ШТА РАДЕ СРБИ У ВРЕМЕ НАШИХ
КРАЉЕВА
И ЦАРСКЕ ВИЗАНТИЈЕ
• Одржавају окућницу и погледају у небо
– када ће киша?
• Крче шуме за нова поља и траже мед дивљих пчела.
• Брину како да властелину обезбеде његову трећину летине и стоке,
а да то буде мање од трећине.
• Осматрају друм: да не долазе пљачкаши или порезници, властелински,
краљеви или царски.
• Пребројавају пчеле да би се браћа поштено изделила.
• Туку конопљу на извору да од ње исткају платна и сашију кошуље и
гаће пре забране гајења конопље.
• Уче апашки дијалект и шошонско, навахо и сијукс наречје, и похађају
убрзани Брзи интернет-курс Шпанског за почетнике, јер Нови Континент
само што није откривен.
• Препричавају догађаје са протеклог вашара и манастирске славе.
• Повлаче се у вајате, да пораде на потомству и да ми, који данас
постојимо, будемо ваљани.
• Свађају се око распореда моба и посела.
• Брину да им деца брзо не порасту и ојачају, да их властелин не би
водао у локалне сукобе, краљевске и царске ратове.
• Одмарају се да би ноћу могли да крену у лов, пресретање трговаца
и одабир туђе стоке.
• Оговарају сеоског кнеза и нагађају када ће његова жена постати удовица.
• Тешу клупе, столове и сандуке за кућу, а од меког дрвета одаре за
вајате и, не дао Бог, сахране.
• Присећају се великих народних посела и невеселе браће/злобраће из
прапостојбине.
• Проводаџишу за рођаке и познанице.
• Обилазе сеоску гостинску младу да јој не буде досадно кад нема гостију
у селу...