Милан Балинда - Вашингтон - САД
Kako je guverner srpskog porekla poljuljao američki politički sistem
Šta učini, sine Milorade!?
«... nisu raspoloženi da mi daju bilo šta osim zahvalnosti. Nek se jebu!... Da dam tom drkadžiji (Obami) njegovog senatora. Ko ga jebe! Nizašta? Nek se jebe!»
Jedino što je u svemu ovome dobro za Srbe iz Čikaga, a i Srbe širom sveta, je činjenica da malo ko u Americi uopšte obraća pažnju na Blagojevićevo poreklo
Milan Balinda
Federalna kriminalna optužnica protiv guvernera države Ilinois Roda (Milorada) Blagojevića sadrži 76 stranica. Državni tužilac SAD-a Patrik Ficdžerald izjavio je da su krivična dela guvernera od najgore vrste u istoriji Sjedinjenih Država. Takođe je rekao da se drugi sin Ilinoisa, Abraham Linkoln, najverovatnije obrće u grobu. Ono što je, po optužnici, uradio Blagojević isuviše je čak i za Ilinois, i grad Čikago, koji su poznati po prljavim i korumpiranim političarima. Takvog političkog skandala nije bilo još od doba Al Kaponea, a skandala je bilo na pretek, što potvrđuje i mesto boravka prethodnog guvernera – on je na robiji zbog ucena. Međutim, još niko nije pokušao, ili se do sada još nije saznalo, da proda na licitaciji upražnjeno mesto u američkom Senatu. Mesto koje je pripadalo novoizabranom predsedniku Amerike, Baraku Obami. Može li Milorad, sin Srbina, metalurškog radnika, da se izvuče iz ovih neprilika? Ne može, ali možda bi mogao da prođe sa manjom kaznom. Jedino što bi trebalo da uradi je da se izjasni bolesnim. U glavu. Protiv takve odbrane skoro niko ne bi mogao da se buni jer je Blagojević, po svemu sudeći, ipak šenuo. Mada ima i onih koji tvrde da je guverner Ilinoisa naprosto glup ko – ćuskija.
Lud ili glup – to će tek da se iskristališe, jedno je sigurno: Blagojević je znao da FBI vodi istragu protiv njega, i znao je da su mu telefonske veze prisluškivani po odobrenju suda. To ga nije sprečilo da preko telefona licitira upražnjeno mesto u Senatu. Inače, po Ustavu države Ilinois, guverner po svom ličnom nahođenju može da postavi bilo koga, pa i samog sebe, na upražnjeno mesto u Senatu Sjedinjenih Država. Čak je tokom nekoliko snimljenih telefonskih razgovora insistirao da ukoliko ne dobije ono što traži, postaviti sebe za Senatora. Dosadilo mu je da bude guverner i tražio je šta bi drugo mogao da radi. Odnosno, mesto guvernera za ambicioznog Roda više nije mnogo značilo. Odavno je još hteo da postane predsednik Amerike. Neki kažu da je naglo pošandrcao kad ga je u tom naporu pretekao kolega iz Čikaga – Barak Obama. Činjenica da ga u Ilinoisu, po pisanju «Čikago tribjuna» podržava samo 13 odsto glasača, a po nekim izvorima ni celih četiri odsto, nije doprinelo liku grandioznosti koji o sebi gradi guverner srpskog porekla. Jedino što je u svemu ovome dobro za Srbe iz Čikaga, a i Srbe širom sveta, je činjenica da malo ko uopšte obraća pažnju na Blagojevićevo poreklo. To ne radi ni sam Milorad.
U optužnici od 76 strana, koja je obelodanjena nakon tri godine istrage, mada se sa njom požurilo da bi se sprečilo dalje delovanje Blagojevića u određivanju ko će biti Senator, između ostalog se navode i pritisci guvernera na vlasnike «Čikago tribjuna» da smene jednog od vodećih urednika koji je loše pisao o njemu. U optužnici se pominju mnogobrojni slučajevi korupcije po poznatoj čikaškoj šemi – «plati pa klati». Naime, niko nije dobio ništa ukoliko nije uplatio određenu sumu novca u izborni fond ili džep političkih moćnika države. Pre svega Rodu Blagojeviću. Ipak, atraktivnost optužnice zasniva se na Blagojevićevim naporima da u zamenu za senatorsku fotelju u Vašingtonu pridobije ličnu korist. U optužnici se između ostalog kaže:
• Hteo je da dodeli mesto u Senatu u zamenu za ministarsku fotelju u Obaminoj vladi. Ciljao je na mesto ministra zdravlja.
• Hteo je da dodeli mesto u Senatu u zamenu za dobro plaćeni posao u nekom savetu korporacije za svoju ženu, ili za sebe u nekoj fondaciji u kojoj bi dobijao veoma visoku platu.
• Hteo je da proda mesto u Senatu za milionsku sumu kojom bi se osnovala fondacija na čijem bi čelu bio on zarađujući veliku novčanu sumu. Očekivao je da Obama nabavi taj novac od bogatog investitora Varena Bafeta.
• Hteo je da iskoristi mogućnost imenovanja novog Senatora u zamenu za mesto ambasadora.
• Jedan dan pre predsedničkih izbora Rod Blagojević je rekao, a to je snimljeno, da «ukoliko mi ne ponude ništa od vrednosti, onda bih mogao da senatorsko mesto dodelim sebi».Miloradova telefonska licitacija vrti se na trakama u nedogled i svi postaju svedoci kako guverner postaje sve gluplji i sve luđi. Mnogi sad tvrde da su posumnjali u Blagojevićevo mentalno zdravlja svaki put kad bi ga videli s gustom frizurom preko čela. Ako se tome doda da je uvek nosio jednu četku za kosu koju je zvao «fudbal». Zvao ju je «fudbal» jer ju je asocirao sa «nuklearnim fudbalom», što je šifrovano ime za digitalni kod i sistem komandi koji su uvek na dohvatu ruke američkom predsedniku i služe za lansiranje nuklearnog napada.
U jednom od svojih prolećnih izdanja «Čikago magazin» u podužem članku iznosi pojedinosti o Blagojevićevom ponašanju, što u službenoj, što u privatnoj sferi. Članak je nosio naslov «Gospodin nepopularni». Priča započinje sa Rodovim tastom, Ričardom Melom, odbornikom koji ga je, na predlog svoje ćerke Patriše, Rodove žene, uveo u politiku. Kasnije ga je, kao i mnoge druge, Milorad odbacio. Uticajni Ričard Mel već godinama ne može da poseti svoje dve unuke. U skraćenoj verziji tog teksta, Blagojević, koji je pre nekoliko nedelja napunio 52 godina života, neće da ništa reši sporazumima. Insistira na obračunima.
Blagojevića, koji je tokom studija prava glancao cipele raznosio pice da bi pomogao porodičnom budžetu, u privatnim razgovorima nazivaju «sociopatom». Kažu da Blagojević ne brini ni o kome drugome, da insistira da ocrni ljude s kojima se slaže po nekom pitanju, i da ima iluziju grandioznosti. Do nedavno je nameravao da se kandiduje za predsednika Sjedinjenih Država, možda 2016. godine, jer već za 2008. nije bilo vremena. Tokom predsedničke kampanje 2004. godine, skoro je ubedio sebe da će ga demokratski kandidat Džon Keri pozvati za vicepredsednika, mada ta mogućnost nikada nije bila razmatrana u Kerijevom štabu.
Bliski prijatelji njegovog tasta Ričarda Mela šale se na odbornikov račun nazivajući ga dr. Frankeštajn, jer je stvorio čudovište. Mel se na to ime uvek kiselo nasmeši. Za pomenuti «Čikago magazin» Ričard Mel je izjavio o svom zetu: «Zaista mi se sviđa Rod. Mislio sam da ima sjajnu budućnost. Mislio sam da može da postane Predsednik. Negde se pobrkao. Nešto se dogodilo – moć, ko zna šta. Ne znam». To je tast izjavio prošlog proleća, mnogo meseci ranije od 10. decembra kada su agenti FBI došli u Blagojevićevu kuću da ga uhapse. Rod se tada čudio i tvrdio da njegovo hapšenje mora biti neka šala. Rod Blagojević, očigledno, nikada nije odrastao i nikada nije ništa naučio.
Kombinacija arogancije i gluposti doprinela je tome da je Blagojević ostajao svakim danom s manjem brojem prijatelja. Retko je odlazio u svoj kabinet u glavni grad Ilinoisa, Springfild, a nije ni živeo u guvernerskoj palati, radije je ostajao u svojoj kući koja se nalazi u severnom delu Čikaga. Svakim danom bio je sve više izolovan.
Kako je onda uspeo da postane kongresmen, a potom i guverner?
Šarmantan je i ume lepo da priča. Starije gospođe koje provode svoje slobodno vreme na crkvenim proslavama bile su oduševljene mladim političarem sa pramenom tamne kose u stilu Elvisa Prislija. I, pre svega, Rod Blagojević poseduje neverovatnu memoriju. Ukoliko bi neko imao kućnog ljubimca, psa ili mačku, Rod je uvek mogao da se priseti imena tih četvoronožaca. Kada bi video vlasnika uvek je bio spreman da upita: «A kako je vaša Lesi?».
Svoje predizborne kampanje bazirao je na obećanjima da će iskorenuti korupciju. U govoru proslavljajući pobedu za položaj guvernera, 2002. godine, obratio se okupljenim glasačima: «Noćas, dame i gospodo, Ilinois je glasao za promenu». Tokom tadašnje kampanje jedan od najbližih savetnika bio mu je i budući predsednik Sjedinjenih Država – Barak Obama. Četiri godine kasnije senator Obama podržao je Roda Blagojevića koji je pobedio i na guvernerskim izborima iz 2006.
Može li Obama da izbegne Blagojevićeve mrlje? – jedno je od pitanja kojim se bave američki mediji. U više navrata tokom konferencije za štampu, dok je objavljivao optužnicu protiv guvernera Ilinoisa, državni tužilac Patrik Ficdžerald jasno se izjasnio da nema evidencije o bilo kakvoj vezi između Blagojevićeveg delovanja i novoizabranog predsednika Baraka Obame. Nuđenje upražnjenog mesta u Senatu samo je deo optužbe protiv Blagojevića, čija je administracija bila pod istragom zbog «plati pa igraj» šeme. Deo optužnice odnosi se i na jednu dečju bolnicu kojoj je guverner dodelio 8.000.000 dolara iz državnih fondova, a zatim od upravnika zahtevao 50.000 za potrebe političke kampanje.
Sve u svemu – politička korupcija u državi Ilinois bio je način delovanja Blagojevićeve administracije. Iz te političke prakse izašao je i izabrani predsednik Obama, koji je svoju političku karijeru započeo u Čikagu. Za sada nema nikakvih indikacija da je Barak Obama učestvovao u bilo kojoj od tih korumpiranih šema, uključujući i činjenicu da na jednom snimljenom razgovoru od 10. novembra Blagojević govoreći o Obaminom timu kaže sledeće: «... nisu raspoloženi da mi daju bilo šta osim zahvalnosti. Nek se jebu!... Da dam tom drkadžiji (Obami) njegovog senatora. Ko ga jebe! Za nizašta? Nek se jebe!»
Obamina želja, makar u jednom trenutku, bila je da na svoje upražnjeno mestu u Senatu vidi Valeri Džeret, jednu od najsposobnijih savetnika u Obaminom timu. Na kraju je, međutim, Obama zamolio gospođu Džeret da se pridruži timu u Beloj kući. Ni u jednom trenutku, koliko je do sada poznato, Valeri Džeret, ili neko iz njenog tima, nije uspostavila kontakt sa guvernerom Ilinoisa. Blagojević se tokom snimljenih telefonskih razgovora obraća o njoj s «kandidat broj 1».
Međutim, «kandidat broj 5» možda će morati detaljnije da objasni svoje razgovore s Blagojevićem. Kongresmen Džesi Džekson Junior, sin poznatog borca za crnačka prava Džesi Džeksona, razgovarao je o senatorskoj fotelji s guvernerom dan pre nego što je Blagojević uhapšen. Džesi Džekson Junior, koji je sa Blagojevićem razgovarao 90 minuta, tvrdi da se s guvernerom sreo po prvi put nakon četiri godine. Dodaje: «Mislio sam, pogrešno, da je proces bio fer, sve po protokolu. Mislio sam da me guverner ocenjuje, kao i ostale kandidate sa Senat, bazirajući nas na našem radu i kvalifikacijama». Kongresmenov otac, Džesi Džekson, takođe je odbacio svaku optužbu da je on, ili neko iz Džekson familije, išta pregovarao sa Blagojevićem u stilu «plati pa klati» šemi. U ovom trenutku miriše da će Džeksonovi morati još puno toga da objasne tužiocu Ficdžeraldu.
Jedan od kolumnista «Njujork tajmsa», Gejl Kolins, u svom prošlonedeljnom članku preporučuje sledeće: «Jedno je jasno. Ne možemo više da imamo ni jedno upražnjeno mesto u Senatu, da visi tako u vazduhu i izaziva iskušenja. Sledeći put kada budemo imali predsedničke izbore, pokušajmo da ograničimo kandidate iz sfere guvernera, penzionisanih generala i propalih filmskih zvezda. Mnogo bezbednije».
Kriminal ili blebetanje
Najsočniji deo optužnice protiv guvernera Blagojevića, onaj o licitaciji upražnjenog senatorskog mesta, možda i nije lako dokazati na sudu. Nema dokaza, makar među onima koji su već postali javni, da je Blagojević zaista dobio išta od vrednosti, a odluka o novom Senatoru još nije doneta. Vrlo je fina i tanka linija između nečega što je ilegalno, ili samo «ofanzivno». Između političkih dogovora i kriminalne radnje. Osim psovki i raznoraznih vulgarnih prideva, Blagojević nije u snimljenim razgovorima nagovestio da je nešto dobio u zamenu za svoju odluku. Niko ne sumnja u vulgarnost guvernerovog izražavanja, ali da li je sve to bila govornička šarada, ili kriminalna konspiracija?
Ipak, činjenica da licitacija upražnjenog senatorskog mesta možda ne može da se održi na sudu, ne spasava Blagojevića od sijaset drugih optužbi koje su predstavljene na dokumentu u 76 stranica.