Amika.rs

Милан Балинда - Вашингтон - САД


Prosečan Amerikanac zna za koga je glasao i zašto je baš za njega glasao

Izbori imaju posledice

Ekonomska kriza je sastavni deo kapitalističkog sistema bez koje bi se sistem ucrvljao
Ne može se sačekati da ugine pas da bi se tako zaustavilo besnilo


Milan Balinda

Velike ekonomske krize pogubne su za mnoge poslove i veliki deo stanovništva, ali su isto tako mogućnost da neki uprkos oluji pronađu svoje ostrvo sreće. Iz ekonomskih ruševina niču nova i bolja zdanja. Nije se do sada još dogodilo, makar u kapitalizmu, da nakon veće ekonomske krize društvo stagnira. Naprotiv, ekonomija kroz krizu očisti bojno polje i krene u do tada još neviđeni juriš. Ekonomska kriza je sastavni deo kapitalističkog sistema bez koje bi se sistem ucrvljao. Velike i teške ekonomske krize stvaraju u Americi i velike predsednike. Da li će Barak Obama ostati u istoriji kao veliki predsednik tek je da se vidi, ali za sada je očigledno da ima u rukama veliku krizu, dakle ima šanse da ako je reši postane veliki predsednik. A da li će da je reši to niko ne zna. Mnogi eksperti mu savetuju šta bi on trebalo da uradi. Neki mu kažu da nacionalizuje banke, makar privremeno, drugi da ostavi da svi skloni bankrotu – bankrotiraju. Nažalost, mnogi od tih eksperata nalaze se u redovima onih koji današnji ekonomski uragan nisu ni videli dok se približavao na horizontu.

Političari, pre svega iz republikanskog tabora kritikuju Obamu iz svih mogućih uglova. Konzervativci, tresući se od straha da će Amerikom zavladati socijalizam, optužuju mladog stanovnika Bele kuće da planira da od Amerikanaca napravi Francuze. Ili, što je još gore – Šveđane. Konzervativci veruju da su pronašli pravi ugao za gađanje predsednika. Računaju da je prosečan Amerikanac prestrašen od «s» reči, od socijalizma. Problem u takvoj političkoj strategiji je da prosečan Amerikanac zna tačno za koga je glasao i zašto je baš za njega glasao. Popularnost Baraka Obame drži se na visoko na skali. Sam Obama je u jednom trenutku odsečno rekao svojim političkim protivnicima: « Pa ja sam izabran da uradim ovo što radim!». Dakle, izbori u Americi imaju posledice i ne može da se primeni ona, u nas popularna rečenica: sve je isto, samo njega nema.

Amerikanci su izabrali Obamu ne zato što su bili uvereni da će on uspeti da reši sve probleme, što ekonomske što ratne, već zato što su pomislili i promislili da od ponuđenih predsedničkih kandidata Barak Obama ima najbolje lične i političke karakteristike da bi se uhvatio u koštac s problemima. Osim što pripada Demokratskoj stranci, dakle suprotnom taboru Džordža Buša, Obama je inteligentan, odlučan, talentovan, obrazovan, pošten, normalan... Oni koji mu te karakteristike i danas osporavaju nisu ni glasali za njega. Međutim, ima dosta onih koji su glasali za Obamu, ali su u duši verovali da je nenormalan. To je američka ekstremna levica – takozvani progresisti. Danas oni podižu glas protiv predsedničkih poteza tvrdeći da ih je on izdao. Očekivali su da će biti mnogo progresivniji. Da, u najmanju ruku, ukine kapitalizam, vojsku, crkve, državu... i žvakanje duvana. I dok kenzervativci ubeđuju pre svega svoje biraće, koji i nisu glasali za Obamu, u njegove nedostatke, progresisti vrište da su poniženi. Među njima se nalaze i istaknuti intelektualci, kao što je Noam Čomski, na primer.

U svojim tekstovima progresisti panično slikaju panoramu ekonomskog smaka sveta. Tvrde da će se ekonomska kriza širom sveta pretvoriti u političku krizu. Biće uličnih nemira, štrajkova i pobuna. To će se pre svega dogoditi u Fracuskoj, Grčkoj, Turskoj, Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Islandu. Insistiraju da će se to vrlo brzo desiti. Kada se sve to dogodi, kažu progresisti, onda će Sjedinjenim Državama zavladati neopisiva socijalna nestabilnost. Sve to zahvaljujući pogrešnim merama koje sprovodi Barak Obama. Dalje, tvrde da u Americi nikada nije bilo lošije, a da će buduće generacije živeti u vrlo osiromašenom društvu. Zavladaće ekonomska kuga. Ponekad kažu da, u suštini, predsednik Obama ne može ništa da uradi da bi to predskazanje izbegao i da je američka imperija u samrtničkom ropcu. Naravno, progresisti imaju rešenje kojim bi se sve to izbeglo: radikalna promena sistema. Takođe zahtevaju da se takav plan sprovede odmah. Dovoljno bi bilo razmontirati korporacijsku strukturu, vojni establišment, berzu... Čas posla!

U međuvremenu kriza se nastavlja i ne može se sačekati da ugine pas i da se tako zaustavi besnilo. Predsednik Obama, koji nije jedini politički činilac u rešavanju ekonomske krize, povlači poteze za koje tvrdi, mada uz izvesne rezerve, da su oni pravi. Da li su to pravi ili pogrešni još se ne zna, za sada Amerika ima na čelu predsednika koga su izabrali da povlači poteze, a ne da se koleba. On je dobio zadatak da to uradi i malo ko obraća pažnju na kakofoniju savetnika i kritičara. Da su hteli da glasaju za takve, glasali bi za njih. Ovako, izbori imaju svoje posledice, a posledica izbora iz novembra meseca je da Obama povlači sve figure koje je dozvoljeno da takne na američkoj šahovskoj tabli moći. U međuvremenu čitav svet prati šta se događa jer od poteza povučenih iz Vašingtona zavisi sudbina većine stanovnika ove planete. Naravno, ima i onih koji to ne razumeju, misleći da mogu da se sakriju u svoje kućice i sačekaju da oluja prođe. Nisu još shvatili da se Moskva nada Obaminom uspehu u svom naporu kontrolisanja krize, a da Peking u međuvremenu plaća sve troškove Vašingtona. Na kredit.

Pretnja ustanovljenom stanju

Predsednik Obama rekao je da je njegov predlog budžeta pretnja ustanovljenom stanju. Dodao je da je spreman da se bori protiv specijalnih interesnih grupa u Vašingtonu i da proširi zdravstveno osiguranje na u ovom trenutku 40 miliona stanovnika koji nemaju osiguranje, smanji zagađenje prirodne sredine i poboljša školstvo.

Obamin budžet od 3,6 biliona dolara za sledeću fiskalnu godinu u sebi najavljuje promene koje bi, ako se u tome uspe, transformisale američko društvo. Na zajedničkoj sednici Kongresa i Senata, na kojoj su prisustvovali svi ministri, članovi Vrhovnog suda i generalštab, potpredsednik jedini nije bio prisutan jer su ga čuvali na sigurnoj lokaciji u slučaju da se nešto katastrofično dogodi u sali Kongresa, Barak Obama je rekao da nije nameran da radi onako kako se to već radilo i da preuzima male korake napred. Izjavio je da sistem koji se sada praktikuje dobro radi za uticajni deo stanovništva, ali da on ne radi za taj sloj ljudi već za američki narod.

U suštini, taj budžet predviđa promenu prioriteta potrošnje, ali pre svega po tom budžetu oni koji imaju više moraće da plate i veće poreze. Tim se budžetom predviđaju i 10 milijardi dolara za brzi voz, koji u Americi ne postoji. Potom, 7 milijardi za digitalnu komunikaciju, koja zaostaje za onom što postoji u Evropi i nekim zemljama Azije. Takođe ima i nagoveštaja o izvesnoj promeni politike po pitanju ilegalnih narkotika, a pre svega upotreba marihuane u medicinske svrhe.

Za razliku od načina rada prethodnog predsednika, Obama je troškove rata u Iraku i Afganistanu uneo u budžet, tako da novi budžet više odgovara istinskim troškovima države. Čini se da Obama teži smanjenju troškova za strateško naoružanje, a procurila je vest da je odmah nakon izbora poslao Henrija Kisindžera u Moskvu da počne pregovore o smanjenju nuklearnog oružja na 1.000 komada svaka strana.

Ovaj budžet je u svakom pogledu različit, ako ne i revolucionaran, u poređenju sa uobičajenim budžetima. Barak Obama je preuzeo veliki rizik i sa predlogom ovakvog budžeta i sa mnogim drugim potezima, ali istorijska je činjenica da su američki predsednici najproduktivniji tokom svoje prve godine vladanja. Ako se smeli potezi ne povlače u samom početku, obično nema šansi da se to uradi kasnije.

Ovakav budžet je pokušaj da se okončaju tri decenije ekonomske ere koju je započeo predsednik Ronald Regan, a nastavili njegovi sledbenici. Svima je jasno da je započeo novi period američke ekonomije. Period koji će najviše podsećati na onaj odmah nakon Drugog svetskog rata, kada je ekonomija krenula punom parom. Istina, to je bio i period kada su se uvećale socijalne razlike u američkom društvu. Dakle, sad će ipak biti nešto drukčije.

Meksiko na buretu baruta

Reka Rio Grande odvaja teksaški grad El Paso od meksičkog Huareza. Ovih je dana nizak vodostaj na reci Rio Grande, posebno u tom delu između dva grada, ali oko reke vri kao u kotlu jer je zona na putu da postane najmilitarizovanija granica na svetu. Meksičke trupe gomilaju su na desnoj obali, a američke na levoj. Svako se drži svoje strana, ali imaju zajedničkog neprijatelja – narkodilere. Prošle nedelje guverner Teksasa tražio je od Vašingtona da pošalje još hiljadu uniformisanih lica da bi zaštitili američku stranu granice. Predsednik Meksika, Felipe Kalderon naredio je da se 5.000 vojnika pridruži grupi od 2.000 koji se već nalaze u gradu Huarez, gradu koji je proglašen „prestonicom smrti“ jer je u sukobima povezanim s kriminalom, pre svega trgovinom ilegalnim drogama, tokom prošle godine poginulo više od 1.600 osoba. Najveći broj žrtava bio je iz redova kriminalaca, koji se bore za prevlast na tržištu narkotika, ali veliki broj policajaca, vojnika i civila takođe su pale kao žrtve nečega što već podseća na građanski rat. Da li je Meksiko na pragu da se uruši? Jeste, ako je verovati izveštaju američkog Ministarstva odbrane koji je naveo dve države na pragu kolapsa – Pakistan i Meksiko.

Gradonačelnik Huareza po funkciji postavlja i smenjuje šefa policije, ali su prošle nedelje to uradili narkodileri. Naime, poslali su poruku šefu policijskih snaga, penzionisanom majoru vojske Robertu Ordunji Krusu da podnese ostavku jer će u protivnom svakih 48 sati biti ubijen po jedan, ili više, policajaca. Ubistva su odmah krenula likvidacijom pomoćnika šefa i još nekoliko policajaca. Ordunja je podneo ostavku. Što se gradonačelnika ovog industrijskog grada od 1.600.000 stanovnika tiče, Hoseu Rejesu Ferizu takođe je poslata poruka da podnese ostavku. Mafija mu je zapretila da će i njemu i njegovoj porodici da odrube glave. Gradonačelnik Rejes, kao i mnogi i pograničnoj zoni, živi na obe strane granice. Porodica mu živi u jednoj kući u El Pasu, na američkoj strani. Problem je taj što narkodileri zaista odrubljuju glave onima kojima priprete i taj što je preteća poruka dostavljena baš na američkoj strani. Gradonačelnik do sada nije poslušao zahteve narkodilera, a meksičke vlasti su preuzele „neobjavljene mere“ zaštite za gradonačelnika i njegovu porodicu u El Pasu.

Tipičan vikend prošloga meseca u Meksiku odvijao se na sličan način: od petka uveče, pa do sumraka u nedelju, 43 osobe nasilno je izgubilo živote širom zemlje, a sva se ova ubistva povezuju sa ratom protiv ilegalnih narkotika. Tog je vikenda među ubijenima bilo je i šestoro dece. Grupa naoružanih narkodilera upala je u kuću policajca Karlosa Rejesa Lopesa, člana specijalnih jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala, a osim njega usmrtila još 11 osoba. Među mrtvima bili su žena policajca, njegova majka, još dve ženske osobe, jedan mladić i šestoro dece. Najmlađi ubijen dečak imao je dve godine. Istrčavajući iz kuće ubili su i uličnog prodavca zaleđenih jagoda. To se dogodilo u državi Tabasko, na jugoistoku zemlje. Niko još nije osumljićen za ovo zlodelo. Drugi veći masakr dogodio se u nedelju ujutru, na drugom kraju Meksika, u državi Koauila. U jednom baru u mestu Toreon izrešetani su šestorica muškaraca i dve žene. Počinioci su još nepoznati.

Takođe se ne zna ko je ubio foto-reportera Ibara Lopesa, i sa tri metka ranio njegovu koleginicu, u gradu Igvala, u državi Gerero, na jugu zemlje. Meksiko je jedna od najopasnijih zemalja za novinare. Tokom prošle godine ubijeno je pet članova sedme sile. U subotu su pronađena dva ženska tela odrubljenih glava u glavnom gradu Meksiko Sitiju. Tokom prošlog januara pronađeno je 20 obezlavljenih tela, ali je ovo prvi slučaj koji se dogodio u prestonici. Na severu zemlje, u državi Čihuahua, izvršena su još 20 ubistava za koje policija tvrdi da su povezana s trgovinom drogama. Policija takođe smatra da je bilo još ubistava, ali da leševi do sada nisu otkriveni.

Predsednik Meksika, Felipe Kalderon, pohvalio je tog vikenda napore sigurnosnih snaga u borbi protiv narkodilera, istakavši da su vojska i policija u predhodnih nekoliko dana uspeli da zaplene skoro sedam tona ilegalnog narkotika. Inače, u jednoj zajedničkoj operaciji u kojoj je učestvovali i meksički, ali u većem broju američki agenti, poslednjeg vikenda februara meseca lišeno je slobode 750 trgovaca drogama.

Svetske novinske agencije nas informišu da se ovih dana nasilje povezano sa ilegalnom drogom u Meksiku izmaklo svakoj kontroli. Meksička vlada drži 40.000 vojnika i policajaca u prvim linijama sukoba sa narkodilerima, ali mnogi analitičari insistiraju da je za sada jedini merljivi podatak broj poginulih. Mada predsednik zemlje, Felipe Kalderon tvrdi da rat protiv droge postiže značajne uspehe, niko nije impresioniran tonama zaplenjene marihuane i kokaina. Razlog je jednostavan: sve te zaplenjene droge nisu znatno uticale na cenu narkotika po ulicama glavnog potrošača – Sjedinjenih Američkih Država. Po cenu da zvuči kao stara izlizana fraza, potvrđuje se stav da ako nema zahtevnog tržišta, nema ni snabdevača. Čini se u ovom trenutku da je jedino gore od upotrebe droge - rat protiv droge. S tim se nikako ne bi složili politički konzervativci koji u igru ubacuju relativno nov argument: rat protiv droge je rat protiv terorizma. Tim stavom rat protiv droge, koji već ima status tabua, postaje nedodirljivo božanstvo. Sa liberalnog krila društva insistiraju da je današnja ideja pristupa problemu drogiranja sasvim pogrešna i ekstremno štetna.

Zvanični podaci o broju poginulih u međusobnim sukobima među meksičkim narkodilerima, potom, sukobi narkodilera, sa jedne strane, i policije i vojske, s druge, premašili su tokom prošle godine cifru od 6.000. U taj broj uračunate su i žrtve puškaranja između vojske i policije, pa i između policije i policije. Svemu tome pridodate su i civilne žrtve, kao što je jedna devojčica koja je tek pre dve nedelje počela da hoda, a pala pogođena zalutalim metkom sedmog februara, u gradu Huarez, na severu Meksika, u državi Čihuahua. A tri dana kasnije svetske novinske agencije objavile su vest da je u puškaranju između meksičke vojske i kriminalaca ubijeno 14 narkodilera i jedan vojnik, takođe u državi Čihuahua. Pre toga su kriminalci obezglavili šest meštana, ali je vojska uspela da oslobodi tri kidnapovana lica. Najveći broj žrtava gube život u tom delu severnog Meksika, koji je centar za švercovanje droga, pre svega marihuane, namenjene američkom tržištu.

Od kako je meksički predsednik Felipe Kalderon lansirao rat protiv švercera droga, poslavši policiju i vojsku u nekoliko meksičkih država, stupanjem na vlast decembra meseca 2006. godine, puškaranja, podmetanja bombi i granatiranje, svakodnevna su pojava u zemlji. Rat se razbuktao od severne granice sa Sjedinjenim Državama, pa do južne sa Gvatemalom. Od turističkog centra na istoku zemlje, Kankuna, pa do turističke meke na zapadu, Akapulka. Pre nešto više od ve nedelje meksička vojska je na juriš zauzela policijsku stanicu u opštini Kankun, nakon što su, po svemu sudeći, policajci ubili generala vojske, pratioca i šofera. General u penziji, Mauro Enrike Tejo Kinjones, koji je po nalogu Kalderonove vlade radio po pitanjima sigurnosti i ilegalnih droga, pronađen je zavezan pokraj svog automobila sa opekotinama po telu. Ubice su takođe mučile generalovog telohranitelja, potpukovnika Vilfreda Floresa, a i šofera. Vojska je delovala bazirajući se na informacijama koje je dobila od federalne policije. Negde u isto vreme ubijena su tri policajca u zapadnoj državi Sinaloa, nakon što su pokušali da uhapse jednog osumnjičenog narkodilera.

Uprkos ogromnim pritiscima sigurnosnih snaga američkih, sa severa, i meksičkih, sa juga, trgovina opojnim narkoticima samo se pojačala. Marihuana je i dalje najtraženija droga u Sjedinjenim Državama. Deo prihoda od ilegalne prodaje marihuane koristi se za finansiranje krijumčarskih operacija kokaina i opijuma. Duž granice Sjedinjenih Država i Meksika marihuana se prebacuje preko žičane ograde, švercuje u kamionima, dovlači podzemnim tunelima... Šverceri su počeli da primenjuju i nove metode: marihuana se gaji na američkoj strani, po skrivenim proplancima, po nekad i u nacionalnim parkovima. Na taj način izbegava se prenošenje preko granice. Takođe se uzgaja nova i jača sorta marihuane, koja se gaji ispod krova u «vodenim baštama». Ovu metodu već duže vreme koriste azijski uzgaivači u Kaliforniji, u svojim malim operacijama. Inače, ilegalna trgovina odvija se u oba smera jer se severa u Meksiko narkodilerima stiže automatsko oružje. Sjedinjene Države su više navrata obećale da će zaustaviti promet ovog oružja, ali u praksi se to još nije dogodilo. „Jedna je stvar prepucavati se sa mafijom, druga je kada te zaspe rafalom iz kalašnjikova“ – objašnjava jedan meksički agent specijalnih policijskih snaga.

Rat nije počeo juče

Niko sa sigurnošću ne može da utvrdi kada je zvanično počeo rat Sjedinjenih Država protiv narkotika. Mnogi prihvataju objavu rata predsednika Ričarda Niksona iz 1971. godine kao početak ozbiljnih sukoba. Stariji su uvereni da je rat protiv ilegalnih droga započeo Lindon Džonson. Ronald Regan je objavio svoju verziju rata 1982. godine, a Džordž Buš 1989. Bilo kako bilo, rat se približava značajnom jubileju – 50 godina surovih borbi. To je najduži rat u američkoj istoriji, košta milijarde dolara, uzrokovao je na hiljade poginulih i upropastio je milione života.

Prvi američki zakon protiv droga potiče iz 1875. godine. U San Francisku je bilo zabranjeno pušenje opijuma u takozvanim kineskim «opijumskim jazbinama». Zakon je izglasan zbog strepnje da bi kineski muškarci mogli da privuku bele žene u svoje «jazbine». U suštini, taj zakon nije branio upotrebu opijuma, već samo njegovo uživanje u opijumskim sobama. Kokain je zabranjen početkom 20. veka zbog straha od «crnačkog supermena». Novine su početkom prošlog veka bile prepune članaka o «kokainskim crnčugama», termin koji je korišćen, koji su pod uticajem kokaina bili naklonjeni da krenu u seksualni pohod na belkinje. U isto vreme, policija je zamenila svoje pištolje kalibra 0,32 za druge kalibra 0,38, jer se verovalo da «kokainski đavo», drugi termin koji je korišćen u štampi, ne može da se ubije manjim kalibrom.

Marihuana je zabranjena 1937. godine. Zakon je prevashodno bio usmeren protiv meksičkih sezonskih radnika koji su tokom ekonomske krize bili u potrazi za poslom u Sjedinjenim Državama. Razlog koji je naveden za zabranu marihuane je navodno nasilje koje je posledica uticaja ove droge na «degenerisane rase». Američko lekarsko udruženje je bilo protiv zabrane marihuane, ali su zakonodavci lagali o stavu lekara i zakon je izglasan. Aktualni predsednik Obama, koji u svojoj autobiografskoj knjizi priznaje da je u mladosti probao marihuanu i kokain, a za razliku od Bila Klintona on je i uvukao dim iz cigarete maruhuane, najavio je u predizbornoj kampanji da će «olabaviti» zakone o upotrebi marihuane u medicinske svrhe. Međutim, kako u Americi one koji su za legalizaciju nekih narkotika gledaju na retku zver, sumnja se da će Obama moći išta da uradi.

Skriveno lice opojne trave

Konoplja, iz koje potiče marihuana, može da se upotrebi za nekoliko desetina hiljada raznoraznih proizvoda. Od nje se prave vrlo kvalitetna vlakna, gorivo, papir i lekovi. Ako bi se konoplja gajila isključivo za proizvodnju papira, moglo bi da se u potpunosti eliminiše seća šuma. Od konoplje se proizvode više vrste ulja. Tokom 19. veka u Sjedinjenim Državama konopljino ulje je bio glavni izvor goriva za lampe i slične naprave. Tokom Drugog svetskog rata poljoprivrednici koji su gajili konoplju u SAD-u nisu bili regrutovani za vojnu službu. Takođe je bio snimljen jedan film pod nazivom «Konoplja za pobedu». Od marihuane se takođe proizvodi metil alkohol.

Dizel motor je originalno dizajniran da radi na marihuani. Rudolfu Dizelu se činilo da će marihuana biti najdostupnije gorivo. Marihuana je vrlo efikasna protiv hroničnih bolova, glaukome, osećanja mučnine pri radijacijskoj terapiji, poliskleroze, epilepsije i mnogih drugih bolesti. Izvanredno je sredstvo za pojačanje apetita. Postoje izvesni podaci da preterana upotreba marihuane, preko pet cigareta dnevno, na dugi rok može da utiče na smanjenje koeficijenta inteligencije. Ne postoje verodostojni podaci da onaj koji uživa marihuanu kasnije prelazi na jače narkotike zbog same činjenice da je pušio marihuanu.

Smrtnost zbog upotrebe droga

Ilegalni narkotici mogu da budu smrtonosni, ali, kako pokazuju zvanični podaci, u mnogo manjoj meri od legalnih droga. Tipični podaci o broju umrlih zbog upotrebe droga tokom jedne godine u Sjedinjenim Državama su sledeći:

• Cigarete i drugi proizvodi od duvana ubiju 390.000 ljudi.
• Alkoholna pića usmrte 80.000 osoba.
• Kokain ubije oko 2.000 korisnika.
• Heroin 2.000.
• Aspirin oko 2.000
• Od marihuane još niko nije umro.

Sve ilegalne droge u Sjedinjenim Državama zajedno ubiju oko 4.500 ljudi. To bi bilo otprilike oko jedan odsto od broja osoba koje umru od duvana i prekomernog konzumiranja alkoholnih pića.
Alkohol je jedina droga za koju je dokazano da prouzrokuje nasilna reagovanja. Nakon upotrebe nekih droga kao LSD, PCP, amfetamina i kokaina, izvesne osobe mogu da reaguju nasilno, ali nema dokaza psihoze već nisu bile uzele korene u tim ličnostima. Još se ispituje delovanje kreka, koji direktnije i brže stiže u mozak nego kokain, na nasilno ponašanje. Marihuana je povezana sa euforičnim ponašanjem i nikad sa nasiljem.

Svi stručnjaci se slažu da je ogroman broj nasilnog ponašanja povezano sa samom činjenicom da su droge zabranjene, a ne sa njihovom upotrebom. Prilog takvom razmišljanju doprinosi i podatak o 6.000 poginulih Meksikanaca u vatrenim okršajima, povezanim s ilegalnom drogom, samo tokom prošle godine.

 


Amika.rs