Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска
|
Preneto iz POBEDE Kruševac |
Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска
DRUGI PIŠU: POBEDA - Kruševac
Eleonora Luthander, pesnikinja i prevodilac u Švedskoj, a rođena u Kruševcu
SVESTRANA UMETNICA I SVETSKI PUTNIK
Eleonora Luthander je rođena u Kruševcu 9. februara 1954. godine, gde je živela do polaska u školu, a zatim se sa roditeljima preselila u Beograd. U Beogradu je završila Osnovnu školu “Svetozar Markovic”, Osmu beogradsku gimnaziju, Višu turističku školu (Turistički vodič za Beograd i Srbiju) i Ekonomski fakultet, Smer saobraćaj i turizam.
Fotografija: Aleksandra Luthander
Posle udaje za švedskog novinara Pera Luthandera, 1975. godine, živela je u Minhenu, Moskvi, Stokholmu i na ostrvu Hvaru. Sa suprugom je putovala po celoj Evropi, a bila je i u Kini, Japanu, Severnoj Americi i Severnoj Africi. Vratila se prvi put u Kruševac 2008. godine, na poziv pesnika Ljubodraga Obradovića, vlasnika sajta www.poezijascg.com i direktora Kulturnog centra Kruševac, sa kojim je od tada veže lepa i plodna saradnja.
Širok stvaralački angažman
- Od trinaeste godine pišem pesme. Zanimala me gluma, ali nisam lako učila napamet tuđe pesme i tekstove, niti su mi roditelji dozvolili da se time bavim. Zato sada javno nastupam čitajući svoju poeziju. Pravim poetske performanse i takmičim se od 1998. godine u poetskim duelima u Švedskoj, svake godine na Švedskom prvenstvu u poeziji, (takozvani Poetry Slam). Organizovala sam prvi Potery Slam i u Srbiji, 2004. godine. Peformans "Ikebana" je sa origami cvetovima, na kojima su napisani haiku stihovi. Bavim se čitanjaem poezije u različitim ambijentima, što je dokumentovano i na Yuotube. Na toj Internet mreži nalazi se i pesma "Zaljubljena u težinu", koju sam napisala sa samo sedamnaest godina. Zajedno sa ćerkom Aleksandrom igram u najnovijem filmu švedskog režisera Roja Andersona (Roy Andersson), “Dva goluba su sedela na grani i razmišljala o životu”, koji će biti gotov 2012. godine. U slobodnom vremenu bavim se plivanjem, odlazim u operu i pozorište, putujem, uživam u kupovinama odeće i šešira...
Eleonora je prvi put uopste objavljena na turskom jeziku, 1992. godine u prevodu Mustafe Kemala Karahasana. Prva njena knjiga poezije objavljena na maternjem jeziku, srpskom, bila je "Minut ćutanja" 2005. Druga je "Mojim ustima" 2006. koja je zapravo trebalo da se zove "B-03", ali izdavač to nije dozvolio. Sledeća knjiga će izaći početkom 2012. godine i tako će se zvati. Njena treća zbirka poezije na srpskom zove se "Kapital" 2008. To bi moglo da se shvati kao stručna pesnička literatura, jer je Eleonora i pesnik i diplomirani ekonomista, koja je izučavala marksizam, dakle, poseduje "samo" pesnički kapital. Uvrštena je u mnoge antologije, kako u Švedskoj, na primer u antologiju "Švedski haiku", tako i u Srbiji, u nekoliko zbornika boemske poezije i sl. Trojezična knjiga (švedsko – srpsko - engleska),"Ikebana" iz 2006. je svojevrsna slikovnica haiku cvetova. U jesen 2010. godine izašla je recenzija Eleonorine najnovije knjige na švedskom “Kranvatten” (“Česmovača”), kod izdavača “Ord&visor” i to je šesta zbirka pesama na švedskom jeziku književnice rođene u Srbiji. Njen najvnoviji prevod na švedski je knjiga poezije “Pisma iz Srbije”, autora Slobodana Brankovića. Prevela je i pesme 186 srpskih pesnika na švedski jezik u tri toma antologije “Poeziju će svi pisati”, prema stihu Branka Miljkovića.
- Od 2004, od kada sam prvi put pozvana na Međunarodne susrete pisaca (pozvali su me još 2006, a više ne dobjam pozive), do 2010. godine, objavila sam ukupno 17 knjiga, 7 knjiga svoje poezije na srpskom jeziku, dve svoje knjige na švedskom i 8 knjiga prevoda sa i na srpski jezik. Uprkos svemu i dalje neumorno prevodim i šaljem svoje pesničke priloge za antologije i zbornike i pesničke sajtove, trudeći se da mi se ne izbriše pesnički i prevodilački trag u domovini i u rodnom gradu Kruševcu. Redovni sam saradnik i sajta Ljubodraga Obradovića, direktora KCK, poezijascg.com.
Vrhunske stručne kritike
“Eleonora Luthander je pesnik koja “prišiva sever za jug u jednu literarnu zastavu”. Spisatljica je, takođe, publikovana u svojoj domovini Srbiji, i prevodilac je švedske poezije na svoj maternji jezik. Originalan slikoviti jezik, sa duhovitim metaforama, ponekad drastičnim, nesentimentalnim i neočekivanim, prvo je što čitaocu pada u oči. Pesme se često sastoje od kraćih impersija, jedno dvanaestak haiku stihova, ili od refleksija o ljubavnim teškoćama ili svakodnevnim problemima. Čitalac nazire torbulentnu životnu sudbinu.Visoko i nisko se mešaju i stvaraju uzbudljive kontraste. “Visoko u drveću / pale se mala zelena svetla / park svetluca /odeven / u prozračni / goblen”. Spisateljica zna da uživa u životu, ona je “monahinja u hramu života”. Pesme isijavaju poetsku energiju koja obuzima. Bez sumnje, Luthanderova je jedan osvežavajući deo našeg lirskog predela.” (Ulla Siljeholm, recenzent Centralne biblioteke u Švedskoj).
Eleonora je član je Udruženja književnika i prevodioca Švedske od 1996. godine, Udruženja književnika Srbije od 2004. godine, kao i Udruženja književnika Crne Gore od 2008, koje je 2009. godne štampalo izbor iz Eleonorine ljubavne poezije, “Medovina”. Eleonorin deda po ocuje rođen na Čevu, koje je Njegoš opevao. Prva Eleonorina knjiga poezije izašla je 1993. godine u Narodnom sveučilištu Split, “Zvončići sreće”, koja zajedno sa knjigom “Put u Gdinj” iz 1994, čini “Hvarska prigovaranja”, štampana 2006. godine u Beogradu, kod izdavača Književne omladine Srbije. Prevedena je na turski engleski, holandski, farsi i japanski jezik. Eleonora ima ukupno 28 publikovanih knjiga u Švedskoj, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i četiri elektronske knjige objavljene u Štokholmu na veb sajtu www.serum.nu
Eleonora nije primljena u Udruženje književnih prevodilaca Srbije
- U telefonskom razgovoru dok sam bila u gradskom autobusu br. 43 saopštena mi je takva odluka sa obrazloženjem da moji prevodi ne odgovaraju originalima i da sam odabrala beznačajne pisce za prevođenje. Prevela sam najvažnije savremene švedske pesnike na srpski: Lugnovu, Ojera, Modisona i Lundela. Za mene su to dragocene knjige švedskih pisaca, od kojih je Kristina Lugno član Nobelovog komiteta. Prevedene knjige i originale predala sam na uvid, još od 2007. godine, i do sada mi nisu vraćene. Ja, inače, spadam u dijasporu “bez para”, a kao ponosna i samostalna žena, odbila sam ponižavajuće, takozvane “ljubavne” ponude, koje bi mi ruinirale ugled i navodno obezbedile adekvatnu medijsku pažnju i veće izdavače, kao i pristojne prihode od književnih prevoda.
Pala sam u “nemilost” medija i kolega (od kojih gotovo svi rade, ili su radili u medijima), a neki od njih mi se više ne javljaju na ulici, niti odgovaraju na elektronsku poštu, mada sam ih sve i o svom trošku prevela na švedski jezik i etablirala njihova književna imena u Švedskoj. Sakupljajući pesme srpskih pisaca za antologiju, dok nisam nasledila stan od majke, ruske plemkije, slikarke i pesnikinje, od 2004. do 2007. stanovala sam u Beogradu u iznajmljenim sobama, povremeno u dubokom siromaštvu. Bila sam primorana da preskupo plaćam štampanje svojih pesničkih knjiga i knjiga prevoda.
Ugledna porodica Luthander
Porodica Luthander je osnivač jedne od najstarijijih pivara u Švedskoj, Åbro, iz 1856. godine. I danas postoji pivo Luthander. Dve pesničke knjige Eleonore Luthander se nalaze u Nobelovoj biblioteci. Da li se na njihovim policama nalazi i poezija Luthander i pivo “Luthander”? Ili koje pivo se pije u Nobelovom komitetu, dok se čita Luthander... Eleonorin svekar Lenart Luthander, napisao je knjigu “Strindberg u Danskoj”, koja je zastupljena u Nobelovoj biblioteci. U Švedskoj je, takođe, u osamnaestom veku već živela izvesna Eleonora Luthander, supruga jednog protestantskog sveštenika i psalmopisca.
Posle dvanest godina braka sa švedskim novinarom, usledio je razvod. On se oženio sa koleginicom Bite Hamargren. Eleonora je podigla i školovala dvoje dece, Aleksanru - Emu i Amadeusa – Joakima, oboje magistri nauka na Štokholmskom univerzitetu. Ćerka Aleksandra privodi kraju svoju doktorsku disertaciju na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta Megatrend u Beogradu, sa temom o uticaju Bergmanovih filmova na tokove evropske kulture. Eleonora živi bluzu svoje dece u Štokholmu, u otmenom delu grada, Ostermalm, kao i ponekad u Beogradu, gde je do kuće prate psi lutalice u naselju Kotež. Eleonora kaže: "Nisam dovoljno bogata da živim u svom gradu" i pita u pesmi "Povratnica": "Pošto muž? Pošto grad?"
Podstaknuta ovim intervjuom za “Pobedu”, napisala je novu pesmu “Neću da pušim”
NEĆU DA PUŠIM(izvod)
... Neću
Uvek je bilo zabranjeno
u školiNeću u usta
tompuz
ona me hrane
iz grla mi izleću pismaNeću da pušim
mora da ima neki
zdraviji način
da se udje u antologiju
i da se javno kaže:Hvala, ne pušim!
…
© Eleonora Luthander
Preneto iz
POBEDE
Kruševac
