Amika.rs

Миливој Анђелковић: У СЕНЦИ БОГИЊЕ ИЗИДЕ


У СЕНЦИ БОГИЊЕ ИЗИДЕ

Велика е-прич@ са илустрацијама и хепиендом

ДОШЛА ЈЕ ЛЕПОТИЦА!!!

Од краљице Нефретете до Модиљанија, Пикаса и Вас –
- забринутог читаоца ове приче

Интерактивна прича која зависи од вашег учешћа

 

КОЈУ СЛИКУ ЈЕ ИЗАБРАЛА КРАЉИЦА?

Фараон је умро у најбољим годинама. Како су синови били мали, власт је преузела краљица, фараонова жена. Легенда каже да је краљица била омиљена у народу јер је заједно са фараоном обилазила владарске и друге грађевине и предано приносила жртве боговима. Чак је пратила мужа и у рату, била рањена и доживела несрећу да - изгуби једно око.
Требало је учврстити култ краљице док јој синови не израсту. Прво: насликати њен краљевски лик, да би га бројни мајстори и уметници могли сликати и клесати широм државе.
Само четири сликара се усудило да то ураде јер, није шала, како насликати “ћораву” краљицу? И, у престоној дворани, уз краљицу, нађоше се сви њени министри и дворски саветници.

Први сликар, уз много наклона и ласкавих покрета, изнесе своје дело: краљица, блиставо лепа, са оба жива, сјајна и златаста ока.
• Види, види... – рече краљица неодлучно.
• Такву вас видимо и памтимо – прихвати министар двора удворички. – И такви ћете остати за вечност!

Други сликар се простре по поду као пред божанством и дрхтећи изложи слику краљице са свим владарским симболима, али онакву каква јесте, без једног ока.
• Хм... – рече краљица замишљено.
• То је била одлука богова – проговори протомајстор свих царских грађевина. – Зато сте ви једини који можете да гледате у овај и онај свет!

Трећи сликар, уз сву помпу која краљици припада, посебно нагласи њену лепоту и показа слику: краљица, истурене главе, са дијамантом на челу и бљештавом огрлицом око дугог врата, насликана из профила са здравим оком.
• Па... – проговори краљица.
• Ваше лице блиста и стреми напред, као војска са заставама победе – рече министар војске.

Четврти сликар уђе, окађен светим мирисима, одаде сву пошту краљици и откри своје дело: краљица се моли Сунцу, дигнуте главе и склопљених очију.
• Ах... – изусти краљица.
• Ви сте изасланик великог и најмоћнијег бога Ра – примети првосвештеник свих храмова – па његова светлост обасјава и нас!
• Значи то су дела највећих сликара државе! – закључи краљица и забрину се: сада она треба да одабере једну од ове четири слике. – А то што сам од вас чула, то су сви ваши савети...

Достојанственици отворише уста да нешто кажу али краљица махну руком и они се поклонише и унатрашке изађоше из дворане, оставивши краљицу саму са сликама.

Питање на које тражим одговор да бих (сам или заједнички са вама) наставио причу (или приче) гласи: који портрет је изабрала краљица и зашто?

(Напомена аутора: ова е-прича настајала је у три маха, у размацима од по годину дана, тако што је писана на три сајта - на Cyberbulevar -у и Serbian Cafe-у - форуми Књижевност (у тој верзији је објављена у књизи Вашар WWW прич@) а потом је објављивана у наставцима на ProzaOnLine, где је добила садашњи облик. Коментари читалаца и потенцијалних коаутора су са тих форума односно сајтова, уз нове који су додати.)

Djetelina (81.93.*) - Четврту? Због сунца и молитве, због поноса и човјечности, због будућности и љепоте, због прошлости.
Због тога што сам и ја краљица и што сам изабрала четврту.
RAF (*.netcologne.de) – Јеси ли, случајно, читао стрип “Како је настао соц-реализам?”
Majstor (*.dcl-verizon.net) - РАФ мисли на сликара који је насликао краља како нишани ?
‘Аjduk (*.hispeed.ch) – Ја бирам другу,
Indijanka (205.236.*) - Трећу.
Кatarina (*.rogers.com) - Другу, сурову али истиниту…
Amika (*.verat.net) - Дјетелина, свиђа ми се образложење, посебно онај краљевски став на крају.
РАФ-е, не знам за тај стрип, али на моју срећу овде је у питању краљица. Мада си у праву - сва улепшавања стварности су слична, само се различито зову. Катарина, ‘Ајдуче, ви сте за најоштрију, сурову варијанту, краљица као ратни ветеран. Није лоше, али би онда морала да буде жустрија у одговорима и реакцијама на слике.
Ако и ја могу да бирам, ја сам на страни Индијанке: трећа варијанта. Ништа не изневерава, а све крије. Па још кад почне да кује новац са својим ликом, биће као евро…
Izvin’te što smetam (*.ehpr.net) - Мени се ова прича допада баш због тога што се завршава питањем. Ако покушам да одговорим на то питање, онда то за мене више није прича, него нешто као питалица. Баш ми се свиђа да овај текст буде једна недоречена прича!
Amika (*.verat.net) - Скоро да си у праву: или да остане недовршена, што је лаксе, или да има четири краја, што је потеже.
Tetka Hulia (*.tiscali.it) - Мени се допао резон Индијанке: и вук сит и овце на броју. Мада, из личног искуства знам да су жене пресрећне кад их улепшамо на портретима. Код мене, једна је дошла да позира са вештачким трепавицама!!!!
Šarm (*.hispeed.ch) - Ипак је у питању друга. А вријеме, као најбољи судија било које умјетности, изабрало је истину.
Amika (*.verat.net) – То је занимљив одговор и може се различито тумачити: краљица је изабрала другу, а времена уметности ипак трећу - истину лепоте.
H (195.250.*) - Не троши таленат пишући загонетке! У одгонеткама је смисао живота! Самогрешниче!
Ivy* (*.simpatico.ca) - Мени смета свако расправљање о лепоти, као и о љубави. То је тако лична, субјективна и деликатна ствар. Оно што види први сликар не виде други, трећи, а ни краљица не зна како је доживљавају сликари… Колико је онда то симулакрум а колико оригинал? Бесмислено је и покушати ‘ухватити’ нечију лепоту, она је тако промењива, нестална… толико деликатна да се мења у тренутку. Шта ти би да постављаш овакве ‘загонетке’ које само обезвређују и тривијализују мит о једној од најлепших жена на свету. Зар ти није пало на памет да је уметник затечен ‘стендаловим синдромом’ и да је једноставно оставио НЕДОВРШЕНУ БИСТУ, да НИЈЕ ХТЕО да заврши започет рад јер би то било скрнављање божанске лепоте, и схвативши то, један мали сликар-скулптор- у овом случају богохулник – уплашио се и престао.
Онда ти и не схваташ ни сликарство. После Ренесансе, све је имагинација и унутрашњи доживљај. Лично искуство и перцепција. Пикасова јабука није Микеланђелова јабука. Али јесте јабука.
Amika (*.verat.net) - Ти си симпатична, као и увек, али ниси увек у праву. Прихватам твој однос према сликарству и уметности, ту немам шта да приметим, али овде је у питању однос према причи – таква је да остави што више простора за доградњу од стране читаоца. Очекивао сам да ће свака варијанта имати свој крај, то се није догодило, али смо до неколико нових решења дошли, и до најмање три наговештена завршетка ове приче.
Зашто кажеш да је слика намерно остала незавршена? Баш бих волео да видим тог сликара који се усуди да незавршену слику краљице, “божанства” првог после нај-бога Ра, изнесе у јавност и да она остане незавршена. (То је једино могао Леонардо, и то не слике краљева). Натерали би га да је заврши, или би други то обавио “у интересу државе и народа”.
Зар није логичнија моја претпоставка да је краљица изгубила око, сликар-вајар је то приказао, али је вероватно још и “улепшао” њену лепоту, до надземаљске, да компензује ту животну истину. А време, историја, прихватило је ту нову (или праву?) истину, истину лепоте, па је њен профил далеко најпознатији. Бело око је безмало заборављено.
Друга могућност је да је слика-биста касније “ослепљена”, али то је већ нека политичка прича у којој, ја, ни са одстојања од 4000 година, нећу да учествујем.
Žida (Norway) - Давно сам читала о краљици која је владала као фараон и пожелела бесмртност. Верујем да је краљица изабрала портрет из профила - “човјек увијек треба гледати и истицати позитивно у своме животу”.
Већина оног што сам до сада видјела из египатске уметности сликано је из профила. Ова прича ме је одмах асоцирала на слике Нефретете или богиње Изис.
Garavi (Switzerland) - Изабрала је трећу слику највјероватније, ионако су се сликали из профила.
Srce (*.hispeed.ch) - Шаљем ти слике Нефретете: анфас, из профила, и опет анфас, са белим оком.

 

Amika (*.verat.net) - Срце, изабрали си прави надимак. Фасциниран сам.
Ти и Жида откриле сте једну од мојих притајених намера - могућност да се ова прича заврши тако што ће се ставити у историјски контекст и рећи да је у питању краљица Нефретете. Она је такође остала удовица, а наследник њеног мужа је био млади, чувени фараон Тутанкамон, који јој је био зет.
Портрет Нефретете из профила је најпознатији, мало ко зна да је у питању биста (попрсје) са другим, белим оком. Научници кажу да је вероватно у питању “генетска грешка” јер су се фараони женили у уском родбинском кругу, али ово није научни рад, ово је прича…

Andaluz (Germany) - Први сликар представља идеализам.
Други сликар представља реализам.
Трећи сликар представља еуфемични реализам.
Четврти сликар представља соцреализам.
Amika (*.verat.net) – Одлично ти је ово! Мада се ја двоумим код трећег и четвртог. Ту негде је и романтизам.
Andaluz (Germany) - И ја сам се двоумио. Но, трећи сликар уз сву помпу која краљици припада, посебно наглашава њену лепоту и показује слику: краљица, истурене главе, са дијамантом на челу и бљештавом огрлицом око дугог врата, насликана из профила са здравом оком. Дакле сва обиљежја еуфемизма: уљепшати стварност и приказати је с љепше стране. А романтизам, ту и тамо...
Amika (*.verat.net) – Твој коментар ја схватам као комплимент причи јер она, ето, може да се "преведе" и на алегорију о основним, вековним правцима стваралаштва и погледа на свет (или династију, што да не). Неке ствари су, очигледно, непроменљиве вековима.

Ocnjak on November 27th, 2007 2:14 pm
Drugi, zato sto zvuci opako…

vookashin on November 27th, 2007 2:30 pm
Gledala je kako se moli, uzivala u svojoj ljepoti, sjecala se kakao je svijet izgledao prije nesrece…
Onda je uzela sliku koja je prikazivala ono sto je ostalo od njene ljepote. Suze su krenule iz onog jednog oka, ali zasto plakati, upitala se. Pa ona danas tako izgleda. Tako je htio Amnon Ra. To je bila njegova volja. A njegova se volja mora postovati. Ako je on izabrao da ne bude ljepotica, nego unakazena predvodnica naroda, onda ce to i biti. Uzela je u ruke sliku kraljice bez oka i pozvala podanike.
- Posaljite Egiptu poruku da je dobio faraona, naredila je, osjecajuci da izgovara istinu, dok su pred glasom ponosa sluge padale na koljena.

Amika (*.verat.net) - Ocnjak, možda razvijati priču da je istina uvek opaka, kako ti kažeš. Mada se meni više svidja ono da gleda u ovaj i onaj svet, a i to je opaka istina.
Vukašine, dobro si to razradio, jedino što si odabrao ono što je najverovatnije. Možda to malo pomeriti u pravcu «oka koje vidi i drugi svet» pa to treba da i drugi znaju. Šta kraljica može videti u tom «drugom» svetu?
Prva varijanta izgleda najmanje pogodna za priču. To je ona dvorska: slika kraljica sa oba, živa i zdrava oka, kao što je predložio ministar dvora. Ali kraljica ne bi bila vladar da ne zna malo više od ministra (bar u priči...)

U nastavku bi mogao da se pojavi neki umetnik koji se usudi da naslika kraljicu kakva jeste, pa ga dovedu pred nju... A možda ima i boljih ideja?

zorana on November 28th, 2007 2:21 am
Kraljica je posmatrala nekoliko minuta portrete, shvatala je da su oni, samo beznacajan odraz u ocima umetnika…
Te noci, molila se kraljica bogu, Amonu Ra. Svaki delic njenog bica se molio. Amon Ra je slusa…
Boze, hvala ti se na miru u mom u srcu, hvala za razum, za snagu, za lepotu, za veru, za ljubav…
Boze, ti si najmocniji, ti si, nas sve stvorio. Kada bih imala oba oka, videla bih bolje, za tebe, za svoj narod, za sebe…
Amon Ra zna da je ovo iskren vapaj srca.
Svanuo je dan. Kraljica otvara oci.
Bice naslikani novi portreti, narod ce birati.
Amika (*verat.net) - Izbor druge slike, one bez oka, verovatno je pripovedački najzanimljiviji. Može da gleda u ovaj i onaj svet, kaže joj protomajstor i to bi mogao da bude uvod da se kraljica odvede u «drugi svet» piramida i večnosti. Onda je treba vratiti, izmenjenu, ili sa novim saznanjima, ili sa novim slabostima, jer sve ima svoju cenu...

Ipak, postoje četiri slike, što znači da postoje najmanje četiri različite priče koje čekaju svoju šansu. Sada je trenutak da im dozvolimo da se i dogode!

ЗНАК БОГИЊЕ ИЗИДЕ

Када су се достојанственици и сликари повукли, краљица је остала сама са четири слике. Устала је са престола и прошетала великом двораном да слике види из другог угла.
Кроз отворен прозор монументалног двора у Ел Амарни чули су се крици краљевских ибиса; за разлику од двора у Теби овде није било градских бедема и поглед се пружао преко заталасаног земљишта све до намрешканих вода светог Нила: изгледало је да читав двор и град око њега једре у сусрет далеким, плавичастим брежуљцима.

Било је то управо оно што је краљица волела: пространство, слобода простора и ширина погледа, крајолик у коме се другачије осећа и боље мисли. Лако, као девојчица, окренула се око себе да се и краљевска одора на њој напуни ваздухом и залепрша на сунцу; бисери и златни украси су зазвечали а дијаманти бљеснули сјајем хиљада малих сунаца, бљештавим очима великог бога Ра.
Дворану је укосо пресецала велика, тешка сенка статуе богиње Изиде и краљица заврши свој балетски окрет и загледа се у Мајку Свега Постојећег. Њено доброћудно, само очима осмехнуто лице све је разумело; усправан положај њеног тела на престолу, са смиреним рукама сложеним на крилу и светим, владарским знамењима на глави позивало је на озбиљност и извршавање дужности.

Kraljica je izabrala:

Prvu sliku

Drugu sliku

Treću sliku

Četvrtu sliku



Amika.rs