МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ: «Боли ме блајбингер»
МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ: «Боли ме блајбингер»
(шатро роман у 150 жвака и 50 слика), Просвета, Београд, 2009.
МНОГЕ ЈАЈАРЕ ЗАМАЈАВАЈУ НАРОД
Бацао сам фарове, шацовао га и одвајао
уво за његову жваку. Шлагер момак,
глас му звони, мрсно мота глаголима. Ал
кад мало боље наштимаш блатобране,
укапираш да је све то дроћка и чешљање
језика. Данас тако многе јајаре на телки
замајавају народ. Балегају, аветају, клепе-
ћу, кењају у апотекарски левак. Пуно је
мрнџања, муцања и других шалабајзија.
Да изригаш црева.Свако продаје буба-
швабе и прави се кликераш, а кад га усликају
напуни гаћеронце. Уштопа му се акустич-
на тиквара, почне да свира окарину и
прди ко матори коњ.... и још 149 жвака и 49 слика на http://www.miroljubtodorovic.com/pages/Blajbinger.pdf
'' Тодоровић подвлачи оне црте сленга као што су својеврстан хумор, подсмех-изазов, сарказам, двозначност. Сленг је конкретан, антисентименталан језик...'' (Јулијан Корнхаузер, 1998).'' Шатровачки се отвара као оштар, непосредан, јасан језик у много чему функционалнији од традиционалног. Скривање иза гомила речи није у духу шатровачког, овај уме да буде убитачно бридак као афоризам, једнако бруталан и грубо, тврдо суптилан, осетљив на минималне разлике. А надасве је духовит и свеж....'' (Илија Бакић, 1999).
'' Писање на крипто-говору једна је од бројних новина којима су сигналисти изненадили, а донекле и шокирали културну јавност, још увек неприпремљену за овако радикалне и екстремне искораке у језику и књижевности. (...) Штета је једино што у овом несвакидашњем књижевном уметничком искораку Тодоровић нема следбеника. '' (Миливоје Павловић, 2002).
''Тодоровић најјаче књижевне ефекте остварује на плану лексичких иновација, морфолошких промена речи и њиховог постепеног уланчавања у смислене наративне низове који се на крају књиге указују не као афирмација или као критичка и моралистичка осуда одређеног начина мишљења и изражавања већ пре свега као њихова духовита и хумором обојена књижевна илустрација и слика, чије се објективно егзистенцијално значење формира у читаоцу зависно од степена његовог духовног профила. Тодоровићеве шатро жваке, које представљају право и провокативно освежење у нашој данашњој прози, сигурно ће наићи на одговарајуће интересовање оних младих читалаца у градским срединама који су увек спремни на изазове, на игру и на слободу у језику и у књижевном тексту.'' ( Марко Недић, 2007).
www.miroljubtodorovic.com
www.mtodorovic2.blogspot.com
www.rastko.org.yu/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko