Amika.rs

SF ПРИЧЕ


ЛЕГЕНДА О ПАПУИ

Повремено, у забаченим насељима на обалама Рајског Истара, појављивали су се необични плодови и мали предмети савршених облика за које легенда каже да долазе са далеке, негде у таласима изгубљене Папуе. Чудно је, али истинито - више нико не зна где се налази тај архипелаг речних острва. Њихова нестабилна и још жива основа, загубљена у тајанственим дубинама Рајског Истара, помера се под налетима снажних подводних струја - тих вечних малих река које невидљиво теку испод непрегледне површине моћне воде.
Предање каже да је Папуа некада било обично речно острво које су воде, ветрови и време раздвојили на неколико мањих који непрекидно расту и шире се, окупљајући око себе, као добар пастир своје овце, много нових, растућих острваца. Има мишљења да ће Папуа једног дана који се математички може израчунати постати читав континент раван осталим познатим континентима овог света. Али то су футуристичке претпоставке за које не знамо хоће ли се икад остварити...
Сада, Папуа је негде међу таласима Рајског Истара, окружена ширинама велике реке, препуштена њеним ветровима и таласима који је љуљају као огроман, изгубљен и већ заборављени брод.
Понекад, мала речна пловила, која залутају у магли или их кошава занесе мимо свих путева, у даљини угледају нешто што би могла да буде Папуа, обавијена измаглицама и заборавом. Али и они ретки које радозналост или невоља натерају да им се приближе то никад не успеју јер острва као да нестану у таласима Рајског Истара - што им се више приближавају то су даље од њега, као да плове уназад...
Најзад, оног славног дана када је и последња тачка на свету повезана чврстим везама информатике, трговине и кружења капитала, схватило се да је огромна цивилизацијска срамота што је Папуа издвојена и загубљена као последњи траг вековне равнодушности света. Упућена је велика, опремљена флота, полетели су авиони, вештачки сателити су снимили сваку тачку Рајског Истара допирући до самог његовог извора, далеког Едена.
Међутим, Папуе није било ни на једном снимку, као да су се неког од претходних дана над њом коначно склопили таласи уневши је у Музеј Рајског Истара поред винчанских копаља, лепеновирских кануа, аргонаутских мачева, римских галија, турских једрењака, аустријских топовњача и српских шајки. И када је велика, истраживачка флота разочарано окренула своје прамце и пошла натраг, у извесност познатог света, из речне измаглице и таласа изронило је седам брзих, витких чамаца и командном броду велике флоте уручило поклоне народа Папуе - свежу и бистру изворску воду и седам великих врећа пуних предмета савршеног облика и компјутерски прецизне израде - и нестало у водама Рајског Истара, брже и од најхитријих бродова флоте.
Авиони су поново полетели, сателити претражили правац у коме су нестали: испод су били само таласи, бескрајни и моћни, сударајући се у пени и буци које више нико није могао да види и чује. Флота се најзад вратила, авиони и сателити су добили друге задатке а Папуу су све ређе помињали као и неке друге срамотне ствари и догађаје који не служе на част моћима и великој слави човечанства.
Онда се и то заборавило. И једног од оних дана када на њих више нико није ни помишљао, када су већ били избрисани из свих енциклопедија и географско-морнаричких приручника, из магленог скута Великог ратног острва појавило се седам белих, витких бродова, необичног изгледа. Седам одреда се искрцало на падинама београдског Калемегдана, испод споменика Победнику, и поболо своје лепршаве заставе на којима су били назначени континенти и велика острва која чине далеку Папуу.
Забринуто су разгледали око себе, ту и тамо климајући главама, охрабрујуће се осмехнули нашим забринутим лицима и свечано обећали да ће све учинити да и нама крене набоље и да томе можемо да се надамо са много више извесности него до сада јер - они су нас најзад пронашли, ми више нисмо заборављени, изгубљени и ишчезли свет.
И отишли су, седам белих, витких бродова се истопило у таласима и измаглици Рајског Истара, остављајући нас да седимо на обали и чекамо да се опет појаве, како су нам то обећали, они, наши спасиоци...

Миливој Анђелковић

Amika.rs