Трин@Е100 С@звЕжђЕ
ЕЛЕКТРОНСКА ПРОЗНА КЊИЖЕВНОСТ
Како је почело?
1998. година:
МИЛОРАД ПАВИЋ: ДАМАСКИН - интерактивна повест - Прича за компјутер и шестар – на http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/damaskin/index.html
СТАКЛЕНИ ПУЖ - интерактивна повест -Претпразничка повест на http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/puz/index.htmlМИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ: ТРЕЋИ ЖИВОТ РЕЈМОНДА КАРВЕРА – интернет-дискусија на www.SerbianCafé.com , објављена у Савременику, 1998, бр. 63-64, први део; 1999, бр. 65-66, други део;
1999. година:
МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ: САВРШЕН ЗЛОЧИН - Интернет viva-vox роман настајао и објављиван на Интернету марта- августа 1999, објављен као књига октобра 1999, на
http://www.amika.rs/SAVRSEN%20ZLOCIN%20PDG/savrsen_zlocin.pdfМИЛОРАД ПАВИЋ: ВИШЊА СА ЗЛАТНОМ КОШТИЦОМ - дигитално поглавље из романа Кутија за писање, роман објављен1999. године, е-текст постављен касније на http://www.khazars.com/visnjasazlatnomkosticom
2000.година
ПЕТАР МИЛОШЕВИЋ: WEBSAJT-STORI
на http://www.rastko.rs/rastko-hu/WebsajtStori/index.htm2000 – 2002. године
МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ: ОСМЕХ ВИЗАНТИЈЕ – Интернет роман Отворена књига настајао и објављиван на Интернету 2000 – 2002, објављен као књига 2003. године, друго издање 2013. на Интернету на http://osmehvizantije.blogspot.com/
МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ: СУЈЕТА ТЕКСТА – интерент-приче и коментари», објављено на www.Kritika,etc , www.Artmagazin.com и у Савременику, 2001, бр. 86-88,
(Видети целовит списак текстова М. А. у књизи „Трин@есто сaзвежђе - за љубитеље и мрзитеље WWW“)
У то време, које данас називају «раним добом интернета», када се користио модем и телефонска линија за интернет-везу, настала су оба романа М. Анђелковића: С@вршен злочин и Осмех Виз@нтије. Објављивана су у наставцима на форумима Књижевност на SerbianCafe.com и ту коментарисана, што је једним делом пренето и у књигу.
Интернет је омогућио интерактивност и то је она велику новост коју Мрежа доноси. У доба „раног интернета“ она је била ограничена на форуме неколико портала и коментарисање на њима. Интерактивост је значајан део креативног процеса у коме је читалац / гледалац / слушалац, у већој или мањој мери, активан учесник. Он може да постане и учесник у самом креативном процесу дела које је – зато што је интерактивно – у сталном процесу стварања. У позицији је да та дела допуњује својим коментарима, примедбама и предлозима, што је видљиво у овим романима М. Анђелковића.
„С@вршен злочин - viva vox роман “ – први српски интернет-роман, „Осмех Виз@нтије – интернет роман Отворена књига“ и интерактивна новела „У сенци Изиде“, а касније и „Вашар WWW прич@“ настали су на основу интерактивног односа читалаца са поглављима романа и причама који су објављивани на форумима Књижевност SerbianCafe.com и SyberBulevar.com. Коментари и имена (интернет-надимци) саговорника су пренети са Мреже и аутентични су, уз неопходну редакцију и скраћивања. У „Насељавању Виз@нтије – визуелном електронском ром@ну на 1002 екран@“ у 60 наставака фотографије су биране са Гугл – слике по принципу кључне речи претходног дела текста тако да су оне интерактивни „одговор“ Гугла и Мреже на текст.
Web 1.0 и Web 2.0 - РАНИ и РАЗВИЈЕНИ ИНТЕРНЕТ
«Киберпростор је, попут раног интернета, био наизглед бескрајан
комуникациони симулакрум у којем је, додуше, постојала веома јасна хијерархизација корисничког искуства, односно јасна разли¬ ка између оних који су садржај на мрежи обликовали и стварали и оних који су га само упијали и посматрали.Интернет је у својој првој фази развитка – при томе мислимо на деведесете године прошлог века – имао истоветно корисничко искуство. Уколико нисте били релативно способан програмер или бар нат¬просечно информатички описмењен корисник, ваша „интеракција” са мрежом би се сводила на пуко ишчитавање сајтова и њихових статичких страница… Када је стога Дарси Динучи (Darcy DiNucci) у тексту из 1999. године под именом „Fragmented Future” писала о новој интерацији интернета коју је назвала „Web 2.0”, она је пре свега говорила о трансформацији интернета из информационе мреже у информациону мрежну платформу; уместо које милиони корисника не би користили само да би међусобно четовали или прегледали сај¬тове као што би прегледали галерије, већ место на којем би они сами стварали садржај за друге кориснике.
Требало је у том смислу поделити повест интернета на два дела, као што су то и пред¬ ложили Б. Кришнамурти (Balachander Krishnamurthy) и Г. Кормоуд (Graham Cormode) са својом диференцијацијом између такозваног Web-а 1.0, ране фазе развоја светске мреже у којој су „творци садржаја били ретки, а његови пасивни конзументи бројни”, и Web-а 2.0, напредне верзије интернета у којој је било који посетилац мреже, захваљујући технолошким помагалима и поједностављеном интерфејсу, могао бити стваралац.
Концепт Web-а 2.0 је, другим речима, омогућио да интернет од чисто комуникационе мреже постане хипертекстуална библиотека. ... те 1999. године са радом почели сервиси попут LiveJournal-a (livejournal.com) и Blogger-a (blogger.com) – сервиси, дакле, који су и информатички готово неписменим корисницима омогућавали да у једноставним корацима подесе и воде сопствени интернет дневник, што je за последицу имало све већу популарност форме „web log”-а, односно „блога”. Даља хронологија развоја Web-а 2.0 у потпуности је била посвећена развијању платформи намењених индивидуалном изражавању корисника. Већ 2003. године покре¬ нут је Wordpress (wordpress.com), који је путем симплификованог интерфејса просечним корисницима омогућио стварање потпуно функционалних сајтова уместо до тада дизајнерски сиромашних „онлајн дневника”...
Web 2.0 ипак није само допринео про¬ цвату ЈА-форме у контексту онлајн стваралаштва. Википедија (wikipedia.org), покренута 2001. године, постала је најобимнији ен циклопедијски пројекат у историји човечанства, а уједно и једини који је омогућио сваком свом читаоцу да додатно надопуњује и мења њене уносе...
Нови” интернет и „нова” књижевност Web 2.0 је тако постао стање готово безграничне синергије из¬ међу корисника, сајтова, презентација и података. У питању више није био „информациони аутопут”, како су интернет представља¬ли у прошлости, већ „информациони лавиринт” стварања, лајковања, шеровања, брисања и поновног стварања, хипертекстуални палимпсест који је сваком свом кориснику пружао холограмски папирус на којем би овај могао писати, остављајући своје трагове. О хипертексту овом приликом говоримо као о кванту функционалности интернета, односно процесу међусобног повезивања веб-стра¬ ница који је омогућио стварање концепта „сурфовања”, слободног и нелинеарног фланерисања светском мрежом».
МИЛОШ ЈОЦИЋ: «ОТИСЦИ НА ДИГИТАЛНОМ МОРУ - Oсврт на историју интернета и поетику веб-стваралаштва» - «Летопис Матице српске», септембар 2015, књ.496, св.3.
http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_496_3/07%20Jocic.pdf
ДАЉЕ ВИДЕТИ на http://www.amika.rs/OAutoruIKnjigama.htmИНТЕРАКТИВНОСТ У ЕЛЕКТРОНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ - http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XL_10/68/show_download?stdlang=gb
ТРИН@Е100 С@ЗВЕЖЂЕ на http://www.amika.rs/TrinaestoSazvezdje-sadrzaj.htm
Павић и хипербелетристика на http://www.rastko.rs/rastko/delo/11317
СИГНАЛИЗАМ видети на http://www.amika.rs/Signalizam-sadrzaj.htm
ЕЛЕКТРОНСКА УМЕТНОСТ - виртуелни уметник у сајбер простору
Марк Америка на http://www.grammatron.com/work.html
Шели Џексон на http://ineradicablestain.com/stain.html
Плави нотес на http://mybluenotes.tk/
Вук Ћосић на http://www.ljudmila.org/~vuk/
Electronic Book Review на http://electronicbookreview.com/
Метрополис - http://www.littlepig.org.uk/installations/metropolis/index.htm
а можете и
Миливој Анђелковић на http://www.amika.rs/.