Милан Балинда - Вашингтон - САД
Hilari postavljena za prvu damu spoljne politike
Glad za vlašću pokreće Klintonove
Milan BalindaU rezidencionalnom delu Bele kuće leteli su tanjiri, lampe i vaze, pljuštali su šamari... Buduća senatorka i ministarka inostranih poslova mlatila je predsednika jedine preostale supersile
Hilari Klinton, što je moglo da se uoči po njenom glasanju u Senatu, isto kao i tokom predizborne kampanje, nema iste stavove o spoljnoj politici kao Barak ObamaIma dosta onih u Americi koji su ravnodušni kad je u pitanju Hilari Klinton, ali oni su u manjini. Mnogo je veći broj onih koji je ili obožavaju ili ne mogu očima da je vide. Autoru ovih redova Hilari Klinton nikada nije bila simpatična, tako da će ovaj tekst najverovatnije da zrači tim osećanjima, uprkos naporima koji će biti učinjeni da priča bude objektivna. Mada se odnos američke publike pomera u datom trenutku u njenu korist, u drugom protiv nje, ostaje činjenica o postojanju dva vrlo jaka antagonistička tabora. U jednom ispitivanju javnog mnenja većina ju je okarakterisala sledećim epitetima: snažna, nepoštena, inteligentna, pametna i kučka.
Možda je najviše simpatija Hilari izgubila onda kad ju je Bil Klinton postavio na čelu projekta za reformu zdravstvene zaštite. Monumentalni zadatak koji Hilari nije mogla da ispuni jer je s izrazitom arogancijom predstavila Amerikancima vrlo komplikovan plan. Nije njena glavna greška bila ta što je program bio skoro nerazumljiv, mada joj to nije pomoglo, već način kojim ga je obrazlagala. Solila je naciji pamet, a Amerikanci to ni malo ne vole. Mrze kad ih neko, koliko god da je inteligentan i obrazovan, ubeđuje u nešto što im se nije dopalo na prvi pogled. Hilari je tada bila okružena damama iz visokog političkog društva koje su je na bini neprestano aplaudirale. Čitava slika odavala je atmosferu sličnu onoj koja je dominirala prilikom sednica nekog visokog komunističkog tela u nekom od bivših komunističkih društava.
Možda je najviše simpatija Hilari dobila tokom i nakon Monika Levinski afere. Iz svega toga što se dogodilo izašla je kao pobednik. Mada s velikim brojem ogrebotina i masnim modricima, ali na konju. Ostala je uz svog magarca. Da li zato što ga je volela, ili zato što zbog malo oralnog seksa nije vredno rasturiti ekstremno uspešnu Klinton & Klinton korporaciju? Ili zbog obe stvari kombinovano?
Čitava Levinski afera, čak i američkom puritanskom društvu, izašla je iz proporcija jer je poslužila kao politički obračun. Hilari je bila besna zbog neodgovornosti njenog strateškog partnera – Bila. U rezidencionalnom delu Bele kuće leteli su tanjiri, lampe i vaze, pljuštali su šamari...
Buduća senatorka i ministarka inostranih poslova mlatila je predsednika jedine preostale supersile.
Po prvoj verziji o Klintonovom braku oni se mnogo vole. Tu je Hilari odana i s vremena na vreme samoj sebi negira istinu o Bilovim neverstvima. Po toj verziji Bil zavisi od Hilari, potrebna mu je njena podrška bez obzira na to što joj je neveran. Seksualno makar.
Po drugoj verziji, dogovor o podeli političke moći nadjačava vanbračne afere. To je drastična verzija po kojoj Bil ima bezbrojne afere, a Hilari ima lezbejske ljubavnice. Tu se spominje i veza između Hilari i Vincea Fostera, jednog od savetnika u Beloj kući, koji je, kaže istraga, izvršio samoubistvo.
Obe ove verzije nisu čak ni kontradiktorne, jer brak iz ljubavi ne isključuje politički dogovor. Pa čak i dogovor o podeli moći u braku može da izraste do ljubavi.
Jedan od razloga, ako ne i najveći, pa i jedini, zašto Hilari nije tražila razvod nakon Levinski afere, je taj da ona mnogo voli pogled na svet iz Avenije Pensilvanija broj 1600. Iz Bele kuće. Nesumnjivo je da je Bil u odnosima sa Monikom Levinski slao Hilari sadističke poruke.
Sadizam je derivacija seksualnog uživanja koji proističe iz bola koji se nanosi drugoj osobi. Ne samo da je Bil imao seksualno zadovoljstvom s mladom pripravnicom u Beloj kući, već i sadističko uživanje koje je, možda, bilo podsvesno. Nakon što je ta afera eksplodirala, Hilari se prvo predstavila kao žrtva neverstva, a potom je patila od emocionalnog bola i mazohističkog zadovoljstva.
Kada su se nad Bilom Klintonom pojavili tamni politički oblaci, kada je bio na ivici da ga izbace iz predsedničke fotelje, Hilari je prešla u puno borbeno stanje. Brod Klinton & Klinton nije smeo da bude potopljen.
Skinula je odeću Pepeljuge i transformisala se u moćnu krstaricu. U to je vreme Bil ličio na samog sebe iz mladalačkih dana: dežmekasti dečko, s manirima mlakonje, pritisnut bremenom krivice što je neprestano masturbirao. Ponovo je proradio edipov kompleks da će biti kastriran. Nakon što je ćerka Čelsi otišla na studije, Hilari i Bil su ostali sami u kući, pa je Hilari, koja je prolazila kroz menopauzu, govorila da razmišlja da usvoji dete. To se nije dogodilo, ali je Bil usvojio labradora i dao mu ime Badi (Drugar). Jedan od viceva koji je kružio je da je Hilari odvela drugara na kastriranje. Koga od njih dvojice? Bila ili Badija?
Odlučila je da se kandiduje na upražnjeno mestu u Senatu. Kupili su kuću u predgrađu Njujorka, pa su imali prijavu boravišta u državi u kojoj se kandidovala, što je obavezan uslov kandidature. Dve nedelje pre nego što će Klintonu da istekne predsednički mandat, Hilari je položila zakletvu u Senatu. Niko ne može da tvrdi da je već tada znala da će se jednog dana kandidovati za predsednika Sjedinjenih Država, ali je sigurno da su mnogi to i očekivali. Izgubila je kandidaturu Demokratske partije pre svega zahvaljujući onim glasačima kojima nije bila simpatična, a i zbog toga jer je Barak Obama bio ubedljiviji. Svi su tvrdili da je on iskreniji, a iskrenost se dovodi pod sumnju kad je Hilari u pitanju, bez obzira što je ona sposobna da odglumi mnoge uloge.
Bilo kako bilo, budući predsednik Obama je Hilari Klinton ponudio mesto državnog sekretara. Prihvatanjem te političke pozicije Hilari se nalazi četvrta po redu od predsedničke fotelje. Međutim, prihvativši tu poziciju ona je izgubila lagodan posao gde je radila samostalno i bez šefa. Kao Senator samo je odgovarala svojim glasačima. Kao ministarka mora da raportira Predsedniku.
Barak Obama je poziciju ponudio Klintonki iz više razloga. Prvo, ona ima dovoljno iskustva, druži se sa svetskim liderima, poznata je širom planete. Drugo, sada Klinton & Klinton korporacija radi za njega, i ne može da mu podmeće spletke unutar Demokratske partije. Treće, što ne bi trebalo zanemariti, Klintonovi su odlučili da ta pozicija za Hilari može doneti koristi njihovoj korporaciji. Bil je takođe izjavio da ako mu se ponudi neka uloga u administraciji, neće tek tako da je odbije.
Hilari Klinton, što je moglo da se primeti po njenom glasanju u Senatu, isto kao i tokom predizborne kampanje, nema iste stavove o spoljnoj politici kao Barak Obama. Mediji informisanja prepuni su komentarima o njihovim spoljnopolitičkim razmimolaženjima. Da imaju različite stavove, ideje, vizije nije sporno, ali će se dogoditi jedna stvar: Hilari Klinton će da radi tačno ono što je Barak Obama odlučio nakon diskusije, ili bez nje, u Ovalnoj kancelariji. Hilari nije buntovnik. Ona ne funkcioniše izvan sistema čija je pravila prihvatila. Ona je pre svega, i po obrazovanju, advokat koji sledi uredbe i čeka svoju nagradu. A njena će nagrada biti da jednog dana postane prva žena predsednik Amerike.Pritiskala za bombardovanje
Hilari Klinton je uvek podržavala taktiku ofanzivne spoljne politike. Prisećajući se kolebanje njenog muža Bila Klintona da li da napadne Jugoslaviju, rekla je 1999. godine: «Navaljivala sam da bombarduje... Ne može da se ovo nastavlja do kraja veka koji je svedok najvećeg holokausta našeg doba. Zašto imamo NATO ako ne da bi odbranio naš način života?»
Samoubistvo Vincea Fostera
Zamenik savetnika Bele kuće Vince Foster pronađen je mrtav u Virdžiniji, nedaleko od glavnog grada Vašingtona, 20. jula 1993. godine. Veći broj zvaničnih istraga utvrdilo je da je uzrok smrti bilo samoubistvo. Uprkos tome slučaj smrti Vincea Fostera postao je predmet mnogobrojnih teorija konspiracija.
Jedna od teorija tvrdi da je Foster ubijen da bi se sprečio u otkrivanju informacija koje bi bile štetne po Klintonove. Radilo se o sumnjivim finansijskim aferama bračnog para Klinton, a koje su bile predmet istraga specijalnog tužioca Keneta Stara. Ova teorija sugeriše da je Hilari Klinton zajedno s Fosterom sakrivala istinu o poslovnim delovanjima.
Po jednoj verziji ove teorije Foster je izvršio samoubistvo na nekoj lokaciji koja bi sramotna za Klintonovu administraciju, te su agenti Tajne službe odneli telo u park. Druga verzija tvrdi da je bio ubijen iz pištolja malog kalibra i da je telo bačeno u park. U ovim teorijama Hilari i Vince su održavali ljubavnu aferu.
Verzije idu dalje tvrdeći da ga je Hilari sama ubila, ili da je makar to ubistvo naručila. U svakom slučaju, nisu predstavljene nikakve evidencije koje bi podržale ove teorije. Nakon tri godine ispitivanja slučaja i sam Kenet Star je u svom izveštaju zakljućio da je to bilo samoubistvo. Jedno je sigurno, Da je Star imao bilo kakav dokaz – optužio bi Klintonove.
Interesantno je da se u sklopu tih teorija konspiracija provlači i tvrdnja da je Hilari lezbejka. Ne samo da je vodila ljubav sa devojkama na fakultetu, već da je uhvaćena s jednom ženom u krevetu u spavaćoj sobi u Beloj kući. Navodno ju je videla pomoćnica veterinarke koja je došla da pregleda Klintonovu mačku. Nije poznato ime ni veterinarke, ni njene pomoćnice. Mačka se zvala Soks.
Biografska nota
Hilari Dijana Rodham rođena je 26. oktobra 1947. u Čikagu, a odrasla je u gradiću Park Ridž, takođe u državi Ilinois, 20 kilometara severozapadno od Čikaga. Bila je najstarije dete uspešnog vlasnika radnje koja je prodavala štofove. Ima i dva mlađa brata.
Kao devojka bila je aktivna u mladim političkim grupama koje su bile pod okriljem Republikanske partije. Aktivno je učestvovala 1964. godini u izbornoj kampanji republikanskog predsedničkog kandidata Berija Goldvotera. Nakon što je u Čikagu ćula govor Martina Lutera Kinga polako prelazi na stranu Demokratske partije čiji član postaje 1968. godine.
Studirala je na Vesli koledžu gde je bila jedna od najpopularnijih studentkinja. Potom je studirala prava na Jelu gde je srela Bila Klintona. Diplomirala je sa počastima 1973. Takođe je provela godinu dana na postdiplomskim studijama o deci i medicini na Jelovom centru za proučavanje dece.
U Vašington je stigla po prvi put 1971. godine i tokom leta radila u komitetu senatora Valtera Mondela za radnike imigrante. Tokom proleća 1974. radila je kao jedan od pravnika-savetnika u podizanju optužbe protiv predsednika Ričarda Niksona. Kada je Nikson podneo ostavku, Hilari je ostala bez posla pa je otišla je u Arkanzas i pridružila se momku Bilu na pravnom fakultetu gde su oboje predavali.
Udala se za Bila Klintona 11. oktobra 1975. Ćerka Čelsi Viktorija rođena je 27. februara 1980. Hilari je zadržala devojačko prezime sve dok pod pritiskom okoline nije dodala i Klintonovo. Istovremeno radi kao advokat u advokatskoj kancelariji Rouz lou firm u glavnom gradu Arkanzasa Litl Rok.
Dok je radila na predizbornoj kampanji u korist Džimija Kartera, 1976, Bil je postavljen za državnog tužioca Arkanzasa. Klinton je izabran za guvernera 1978. Tada je imao 32 godine starosti. Gubi na sledećim izborima, ali dobije naredne iz 1982, 1984 i 1986. kada je mandat guvernera produžen sa dve na četiri godina.
Nakon 12 godina kao prva dama Arkanzasa postaje prva dama Sjedinjenih Država od 1993. do 2001. Njena knjiga memoara «Živeći istoriju» izašla je 2003. i prodata u 1.300.000 primeraka.