Amika.rs

Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска

 

Елеонора Лутхандер

ИКЕБАНА - ХАИКУ ЗА АМИКУ

УВОДНА РЕЧ

Узимам један по један цветни хаику из мирисне картонске кутије. Прочитам га (а по неки и отплешем) и качим концем на једно "хаику" дрво. Тако настаје моја четврта хаику књигу.

Мој сан је да се једном вратим у Кјото, у храм Санђусангендо и њему "жртвујем" своје хаику цветове ...

Давно сам тамо била, далеке 1983. године и од тада сам објавила три хаику књиге. Ова нова књига, "ИКЕБАНА - ХАИКУ ЗА АМИКУ", заправо је књига - кутија, својеврсни хербаријум. У њој се налазе 33 оригами цвета од папира које сам својеручно направила и на листовима сваког цвета калиграфски сам исписала по један хаику.

Тако сам спојила три јапанске светиње: оригами, хаику и икебану, а уз то написала чак и СУШИ хаику .

Раније објављене књиге хаику поезије посветила сам храму Санђусангендо у Кјоту:

- "33 ЦВЕТА ЗА САНЂУСАНГЕНДО" (2005) електронску књигу на шведском,

- "ИКЕБАНА", тројезичну, шведско-српско-енглеску књигу - сликовницу (2006).

Санђусангендо у преводу са јапанског значи: 33 празна простора између стубова. У том храму, који је једноставна, безбојна и ниска дрвена грађевина,

чувају се фигуре 1001 Буде од злата, поређане у готово звучној, космичкој симетрији.

Као да су, уз звиждук и ситно звецкање, златне Буде пролетале мимо мене, док сам лебдела кроз златну шуму! Зачуђујуће је и то, да храм није добио назив, на пример, "1001 златни Буда", већ: "33 празнине између стубова"! То је својеврсна порука узорне скромности, али и велики подстрек за стварање. Као да је испуњавање тих "празнина", сам смисао нашег живота, па макар то били и цветови од папира!

Храм Санђусангендо је оставио доживотни утисак на мене. Сасвим спонтано сам, по први пут у животу, почела да пишем хаику - све док их није било тачно 33. То је био мој скромни допринос "попуњавању" простора између тридесет пет стубова на прочељу храма.

- Трећу књигу, "ДУБАИ ХАИКУ", објавила сам 2014. Посветила сам је песнику, визионару и владару, шеику Мохамеду. Била сам фасцинирана пустињом, орловима али и ултра модерном архитектуром Бурђ Ал Араба. И одмах почела да пишем на песку као

ЗАЉУБЉЕНА КАМИЛА

Ја сам двогрба камила
грбе су ми сишле низ леђа
зато могу издржљиво да седим
у кафани "Фатаморгана" и чекам
док караван не пређе пустињу

Ја сам жућкасто-црвенкаста камила
имам обиље отврдлог времена
довољног за 1001 ноћ чекања
почевши од вечерас

Ја сам комично поносна камила
са одсјајем оазе у очима
потпуно занесена верујем
да ће камилар ради мене двогрбе
пустити караван да прође

Хаику у књизи има седам, (колико има и емирата у Уједињеним арпским емиратима) и то на четири језика: шведском, српском, енглеском и арапском језику. Сигурно ће бити још хаикуа из пустиње ...

Млечна белина
једро у мору песка
о, Бурђ Ал Араб!

 

ОВА НОВА КЊИГА посвећена је сајту amika.rs, кога је створио књижевник, сајбер чаробњак, Миливој Анђелковић. Чита се тако што се мали хаику цветови ваде из временске кутије ...
Из Амикиног интернет гнезда полећу дела од непроцењиве вредности, чинећи јединствени небески колаж, фатаморгану у овој пустињи коју ипак волимо. Полећу тако Амикини ждралови од најфинијег, шушкавог, еластичног сајбер папира...

Елеонора Лутхандер


ИКЕБАНА - ХАИКУ ЗА АМИКУ

Музика ветра
ноте од луфт-балона
на хоризонту

"Нокија" пада
расте благо песничко
песме у банку!

Ослобођен си
од окова младости
најзад шездесет!

Чиоде светла
држе реку у граду
мост се одмара

Урме на палми
урмашице у рерни
мајка испекла

Е, моје муке
прикуцане за песму
и разапете

Црвене очи
на ражњу несанице
недопечена

У четири руке
свирамо на клавиру
наших ребара

Мољац чува стан
у сандучету писма
струја и вода

Књиге су бомбе
песник самоубица
лети у небо

Крешендо птица
носталгија на небу
и ја се селим

Ђедо говорио
Илија ме крстио
Ја, Ела Чевска

Сунце напољу
а ја блистам у кући
чистим и мислим

Добош кестена
црвени тепих лишћа
зима маршира

Челични соко
кроз кањон облака
носи овчице

Крај мог прозора
брачни пар голубова
учи љубављу

Несвесни смрти
идемо испод дуге
гром у пиџами

Румена трешња
птица пре нас пробала
малени кратер

Као дете сам
Титов пионир била
Југославија

Зашто се плашим?
То је само жаба - принц
у мојој машти

Улична граја
чавке к`о кастањете
дивљи фламенко

Своју судбину
са леденог длана баре
чита фебруар

Храбре су ове
зеленкаде на плус два
храбра сам и ја

Трешња у цвату
отворених устију
чекам да сазри

Мајка и беба
у колицима књига
песник у шетњи

Он јаше на свом
електронском магарцу
кроз сајбер космос

Суши од мене
постеља од пиринча
да ли ћеш јести?

Млазови млека
на брадавици земље
брезова шума

Лети са стола
ветар однео папир
на хаику жбун

Зелена зима
киша уместо снега
разбуђен медвед

Море до колена
глобално загревање
сузе топе лед

Црвена ружа
са шеширом од снега
спремна за шетњу

Amika.rs
топло интернет гнездо
небески колаж

 

А ово је хаику-цвет за посетиоце, да га понесу са собом и њиме испуне неку празнину око себе или у себи:

 

БЕЛЕШКА О ПОЕТЕСИ

Елеонора Лутхандер (р. Дамјановић) рођена је 9. фебруара 1954. у Крушевцу.
Основну школу и гимназију завршила је у Београду, а Економски факултет такође у Београду 1981. године.
Ради као слободан писац и књижевни преводилац у Стокхолму, у Шведској. Из дванаестогодишњег брака са шведским новинаром има ћерку и сина, др Александру Лутхандер и мр Амадеуса Лутхандер.
Пише хаику и песме за одрасле.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

Елеонора Лутхандер је добила златну значку Културно - просветне заједница Србије 2007. године, за свој допринос српској култури. Није добила ни једну другу награду.
Родом из царског Крушевца, пореклом са јуначког Чева по ђеду Петру и као еманципована и самостална Швеђанка, сачувала је своју част и као песник и као жена. Драган Дамјановић, стоматолог, сродник са Чева, одао јој је признање 2008. године рекавши: "Вриједиш Ело за три мушке главе!" То јој је највећа награда.

Многе њене хаику песме и песме за одрасле преведене су на енглески, холандски, арапски и турски језик. Елеонора пише поезију на шведском језику и представља Шведску, уз Томаса Транстромера, Кај Фалкмана и друге шведске хаиђине у светској хаику антологији у мају 2016. године. Две њене књиге на шведском језику уврштене су у Нобелову библиотеку.
Живи у Стокхолму, у Шведској.

ОБЈАВИЛА ЈЕ ТРИ ЗБИРКЕ ХАИКУ ПЕСАМА:

33 blommor för Sandjusangendo, e knjiga, ”Serum.nu", Stockholm 2005.
Ikebana, ”Sipa", Beograd 2006.
Dubai haiku, Stockholm 2014.

ЗБИРКЕ ПЕСАМА ЗА ОДРАСЛЕ:

Zvoniči sreće, ”Narodno sveučilište", Split 1993.
Put u Gdnj, ”Narodno sveučilište", Split 1994.
Vägen till Gdinj, ”Ord&visor", Skellefteå 1998.
Angantyr, ”Ord&visor", Skellefteå 1999.
Måncykel, ”Ord&visor", Skellefteå 2000.
100% kärlek, e knjiga ”Serum.nu", Stockholm 2002.
Öfvre Östermalm, ”Ord&visor", Skellefteå 2003.
Minut ćutanja, ”KOS", Beograd 2005.
Hvarska prigovaranja, ”KOS", Beograd 2005.
Mojim ustima, ”Apostrof", Beograd 2006.
Diktogram, ”Ord&visor", Skellefteå 2007.
Kapital, Stokholm 2008.
Medovina, ”UKCG", Podgorica 2009.
Kranvatten, ”Ord&visor", Skellefteå 2010.
Česmovača, Stokholm 2011.
Cmokva, ”UKCG", Podgorica 2012.
Ela Čevska, "UKCG", Podgorica 2015.

ПРЕВОДИ СА ШВЕДСКОГ:

Dovidjenja i srećno! (”Hej då, ha det så bra!”), Kristina Lugn, ”Sveti Sava", Beograd 2005.
Izgubljena reč (”Det Förlorade Ordet”), Bruno K. Öijer, ”Sveti Sava", Beograd 2006.
Izmedju 16 i 26 (”Mellan sexton och tjugosex”), Lukas Moodysson, ”Draslar", Beograd 2006.
Vreme za ljubav (”Tid för kärlek”), Ulf Lundell, "Sveti Sava", Beograd 2007.
Vrijeme za ljubav ("Tid för kärlek"), Ulf Lundell, "UKCG", Podgorica, 2009.
Bergman i žene ("Bergman och kvinnor"), dr Alexandra Luthander, Stokholm 2013.

ПРЕВОДИ ЕЛЕОНОРИНИХ АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ НА ШВЕДСКИ ЈЕЗИК:

Ögat är större än himmelen, serbiska poeter jag har möt ”Oko je prostranije od neba", srpski pesnici koje sam upoznala", e bok, ”Serum.nu",Stockholm 2005.

Ögat är större än himmelen, "Poeziju će svi pisati”, ”Gatos",Beograd2005.

Alla skall skriva poesi 2"Poeziju će svi pisati 2”, Stockholm 2007.

Alla skall skriva poesi 3 "Poeziju će svi pisati 3”, Stockholm 2008.

Alla skall skriva poesi:serbiska poeter jag mött, "Poeziju će svi pisati”: srpski pesnici koje sam upoznala", e bok, ”Serum.se", Stockholm 2008.

Поезија Слободана Бранковића, превод на шведски језик:

Brev frånSerbien("Pisma iz Srbije”), Slobodan Branković, Stockholm 2010.


РЕЦЕНЗИЈЕ

ЛЕПОТА - ЗНАЧЕЊЕ И ЗРАЧЕЊЕ

Ова необична, ретка и драгоцена књига хаику песама је у знаку броја тридесет три – тридесет три оригами цвета, тридесет три празнине и тридесет три хаикуа. Они чине јединствену икебану, која се чак може чувати и у кутији.
Цвет је у њој процветао поезијом, а поезија замирисала цвећем. У јединству наслова је јединственост страница: боје, звуци, комплексност. Икебана је истовремено однос према поезији и према животу. Слика је мисао, могућност, избор. Ветар, време, вазнесење их доносе, чувају, односе. На њеном почетку је ведрина, на крају нада да нас лепота може очовечити, озарити, именовати, приближити. Није она пуки детаљ већ узвишеност, идеја, светлост, ваздух. Између је лирско велеобиље, ватромет, чистота, отвореност, трагање, меланхолија, љубав за дете, њега, трешњу, облаке, ветар, брезе, мрава, зиму, сузе, далеке видике, егзотично, нежно, мало, музику, игру, наговештај. Љубав која даје и кад тражи и кад слути, сумња, сања, стрепи, мири, светли на свим сликама и стазама. Љубав - откровење, раскош, туга, жар.
У исконској безазлености ових хаику стихова је највиша лирска мудрост.
Прозрачност и рефлексија - путоказ, трептај.
А пјесма је - дете. Они који успеју да је сачувају у себи, посвећеници су и поклоници чудесног - велика деца.
За све њих и бројне друге ова књига Елеоноре Лутхандер, "ИКЕБАНА - Хаику за Амику" је потстицај и дар.

Милена Исаиловић

РЕЦЕНЗИЈА

Елеонорино оригами цвеће носи хаику стихове. Али ова икебана није тако једноставна како на први поглед изгледа. Ове 33 "орхидеје са тетоважом" су никле у Кјоту, крај храма Санђусангендо, а Елеонора их је пресадила у једну интернет кутију, сајт амика.рс. Ауторка је нешто тако"недомишљено" одмах ставила у употребу, па нека се се само од себе решава, уз помоћ нано технологије ... Елеонорина књига, чудесни "хаику жбун", посвећена је једном сајту на "великој мрежи" - нешто до сада невиђено .
Елеонора Лутхандер је из велике захвалности, своју двадесет прву по реду књигу, "ИКЕБАНА- Хаику за Амику" усмерила ка једном сајбер чаробњаку. То може бити Бил Гејтс, Марк Цукерберг или Миливој Анђелковић ...

Др Александра Лутхандер

ПОГОВОР

Једног сунчаног, раног мајског дана 2005. године, у свом блиском суседству, у тихој градској оази, у вешто скривеном центру града, напрaвила сам уличну инсталацију, икебану, коју је документовао мој син, Амадеус. Тај фото материјал послужио je као илустрација за моју електронску сликовницу "33 цвета за Санђусангендо" коју је те године објавио serum.se, као и за хаику збирку “ИКЕБАНА” 2006. године.
Кренули смо без одређеног плана. У вртове пуне цветова и зеленила, на гране расцветалих манголија и трешања, на ниске балконе са каменим саксијама, на мале травњаке испред столетних, раскошних кућа, спонтано сам стављала своје хаику цветове од разнобојног папира. Право цвеће зачуђено се гурало са неким незваним, “укоченим” гостима, на чијим су листовима бљештала златна и сребрна слова... Какав ли су шок претрпели ти баршунасти цветови са најлепшим именом “Дан и ноћ” и остало биље на латинском.... Али све за уметност! Зар не? Мале жртве за велика дела! Per aspera ad astra! А у једној густој, жбуновитој башти, заталасало се зелено море, разбацујући хаику цветове около као бродоломце. Тада ми је било чак и жао толике скупоцене оригами хартије како се “ваља“ по трави. Иако сам у тим тренуцима почела по мало да сумњам у сврсисходност овог подухвата, ипак сам храбро наставила.
Зујећи као пчела око тих рајских вртова, носила сам около своју књигу - кутију са 33 цвета, а син је све то сликао. Нико од власника тих градских палата, где неки од најбогатијих и најмоћнијих људи у Шведској станују, није нас “потерао” из свог врта. Као да смо били невидљиви или сасвим добродошли, да као бумбар и пчела уредно опрашимо њихове мини вавилонске вртове...
Дакле, потпуно неометана у светој мисији тог “хаику опрашивања” дошла сам до краја те изузетно кратке улице, која цела стане у поглед. И у преграде на једној ниској гвозденој оградици обојеној у црно, почела да ређам своје шведске хаику цветове, пажљиво, један по један, све док у кутији није остао ни један хаику, док је цела ограда била скроз попуњена и шарена од цветова. Било је тачно 33 празнине -за моја 33 цвета! Заправо се нисам томе претерано изненадила. Тако дуго сам чекала да испуним празнине између стубова! То је био доказ да можда и не морам да опет одем чак у Јапан да бих ритуално направила своју дуго сањану “цветну жртву”; да пред дрвене ноге храма положим својих руку и мисли дело јер, свуда има посла за вредну пчелицу... ко воли да ради што воли... Тако сам нашла мој “мали Санђусангендо" ту, иза угла, у Тихој улици на Горњем Остермалму у Стокхолму.

Елеонора Лутхандер


 

 

ПРВА

КЊИГА

ПОСВЕЋЕНА

ЈЕДНОМ

WEB

САЈТУ

Amika.rs

Amika.rs