Amika.rs

Милан Балинда - Вашингтон - САД


U antičkom svetu na defloraciju nije gledano kao na fizičku traumu

Uvod u arheologiju himena

„Mada ga nismo nikada zvali po imenu, govorili su nam da je to naša nevinost, naša čednost, naša dobrota, naše devičanstvo, oznaka... naš štit, što me je uvek podsećalo na sliku poginulog spartanskog vojnika iz moga udžbenika istorije... Uvek su nam govorili da 'muškarci mogu da prepoznaju', a upozoravali su nas da se ne brišemo isuviše snažno, što je prouzrokovalo zbunjenost o konstrukciji seksualnog organa. Sve nam je rečeno o himenu osim gde se nalazi, šta je to himen i hirovit fakt da žene dele taj biser ni manje ni više nego sa slonicama, magaricama i krmačama.“

Florenc King, u članku o zabavljanju tokom pedesetih godina 20. veka


Milan Balinda

Jedna sedamnaestogodišnja pariska studentkinja iz Maroka, koja je za štampu tražila da je zovu Amel, podvrgla se prošlog meseca operaciji restauracije himena pre nego što će se ovog leta vratiti u Maroko da bi se udala za mladića koji, po lokalnim običajima, očekuje da mu mlada bude devica. U priči koju je dala jednoj novinskoj agenciji, pod uslovom da ostane anonimna, rekla je da se zabavljala s dečkom kada je imala 15 godina i tada se ono dogodilo. Nakon seksualnih odnose njihova veza nije se održala. Kasnije je Amel upoznala momka koji je bio porodični prijatelj. Amel nema nameru da budućem mužu kaže da više nije nevina i zato se odlučila na operaciju. Potvrdila je da je operacija mnogo skuplja u Parizu nego u Kasablanki, ali da je bolja i bezbednija. Rekla je da je jedna njena prijateljica uradila to u Maroku, ali da se tamo ta hirurška intervencija ne vrši na klinikama, već u privatnim ordinacijama.

Starim Grcima nije bilo poznato postojanje himena. Ni otac medicine Hipokrit, ni sveznajući filozof Aristotel ne samo da nisu nikad videli himen, već su tvrdili da je za zdravlje žene od velike važnosti nezakrčena vagina. Galen, čuveni lekar Rimskog carstva, nije spomenuo himen u svojoj detaljnoj analizi ženskih genitalnih organa. Soranus, još jedan cenjeni lekar iz Rima, pominje himen ali samo da bi odlučno tvrdio da ne postoji. Kaže da je devičina vagina „stisnuta i uska... jer sadrži brazdice... kada se dogodi defloracija, te se brazdice odviju prouzrokujući krvarenje... Pogrešno je verovanje da tanka membrana raste po sredini vagine i da se ta membrana pocepa tokom defloracije“. Čak i u Diderotovoj Enciklopediji izražene su sumnje o postojanju himena.

Ideja devičanstva, kao koncept, moralna kategorija i socijalna konstrukcija, nije veliko iznenađenje, ali postojanje himena, jednog dela ženskog tela, kao što je uvo, prst ili bubreg, nije ni pominjano hiljadama godina. Kako je to moguće? To je zato što himen ima hiljade lica. Veličina i oblik himena varira od devojke do devojke, od žene do žene. Može da samo bude naznačen kao prsten uz rub vaginalnog otvora, ili veći komad tkiva sa jednim ili više otvora. U retkim slučajevima može da se pronađe himen bez otvora, na kome zato mora da se izvrši hirurška intervencija i oslobodi prolaz za menstrualni odliv. Uzevši u obzir osobenost veličine i oblika himena, možda bi bilje tretirati ga kao mesto, a ne kao organ.

Šta je himen? Da li jahanje, upotreba tampona i gimnastika mogu da ga promene? Šta devičanstvo ima da vidi s himenom? Da li može da se tvrdi da je neko upražnjavao seks na bazi izgleda himena? To su samo neka od mnogih pitanja koje postavljaju devojčice i devojke. Najednostavniji odgovori bi bili: himen je komad tkiva koje se nalazi skoro na samom otvoru vagine. Nije parče kože koja prekriva vaginu, nije membrana. Skoro sve ženske bebe rođene su sa otvorom na himenu. Da otvor nije tu, menstrualna krv ne bi imala kuda da izađe. Svaki himen je različit. Dolaze u svim oblicima i veličinama, mada su neki oblici učestaliji od drugih. Kada je beba rođena ona poseduje izvesne majčine hormone koje čine da himen izgleda natečen i mada je teže videti otvor na himenu, otvor postoji, ali je himen obično preklopljen i nepristupačan za posmatranje. Tokom rasta beba izgubi majčine hormone i himen postaje tanak, skoro providan.

Kada devojčica stigne u pubertetsko doba, njen organizam počinje da proizvodi sopstvene ženske hormone, estrogen, i himen ponovo postaje malo nabubren i rastegljiv. Tokom života himen može, ali ne mora, da se promeni zbog seksualne aktivnosti, ali se definitivno menja, cepa, tokom vaginalnog porođaja. Rizik za povredu himena je veći pre puberteta jer tada nije elastičan. To se menja u pubertetu i tampon može da prođe kroz otvor na himenu bez posledica, mada u početku može da se oseća izvesna nelagodnost.

Od 75 do 80 posto devojaka ne primećuju nikakav fizički znak nakon defloracije, mada im je uglavnom govoreno da će da krvave i da će biti bolno. A obe situacije i mogu da se dogode. Kada je devojka psihički napeta, vagina nije dovoljno vlažna i prodiranje penisa može da bude bolno. Dečaci vole da govore kako mogu da oseta da li je devojka devica ili ne, tvrdeći da su osetili otpor. Međutim, šta su oni osetili je uplašenost i napetost devojke, a ta napetost prouzrokuje stiskanje vagina kod ulaznog otvora. Uglavnom nisu osetili cepanje himena. Čak ni lekari ne mogu uvek da utvrde da li je himen pocepan i da li je devojka imala koitus, ili već neko strano telo u svojoj vagini. Šta doktori mogu, a to često i rade, je da proglase devojku devicom i na taj način spreče negativne reakcije njene familije.

I dan danas u nekim društvima lekarsko testiranje devičanstva je normalna procedura pre sklapanje braka. Ipak, tragovi krvi na čaršafu iz prve bračne noći, bili su, i još jesu najtraženiji dokaz da je mlada bila devica. Krv može da se pojavi na posteljini kao posledica raznoraznih tehnika, pa čak i cepanja himena. Obično je majka mlade ta koja će ćerki da otkrije tajne krvavljena koristeći sopstveno iskustvo. Mlada može da bocne prst i razmaže krv. Može da u vaginu stavi riblje balonče napunjeno krvlju, mada danas postoje već spremljeni paketići sa svim što je potrebno za devičansko krvavljene. U Tajlandu te paketiće prodaju u seks-dućanima, uglavnom prostitutkama koje se reklamiraju kao device, jer su muškarci su spremni da plate mnogo više za intimne trenutke s devicom.

Tokom 16. i 17. veka lekari su smatrali, ispitujući ulaz u vaginu, prisustvo himena, ili nedostatak istog, kao dokaz bolesti poznate pod imenom „jarost-materice“, koja je, ako se ne bi lečila vodila u smrt. Tadašnji lekari su tvrdili da je najbolji lek protiv „jarosti-materice“ bio brak. Samo u braku žena bi imala regularne seksualne odnose i na taj način bi neutralisala bolest koje bi je u protivnom usmrtila. A u staroj Mesopotaniji na defloraciju se nije gledalo kao na fizičku traumu i nisu poznavali fizičke znakove koji bi karakterisali devičanstvo. Nisu otkrili himen i nije postojao fizički test za utvrđivanje nevinosti. Za njih bi se gubitak nevinosti, koju su cenili kao komercijalnu vrednost, jedino dokazao ako bi devojka ostala u drugom stanju, ili ako bi bila uhvaćena na delu.

To nije sprečilo autora jednog evropskog srednjovekovnog romantičnog romana da opiše magični vodoskok u bašti vavilonskog Emira. Naime, po tom romanu mlade devojke su dolazile da peru ruke na fontani, a kada bi nečasna devojka stavila šake u vodu, voda bi vrisnula pocrvenela kao krv. Voda iz te čarobne fontane imitirala je ponašanje devojke u času deflorisanja. Tako bi Emir, koji se ženio jednom godišnje, mogao da izabere samo device. Kako je to bio evropski roman, a ne Vavilonski, i dalje važi da u Mesopotaniji nisu imali fizičkog dokaza devičanstva.

U Južnoj Africi testiranje devičanstva regularno se sprovodi i dan danas. Država, poštujući nepisane kulturološke zakone, nije u stanju da te preglede spreći, ali je uspela da ih reguliše utoliko što je tu praksu proglasila nezakonitom ukoliko se ne dobije pristanak devojke. Kulturni običaji proveravanja devičanstva u delu južnoafričkog stanovništva, tvrde neki antropolozi, direktno potiču iz evropskog uticaja koji su uveli hrišćanski misionari. Tradicija proveravanja devičanstva ukorenjena je u Zulu zajednici i praksa je rođena, kako neki tvrde, da bi se osigurala čistoća nacije.

Kao deo svoje kulture Zulu i Svazi nacije održavaju jednom godišnje takozvani Kraljevski ples gde devojčice proslavljaju svoju nevinost, izjavljuju svoje devičansko stanje, a i kralj takođe može da izabere mladu iz redova devica. Devojke prolaze kroz testiranje, ginekološki pregled, i samo one koje su proglašene devicama mogu da učestvuju u ceremoniji. Pregled se vrši tako što devojka legne na leđa na jednoj prostirci i odrasla žena proveri da li je devojčin himen netaknut. Devojke koje se testiraju obično su stare od sedam do 26 godina. Ako devojka „položi“ test obeležavaju je belim znakom od ilovače na čelu. Ukoliko nije devica glineni znak na čelu je crvene boje.

Gubljenje stanja devičanstva, pre stupanja u brak, tokom ljudske istorija bio je fatalan čin. Fatalan zato što više nije moglo da se ispravi počinjeno. U ranijim ljudskim zajednicama, pre poznavanja postojanja himena, seksualna aktivnost svakoga člana zajednice svima je bila poznata. Svet je bio mali i glas je brzo putovao. Nakon otkrića himena postojao je neumoljivi fizički dokaz. Jednom pocepan himen je obeležavao kao oglasna tabla moralnu kategoriju devojke. Međutim, to više nije tako. Jednom pocepan – himen može da se zakrpi i ponosna devojka ponovo postaje devica. U društvima gde je pocepani himen neudate žene nakaradna pojava, devojke koje sebi to mogu da priušte podvrgavaju se restauraciji himena. Manja hirurška intervencija koja čak i nije značajno bolna.

Restauracija himena najviše se praktikuje u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Operacija nije komplikovana, a obično se ili prišiju krajevi himena, ili se doda parče tkiva skinuto sa zida vagine. U Njujorku postoji centar za lepotu gde operišu plastični hirurzi i čija je vlasnica Esmeralda Venegas poznata pod imenom „Graljica devičanstva“. Venegas tvrdi da su na stotine preplašenih devojaka iz svih kultura, Latinoamerikanke, Amerikanke, Korejanke, Kineskinje... spremne da plate 2500 dolara da bi im se himen vratio u prvobitno stanje. Venegas, koja ima zavidan prihod zahvaljujući, između ostalog i tim operacijama, ne krije srdžbu zbog onoga što stoji iza svega toga. „Radi se o mačizmu, sto odsto“, izjavila je Venegas za jednu novinsku agenciju.

Stanje himena je isto toliko relativno koliko i pojam devičanstva. Neko ima himen koji nije ništa drugo do tankog prstena uz ivicu otvora vagine, neko ima elastičan himen koji se rastegne prilikom prodiranja penisa u vaginu, a nakon izlaska muškog polnog organa stanje je isto kao i pre. Neki himeni se pocepaju tokom koitusa, a neki tek prilikom vaginalnog porođaja. Neki himeni, istina manji broj, u potpunosti zatvaraju ulaz u vaginu i predstavljaju medicinski problem najverovatnije pre nego što bi došlo do polnog odnosa. Neke žene, istina manji broj, uopšte nemaju tragove tog tkiva koje nazivamo himen i koji nije ništa drugo do ostatka vaginalnog zida formiranog tokom razvoja fetusa.

Čin defloracije, u muškom svetu seksualnih fantazija, markira momenat totalne kontrole. Nakon defloracije „žrtva“ ostaje bez odbrane. Put je otvoren. Kada su intervjuisali jednog psihoanalitičara dan nakon terorističkog napada na zgrade bliznakinje u Njujorku, on je prokomentarisao da je Amerika izgubila svoje devičanstvo. Silovana zemlja, kao i deflorisana žena, sada je ranjiva i bez odbrane tako da sada svako može da je „probije“. Amerika je bila ponižena kao što je ponižena žena koja je izgubila svoje devičanstvo.

Draga Saveta, da li sam devica?

Kolebanje devojaka o sopstvenom devičanskom stanju može najbolje da se uoči u pitanjima koje postavljaju „stručnjacima“, a to su, između ostalih, i savetodavci u novinskim kolumnama:

- Imam 17 godina i još sam devica, ali sam nedavno imala seksualne odnose bez penetracije; hoću reći da je momak samo trljao svoj penis na mojoj vagini dok sam imala menstruaciju. Htela bih da znam, a da ne idem kod ginekologa, da li sam izgubila nevinost?
- Moj verenik nikada nije stavio svoj ud u moju vaginu ali mi je uvlačio prste. Da li sam još devica?
- Nikada nisam imala seksualne odnose, ali koristim tampone tokom menstruacije. Da li može da se izgubi nevinost upotrebom tampona?
- Htela bih da znam da li je penetracijom od 12 santimetara himen uništen?
- Da li može da se ostane u drugom stanju iako se himen nije pocepao? Tačnije, ud je ušao u vaginu ali nije povredio himen.

Ovo su bili najnoviji izvodi iz samo jedne kolumne „Draga Saveta“ jednih nedeljnih novina iz Argentine, a takvih savetodavnih kolumni ima na hiljade širom sveta. Pitanja koja se postavljao o devičanstvu, odnosno himenu, govore mnogo o važnosti i uticaju seksualne nevinosti na modernu mladež, mladež koja živi u 21. veku. Kad nekoga zaboli zub, ode kod zubara. Himen, koji je fizički neuporedivo manje važan od zuba, ako je uopšte važan, stvara više problema nego zubobolja.


Amika.rs