ПРОМОЦИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ
Чедо Недељковић: «Промоција револуције» - необична књига
... Био сам у временском теснацу па сам тек сада (јуче, 25. децембра) дочитао твој роман «Промоција револуције». Прецизније, прочитао сам га у даху. Прави, модерни интелектуални роман. Не верујем да у српској литератути има нешто слично. Постоји неко далеко подсећање на савременог руског писца Виктора Пељевина (роман «Генерација П») који, такође, врло обилно користи различите документе, помиње и песи колу, а ти кока колу.
Чињеница да је роман необичан и да не личи на друге је велики комплимент. Жанровски га је врло тешко одредити – спој стварног и фиктивног, низ социолошких есеја и разматрања, хроника, литерарни колаж, забелешке једног интелектуалцa или дело левитира (твој термин) негде између? Но, то уопште није важно него је важно да си ти дао широку друштвену, рекао бих и историјску, панораму једног времена. Нама старијим да се подсетимо, млађима да се упознају.
Сјајно је дата демонстрацијска атмосфера 96. и 97. све у сенци 68. Неке странице делују као репортажа уживо са ''лица места''. Читалац из романа сазнаје о новим снагама револуције – техничарима, таксистима, хакерима, информатичарима, градској герили. Масоне ту ниси уврстио.
Пуно је мудрих мисли, духовитих обрта, сјајних парола као, на пример Сутра је данас, Забрањено је забрањивати. Израз је згуснут, препун финих градација, дијалог динамичан, градски пејзаж пун животности.
Дело је један заошијани колоплет, мешавина стварности, мита, легенди, савремене технике, електронике, хороскопског гатања. Занимљиво, занимљиво, занимљиво.
Аутор је посматрач са стране, ликови носе атмосферу, али је ипак остало нејасно да ли је као мисао водиља била довољна парола Духовност против манипулације и да ли је она, што се ефикасности тиче, погоднија од грађанске непослушности која се у роману помиње. Кад човек, после читања размисли, опстане му у глави мисао да је све релативно, сем апсолутне чињенице да се историја понавља, да очеви увек издају синове и да побуњеници буду преварени чак и онда кад су победили.
Композииција романа је неуобичајена. Техника уметања новинских исечака је врло успела и чини се да су управо ти исечци мисаона есенција књиге. Неки од њих делују врло документарно као слике климе друштвених гибања. Мислим да је тих уметака више него што је неопходно и да се неки међусобно поништавају.
Нешто о ликовима. Најживотнији лик је Деда Живко и један таксист. Ненад је претерано једнодимензионалан, сведен на гласноговорника једне идеје. Мислим да није довољно приказивати само спољашња збивања, масу на улици, сукоб са полицијом него да више треба завирити у душу појединца у сукобе са самим собом. Недостају Ненадова размишљања. Фину романескну структуру требало је мало више попунити људском душом.
Неки пасажи делују помало плакатски, високопарно, као политички прогласи. Превише је позивања на право и правду као на пример: После његове државе опљачкала га је и братска демoкрација, сви у име права, правде, заштите својине.. (стр. 90).
Поткрале си ти се и неке ситније језичко-словне грешке: Нешто у вези револуције (стр.26), Тада схвати да сву у њему виде једног од вођа (стр. 29), Подколеницу (стр. 88), Хоће ли се опет историји поновити као трагедија или фарса? (стр. 112). Итд.
Ситније замерке не умањују озбиљну укупну вредност дела. Читајући Промоцију револуције постао сам мисаоно богатији.
Најпријатељскије
Чедо Недељковић