Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска
POETRY SLAM – бушилицом до поезије
ŠVEDSKO PRVENSTVO U POEZIJI, NORRKÖPING 2009.
http://www.poetryslamsm.se/resultat/triathlon/
Švedski sampioni u poeziji za ovu godine u grani Trijatlon su:1. Uppsala (Li Molnar Kronlid, Linn Bleckert, Sam Kessel)
2. Poesipaddan (Vidar Berg, Peder Isaksson, Amanda Gardfors Granberg)
3. Invandrarna (Anders Petterson, Alice Strövare, Josef Molin)
4. Dental-Army Alabama (Ingwar Åhman-Eklund, Eleonora Luthander, David Jemsby)Švedsko prvenstvo u poeziji održano je u Norčepingu od 20. do 23. maja. Na slici sa scene pozorišta "Arbis" u Norčepingu, u takmičarskoj disciplini trijathlon (jedan pesnik, jedan plesač i jedan igrač) vidi se kako udaram u afrički bubanj!
Od mene, jednog od veterana takmičenja, kojoj je ovo već jedanaesto švedsko prvenstvo u Poetri Slemu, očekivalo se da odaberem: da govorim stihove ili da eventualno malo zaplešem. Ja sam, inače, kao i ostali članovi pesničkog tima naše pesničke trojke iz Stokholma - koja je za ovo prvenstvo imala naziv "Dentalna armija - Alabama" - u više navrata, prema propozicijama takmičenja, već govorila svoje stihove.
Za kraj su ostali obavezni grupni nastupi, koji su se vremenom sve više pretvarali u centralni dogadjaj takmičenja. Pesnici su postajali sve manje stidljivi na sceni, a publika je to pozdravljala, ali ovo moje bubnjanje bio je veliki šok za sve. Naravo, ja ne umem to da radim, bilo mi je prvi put da držim veliki bubanj u rukama. Sve je ipak ispalo simpatično, u stilu: zena ne zna da svira ali joj muzika dobro ide... Tridesetogodišnji pesnik, David Jemsbi, koji je natucao neke plesne korake iz "Labudovog jezera", inače pravi vlasnik bubnja, bio je takodje zatečen ovom zamenom uloga na sceni Ali se hrabro držao, rizikujući da ga posle ovog nastupa smatraju za gej momka. Sve za umetnost!
Sam tekst pesme bio je duhovita "kritika" upravo ovakvog neobičnog načina izvodjenja poezije, tako da se publika slatko smejala u više navrata, a mi smo pokazali da poezija može da bude i vrhunska zabava i smeh do suza. Sve se ovo dogadjalo u dozvoljenih tri minuta, što je jedno od osnovnih pravila takmičenja u Poetri Slemu. Jedan kolega je proplakao od smeha dok nas je gledao. Zapravo, prvi put sam ga videla da se smeje, jer je većina od nas inače poznata kao "mrtvi ozbiljni pesnici"...
Sve ovo nam je donelo četvrto mesto na švedskom prvenstvu. Zapravo smo bili moralni pobednici. Na prvo mesto je došao tim mladih pesnika iz Upsale. I žiri je bio sastavljen isključivo od mladih ljudi. Organizatori su bili mladi ljudi. I sve je bilo perfektno. Svaka čast!
Na švedskoj poetskoj sceni dominiraju vrlo mladi pesnici, (za razliku kod nas, gde u poeziji vlada prava "bela kuga"). Pa i red je, na mladima svet ostaje. Ali mi smo ipak bili bolji ili očajniji i otkačeniji u nastojanju da pobedimo. Ne kaže se uzalid: "Nema udarca bez starca".
Pesnik Ingvar Oman - Eklund koji je čitao stihove, odavno je već u penziji. Imao je čak i poteškoća kod penjanja na scenu. U tome mu je pomagala supruga, bukvalno ga gurajući otpozadi uz neudobne, i za nas koje bole kolena, opasne stepenice. Ali kada je već bio na daskama koje život znače, onda mu niko nije bio ravan. Od njega su i dolazile najludje i najsmelije ideje. U drugom našem grupnom nastupu, on je bio taj koji "svira", ali ne na usnoj harmonici ili gitari kao naši bezazleni mladi protivnici. On je kao instrument imao električnu bušilicu!
Za tako nešto, do sada nevidjeno na Poetri Slemu od samog njegovog početka u Americi sredinom osamdesetih godina prošlog veka, morao je da traži specijalnu dozvolu od organizatora. Od njih je, posle kraćeg dvoumljenja, ipak dobio dozvolu za "sviranje na neobičnom instrumentu" koji je u njegovim rukama više licio na kalašnjkov nego na bušilicu.
David je prilično uplašeno govorio pesmu u stihu o zubobolji i glavobolji od visokih zubarskih računa, uz preteće zujanje blekendekera. Za ovaj scenski nastup, visoke štikle morala sam da zamenim gumenim čizmama, da ne bih zaista slomila vrat i noge i bez šale završila kod pravog doktora, jer me je Ingvar nadahnuto ganjao po pozornici mašući sa pomenutom bušilicom. Bio je to nekakav opasni, svadbeni ples starih tetreba ... Ja sam, na svoju veliku žalost, zaboravila da donesem svoje prve gumene opanke u životu, koje sam zimus, ekskluzivno za ovu priliku, kupila u Sremskoj Mitrovici.
U trećem nastupu bili smo neobično mirni, po malo umrtvljeni i govorlii smo stihove o tome kako još nismo mrtvi...
Sledeće godine švedsko prvenstvo u poeziji održaće se u univerzitetskom gradu Upsali, nedaleko od Stokholma. Borba za pesničko zlato se nastavlja. Stara pesnička garda se ne predaje.
Sponzori ovogodišnjeg prvenstva u poeziji su Švedska akademija nauka i umetnosti, Državni savet za kulturu, Savet za prosvetu i Opština Norčeping. To definitivno dokazuje da je Poetri Slem postao deo vladajuće kulturne i literarne scene, ne samo u Švedskoj već i u Nemačkoj, Francuskoj, Belorusiji i u mnogim drugim zemljama.
Prvi Poetri Slem u Srbiji organizovala sam i vodila 2004. godine za vreme 41. Medjunarodnog susreta pisaca u Beogradu. U salonu Udruženja književnika Srbije 2004. takmičilo se deset pesnika. Pesnike je, zasluženo, pobedio aforističar Jov, koji je paralelno učestvovao i na šahovskom turniru pisaca, kružeci sve vreme izmedju hola i salona UKS.
Poetri Slem je zaživeo u Srbiji i održava se u i Novom Sadu. U Švedskoj je dugo vremena bio povezivan isključivo za andergraund poeziju. Pesnici koji se takmiče danas, nisu više samo siromašni zanesenjaci, pankeri i čudaci. Ovom globalnom pesničkom pokretu priključili su se i neki članovi Rotari kluba, aktivni političari koji igraju golf, kao i etablirani pesnici sa delima koja se nalaze u Nobelovoj biblioteci. Mada, na sreću žive poezije, najviše ima mladih, neafirmisanih pesničkih lavova željnih pesničke slave.
Eleonora Luthander
PS. Još slika sa švedskog prvenstva u poeziji 2009, može se videti na stranici:http://piak.dinstudio.se kliknuti gore na FOTOGALERI.