Amika.rs

Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска


 

ТУРБУЛЕНЦИЈА

Петеру Хандкеу

Удаћу се за Маја Даниловића

Поћи ћу узбрдо
Балканском улицом
непримећена
као и обично
са кофером пуним књига
самоходна
и блиндирана -
према рецептури песме

Мора да успе
овај хлеб интегрални
нарастао
у неповезаном простору

Удаћу се за Маја
да увијамо песме
као сарме
ја, дијаспора
без пара -
немам круне
нема секса
има све остало ...

Не жури Мајо
немој да те преваре
брзо ће девизна пензија
да се крцка

Бићемо тада још
малолетни
а са 18. гласаћемо
за Трампа
а богами и он би требало
да гласа за нас

Знала сам
да неко срећан
тамо далеко
мене добија
на лутрији

Удаћу се за Маја
макар само у песми
па нисам се џаба
животом коцкала
и годинама сама
труцкала по
небу изнад Београда

Елеонора Лутхандер


ПЕСМА ДЕТИЊСТВА

Кад је дете било дете
ходало је машући рукама
желело је да је поток река,
река понорница,
а ова бара да буде море.

Кад је дете било дете,
није знало да је дете,
све је имало душу,
и све су душе биле Једна.

Кад је дете било дете
није имало своје мишљење,
није имало навике,
често је седело прекрштених ногу,
непрестано трчећи,
имало је ковитлац у коси,
и није се кревељило при фотографисању.

Кад је дете било дете,
постављало је ова питања:
Зашто сам ја баш ја, а не ти?
Зашто сам овде, а не тамо?
Кад је почело време
и где се простор завршава?
Да ли је можда живот под Сунцем
само један сан?
Није ли оно што видим, чујем и осећам
само одраз неког Света пре овог Света?
Ако знам да постоји зло,
постоје ли заиста и зли људи?
Како то да ЈА, уопште као да нисам постојао
пре него што сам постао ЈА,
и да једном ЈА, који сам,
више нећу бити ЈА?

Кад је дете било дете,
давио га је спанаћ, грашак, сутлијаш,
на пари куван карфиол,
а сад све то гута,
не само зато што се мора.

Кад је дете било дете,
у туђем се кревету једном пробудило,
и потом никад престало.
Многих људи, тада, добрих му се чинило,
а данас тек пар, ако је среће.
Јасну је слику Раја у себи имало,
да ли баш, пита се сад?
Кад од Ништавила визије
и данас га стресе страх.

Кад је дете било дете,
играло се са одушевљењем,
и сад, има исти онај ентузијазам,
али само кад је посао у питању.

Кад је дете било дете,
било му је доста јабуку да једе... хлеба,
па је тако чак и сад.

Кад је дете било дете,
слатке бобице би му испуниле шаку
баш као што то бобице чине,
па и сад би.
И зелени би му орах горчином језик натопио,
баш као што сад натапа,
и са сваког би врха планинског,
још вишем врху хитао,
у сваком граду великом,
још већем граду клицао,
и ништа се није променило.
За трешњама је до највише крошње посегао,
са страшћу коју и данас поседује,
али и срамежљив пред непознатима,
баш као некад.
Кад је први снег нестрпљив ишчекивао,
на исти начин као и данас.

Кад је дете било дете,
бацило је штап као копље,
право у дрво,
где и данас подрхтава.

ПЕТЕР ХАНДКЕ
Превод Жарко Радаковић

"ДОВИЂЕЊА И СРЕЋНО" 2003.
Кристина Лугн
Превод 2005. са шведског: Елеонора Лутхандер

27.
Добићеш прозор са пејзажом
као дечији додатак.
Звездано небо ће бити тапет у твојој дневној соби
и Моцарт ће написати музику.
Добићеш једну кућу
која те воли.
Добићеш осећај за хумор.
И Стриндбергова сабрана дела.
И све моје унуке.
Мој поклон теби је да ћеш
говорити многе стране језике
и да ћеш подносити сваку климу.
Добићеш чврст контакт са тлом
и високе таванице са украсима од гипса.
Добићеш живот који све опрашта.
Бистрог ума ћеш бити.
И јаких осећаја.
Биће ти дозвољено да се забавиш.
Све то стоји у кућном осигурању.
Бићеш остављена на миру.
Моја алиментација теби је да апсолутно никада
нећеш престати да се надаш.
Добићеш једно храбро срце
и драстичан интелект.
И добру моћ просуђивања.
Тај коме верујеш
неће пустити твоју руку.
Мој божићни дар теби је ако паднеш
да ће људи бити срећни да те прихвате.
Пријатељски смешак ће те пратити
на целом твом путу.
Ослободићу те војне обавезе из своје самоће.
Од мене баш ништа нећеш наследити.
Али ћеш добити сав новац.

Кристина Лугн

 

 
 

 

 

Елеонора Лутхандер

сарађује на овом сајту од његовог оснивања - дуже од десет година. Током тог времена Елеонора је од естрадних и фајтерских песама, којима је побеђивала на нашим и шведским нокаут-такмичењима песника на нашем и шведском језику, поетски развила своје стихове и наступе.

Она више не тежи да нокаутира друге песнике већ их оставља у рингу и поезији, ошамућене од другачије лепоте и древне, мистичне дубине својих стихова.

 


Amika.rs