ЕЛЕОНОРА ЛУТХАНДЕР - Стокхолм
|
ЕЛЕОНОРА ЛУТХАНДЕР - Стокхолм
POEZIJA ZARAŽENA SVINJSKIM GRIPOM I SPASAVANJE ZEČEVA”Stig Laršon je ispisao sebe iz poezije” konstatovala je novinarka Osa Bekman (Åsa Beckman) jos dok je Stig Laršon (Stieg Larsson) bio ziv. On je sada (post mortum), jedan od najprevedenijih i najkupovanijih pisaca u Švedskoj i van nje. U svetu je prodato 20 miliona njegovih knjiga u 41 zemlji. Po njegovoj trilogiji ”Milenijum” snimljena su nedavno tri filma, koji su postali veliki favoriti publike i filmske kritike širom Skandinavije.
Izložba ledenih skulptura u Kraljevskoj bašti u Stokholmu, foto Eleonora Luthander
A Osica se okomila na njega i pokusla da ga izujeda i ”sahrani” jos na samom pocetku njegove karijere kao pisca - iz dobro poznatih razloga: Laršon je od novinara postao pesnik i pisac, a od graficara - novinar (glavni urednik "Expo"), sto se u slabijim novinarskim krugovima – ne oprasta! Čak se i govori da on sve to nije sam ni napisao, jer je godinama naporno pisao nocu!
Stig Laršon je bio i veliki borac protiv neonacista i rasista sve do svoje prerane smrti, 2004.godine, kada se, radi pokvarenog lifta, kao pedesetgodisnjak, pesice popeo na sesti sprat do redakcije u kojoj je bio zaposlen i odmah se, radi srcanog udara srusio - mrtav. Stig Larsson je umro je tek posto je objavio prvu knjigu iz trilogije "Milenium", a ostale dve knjige su bile vec predate u rukopisu izdavacu, i izdate su postumno.
Pa, posto on vise ne moze da se brani, zolja je nedavno objavila kako joj je, sada vec pokojni Laršon, rekao: ” To je tvoja krivica sto vec pet godina ne mogu da dobijem ni jednu pozitivnu kritiku u stokholmskim novinama. Pomokriću ti se u gubicu, tako da više nećes moći da govoriš. (”Det är ditt fel att jag inte fått en enda positiv recension i Stockholmspressen de senaste fem åren. Jag ska pissa i din gom så att du aldrig mer kan prata"). Bekmanova je to kao tezak kamen nosila oko 10 godina i svecano je olakšala srce 15. januara 2010. u Dagens Niheteteru, u članku sa nazivom ”Muški geniji sa pravom da se svinjski ponašaju”.
Ta ista profesionalna či(s)tacica knjiga je u jednom telefonskom razgovoru iz 1998. takodje izjavila da nema nameru da napise recenziju moje knjige ”Angantyr - Nordijski mit”, jer u mojim pesmama IMA PREVIŠE REČI! Pitala sam je, pa zasto onda to lepo i ne napise? A mogu i da joj napravim "slatko" od samo 17 slogova, posto sam jedna od jačih švedskih haijina, tu negde ispod Transtremera, ako joj to više odgovara... Ali ne lezi vraže!
Deset godina od tog telefonskog razgovora, nisam dobila ni jednu pozitivnu recenziju u stokholmskoj stampi! Tek 2008. godine je Tom Hedlund, i sam pesnik i profesor knjizevnosti na Stokholmskom univerzitetu, napisao pozitivnu kritiku o mojoj zbirci pesama "Diktogram" u novinama Svenska dagbladet, pod naslovom: ”Pesme pune čulne radosti i energije estradne poezije” Ovo je mali odabrani izvod iz te recenzije:
”Poetska energija ne opada tokom cele zbirke...raznoliki delovi, naročito onih dužih pesama, prepliću se i slažu jedan na drugi, na jedan tako poseban na čin, koji celini daje i dubinu i životni nerv...Čulna radost i erotika – važni su činioci Luthandeine poezije.”
http://www.svd.se/kulturnoje/litteratur/dikter-med-sinnesgladje-och-estradpoetisk-energi_822255.svdNa kraju svoje recenzije*** citirao je moju celu pesmu ”Hotel Moskva”, koju sam prevela na švedski i uvrstila u tu knjigu.
HOTEL MOSKVA
Mladi pijanista
veze na klaviru
moju večernju haljinu
a ja znam
da je odbrojavanje počelo
Mravi s notnog papira
vode me
u slatku smrtEleonora Luthander
Beograd, 13. 01. 2005.Inace, mislim da su jos neke redakcije zarazene "svinjskim" virusom. Kada sam dosla na osmi sprat u kulturnu redakciju jednih novina, glavna urednica je uplaseno ustuknula, kao da je na vratima videla ”čečenku” sa dinamitom oko pasa, a ne jednu bucmastu ”teticu” sa ljupkim šeširom. Nije joj bilo jasno kako je obezbedjenje u opste pustilo k njoj jednu tako opasnu i (knjigama) naoruzanu do zuba, osobu.
Ja sam u ruci drzala svoje cetiri odabrane knjige, da je ne opteretim sa svih jedno-oko-preko-dvadeset, koje je moja malenkost ”nažvljala” i prevela. Bas tako je i ona mislila, pa mi je rekla, i dalje se udaljavajuci u dubinu prostorije, da posto to sve ima neke veze sa Švedskom, treba da odem dole u ”Drustvo”, - dva sprata nize.
Dva sprata nize su se cudili sta ja tu radim i rekli su mi da odmah treba da se popnem dva sprata vise u – ”Kulturu”. Onda sam rekla da su me upravo bas oni poslali dole kod njih. A ”Drustvo” me se resilo lako i bezbolno, rekavsi da ce me neki njihov novinar ubrzo pozvati.
Niko mi se nije, jedno šest godina od tada, javio iz te ”nedrustvene” redakcije. A iz kulturne, jedna dobra duša pod inicijalima napiše o meni po neku ”crticu”, kad god ga ”šef ne vidi”...u stilu, ”pola stupca, za Peru Zubca”...Volim tog hrabrog čoveka. Obojicu.
Sada sedim ”zavejana” knjigama u svojoj garsonjeri u Stokholmu, a napolju, sneg se otapa i lavine padaju sa neočišcenih krovova. Širom Švedske, ruše se krovovi sportskih hala, škola i vrtica. Jedan krov se srušio na izlozbu zečeva. Danima smo slušali izvestaje o spašavanju istih. Pošto je napolju bila velika opsanost po spasioce, prokopan je podzemni tunel do zečeva. Radi sneznih nameta vozovi nisu radili, Švedska je bila u haosu, ali su zečevi spaseni!
Niko ovde vise ne priča o klimatskom sastanku u Kopenhagenu i globalnom zagrejavanju planete. U Švedskoj nema, do duše, zemljotresa kao, na žalost u Haitiju i Čileu, ali se krovovi ipak masovno ruše, jer je kao i svake godine u ovo doba, došlo ”mini ledeno doba”, a sneg nema ko da čisti. Ovde se mislilo da ce povecanje globalne temperature za oko 2 Celzjusa doneti vecito prolece Svedskoj i to odmah.
Polako vec pakujem kofer i ako Bog da, stici cu uskoro u Beograd preko Budimpešte. Pokušacu u trasferu da kupim jednu zimsku salamu, pa da sa vebmajstorom i drustvancetom malo zamezimo uz "Luthander" pivce za živce, koje cu opet morati da prosvercujem u ”gornjem vešu” u koferu...
Eleonora Luthander
***
Något av långdikternas komplikation finns dock i ”Hotell ’Moskva’”, som karakteristiskt nog är en av de relativt få dikter som inte självklart vinner på att läsas upp. Sinnesglädjen och erotiken – viktiga inslag i Luthanders poesi – tvinnas här lekfullt samman utan att dikten blir övertydlig:Den unge pianisten
broderar min kvällsklänning
på pianot
och jag vet att nedräkningen
har börjat
Myrorna från notpappret
tar mig mot den
söta döden