ВАШАР WWW ПРИЧА
Само за знатижељне: СЕДАМДЕСЕТ ПРИЧА НА СЕДАМ ШТАНДОВА!!!
Ова књига није само структура текстова
преписаних из живота,
већ је и његова нова могућност.Кад се знатижељан народ окупио и трумбета замукнула, почео је Вашар!
Поздравна реч – О’Хенри:
Једне ноћи мећава засу поштанске кочије и путници нађоше прибежиште у напуштеној кући пустињака Редрута кога су недавно одвели у лудницу. Док су се смештали да ту проведу ноћ, кочијаш исприча животну повест пустињака који је својевремено напустио своју вереницу када је почео да јој се удвара неки богати младић.
Прича је све дирнула и договорише се да свако исприча свој наставак ове приче, а њихова једина сапутница ће одлучити која од њих најбоље приказује људска и љубавна осећања и најверније оцењује карактер и поступке веренице, када је млади и љубоморни Редрут морао да је напусти. Награда победнику ће бити оно што су пронашли у пустињаковој празној остави: једна јабука. Мало као храна, али много као знамен, симбол и награда коју ће ум и срце њихове лепе сапутнице подарити најзаслужнијем.
И, док је мећава завијала око куће, свако од четири путника и кочијаш испричаше своје виђење пустињакове животне одлуке. Затим се обратише лепој сапутници да одлучи чија је верзија најбоља на том вашару кратке приче.
Међутим, њихова сапутница је слатко спавала, а од јабуке је остала само огризина у њеном крилу.
(О’Хенри: “Загонетна јабука”)Отварање Вашара WWW прич@ - Аугусто Монтеросо:
У једној далекој земљи, живела је, пре много година, једна црна овца. Стрељали су је.
Век касније, стадо покајника подигло јој је споменик у облику овце на коњу и споменик је врло лепо изгледао у парку.
Отада, чим се појави нека црна овца, одмах бива стрељана, да би се будућа поколења обичних и текућих оваца увежбавале у изради скулптура.
(Аугусто Монтеросо: “Црна овца”)Вашар WWW прич@ је отворен!
САДРЖАЈ
ПРОГРАМ ВАШАРА WWW ПРИЧ@:
Кад трумбеташи замукну
Поздравна реч – О’Хенри
Отварање Вашара – Аугусто Монтеросо1. ПРИЧЕ ЗА СВАКИ ДАН
2. СЕНОВИТЕ ПРИЧЕ
3. ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ
4. SECOND HAND ПРИЧЕ
5. ТАЈАНСТВЕНЕ ПРИЧЕ
6. ПРИЧЕ КЉУЧ У РУКЕ
7. У СЕНЦИ БОГИЊЕ ИЗИДЕ
Завршна реч
Ре-Актив Текст и његова сујета
О Вашару и аутору
Завршна реч
РЕ-АКТИВ ТЕКСТ И ЊЕГОВА СУЈЕТАВиртуелни текст и виртуелна књижевност као посебна сфера? Зар књижевно и свако друго уметничко дело нису сами по себи виртуелни јер се као уметничко стваралаштво отелотворују тек у читаоцу (слушаоцу, гледаоцу)? Реч, слика, звук призивају чин који ће се догодити, сензибилитет који се ствара. Оне су тајне метафоре смисла и истине, а та њихова истина није у збивањима већ у свести о њима, у емоцијама које оне подстичу. Читалац је тај који ствара коначан текст, отвара и шири његове кодове до треперења значења и бесконачног контекста. Текст тако постаје ре-актив-текст у коме права "прича" почиње кад се текст заврши.
Та, новостворена мисаоност и духовност до сада су остајале заробљене у личности или "концлагероване" са крајем текста. Виртуелна сфера руши те зидове, у њој се повезују сродне личности а "магнетизам" текста привлачи друге, сличне или потпуно другачије текстове тежећи стварању бесконачног (кон)текста у коме ништа није завршено, па све постоји и све је могуће. Мисаоност и духовност личности више нису изоловане и заробљене. Оне, као и сам текст, стичу моћ.
На промоцији СиДи РОМ-а Српске православне цркве "Освећење времена: 2000 година хришћанства", ђакон Ненад Илић је изрекао једну, наизглед зачуђујућу констатацију: "компјутер смањује сујету, омогућава лакше дељење заједничких дарова". Констатација је била толико провокативна да су је забележили и присутни новинари (на пр. видети текст у листу "Данас" од 15. јануара 2000. године). У први мах био сам неспреман да прихватим овакву, психолошко-етичку валоризацију употребе електронике, касније ми се она све чешће враћала у сећање. "Лакше дељење заједничких дарова" није спорно, компјутер олакшава нашу информисаност и комуникацију, суочавање са актуелним као и са историјским наслеђем. Али како то "компјутер смањује сујету"?
Фрејзер Сатерленд из Канаде, један од писаца који размишља о Интернету као новом медију, каже: "Време је да побољшамо изреку Маршала Маклуана - медијум је само део поруке. Сада се универзална превара шири са жељом да нас убеде како употреба компјутера представља циљ за себе, да је то аутономна, самодовољна виртуелна стварност. Наши електронски медији, који постају све сличнији, у суштини стварају нове жанрове и уметничке форме - сада сличније порнографији него поезији или сликарству.
Свако ко покуша да створи уметничко дело у оквиру оваквог миљеа мора да споји облик и технику са садржајем и да буде свестан да најмудрији акроним који је компјутерски универзум икада створио јесте GIGO (Garbage In, Garbage Out - ђубре унутра, ђубре напоље)."
Класична технологија писања, сва та наша налив-пера, оловке и хемијске оловке, писаће машине, диктафони и слично, навикла су нас на фиксирану и тешко променљиву реч, на распоред текста који је коначан, на страницу чија се "застрашујућа белина" претворила у неку врсту полубожанског производа. Она се наравно може променити, али то је већ механика брисања и стварања мрља, авантура нове стране... Компјутерски текст је све то релативизовао: са неколико успутних покрета "мишем" ви можете крај преместити на почетак, почетак избрисати или само померити а средину преполовити, променити или дописати, изменити тип слова и графичке акценте...
Та свест да сваки текст у себи садржи део "ђубрета" и да увек само слути верзије у којима ће се појавити, нас, "полубожанске" ауторе, доводи до новог сазнања. Део наше "божанске" природа је срушен и ми се претварамо у неку врсту људске реинкарнације Шиве чија свака од шест руку "ради" на другачијем тексту, користећи исти материјал и управљана истим мотивом, талентом, искуством и умећем, а пре свега вољом за рад на тексту. Наша сујета полубожанства које је у стању да изнедри неколико страна текста тиме бива озбиљно начета јер те стране могу да се мултиплицирају у великом (бесконачном?) броју варијаната. Заиста, употреба компјутера "вређа" сујету, отуд толико изричитог отпора према њему који увек изненађује.
Посебан "шмек" добија текст објављен на неком од интернет-форума где је омогућен слободан одзив читалаца. За разлику од других медија (где је сваки текст више или мање "усмераван" од уређивачког тима и као такав објављен, где одзиви долазе усмено или у следећем издању-броју, просторно раздвојени, у другом окружењу, ишчупани из духовног садејства које са њим сачињавају па су зато више "неки други текст"), овде је одзив непосредан, он је део исте "приче". "Окачени" једни испод других, у релативној анонимности Интернета и уланчани у низ одговора - самосталних текстова, сваки глас/текст прича "задату" и још неке приче, призива ново и другачије и шири значења по принципу "бесконачне сфере у којој је свака тачка центар", што је опет божанска одлика, али овог пута не човека већ - текста.
Деконструкција је друго лице конструкције, рећи ћете и бићете у праву. Или ћете се позвати на GIGO принцип и ону познату причу о експерименту са сто мајмуна који непрекидно лупају по тастатурама писаћих машина/компјутера у очекивању да једном, по закону вероватноће, налупају текст који је истоветан са текстом "Хамлета". Полифоничност свакодневице и различити гласови усложњавају текст па он добија нову "густину" и постаје структура структуре која наговештава могућност новог, "вишег" смисла. У таквом окружењу, између нашег текста, коментара и одговора на њега и понеког залуталог одјека ко зна какве свести, намере и односа према анонимности Интернета, рађа се нова сујета, али сада текста који шири свој простор на асоцијативне низове које смо имали у виду и на оне о којима ни не слутимо, тако да њихов новоуспостављени однос постаје битан део самог садржаја.
Поново смо постали заточеници, али сада сујета наших текстова. Од информативне мреже Интернет се развио у нови виртуелни медиј (комуникације, бизниса, маркетинга, политике, уметности, забаве...) који је разноврснији, слободнији и комплетнији од осталих, па самим тим све више ствара и "вишак значења". Емитујући одзив, он нашој осамљеничкој речи додаје нову димензију и претвара је у Ре-Актив Текст, у множину гласова, речи и значења у чијем хаосу новостворени текст стиче своју посебну самосвест која не мора да буде само “вашарска”…
И тако, био је вашар, а на вашару…
Ако сте нешто пазарили, не заборавите да то понесете, ако није било ничег за вас, не брините – много је вашара унаоколо, наћи ћете понешто и по својој мери. И док се овај Вашар WWW прич@ споро али неумитно затвара, зачућете трубе. Не плашите се, ви сте невини, то су само она иста вашарска трумбета на која смо се већ свикли…
Овај Вашар WWW прич@, до даљег, је затворен!
$$$$$$$$$$$$$
Приче и остали текстови у “Вашару WWW прич@” објављивани су на Интернету од 1998. године, а стварани су у складу са основним поставкама “поетике Велике Мреже”: комуникативност, интерактивност, сажетост на неколико “екрана”… Реакције и одговори наших људи расутих по свету, као и бројне дискусије на интернет-форумима, инспирисале су “наставке” појединих текстова а неке и непосредно “исписале”, уз неопходно ауторско редиговање обимног материјала.
Аутор сматра да су Интернет, виртуелне станице и њихови форуми слободне, јавне трибине како за учешће на њима, тако и за коректно коришћење материјала са њих. Већина “личности - коаутора” у интерактивним деловима ове књиге аутору су познате само по имену (надимку) којим се представљају на Мрежи, па се свима који се “пронађу” или “препознају” у тексту захваљује на учешћу.