Трин@Е100 с@звЕжђЕ
ТРИН@ЕСТО С@ЗВЕЖЂЕ
Када се Почасни Чувар небеског Зодијака осмелио да Његовом Величанству, Краљу Шпаније и наследном маркизу Остатка света, поднесе извештај о необичним догађањима на небу, краљ је управо завршио обилну вечеру и врхом позлаћеног ножа чачкао остатке хране из своје краљевске вилице. Слуге су смерно стајале са стране, готово невидљиве, у нишама су догоревале велике бакље.
Краљ је слушао свог главног астролога расејано климајући главом: на небу је одувек све у најбољем реду па би могао да својим титулама дода и гроф од Дванаест сазвежђа Зодијака...
- ...а то ново, тринаесто сазвежђе... - објашњавао је астролог.
Краљ се загледа у њега, као да га први пут види, а његов нож застаде у ваздуху. Астролог пребледе и заћута, слуге добише боју драперија а буктиње засветлеше још јаче, да разбију то црнило које се појавило у краљевским одајама. Јер, знало се: ако краљ на неког упери свој позлаћени, сараценски нож, тај неће дочекати јутро.
- Шта си рекао! - грмну краљ. - Какво тринаесто... Па зар ти не знаш да је то број Јуде и... и...
Астролог клече на једно колено и пре него што га је опрљио пламен гнева из краљевских очију он дрхтавим рукама разви пергамент на коме је ноћима и ноћима радио:
- Величанство, желео сам да будем потпуно сигуран пре него што тај нови дар неба подарим Вашој Преузвишеној...
-...а то је и... и знак вештичјег састајалишта - сети се краљ најзад. - Стража! - грмну, а шест верних витезова-штитоноша притрчаше, шкрипећи новим бљештавим оклопима.
... - и да Ваше Величанство умолим да лично, својим краљевским погледом, осмотри то ново сазвежђе које неспорно такође припада Вашој круни ако Ви тако одлучите... - настави астролог дрхтећи и пружи пергамент.
Краљ презриво замахну ножем и мапа неба одлете на пладањ са печењем и оријенталним сосовима који су те вечери сервирани.
Витезови истргоше мачеве меркајући астролога који је и даље клечао погнуте главе. Још само једна реч и тај уображени звездочатац...
Краљ одлучним покретом задену нож у сару своје краљевске чизме:
- Идемо на највишу кулу - одлучи. - Хоћу то да видим својим очима! Тешко теби ако ти вешци и вештице не буду у пуном броју!
- Биће - рече астролог. - Тамо су већ данима... Али то нису вештице него...
Међутим, краљ је већ излазио окружен витезовима и астролог узе своју мапу, пажљиво је обриса и пожури за њима.
Пењање је потрајало и краљ је узнет горе, на раменима својих витезова, по уским, спиралним степеницама којима није прошао још од дечачких дана. А одгоре се видело пола Шпаније обасјано месечином и цело, огромно, ноћно небо осуто звездама. Ветар је хујао, чуо се хук сова а ројеви слепих мишева су тонули и узлетали ка Месецу.
- Тамо, Ваше Величанство - проговори астролог задихано - тамо, између првог и дванаестог сазвежђа.
Заиста, тамо где је некада било црнило најдубљег неба, сада су блистали ројеви нових звезда. Између њих су трепериле маглине, а читава јата искри су кружила од једне до друге; чинило се да звезде разговарају и непрекидно шаљу поруке на све стране.
- Шта им то значи? - упита краљ. - Шта је то о чему толико треба причати? Овај свет је тако једноставно и савршено саздан: један владар на небу и још један - ја, краљ Шпаније - на земљи. О чему то причају?
- Договарају се где да пошаљу неки посебан дар из Обећане земље.
- Нека га пошаљу овамо. То може бити достојно само краља. Реци им то. Кажи: краљ Шпаније вам наређује.
- Али, Величанство, ја не могу да наређујем звездама...
- Да, ти си само чувар Зодијака... Упути гласнике у Обећану земљу. Хоћу да тај дар пошаљу овамо!
И краљ још једанпут погледа сав тај нови сјај и бљештавост ноћног неба. Звезде су трепериле јаче него икад, а ројеви искрица између њих формирали су велику мрежу у коју су ухваћена три разграната јеленска рога, налик на три нова слова која су постала тако важна у шпанској азбуци - WWW .
Миливој Анђелковић
(Из «Осмеха Византије - интернет-романа Отворена књига»)