Др Александра Лутхандер <> Стокхолм - Шведска <> Београд - Србија
Александра Лутхандер, Тодора Шкоро и Игор Трпчески победници 7. Европског Фејсбук песничког фестивала
Другостепени жири донео је коначну одлуку о главној
награди. ПИЈЕТА Сваки сусрет
с мушкарцем је Александра Лутхандер
“Пијета”Александре Лутхандер (Хаселби, Шведска) је језгровита, амблематична љубавна песма, у којој се спаја фигура “Пијете”са потребом за људским наручјем. Прожимање духовног са световним присуством, односно одсуством, без патетике и сувишних речи. У Новом Саду, 17. 04. 2016. године. Другостепенижирија 7. Европског Фејсбук песничког фестивала био је у саставу: др Зоран Ђерић, Радован Влаховић, Фрања Петриновић, Горан Ибрајтер и Симон Грабовац, председник, као и предходних година. ”Овај Фестивал окупља песнике, који своје стваралаштво
представљају на Фејсбуку, са циљем да виртуелну песничку комуникацију
претвори у стварну њиховим окупљањем на Новосадском сајму. Европски
Фејсбук песнички фестивал показује да је поезија универзална творевина
људског духа која не признаје границе и баријере између песника, нација,
држава и језика.” Александрина награда ће бити објављивање књиге БЕРГМАНОВСКА СРЕЋА до следећег 8. Европског Фејсбук песничког фестивала. Александрине две песме "Балетске ципелице" и "Мој Своч" такође су заступљене у зборницима ВИШЕГЛАСЈЕ за 2014. и 2015. годину. БАЛЕТСКЕ
ЦИПЕЛИЦЕ Скидам
са себe страх Гори подрум
сећања Моје румене Александра Лутхандер 6. Европски Фејсбук песнички фестивал одржан је 18. и 19. априла 2015. године у хали Мастер Новосадског сајма, у оквиру 21. међународног Салона књига, у организацији Банатског културног центра и Новосадског сајма. Александра Лутхандер је специјално за ту прилку дошла у Нови Сад и на сцени прочитала своју песму "Мој Своч". МОЈ СВОЧ Овај сат
мери само Мој сат
се навија Ово време
се откачило Александра Лутхандер
Knjiga VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 6. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala sadrži pesme 43 autora koje su na konkursu 6. Evropskog fejsbuk pesničkog Festivala 2015. godine ušle u uži izbor, po odluci žirija, za glavni nagradu Festivala – objavljivanje knjige – u konkurenciji od 496 pesnika iz 22 zemlje sveta. O nagradi Festivala odlučivala su dva žirija, prvostepeni i drugostepeni, kao i predhodnih godina. Ove, 2016 godine, dr Aleksandra Luthander nije bila u mogućnosti da dođe na dodelu prve nagrade za pesmu "Pijeta". Biće za to opet prilika, kada bude bila promocija njene knjige BERGMANOVSKA SREĆA u izdanju Banatskogkulturnog centra. Aleksandra se ovim putem zahvaljuje svim članovima žirija, svih ovih godina, kako prvostepenim, tako i drugostepenim. Ovo je Aleksandrina prva nagrada koju je osvojila za poeziju. KAKO SU NASTALE PESME Pesma "Pijeta" je nastala dok je pisala svoju doktorsku disertaciju "UTICAJ FILMSKOG OPUSA INGMARA BERGMANA NA STVARALČKE I KULTUROLOŠKE OKVIRE EVROPE 20. И 21. VEKA". Inspiracija je došla kada je radila na poglavlju "VIM VENDERS, SVET ANĐELA I BERGMAN", (kasnije objavljenom u njenoj knjizi “Bergman je umro – živeo Bergman!, 2013. kao i na sajtu www.amika.rs, objavljeno uz sva ostala poglavlja iz te knjige i druge knjige "Bergman i žene", 2014). Nastajanje pesme "Pijeta" Aleksandra vezuje
za ovaj pasus: Slično je bilo i sa Aleksandrinom pesmom "Moj Svoč". Inspiracija za nju je takođe nastala u toku izrade doktorskog rada i to na poglavlju "KRICI I ŠAPUTANJA" – BERGMANOVE "TRI SESTRE": ”U svitanje u Agnesinoj bolesničkoj sobi, sat otkucava četiri puta, zatim stane. Ana plače. Muči je bol. Pije gutljaj vode. Otvara prozor. U drugoj sobi, bdijući do pred jutro, Marija je zaspala na kauču u polusedećem stavu. Ana je blago i s ljubavlju pogleda. Agnes zapisuje u svom dnevniku: “Boli me” i podvlači te tri reči: “Jag har unt” (Jag har ont), na švedskom. Kazaljke koje se posle navijanja sata pokreću sve do Agnesine smrti, ne predstavljaju više vreme, već samo ornament, simbol bezvremnosti.” Aleksandrina pesmа"Baletske cipelice" posvećena Ingmaru Bergmanu(1918-2007), koga su nazvali pesnikom sa filmskom kamerom. I na kraju, kakva je to "Bergmanovska sreća", što je tema i naslov Aleksandrine knjige, kao poklon radi osvojene prve nagrade na 7. EvropskomFejsbuk pesničkomfestivalu? Branko Miljković je napisao: "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik!" Bergman je živeo dugo, skoro 90 godina, nikada nije
bio gladan. Ostvario je sve svoje zamišljene filmske i pozorišne projekte.
Nikada nije imao problema sa novcem. Ženio se pe tputa i dobio devetoro
dece. Gotovo ceo svoj život proveo je u svojoj voljenoj Švedskoj, pišući
scenarijaza svoje filmove, na svom materinjem jeziku. Radio je sa fantastičnim
glumcima koji su mu bili prijatelji i sa glumicama koje su mu bile odane
ljubavnice. Rodio se u imućnoj, intelektualnoj porodici... U istoriju
umetnosti ne postoji umetnik koji je bio srećnijiod Ingmara Bergmana,
kako za života tako i posle svoje smrti. http://banatskikulturnicentar.blogspot.se/2016/04/luthander-skoro-i-trpceski-pobednici.html http://banatskikulturnicentar.blogspot.se/2015/04/viseglasje-zbornik-odabranih-pesama-5.html http://banatskikulturnicentar.blogspot.se/2016/03/viseglasje-zbornik-odabranih-pesama-6.html |
Александра Лутхандер је одбранила докторску дисертацију "УТИЦАЈ ФИЛМСКОГ ОПУСА ИНГМАРА БЕРГМАНА НА СТВАРАЛАЧКЕ И КУЛТУРОЛОШКЕ ОКВИРЕ ЕВРОПЕ 20. И 21. ВЕКА" посвећен утицају Бергмана као редитеља на друге филмске ауторе на МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ - ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ 18. јула 2011.
|
