ТАЈНА БЕЛОГ ОКА
Три хиљаде и три стотине година касније, приликом ископавања Ел Амарне 1914. године, откривена је незавршена биста женске главе изванредне, зреле и чулне лепоте; друга је пронађена у радионици непознатог вајара - била је потпуно завршена и божански лепа. На првој бисти остала је необрађена коса и очи, док је на другој једно око од црног воска обложеног кристалом сијало дубоким сјајем, а друго покривала бела мрена Изидине сенке. Налази су убрзо идентификовани: обе бисте представљају краљицу Нефретете чије име значи “дошла је лепотица”.
Прва биста је смештена
у Египатски музеј у Каиру, док је друга пренета у Берлински музеј, као прворазредна
светска сензација.
И док су се смењивали
озбиљни и сензационалистички текстови у штампи са стручним мишљењима египтолога,
објављене фотографије су увек приказивале само десни профил краљице Нефретете
елегантно издуженог, витког врата, кријући део лица са Изидиним оком. То се
затим пренело и у историје уметности, како популарне тако и оне највећих светских
ауторитета – нигде се није могла видети бела, Изидина мрена већ само десни
профил божански лепе
Нефретете. Ретки посетиоци Берлинског музеја у тим ратним временима, који
би још и зашли са друге стране бисте и видели белу мрену, касније су тврдили
да су их испред музеја сачекивали непознати људи загледајући им у очи као
да у њима нешто траже.
Изидина сенка се тих година појавила на цртежима и платнима Амадеа Модиљанија,
славног француског сликара, који је умро 1920, у својој 36. години, да би
убрзо постао светски познат по својим цртежима и портретима издуженог врата
и очију без зеница.
Његов портрет Луније Чеховске из 1919. године изазвао је посебну узнемиреност
неких тајновитих друштава – леви профил са светло-плавом мреном на оку, издуженог
врата и косе сплетене у пунђу личио је на реплику краљице са забрањене, Изидине
стране
Касније се и на сликама чувеног Пабла Пикаса могла видети бела и сива мрена
али је он, по свему судећи, већ био под заштитом богиње Изиде, тако да је
рано постао славан и сликао до позне старости.
Те среће није био Пол Бријон, француски историчар уметности, који је приредио монографију о сликарима, вајарима и писцима под насловом “У Изидиној сенци”. По његовим речима група следбеника ове богиње, које предводи двојница Нефретете, одузела му је део рукописа са писмом – молбом читаоцима једног киднапованог, мало познатог писца са Балкана и у штампарији уништила све слајдове, филмове и репродукције на којима се види леви, забрањени профил Нефретете, онај са белим оком. Монографија је ипак одштампана, са необјашњивом штампарском грешком на корицама: биста краљице Нефретете има оба, жива и сјајно-црна ока. Од одузетог и уништеног дела текста сачуван је само насловни део у табацима за прелом:
AMIKA.rs
U SENCI BOGINJE IZIDE
ZA KRALJICU ILI ZA KROKODILE
Тајна богиње Изиде није могла тако олако да буде обелодањена и она је то остала до данас. Зато пазите: и вама се већ догодило да се неко, познат или непознат, унесе у ваше очи као да је у њима нешто загубио. Мало је вероватно да је то изасланик богиње Изиде, нисте ви те среће, али ипак размислите шта је то што тражи: Изидину сенку, лик неке своје краљице Нефретете или га то, заиста, баш ви интересујете.
Ако вас пут нанесе у Берлин или близу њега, не пропустите прилику, свратите у Музеј и уверите се у истинитост ове приче. Прво погледајте леви, забрањени профил а затим се задржите пред десним да се та слика утисне у ваше зенице, тако да више нико не може да открије да сте видели Истину.
То ћете лако извести јер
у ту просторију Музеја ретко залазе чувари: дању се међу сенкама може распознати
лик Имхотепа који стражари над Нефрететином савршеном лепотом, док је ноћу
прекрива сенка богиње Изиде дарујући јој вечност.
Kraj, ako kraja ima...