ПРОМОЦИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ
РАДЕ Б. ВИДИЋ: РОМАН О ИСТИНАМА И ФАРСАМА
(Миливој Анђелковић: «Промоција револуције», «Филип Вишњић», Београд, 2008)
Роман «Промоција револуције» се догађа у време Велике шетње 1996/97. и студентских демонстрација, када су опозиција и студенти у две упоредне колоне месецима протестовали због лажираних резултата избора. Узбудљиве догађаје у роману подстиче промоција самоиздата/фанзина «Брем» (чијих је неколико бројева одштампано у роману) који пропагира неостварене идеје и идеале планетарне побуне младих 1968. године и оживљава сећања личности романа на те дане. Теза «Брема» је да је тада заустављен прогрес друштва у корист капитала и да је прогрес замењен за проценат.
«Промоција револуције» обухвата неколико нивоа (опозиција, студенти, сећања на `68, приче таксиста, избеглица...) и десетак личности чија се виђења и «истине» преплићу – од покушаја да «измисле» и покрену револуцију промоцијом «Брема» у простору и у време када је заказан скуп полицајаца, буђења духа из ташмајданских лагума и учења вештине левитирања, до учешћа у демонстрацијама обе колоне.
Један од битнијих нивоа романа су и његови фарсични делови. Фарсично је, сматра аутор, паралелни део стварности – од промоције «Брема» до политике, привреде и односа у друштву – и оно повремено надвлада. Фарсична историје нашег времена у роману повремено је «стварнија» од оне реално-озбиљне.
«Промоција револуције» има три краја: фабулативни, затим виђење актуелних догађаја у симболичној равни у фанзину «Брем» и крај на нивоу структуре целог текста – роман се завршава списком донатора и спонзора, али не новчаних или материјалних вредности, већ књижевно-духовних и цитатима Шекспира, Бартелмија, Србе Игњатовића, Јосића Вишњића и Ивана Т. Брковића који роману додају још једну димензију.
«Промоција револуције» је роман о битним догађајима нашег времена који су део искуства већине и тиме одређују људе и догађаје па тако утичу на садашњицу. Све чињенице у њему су документарне, али оне служе да створе посебне приче и токове фабуле. Ово није дневник, ни само једно искуство и виђење, већ множина виђења и искуства његових личности, као што је то и сам живот.
Личности овога романа имају своје посебне «истине». У множини виђења и нивоа текста, у њиховом пресеку, ствара се «тачка најгушћег додира». Она се формира у читаоцу и тиме ствара множина «објективних» виђења, различита за сваког читаоца јер зависи од тога шта читалац прихвата из текста и «истина» у роману као део свог постојећег и будућег искуства.
Најзад, «Промоција револуције» наставља да се активно дограђује и после објављивања, кроз интерактивни однос са читаоцима и посебну електронску адресу на коју се може послати коментар-мишљење о роману, одговорити на ситуационистичку питалицу: «Колико је дубоко море у Београду?» и сазнати детаљније о догађајима који су теме романа. И, као што револуционари-анархисти у роману настоје да «промовишу револуцију» и створе свест да се она може догодити, тако и овај роман у укупном збиру утиска промовише нова виђења наше стварности и саме уметности романа.