Amika.rs

Драган Милосављевић, Танјуг - НАЈРОБИ - РИМ - ЖЕНЕВА ...


ВУЧИЋЕВА СРБИЈА - НОВИ КУЛТ СТАРИ КАЛУП

ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ

Призор ходајућих билборда у Крушевцу „ напредни х“ присталица АВ са сликама вољеног председника које „спонтано“ поздрављају заседање 100 дана још једне владе националног осипања , најава је повратка култном , за Србе фаталном моделу брозизма.
А тако и задатом месту Србије као реплике Југославије после срозавања зида и даље на никада прекиданом Титовом путу. Слика је допуњена масовком на Ташу где се у хиљадама верника окупила партијска гласачка војска са главном командом испред микрофона.
Саопштено је партијским друговима и јавности, по обичају еуфорично драматично, у стилу већ уобичајеног ТВ риалитија, да један сатиричар има исте заслуге за оснивање СНС као и званични покретач Тома Николић.
Тај опроштајни грумен, бачен на политички саркофаг „гробара“ Томе је нико други но „Велики Брана Црнчевић“ . Који је у свом аманету часопису Печат , пред смрт, био мање оптимиста него приликом оснивања нове партије отцепљених радикала. Поручио је „Срби купујте свеће, улазимо у вековни мрак из кога ћемо тешко изаћи“.
Као да је заборављено, док се поново од стране СНС и АВ нагања србојугословенство у преосталој Србији, да се деведесетих у крви распадала СФРЈ, а да је притом Брозова троцкистичка елита и наоко моћна ЈНА увелико била избушена од страних агентура. Да Југославију нити је ваљано бранила, нити одбранила од сецесиониста. Јер то је бло суштински садажај издајничког деловања војног и политичког врха, припремљеног за „прелетачевиће“, одгајане по уџбеницима Тависток института . И то још пре пада зида измедју запада и истока.
Та завереничка пракса англосаксонског мешетарења око „ посебности“ балканских случајева, посебно Србије, а усавршвана је још од пре АВНОЈ-а, данас је главни адут алијансе западних генерала и банкара у натурању унутрашње окупације преко својих компрадора. Који безочно убедјују јавност да је Србија суверена. . .
На обавезно гледање испразног парадирања комплетне „војне моћи“ врховног команданта, на које је и сада, као некад, приводјено чланство, чак и са радних места, подсећа и недавни митинг у Батајници. Поновљена је беспрекорно координирана гунгула безбедњака , баш као и у времена стара, као и еуфорија медија која је пратила појаву вештог водје на земљи и још спретнијих руских акробата у ваздуху .
Онима који памте времена парадирања апсолутизма и диктатуре „највећег српског сина“ , још од л945, оправдано се данас радја зебња да је и „неутрална“ Србија , баш као и својевремено Титова „несврстана“ СФРЈ, присутна веома мало као озбиљан фактор одвраћања могућег насртаја на државне границе. Без обзира на „намигивање“ пријатеља. Али, далеко више успешна и примамљива као сервирано предјело за нови дранг на Русију..
Москви је пак , као и раније у историји л941. или 1999, та позиција драгоцено братско алармно звонце за праве тактичке намере запада. За слабијие упућене, могло би то бити једино логично објашњење, па и оправдање за тешко схватљиву прагматичност подршке Путина Вучићу и његовој политици у оваквој Србији. И то увек када је пресудно, пред избор е, а када би евентуално могло да се помоли светло истинске политике уважавања националог интереса и демократије на другом крају тунела ове непрекинуте стварности . Од октобарске „револуције“ до данас.
Уместо зоре независности и опоравка, Србија има практично статус тактичког флипера велесила на Балкану. Србославија, као циљ запада и британске агентуре присутна је нескривено даноноћно на агенди закулисних планова НАТО алијансе. Мада се после угошћења „султана“ Ердогана назиру и амбиције пркључења турском комонвелту на Балкану, као резервна варијанта очувања власти по сваку цену .
Е да би посао парања Србије по шавовима договорених интересни х сфера био олакшан, усмерава се од ЕУ и Вашингтона , све зарад „одбране људских парва и права мањина“ , да држава Србија буде што растреситија а популација што несложнија . Зато је држава економски сломљена и девастирана , финансијск и трајно потпуно препуштена маказама нелибералног капитализма. Те маказе су идеолошки поравнале бивши исток са капиталистичким западом и избрисале разлике оног Титовог света у коме је он вешто балансирао. Уцењивао партнере са обе стране.
Као све више извесна будућа лабава конфедерација, регија Србија је осудјена , то се да наслутити и из иступања заговорника „дијалога“ , са пре свега САНУ и СПЦ да се за „добро потомака“ потпуно повинује диктату споља и „медјународној реалности“.
Наравно, то за Шпанију и Каталонију не важи. Напротив, тамо је у току франкистичка методологија да се онемогићи самоопределење по моделу Косова. Ето и Ломбардја и Венето крећу тим путем. Дакле, пелцер се примио на идејама и пракси које је развила Титова СФРЈ пе него што је званично престала да постоји. Ту је мотор била Титова језуитска пракса у последњој фази повереног му доживотног мандата у растурању Југославије, поигравањем, пре свега, српском судбином , као њавећег народа и Пијемонта окупљања.
Броз је себи, уз асистенцију католичке цркве у земљама трећег света , пре свега , дизао лични рејтинг историјске личности кроз праксу (проНАТО) „ несврставања“ . Ни данас у Србији ништа ново , само је то преформулисано у неутралност. А истовремено подстицао је наоружавање „ослободилачких“ сецесија“ у земљама тек деколонизованог Трећег света у којима је „препознавао“ партизане и народно ослобдилачку борбу. Управо нам се та прича после његове сахране кроз прозор вратиа као УЧК на Косову.
Нешто слично наставило се се и после „демократског“ октобра слањем из Србије пуцаљки у Либерију, Сијера Леоне и на попришта „арапског пролећа“ , где је доспевало, посебно у Либији и Сирији у руке фундаменталиста .
Од таквог значаја арбитра шта је тероризам а шта уводјење демократије у покушају реинкарнације историјске улоге Титовог модела, АВ далеко је читаве свтелосне године. Јер времена и околности су потпуно другачији. Мада Вучићу не недостаје Брозов хокус покус таленат у мешању карата .

Остаје му само незахвална историјска дужност да објасни Србима како су и зашто после свих уступака на путу Србије у ЕУ „без алтернативе“ а кроз високу цену отварања поглавља Србима практично поново уведене „рестрикције за улазак у зону Шенгена“. Уствари враћене визе чије смо укидање скупо платили потписивањем ССП Ђелићевим пенкалом .

Драган Милосављевић

 


Amika.rs