Mister NewWave.
- Ех, лепо! – прогунђа Раде. – Зато си још приправник, што не знаш.
Стазом промину ужурбано друштво, оно за столом. И поред све журбе брадица је завршавао причу чија је визија остала за њима:
- Неки прамаг маркетинга дошао је на генијалну идеју: платити Марку Твену, чувеном аутору “Доживљаја Тома Сојера”! Да свој следећи рукопис романа прикаже као да јеписан на писаћој машини!  Твен је прихватио понуђену надоканаду, брзо је организовано прекуцавање рукописа и појавио се његов нови роман! То је био наставак славног „Тома Сојера“ искуцан на писаћој машини. Тако су „Хаклбери Фин“ и писаћа машина освојили свет... !!! – долепршале су задње речи.

 Тада се негде из висине зачу песма. Продоран, агресиван глас наглашавао је сваку реч:

 Nothing to fear, nothing to worry,
It is an old, well known story.
Don't think too deep,
Don't loose your sleep
Just another nation goes to reservation..

 Последње речи се изгубише у тутњави експлозија. На крају пољане се приземљио падобранац и скотрљао у удолину. Он откачи падобран, сакупи платно у сакри га у удубљење између два повећа камена. Затим се попе уз обронак, осмотри околину и леже на сам врх.
Доле су се разбуктавали пожари, завесе дима су се дизале високо у небо. Ветар је доносио мирис нагоретине, звуке сирена и панике. Између гласова које је доносио ветар провлачио се исти тон који је јачао - људски лелек.
- Блажени су они који оплакују, јер утеху ће добити – проговори  падобранац, одмахујући главом.
- Блажени су они - одговори му непознати, тамни глас - који су гладни и жедни праведности...
Амик, Раде и Mister New Wave се тргоше. Глас је долазио негде одгоре.
- Блажени су милосрдни - рече падобранац мукло и искрену главу - јер ће им се милосрђе дати...
Видела се само прозрачна, лелујава сенка.
Непознати се насмеја: - Блажени су и миротворци јер они ће бити названи децом божјом... А ти, милосрднo анђелче? Како се ти у то уклапаш? Чије си ти дете, Дејве Зелко, када си починио све ово?
- Ко си ти? - упита Дејв запрепашћен сазнањем да неко у овим далеким гудурама зна његово име.
Угледали су само 

- Ти! - узвикну Дејв. – Значи, ипак си дошао?
- Блажени су милосрдни - настави тамни глас. - То, видим знаш.  А знаш ли ово: Блажени су они који су гладни и жедни праведности...
- ... јер ће се њихова глад и жеђ утажити – оклевајући одговори Дејв.
- Тако је – потврди тамни глас. – И биће тако. Али када све то знаш, зашто си ти, потпуковниче Дејве Зелко, починио све ово?
Дејв саже главу, без речи.
Ноге у кожним сандалама се померише, видели су Његову огромну лелујаву сенку која диже руку, показа на Дејва и нестаде.
Доле, пожари су буктали, завесе дима су замрачивале небо.

Ветар је био пун чађи а одгоре...
Одгоре се зачу лепет тешких крила.
Хеликоптер, или...
Пронашли су га, помисли Амик. Али ко? Њихови, његови или Његови?
- Бежимо! – прошапта Раде. – Није ово за нас...
- Аух! – јекну Mister New Wave. – Тако, значи, изгледа војска и рат!
- Ћути и бежи – поучи га Амик док су сагнути трчали натраг.
На крају стазе, између сада празних столица,потражише простор на коме су се појавили. Иза њих се више ништа није чуло, није било ни трагова дима на небу.
- Да ли је хаос био илузија, или нас илузија спасава од хаоса? – упита Амик.
Сви су ћутали, само је Златана нешто видела.
- Стиже одговор – и она показа на узвишење поред њих. – Љубав не зна за препреке!
И заиста, на врху се зазеленео лелујави...

... а усхићење Mister New Wave се претворило у збуњеност.
- Дан када су одбегли сунцобрани! – Раде је знатижељно загледао небо.
- Неки празник? – упита Амик.
- Љубавна порука – објасни Златана. – То госпођица шаље нашем  Mister NewWave своју мејл адресу:suncobrani@avatari.net
- И поручује му – додате ка5ан 5ар 5ровић – све је однео рат и ветар...
- 5ре! – опомену га Златана.
- Ово са адресом ми се највише свиђа – изјасни сеMister New  Wave.
- Увек има наде за љубав – подстаче га Златана.
- Значи, идемо кући! – преведе то Амик на језик својих жеља и махну руком.
Ништа.
Он то понови, па покуша другом руком. Опет ништа.
- Ако много машете – чули су глас – отићи ћете у Бермудски троугао!

 Окренули су се. 

Видећи њихове запрепашћене очи лик намигну и, да их увери у своје постојање, лагано испружи руку и отресе невидљиву прашину са својих крилаца.
- Хермес! – препознао га је Раде.
- Гласник између богова и људи који лети кроз простор и време – сетио се Амик.
- И владар интернета! – додао је Mister New Wave.
- Да, ја сам – потврди Хермес спокојно. – Блокирао сам сва махања осим Њиховог. А ви, шта сте се укочили, као да ме нисте очекивали?
- Ни... смо... – одговори Раде збуњено.
- Ви, људи, баш ме ангажујете! Разносим ваше умотворине и омашке, и чувам поруке из прошлости. Неке сте примили, а остале – он одмахну руком - када за њих будете спремни.
Он седе на столицу:
- Видим да треба да вас мало поучим – рече замишљено. – Ви верујете да су чуда нестала. И јесу, али оно што се догађа још увек су чуда. Никад се више неће догодити, велите, она прича о кинеском сликару који је савршено насликао језеро са чамцем. И, када је цар почео да налази мане на слици, језеро је надошло и поплавило двор, а сликар је сео у чамац и отпловио...
- Где је... – започе Златана – ... отпловио?
- У другу реалност, то је бар јасно.

- Скривена реалност? – пита Mister  New Wave.
- Ви, људи, баш сте забавни. Толико да вам и сам велики Зевс завиди.
- Он је још... владар? – упита Амик.
- Владар прошлости – објасни Хермес. - Али сада ви, људи, чините чуда.
- Мислите на путовања у свемир и електронику?
- Не, него на грдне глупости. Да вас пустимо у Сферу, све нивое би запалили. Недостаје вам поглед из огледала.
- Мислите на онај пре јутарње тоалете? – упита Златана.
- Ево овако...- стрпљиво настави Хермес. - Уђите у кафићса паралелним огледалима и погледајте себе са леђа – нећете се препознати. Ваше познато ЈА суочиће се са једним од непознатих ваших ЈА које круже светом. Множина ваших ЈА већ постоји и они, нови и другачији, шеткају около. То су визије којих нисте ни свесни.
- А визије наших књижевника и политичара, па присни разговори пријатеља који нам се поверавају? Зар то нису нови нивои, језера која долазе по нас? – упита Раде.
- То су бајке из ваше реалности, оне не залазе у Сферу.
Хермес устаде: - А та ваша реалност, то је само један линк! Ово овде је други, или 1.002. линк... Стално их додајемо укупном свепостојању. Одох, а сада можете да машете.
И он се сјури у висине, сажимајући се у светлосни сноп који пулсира и топи се.
- Аух! – одахну Раде. – Видесте ли ви ово?
- Махните сада – ужурбано предложи ка5ан 5ар 5ровић.
Амик опрезно диже руку, замаха прстима и они се нађоше под дверима Јужне капије, у сигурности Амика.рс.
Ка5ан 5ар 5ровић за сваки случај опипа зид капије – био је чврст, постојан и непроменљив.
- Како је оно Хермес рекао – преслишавао се Раде док су журили ка кафићу: - Стварност је само један линк...
Изнад њих блесну плавичаста муња која се муњевито разастре небом и нестаде.
Још један свет се отворио – помислио је Амик. А ово што смо видели, чули, доживели и прочитали требало би размотрити поново...

 САМО ЗА ОНЕ КОЈИ ЋЕ ПОНОВО РАЗМАТРАТИ ову интернет–приповест на 33 екрана - овако изгледају њени ликови

А доле је линк где ћете наћи више о „Аватарима наших дана“

http://internet-mreza.blogspot.rs/2013/

среда, 16. мај 2018.
МИСТЕРИЈА ИСКОШЕНОГ ОСТРВА – 110. наставак романа

 Тог јутра Златана је узбуђено шеткала по граду, пењала се на бедеме и враћала на трг. Сваки час је погледала у небо. Чинило јој се другачије: нестварно лепо, и прозрачно, чак до далеких звезда. Отишла је до „Арга“ укотвљеног у луци и са ка5анског моста осматрала прозрачни бескрај изнад себе, Амика.рс, реке-мора... Било је исто, обично, али као насликано и чудесно.

 - Да им кажемо – одлучио је ка5ан и они се упутише у кафић „Код Јужне капије“.
Амик, Раде, MNW и Прекобарац су управо уцртавали бела поља непознатог на велику мапу Архипелага Амика.

 - Много белина! – жалио се Амик.
- Све сами изазови – убаци MNW. – Ко зна шта ћемо све наћи!
- А са друге стране Амика.рс – упита Прекобарац.
- Тамо нисмо ни гвирнули! – подсети их Раде.
- Изшли смо ми – изненади их Златана. – Још пре десетак дана. Ево цртежа о том путовању.

- И?
- И?
- И? – знатижељно се зачу неколико гласова.
- Острва. Али необична – наговести Златана. – Некако искошена...
- Као у огледалу – додаде ка5ан.

- Распоред, облици и величине су као ова пред вама, само окренута за 180 степени.
Амик га зачуђено погледа.
- Све исто, само одсликано.... То значи да смо ми, да је Амика.рс, у центру...
- Да, у центру света! – потврди ка5ан.

- Како је то дивно! – обрадова се Златана. – Па кад за то сазнају новинари, филмски и ТВ сниматељи, продуценти! Сви ће појурити овамо!
- Али та друга страна има једну ману – настави ка5ан.
- Или предност! – изјави Златана. – Ево, ово сам тамо снимила. Вече, рана ноћ на острву!
И она стави фотку на сто.

- Лепа фотка! – похвалио је MNW. – Имају ли сплавове и ноћни провод?
- Аух! – збуни се Амик. – Мораћу да набавим наочаре. Почео сам да видим дупло.
- Добро ти видиш – упита га Раде. – Да, то су два месеца. Велики и мали.
- Које је то острво? – упита Прекобарац.
- Како се зове? – настави Амик.
Ка5ан се наже над мапу и уписа

- Шта је то? – упита Прекобарац. – Коте положаја острва?
- Име. Сазнао сам га захваљујући Златани – одговори ка5ан. – Реци им, драга.
- Јуче – поче Златана – и јутрос, читам роман оног Јапанца, Муракамија...
- Али острво? – нестрпљиво ће Прекобарац.
- ... о две девојке које раде целе седмице и само суботом се мазе или траже мушкарце... – причала је Златана.
- А острво? – упита Раде.
- ... и о младићу који је љубавник десет година старије удате жене – наставила је Златана не збуњујући се – који се налазе једном недељно...
- На острву? – упита Амик.
- Не, у граду. И она, док причају о свему и свачему, мази његове тестисе да поново изазове ерекцију...
- Поучно! – признаде MNW. – Ипак, шта би са острвом?
- ... и забрањује му да има односе са другим женама и по броју постигнутих ерекција сазнаје да ли јој је био веран. Младић је пита:
- А како ћу ја знати да ти имаш односе само са мном и мужем?
- Знаћеш ако верујеш у то – одговара му она. – Твоја вера постаће знање а бићеш срећан, као што сам ја срећна са тобом.

- Види ти ту мудрост! – задиви се  MNW.
- Вера у нешто је испуњење жеља – покушао је Амик да објасни.
- А испуњење жеља доноси срећу – завршио је Раде.
- Тако је – потврдио је Прекобарац. – Видео сам то у Апашики. Верују да живе у најбољој земљи на свету и да су срећни па туђој несрећи тамбурају по глави.
- Да и они буду срећни? – упита Златана.
- Кад престану ракете и бомбе сви преживели су срећни – процеди Амик.

- До нове генерације ракета и бомби – допуни га Раде.
- А ми се овде троумимо: јесмо, нисмо, можда јесмо – можда нисмо – објасни MNW.
- ... а жалосно је да се сав њихов лични и сексуални живот догађа једном седмично јер остало време раде, раде и раде...
- Добро, у роману. А острво? – био је нестрпљив Прекобарац.
- А онда једна од њих погледала у небо и видела да је другачије јер има ДВА МЕСЕЦА. Мали Месец и велики Месец, један до другог. То види и друга девојка, и сви, и нико се не узбуђује јер су осећали да је тај њихов свет, наизглед исти, ипак мало другачији.

 - Молим? – упита Амик.
- Тада сам се ја сетила своје фотке. И схватила да сам те вечери, на том острву, снимила реалност тог романа. Снимила сам оно што ликови у том роману виде – ДВА МЕСЕЦА. 

- Аух! – одазва се Раде.
- Ушла си у роман? – упита MNW.
- Не, закорачила сам на острво. Оно. Сећаш се, сами се рекао, са лепим ноћним проводом.
- Ипак, у роман? – поновио је MNW, неспреман за такав салто мортале у размишању.
- Који се зове „1Q84“ и има свог аутора – уваци ка5ан. – Зато знам име тог острва.
- И вратили сте се на „Арго“, па на Амика.рс... – настави Раде.
- Који су такође у неком.... неком... – није се усудио да заврши Амик.
- Роману? – потихо заврши реченицу MNW. – Али то није могуће...
Дочека га намрштено ћутање, једино је Златана са надом гледала у њега.
- И шта то значи за нашу будућност? – потихо упита.
- Ипак, центар света! – ободри га Златана.
- Неког света... Али каквог? – ширио је забринутост Амик.
- И сви они новинари, сниматељи и продуценти! Па фотке: MNW  у ЦЕНТРУ СВЕТА!

- Да, и мени се то више свиђа – признаде Златана. - И? Шта ћемо да радимо? – упита она.
- То је онда једноставно! – обрадова се MNW. – Фотка је само нека тамо фотка, А ово је наш живот. У центру света. Твоја вера постаће знање а бићеш срећна. У то треба веровати, У ЦЕНТАР СВЕТА!
СВЕ НАСТАВКЕ РОМАНА - АДРЕСЕ - ОД 109. ДО 1. (или од 1. до 109) можете наћи О В Д Е

недеља, 03. јун 2018.
ИНТЕРНЕТ ПРЕ ИНТЕРНЕТА - 111. наставак романа
Јутарњи зраци сунца још су се преламали кроз ниске облаке када је Златана усплахирено потражила будне и радознале. А било их је.
- Открила сам суседно острво, ево га на карти са Интернета!

- Видите, прво @ и Е па тек онда ознака Фејсбука! Кад они неком дају предност то мора да је центар Интернета.
- На Интернету је све центар – знао је Mister New Wave.
- То сам и рекла – прихватила је Златана. – И тамо је центар, а близу је.
- Пловићемо до тамо – сложио се ка5ан. – Хоћу да осећам тврду и сигурну палубу под ногама а не тамо неке виртуелне сфере...
- Баш је било романтично – уздахнула је Златана, а MisterNew  Wave је захвално погледао.
- Набавићу вам сунцобран, исти као ваше драге – љубоморно је промрсио ка5ан.

 - 5ре! – опоменула га је Златана. – Исто није исто кадруке нису праве.
„Арго“ је увек био спреман за пловидбу и убрзо су били на улазу у острвску луку. Већ са мора видела се велика рекламна табла:

 На обали чекало их је познато лице.
- Мистер Строги!!! – узвикнули су у глас, као увежбан хор.

- Ви сте овде! – обрадовао се Амик. – А ја сам се баш питао...
- Јесте, господо. Ви сте ме извукли из једне мреже да бих се уплео у другу.
- Али, спасли смо вас из Платонове пећине.
- Спасли? Нисам више сигуран. Кад се само сетим...

(ОВДЕ СУ СЕЋАЊА НА ДОГАЂАЈЕ У ПЛАТОНОВОЈ ПЕЋИНИ:

- Тамо сам био у позицији Сократа у Аристофановом комаду, а овде сам кустос непризнатог музеја.
- Зашто – непризнатог?
- Јер све Ново мисли да свет почиње од њега. Тако и Интернет – ни не помишља да је само технолошки додатак на оно што миленијума постоји. Видећете и сами у музеју.
Ушли су у зграду изнад чијег улаза је писало:

 МУЗЕЈ ИНТЕРНЕТА ПРЕ ИНТЕРНЕТА

 Строги се накашља:
- Даме и господо! Драги моји! Наука драматично касни! Оно што је реч и књижевност открила још пре 3 миленијума,то електроника открива данас. Ево овако: прво је била Божја реч. Знате оно: И рече Бог: нека буде светлост, небо, вода, копно, биљке...
- И на крају човек, па жена! – допуни га Mister New Wave, да покаже да зна.
- Тако је, али је тада већ био уморан. А све те изговорене Божје речи су остале у простору, носиле су у себи енергију и шириле се, уплитале и умрежавале. А шта речи могу да створе? Текстове! А од тих текстова настала је Мрежа Универзума.

 - Када су ти текстови најзад записани, пре 2 миленијума, видело се да су разноврсни, разностилски, пророчки и опомињући, као да су скинути са Интернета на који тада нико није ни помишљао.

 - „Песма над песмама“ – убаци Златана. – Како је то лепо – љубав пре љубави!
- Узвишено и поетско пре телесног – допуни је Мистер Строги. – Али човек је оклевао, мудровао и ратовао, наука је много каснила и мрежа речи је вековима дрхтала и тресла се, ширила у разним правцима тражећи чвршће упориште и везу са човеком.

- За то време су настале разне књиге: венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају као да су написане хипертекстом, за који се још није знало: Приче из 1001 ноћи, Декамерон, Кантенберијске приче, Дон Кихот, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књигаи Кортасарове  Школице.

У тим књигама није директно пронађен Интернет и рачунар, то је препуштено спорој науци, али су  коришћенекарактеристике Велике Мреже и основни принцип рада рачунара да се може рећи да су их они »измислили».
- Јер, шта је суштина написаног текста? Да ли отисак који он оставља, врста слова или фонт којим је написан, илисмисао и значења која он доноси? Апостол Павле каже: Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова (и текстова, додао бих),  али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10).
- Тако се текст окренуо својим суштинама док се спора наука приближавала открићу електрона па елетронике!
Ево, ово су први БЛОГОВИ или боље ЕДИЈИ створени још у 18.  веку у роману Лоренса Стерна:

- Ово је ПРВИ ИНТЕРНЕТ Николе Тесле:  СВЕТСКИ СИСТЕМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - визија Интернета – 90 година пре Интернета

А овде имате више о томе:

 Видите и прве СЕЛФИЈЕ пре Интернета из 15. и 17. века

А ово су интернет радови пре Интернета:  Пол Гоген: Ко смо, одакле смо, куда идемо? Имамо ли одговор?  Још увек немамо...

Аполинер...

... и, наравно Шејка чије терасе и просторе данас имитира Виндоуз. Његови описи складишта и ђубришта, које је насликао 30 година пре интернета, могу да се узму као дефиниција електронске садашњости:

Потом Мирољуб Тодоровић и сигнализам

Пикасо, такође

- А ово је највећа интернет-клетва написана 50 година пре Интернета.

 - Страшно! – огласила се Златана. – Фотка коју нико неће да види!
- Онда је наука – настави Строги, коначно достигла књижевност и сликарство и ево ПРВЕ СЛИКЕ НА МРЕЖИ

ПРВА СЛИКА НА ФОРУМИМА У ОТВОРЕНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ са руског сателита

- А ово су две реченице које свакако треба имати на уму ако радите са сликама – упутио их је Мистер Строги.

- Види ти ово – примети Амик са завишћу у гласу. – Наш Раде је ушао у историју!
- Знао сам ја да ме има негде! – обрадова се Раде.
- Е, ово ћемо да прославимо – обећа Mister New Wave. – Када је мој ментор тако познат, то је велики плус и за мене.
Златана је чачкала по свом мобилном:
- Недостаје најлепша слика на мрежи – примети она. Ова:

- Динамична је – признаде Мистер Строги. – Али такве се појављују чешће.
- Послаћу вам фотку Амика.рс – предложио је Амик.
- Нећу бити овде – објавио је Мистер Строги. – Позван сам у Сингидунум, бићу виши кустос Првог Бијенала у Сингидунуму.
- Пређите код нас – позвао га је Раде, још занет собом који је, ето, и у музеју.
- Имате галерију?
- Једну. Електронску. Али светску – обавестио га је Амик.
- Да, то је сада општа тенденција – резигнирано ће Мистер Строги. – Све је светски, а треба да буде уметнички.
И тако су се растали уз много поздрава и комплимената. Док су испловљавали из луке, Мистер Строги им је неуморно махао...
Амик је био веома задовољан собом :
- Уздржао сам се да приметим да поставци недостаје оригинална "Платонова пећина".
- И "Вила мистерија" из Помпеје - додао је Раде.
- И ти си успео да се уздржиш да не кажеш?! - изненадио се Амик.
- Једва - признао је Раде. - Видео сам да ти гризеш усне, па сам и ја укротио себе.
- Да, да - видео си себе на оном тексту о визуелном роману. 
- А то значи да је поставка врло темељита, па ситне омашке нису битне.
- Данас је значајан дан - промрмљао је Амик. - Раде овдашњи је постао важнији од Платона...
Раде се направио да то није чуо, зурио је у даљину где су се ломили таласи и мрвило време да направи места и за њих.

... ПРИКАЗИ

МИРЈАНА БОЈАНИЋ ЋИРКОВИЋ:
ПОЕТИКА СИГНАЛИСТИЧКОГ РОМАНА
Увод: ка поетици сигналистичког романа
Револуционарна поетика сигналистичког покрета комплекса идеја међу којима су, од првог његовог манифеста, водеће изналажење и увођење нових метода егзактних наука (математике, физике, биологије, хемије, астрофизике), технологије и др. у стваралачки процес, од самог почетка усмерена је ка свакој од појединих грана уметности, са циљем освежења/обогаћивања њиховог жанровског корпуса и шире, самог медија стварања уметности. Од 1959. године која се узима за почетак сигналистичког правца у књижевности, па до данашњих дана, може се констатовати потпуно остварење „пројекта сигнализма“ [1]: сигналистички стваралачки метод зашао је у све поре жанрова уметности.
У контексту књижевности, један од зацртаних пројеката овог покрета био је сигналистички роман. У складу са амбивалентном поетиком хетерономије вођене истом, револуционарном и експерименталном идејом, сигналистичко виђење романа у основи остаје комплексно али се ипак, упоредном анализом текстова најзначајнијих стваралаца сигналистичког романа, могу уочити његове темељне карактеристике.
1. Сигналистички роман ступа у активан однос према савременим достигнућима науке и технологије. Иако на први поглед ово звучи као опште место не само сигналистичке поетике, већ и романескног жанра који је, како наводи Михаил Бахтин, најзначајнији проучавалац његових корена, у перманентном контакту са савременом стварношћу, што се не ограничава само на временске координате његове „књижевне слике“ (тему, мотиве, ликове), већ уједно имплицира његов активан однос према (сваком) текућем жанровском корпусу. Потом, унутар поменутог односа, и у случају сигналистичког романа уочавамо његов дисхармонични карактер: он савремене жанрове (нпр. блог (веблог)) уводи у своју структуру, али уједно и разобличава, чак пародира њихову. Примера ради, у релацији са интернетом, сигналистички роман најпре у њему види ново енергетско поље које бесплатно нуди расуто духовно добро, те ову непотрошну енергију која извире из саме основе функционисања интернета преузима као уметничко средство. Сигналистички роман користи метод „стварања из машине“ (буквално!)[2].
2. Поред тога што у контексту поетике сигналистичког романа технолошко окружење посредује у његовом стварању, оно уједно посредује у његовом емитовању (објављивању, излагању) и пријему. Дакле, сигналистички роман рачуна на другачији вид рецепције и на другачији тип читаоца од оног којег имају на уму теоретичари класичног романа (мада се због саме природе романескног жанра – непостојање чврстог канона, појам класичност треба употребљавати уз известан опрез). У комуникативном ланцу сигналистичког романа обликованог и публикованог у интернет окружењу имамо аутора иницијалног текста, читаоце са чијим се креативним читалачким искуством, сензибилитетом и схватањима „иницијални креатор“ сусреће непосредно испод текста романа, у делу за коментаре. Тако међу реципијентима сигналистичког романа публикованог на блогу имамо предлагаче другачијих решења, оне који подржавају или оне који оспоравају дато дело; сараднике, гледаоце, „заверенике“ и др. [3]
3. Сигналистички роман структуриран/креиран и публикован на интернету (сајту, блогу) одликује перманентно настајање јер интернет мрежа, као место сусрета „аутора иницијалног текста“ и читалаца имплицира читалачку активност (реакцију – коментар – предлог – наставак; креативно учешће), те у основи овог „текста“ лежи променљивост и непредвидивост грањања. Текст расте са читаоцима и постаје „Re-Activ“ текст, каквим га назива Миливој Анђелковић. Дакле, сигналистички роман овог типа почива на поетици интерактивности [4] електронске књижевности, с тим што је, у односу на „класични“ електронски роман, овде електроника зашла и у сам чин креације, те он говори и својим различитим садржајима, и контекстом у коме се излаже. Велика Мрежа доприноси већој комуникативности текста – учешћу ширег круга читалаца, готово истовремено. Као посебну карактеристику интерактивности сигналистичког романа креираног на мрежи и за мрежу ствараоци издвајају „магнетизам метафизичког додира“ плодоносног за креирање интернет дискусије [5] (дискусије на мрежи) која се такође сматра интегралним делом сигналистичког романа овог типа. [6] И без изостанка реакција на које рачунају „ствараоци иницијалног текста“ сигналистичког романа, сама његова структура (фрагментарна, текстуално-визуелна, монтажна и др.) имплицира активног читаоца у којем ће се понуђено преобликовати, реорганизовати, како би се створио (тренутно) коначан текст. И сама техника читања разликује се у односу на „класичну“: „свици“ романа одмотавају се кликом или преласком на други линк. Поједини типови сигналистичког романа (визуелни електронски) уместо назива „одељак“ користе термин „екран“. [7] Уједно, овакав вид општења сигналистичког (електронског) романа са читаоцем представља повратак комуникацији у најизворнијем значењу те речи – као темељу и храни човековог открића. У контексту комуникативног ланца сигналистичког електронског романа она постаје друштвеноисторијска, егзактна, уметничка.
4. Анимација и/или провокација? Не рачунајући на питања карактеристична за рецепцију романа у класичном значењу те речи (Шта ће бити после?), поједини аутори сигналистичког романа усмеравају се на два ефекта као темељна када је у питању овај вид књижевне комуникације. Први је провокација, а он је најпре резултат онеобичене форме романа; други је анимација у чијој је основи такође провокација и то конзумената (може се рећи да се аутори сигналистичког романа обрачунавају са конзумеризмом, те да, слично руским формалистима, своје читаоце желе да отргну од аутоматизма препознавања и преусмере ка „виђењу ствари“, ка продуженој перцепцији). У овом контексту, као успелији сигналистички роман који рачуна управо на поменуте ефекте истиче се Анђелковићево Насељавање Виз@нтије. Полемика у вези са овим романом није вођена само на сајту и блогу аутора, већ и у разним публикацијама („P. U. L. S. E.“ и др.).
5. Услед поменутих карактеристика, жанровску одредницу „роман“ у контексту сигналистичког књижевноуметничког корпуса некада треба узети условно као замену за недостајући назив „обимнијег рада чисто визуелног карактера“, састављеног од свитака, забележеног, примера ради, на траци машине за сабирање ширине 5 сантиметара и дужине неколико метара, које се не чита него излаже, и које нема аутора већ је резултат механизма „МЗС“ (машине за сабирање)), какав је претходно поменути Супеков роман. Дакле, сам текст сигналистичког романа дијаметрално се разликује од класичног и својом структуром, и својом функцијом. Насупрот хипнотичком тексту романа у класичном значењу те речи који омогућава више видова читаочеве идентификације са јунацима, стоји отворени текст који се може наставити, надградити, оспорити.
6. Матрикс ефекат: поједини сигналистички романи (нарочито они визуелног електронског типа) иницијално су формирани као трансмедијални пројекат за читање, гледање, излагање на паноима, емитовање на екрану, извођење на сцени (као што је нпр. Насељавање Виз@нтије М. Анђелковића).
7. Сигналистички роман, нарочито тип о којем говоримо, нема привилеговани фабуларни центар, већ текст сигналистичког романа најчешће прича више упоредних догађаја. У појединим сигналистичким романима или њиховим деловима (нпр. у трећини постова Кофера С. Шкеровића) уочавамо одсуство фабуле, а некада и потпуно одсуство наративности (искључивање ликова, простора, времена, искуствености, „оживљавања света“ који се, градацијски, узимају као ознаке степена наративности текста [8]). Како је истакао Слободан Шкеровић, пишући о новим облицима (сигналистичке) прозе, „прича се користи као жица инструмента да се нагласи напетост односа бивање – егзистенција“. Романи Слободана Шкеровића нарочито истражују технике приказивања ове егзистенцијалне напетости.
8. У односу на богат жанровски корпус сигналистичке поезије, при чему се њене две главне скупине – поезија која експериментише у области језика и вербалног и, с друге стране, поезија која експериментише у области визуелног и вокалног даље разлажу на најмање дванаест поджанрова (статистичку поезију, пермутациону, комбинациону... односно визуелну, звучну, компјутерску и др.) [9], систематизација жанрова сигналистичког романа задржава основну поделу, аналогну сигналистичкој поезији; међутим, поджанровски систем је знатно сведенији, те се као фреквентнији поджанрови сигналистичког романа издвајају поетски роман (што се терминолошки преклапа са врстом класичног романа у домену његовог односа према другим жанровима) и блог-роман. С обзиром на то да већина сигналистичких романа садржи елементе научнофантастичног и антиутопијског, требало би избећи узимање присуства ових елемената за даље типолошко разврставање сигналистичког романа. С друге стране, сигналистички роман, нарочито његов електронски тип, некада је немогуће спецификовати у односу на разне верзије електронске прозне књижевности као што су е-пистоларни роман, онлајн колумна о чијим карактеристикама (делом у контексту сигналистичке прозе Миливоја Анђелковића, а већим делом у ширем контексту електронске књижевности) подробно пише Владислава Гордић Петковић у Виртуелној књижевности (2004).
И, на крају, треба истаћи да сигналистички роман није само нови технолошки, већ и нови естетски феномен... (Извод из дужег текста)

Белешке: [1] Жива енергија сигнализма не да се омеђити речничким дефиницијама. Примера ради, уколико би читалац посегао за информисањем о основним одликама сигнализма као књижевног покрета у Речнику књижевних термина, сусрео би се са информацијом: „radi se i na signalističkom romanu i eseju, kao i a s. u dečjoj poeziji.“ (Konstantinović 1985: 717). Из данашње перспективе, поменути жанровски корпуси сигнализма до те мере су нарасли да се уочава потреба за њиховом систематизацијом.
[2] Уп. са стваралачким методом Јарослава Супека у роману Бројке.
[3] Наведени појмови читалаца сигналистичког романа преузети су из „Манифеста о визуелном роману или Мрежом речи умрежити Гугл“ Миливоја Анђелковића (Савременик плус: књижевни часопис, бр. 187/188, 2010, стр. 48–51; исти текст доступан је и на сајту: http://www.amika.rs/TrinaestoSazvezdje/ManifestVizuelniRoman.htm).
[4] Овде се позивамо на запажање Миливоја Анђелковића (нав. дело.) да „Готово сви сигналистички аутори сигналистичко стваралаштво сматрају претечом интерактивности.“
[5] Поједини теоретичари (и ствараоци) у овој карактеристици сигналистичког романа виде ништа друго до Сократов дијалектички метод.
[6] Међу интересантнијим интегралним деловима сигналистичког романа оваквог типа свакако јесте преписка (односно део „... И коментари“) романа Насељавање Виз@нтије Миливоја Анђелковића. Међу реципијентима овог романа уочавамо и оне који негирају сам појам визуелног романа као једног од типова сигналистичког романа, прецизније његове електронске варијанте („Визуелни роман је у ствари ништа друго до стрип и филм“, један је од читалачких коментара); насупрот „Glisicu“, Бранислав Гузина као један од читалаца/коментатора/афирматора наставка романа, Насељавање Виз@нтије види као простор који чека креативни ред. Подстакнут коментарима читалаца, „иницијални креатор“ романа одмотава још свитака његовог штива; након што је стекао нове читаоце и коауторе, роман Насељавање Виз@нтије наставља са гранањем на преко 50 наставака...
[7] Уп. Анђелковић, Миливој, Насељавање Виз@нтије: визуелни електронски ром@н на 1002 екран@, Београд: Тардис, од 2012.
[8] Ово се односи на степене наративности у очима постласичне наратологије. О самом појму наративности и скаларном приступу наративу опширније в. Ryan, Marie – Laure, Narrative as Virtual Reality: Immersion and Interactivity in Literature and Electronic Media, Baltimore and London 2011.
[9] О жанровима сигналистичке поезије опширније в. Тодоровић, Мирољуб, Простори сигнализма, Нови Сад: Агора 2014, стр. 108–109. Поједине жанрове сигналистичке прозе (шатро причу, шатро роман, Facebook сигнализам) разматрала је Јелена Марићевић у монографији Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд: EVEREST MEDIA 2016).

субота, 30. јун 2018.
ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа

Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.
- Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било мирно, као затегнуто од острва до острва, није било ветра, није се чула грмљавина у даљини.
- Није то невреме – признаде најзад.
Облаци су чекали ту његову исправку и на њима се формира неколико слова која су се напрезала да се повежу у речи. Али ишло је тешко, смисао се губио, речи се преламале.

 - Шта је то? – упита Амик зачуђено.
- Ласерске рекламе на облацима – знао је Прекобарац. – Тако су у Апашкој најављивали представе.
- И ево тога код нас! – обрадова се MNW. – И ми смо свет.
Текст на облацима већ је постајао читљив: нека објава, неки доктор и најзад се све разбистри:

- Неки доктор, за опсену – гунђао је Амик.
– И светитељ - објавитељ – додаде Златана са надом у гласу.
- Прво мит, па светост, а онда ће ваљда доћи свет – коментарисао је Раде.
- Како ће доћи свети доктор? – бринуо је MNW. – Бродом, хеликоптером или ће се баш спустити из облака?
- Кроз „Јужну капију“ – знао је Прекобарац. – Тако смо и ми одлазили и долазили....
- Али ово је објавитељ – надала се Златана спектаклу и загледала облаке.
- Ево га! – примети Амик. – Ужурбан, спечен, танушан....
- Само такви и могу да се провуку кроз светове – примети Раде.

- Радујте се, драги моји – говорио је задихано, продорним гласом. – Ја, доктор Филена, доносим вам радосну вест! Открио сам оно што су филозофи и алхемичари тражили вековима!
- Камен мудрости? – упитао је Амик.
- Како се добија медовина? – заинтересовао се Раде.
- Добијање злата из... из пластике? – додала је Златана.
- Формулу среће, 1001 по реду – био је неповерљив Прекобарац.
- Општу теорију успешног бизниса? – питао је Протеј.
- Нову апликацију за свеприсутност на друштвеним мрежама – обрадовао се MNW.
- Супстанцу за стрмоглав у срећу? – згрозио се ка5ан.
Доктор Филена се попе на ограду угашене фонтане коју нико није ни покушао да поправи.
- Не, драге моје и драги моји! Ништа од тога! Све ћете то сами наћи или већ имате. Ово је највеће откриће – како достићи вечност. Бити вечан!
- Ех!!! – чуло се више неповерљивих гласова.
- Није то било лако! – узбудио се доктор Филена. – Није, јер сам имао многа ограничења. Одмах ћу вам признати: ја нисам биће, ја сам књижевни лик!

Створио ме је неки анонимни романсијар о коме пише Луиђи Пирандело.

Луиђи ме је представио као живахног и животног, али се онда предомислио и одбио да ме преузме међу своје будуће ликове. Увређен, отишао сам код Балзака, да ме удене у „Изгубљене илузије“, Зачудо, он није хтео ни да чује.
- Али Балзак је одавно... – покушао је Амик да му противуречи.
- Мени, нама, то не смета – ми вечити лако се крећемо кроз векове. Онда сам чуо да је једног од Балзакових ликова, оног песника и бонвивана Лисјена де Рибамреа, позајмио чика Тоша. Ви га знате: Тодор Манојловић. Одем до њега и нађем га у кафани.

 - Престао сам да пишем, дете моје – рекао ми је. – А и оно што напишем, поцепам или не објавим.
- Али ја нисам обичан лик – рекох. – Ја сам и писац - и извукох ону купусару од рукописа „Филозофија из далека“.
- Дивно! – обрадова се чика Тоша. – Колико има страна?
- Има 678 страна.
- Овако: у свему, па и у књижевности, 90% је ђубре. Осталих 10% је просечно писаније са око 1% добре литературе. Значи, ту можда има 6 – 7 добрих страна.
- Значи примићете ме као писца а не као ваш лик?
- Не претеруј, младићу – објасни ми чика Тоша. - Имаш необјављен рукопис, седиш у кафани са мном, ако попијеш један метар ракије доделићу ти титулу боема. Келнер! – позва он. - Момак дотрча, одмери метар на столу и насу десет, или свих двадесет ракијица, поређаних једна до друге...
Доктор Филена се сетно загледа у даљину.
- И тако сте постали боем? – покуша Амик да га убрза.
- Нисам, нажалост – признаде доктор. – Код пете чашице почео сам да певам фусноте из „Филозофије из далека“ а код десете запевао сам завршно поглавље, заједно са напоменама, и сручио  се под сто...
- Ко нема стални тренинг и кондицију... – разумео га је Раде.
- Али упорност је моја врлина – наставио је доктор Филена. – Отишао сам код Дубравке Угрешић, она има причу „Позајми ми свога лика“.

 - Хоћеш да будеш мој лик? – зачудила се. – То је очаравајуће. Но, не може. Види какав си! И ти би, такав, да се сексаш са мојим ликовима. Не долазиш у обзир!
- Па није све у сексу... – покуша Златана да га разуме.
- Није, али... – настави доктор. – И ја се вратим Луиђију, он ме је први запазио, поменуо и описао, ипак сам његов лик. Вратим се и шта видим:

 - Излазе његове постхумне књиге, изабрана па сабрана издања.... И тада схватим! Јави ми се! Креативна спасилачка објава! Истина!!!
- Шта то? – била је нестрпљива Златана. – Реците нам...
- Живот се, госпођо и господо, јавља у разним видовима. Ми, књижевни ликови, често смо животнији од оних који живе, дишу, јуре крпице и ситна задовољства. Ми увек нечем великом тежимо, ми смо истинитији! И зато, ЗАТО, ми смо предодређенији за виши живот! За нас нема смрти! Умреће писац, и његови критичари, посебно они, али створени књижевни лик никада неће умрети! Он је створен за вечност! Да ли су умрли Црвенкапа, Пинокио,  капетан Немо, Санчо Панса, Том Сојер, Обломов, Растињак, Воланд?

 - Радујте се, драги моји: они, ја, ви, ми смо – вечни!Уживајте у предности, и у срећи, који су вас задесили! Ви, рођени као књижевни ликови, предодређени сте за вечити живот. А у таквом животу могу да се учине велике дела!
- Књижевни лик? – трже се Амик и погну главу – његове слутње су се оствариле.
- Књижевни или не, мени се свиђа оно „лик“ – пристадеMNW.
- Лик у вечности, није лоше... – прихвати Раде без узбуђења. – Ка5ане, имамо ли довољно пића за ту варијанту?
- А ја обишао цео свет, чак од Апашике, бежао од трговаца робљем и трговаца органима, а нисам знао да сам вечан – вајкао се Прекобарац.
- И остаћу увек у овим, најбољим годинама? – бринула је Златана.
- Да, да.... Вечност.... Претражићу сва ова и остала острва – пристаде ка5ан. - Бићу Колумбо ових простора. Васко де Гама Амика.рс и целог света.

 Протеј и Габаритни су слушали са прозора своје финан-оператив-кооператив компаније.
- Разрадићемо нову варијанту у плановима: пословање у вечности – одлучи Протеј а Габаритни захвално климу главом, неко је мислио и за њега.
Амик се замисли: чиме испунити вечност?

Шта је толико вредно да се ради увек? У вечности? У њему је одјекнуло сећање на реченицу римског цара и филозофа Марка Аурелија:"Оно шта урадимо у животу,одзвања у вечности".
Ту више није било избора. Одзвањаћемо, помисли Амик, али чиме?

Миливој Анђелковић
www.amika.rs

 

 

---

Amika.rs