Сингидунум
КАДА БОГОВИ НИСУ ИМАЛИ ШТА ДА РАДЕ
www.SerbianCafe.comAmika (verat.net) - Први бестселер који историја памти, а Плутарх бележи, био је спис Анаксагоре под називом "Природа". Догађало се то у Атини, негде при крају 5. века пре нове ере, у доба Перикла, на врхунцу њеног успона и славе, Платон сведочи да је чак и двадесет-тридесет година касније тог списа било толико да се он могао купити на атинској пијаци по скромној цени од једне драхме.
Међутим, није просвећеност Атињане заинтересовала за овај филозофско-научни текст. Разлози су много приземнији, а изгледа пре свега етичке природе.
Анаксагора је био оптужен да у том спису вређа и не признаје богове јер је писао да нема постајања и пропадања а разноликост света и живих бића настаје из "семена ствари" - бескрајног мноштва квалитативно одређених честица. То је он говорио и својим ученицима годинама раније, па то ником није сметало - речи лете. А сада је то било написано и сви они који нису могли да га превазиђу знањем, угледом, утицајем и почастима које су му припадале, пожурили су да искористе прилику: стари филозоф се усудио да негира наше богове! Ево, види, прочитај, препиши, дај даље... И бестселер је почео да се ствара.
Цела Атина је расправљала о томе, а богови нису имали шта да раде: људи су се трудили да их заштите од седамдесетогодишњег филозофа. Мудри Перикле, и сам његов ученик, покушао је да пресече то врзино коло и у дугом говору заштити Анаксагору, позивајући се и на своје сопствене заслуге за Атину, којих не би било да није имао таквог учитеља... Али острашћеност мањине и лаковерност већине да су баш они заштитници моћних богова није се могла поколебати.
Убрзо је свако имао писани "доказ" да је Анаксагора крив: спис су преписивали сами грађани, потом плаћени писари а изгледа да је његово умножавање на крају и смишљено организовано, када је већ створена атмосфера да књига даље сама "ради" против свог творца.
Све је било одлучено, само је дилема била у висини казне: смртна казна или десет година прогонства уз новчану казну од тридесет хиљада драхми у сребру!
Видећи шта се догађа и да је острашћеност победила разум, мудри Перикле чини нешто што га његов учитељ никада није учио, али га је научио живот и године учешћа у управљању Атином и њеним пословима: он подмићује чуваре да остарелом филозофу омогуће да побегне.
Тако и Перикле преузима на себе улогу богова, уздајући се да је то његов дуг према истини и учитељу, победа разума и суштине Анаксагориног филозофског учења. Или је једноставно на лицемерје масе одговорио аристократском надмоћи појединца? Плашио се само једног: хоће ли, и како, стари филозоф то примити?
Анаксагора одлучује да ту могућност прихвати и да побегне из затвора и Атине. Али не одлази у неки други град који би га радо примио већ у забити северне Јоније, сам себе осуђује на прогонство.
Шта је стари филозоф тамо мислио и говорио никада се није сазнало - пријатеље и ученике није имао а малобројни сведоци нису били у стању да било шта смислено пренесу осим саме чињенице: Анаксагора је одлучио да умре гладовањем и ту одлуку је својом вољом остварио 428. године пре нове ере, у својој 72. години живота.
Богови опет нису имали шта да раде. Нису чак ни одговорили на питање зашто је стари филозоф то, тада, и на такав начин, учинио? Какве нам тиме поруке шаље?
Indijanka (*.on.ca) - "Свако је ковач своје среће"
Amika (verat.net) - Јесте, док они око њега не почну да га враћају на "прави пут".
Indijanka (*.on.ca) - Па и тада. Oн је одлучио да умре, својом вољом. Богови су само посматрачи.
Amika (verat.net) - Слажем се: богови су криви за све. Ми, људи, само им понекад помогнемо у томе. Први бестселер није настао да прослави спис/књигу већ да је осуди и дошао је главе свом аутору. Али, вероватно се зато што је био преписиван у великом броју примерака и сачувао до времена Византије и Ренесансе. Бестселер је ипак "радио" у корист саме књиге. А богови су и даље могли да буду залудни.
Посебно је зашто се Анаксагора убио тек на слободи, а не у затвору? Да покаже да то није морао да учини?
Indijanka (*.on.ca) - Зато што је био слободан. Да се убио у затвору било би то сугестибилно.
Amika (verat.net) – Анаксагора је у добровољном изгнанству сам одлучио. Али слобода треба да се искаже кроз живот, не у смрти. Смрти је свеједно да ли си слободан или не, а животу није.
Taler (61.135.*) - Интересантна је паралела између Анаксагоре и Сократа. Обојица су оптужени да су вређали богове и то од стране демократске власти у Атини. Да ли је можда Сократ одлучио да попије отров поучен Анаксагориним примером, који је деловао разочаравајуће на Атињане?
Што се богова тиче, они су се понашали као људи, тако да је била могућа било која њихова реакција.
Amika (verat.net) – Добра је та паралела. Проверио сам: Сократ је имао 41 годину када је Анаксагора умро, Платон се родио годину дана касније. Сократ је после 29 година доведен у ситуацију да се убије, осуђен је на смрт.
Перикле је Анаксагори омогућио изгнаничку слободу, ван Атине, али је Анаксагора одлучио да умре - да умре као слободно биће? Да се и смрћу издвоји од већине која га је тако безочно осудила?
Indijanka (*.on.ca) – Није ли изгнаничка слобода, ван Атине, за њега била равна смрти? Он није могао да победи систем, па је у слободи изабрао смрт.