Милан Балинда - Вашингтон - САД
Za tango je potrebno dvoje
Jedna stvar su rumba i samba, a drugo je pitanje može li da se pleše praznog stomaka. Koliko će svetska ekonomska kriza pogoditi južne susede Sjedinjenih Država, od Tihuane, na severu Meksika, pa do Ognjene Zemlje, na krajnjem jugu Latinske Amerike? Sudeći po nedavnim upozorenjima koja su stigla iz Ujedinjenih Nacija, siromaštvo u tom delu sveta moglo bi da se poveća za dodatnih 15 odsto. U ovom trenutku prosečne brojke pokazuju da u siromaštvu žive 35 odsto Latinoamerikanaca. Ukoliko bi se prognoziranja UN ostvarila, procenat siromašnih vratio bi se na nivel iz 2005. godine – 40 odsto stanovništva. Ako bi se ovome dodala i procena Međunarodnog monetarnog fonda da će ekonomija Latinske Amerike tokom ove godine rasti po stopi od samo 1,1 odsto – onda se ni salsi ni tangu ne piše dobro.
Istina, direktorka Programa UN za razvoj Latinske Amerike i Kariba, Rebeka Grinspen, podvukla je da najveća opasnost ekonomske krize preti zemljama Centralne Amerike i Kariba, dok bi Brazil, Čile i Meksiko, ukoliko bi pravovremeno i korektno reagovali svojim finansijskim kapacitetom, mogli da izbegnu veće ekonomske probleme. Među zemljama Južne Amerike koje bi bile značajno potresene nalaze se, po proceni UN, Argentina, Ekvador, Venecuela i Bolivija.
Procene i upozorenja UN, nisu same po sebi uzrujale Latinsku Ameriku, koja je takođe raspoložena da ponudi nekoliko svojih saveta o tome kako bi bilo najbolje ublažiti nastupajuću krizu. Predsednik Brazila, Luis Inasio Lula da Silva je izjavio da razvijene zemlje ne bi trebalo da daju novac bankama kao rešenje za izlauak iz krize, već da bi se finansijska sredstva morala upotrebiti za kreiranje radnih mesta. Lula da Silva insistira da su jedini pravilni potezi: «Stvarati zaposlenja i umnožiti bogatstva... Razvijene zemlje ne bi trebalo da daju novac bankama! Naprotiv, trebalo bi ga uložiti u stvaranje radnih mesta i investirati ga u oblasti gde bi se kreiralo više zaposlenja, nije važno o kojoj zemlji govorimo».
U ekskluzivnom intervjuu za britanski BBC, Lula da Silva je rekao da je zabrinut, ali da nema zemlje koja je više pripremljena od Brazila da se uspešno suprostavi svetskoj ekonomskoj krizi. Istakao je da brazilsko tržište ima potencijal koji su imale razvijene zemlje pre 30 ili 40 godine, a koje sada te zemlje više ne poseduju. Dodao je da Brazil mora da sprovede javne radove, iste one koje su već urađeni u razvijenim zemljama pre nekoliko desetina godina. U slučaju Brazila, dodao je u tom intervjuu Lula da Silva, dodatna olakšica je i ta da zemlja izvozi široki spektar proizvoda različitim zemljama, te ne zavisi od nekog specifičnog proizvoda ili bloka država. Sve u svemu, predsednik Brazila procenjuje da će njegova zemlja imati ekonomskih problema ali ni približno onima koje će pogoditi bogate zemlje sveta.
Da li su upozorenja UN protivrečna ovim, pre svega umereno optimističkim, stavovima brazilskog predsednika? Izveštaj iz UN barata procentima i srednjim vrednostima. U stvarnosti, ekonomije manjih zemalja, kao što su Nikaragva, Honduras, Haiti ili Republika Dominikana, nisu ni navikle da budu u dobrom stanju. Njima će zaista krenuti još lošije i zavisiće, pre svega, od pomoći bogatijih, pre svega Sjedinjenih Država i Evropske Unije. Brazil i Argentina nisu, na kraju krajeva, značajno zavisne od tržišta SAD. Izvoz na američko tržište iznosi samo jedan odsto celokupne brazilske i argentinske ekonomije. Ne umanjujući značaj bilo kojeg tržišta, ipak ova dva džina Južne Amerike mogu da prežive i bez američke potražnje. Sasvim je druga stvar sa Meksikom.
Meksiko se ponovo nalazi u svom «prirodnom ambijentu» - ekonomskoj krizi. Fabrike, trgovine i banke otpuštaju radnike. Plate su izgubile kupovnu moć, meksički peso devalvirao je 25 odsto, a građani su preopteretili svoje kreditne kartice. Ništa novo što stotinak miliona Meksikanaca nije već osetila u prošlosti, ali postoje dve značajne razlike u poređenju s prethodnima krizama. Prva, problemi su nastupili nakon finansijskih i ekonomskih grešaka učinjenih u Sjedinjenim Državama, a ne u samom Meksiku. Drugo, meksička vlada ovoga puta ima mogućnosti da reaguje s odgovarajućom fiskalnom i monetarnom politikom. Nakon pada nacionalne valute, prošloga septembra, meksička Centralna banka ubrizgala je15 milijardi dolara iz svojih rezervi u finansijski sistem zemlje. Još ima oko 85 milijardi dolara u rezervi, plus 35 milijardi koje, po ugovoru, može da nabavi od Federalnih rezervi Sjedinjenih Država. Računa se da Meksiko može da stimuliše svoju ekonomiju čak i ako se kriza produži tokom sledeće godine, mada bi za 2010. bilo manje raspoloživog novca za finansijske intervencije.
U Venecueli vladajuća partija na čelu sa predsednikom Ugom Čavesom Friasom, samozvanim «socijalistom 21. veka», bavi se s mnogim problemima, uvek i kada se ne radi o ekonomskoj krizi. Tema ovog trenutka je referendum koji će se održati u nedelju (15. februara) i na kome će Veneculanci odlučivati da li političari mogu da budu birani više od dva puta. Ugo Čaves hoće da ostane na vlasti najmanje do 2019. godine, obećavajući da će u Bolivijarskoj Venecueli, zahvaljujući Bolivijarskoj revoluciji poteći med i mleko. Sam Ugo Čaves izgubio je svog najvećeg saveznika padom cene sirove nafte. Takozvana «teška nafta», koju Venecuela poseduje, praktično je neisplativa ukoliko barel nafte nema cenu veću od 50 dolara, što u ovom trenutku nije slučaj. Posledice najnovije svetske ekonomske krize još se nisu osetile jer se za sada koriste fondovi iz nacionalne rezerve.
Na političkom planu predsedniku Čavesu nije preostalo ništa drugo osim da vatrenim govorima «zagreva» one najsiromašnije i najmanje obrazovane, koji čine većinu stanovnika, a koji su svojim glasovima osigurali da se Čaves održava poslednjih 10 godina na vlasti. Osim proslave desetogodišnjice «bolivijarske revolucije», februar je mesec sa još dva značajna datuma. Prvo je 4. februara proslavljeno 17 godina od neuspelog državnog udara koji je tada pukovnik Čaves pokušao da izvede, a 27. februara navršiće se 20 godina od velikih građanskih nemira koji su markirali politički život zemlje na period pre i period posle nereda. Od kako je stanovnik Bele kuće postao Barak Obama, Čaves izbegava da napada predsednika Sjedinjenih Država.
Fidel Kastro, kubanski predsednik u penziji, nema milosti za novu američku administraciju. U svojoj drugoj po redu novinskoj kolumni objavljenoj 29. januara i nazvanoj «razmišljanja», Kastro optužuje Obamu za, uglavnom, propuste ranijih američkih predsednika. Bez obzira što je Obama u tom trenutku tek služio svoj deseti predsednički dan u Ovalnoj kancelariji, Fidel Kastro polemiše o spremnosti američkog predsednika da preispita odnose Amerike sa Izraelom, a značajan deo kolumne posvećen je problemima vezanim za američku vojnu bazu Gvantanamo, lociranoj na istočnom delu Kube. Objavljena razmišljanja Fidela Kastra izazvala su reakciju pre svega na samoj Kubi.
Predsednik kubanske Narodne skupštine, Rikardo Alarkon, četiri dana nakon objavljivanja Kastrovog članka hvalio je novog američkog predsednika: «On je nesumnjivo vrlo inteligentna osoba koja ostavlja utisak da je veoma poštena, njegova politička karijera je uzorna i ne može da joj se pronađe ni jedna mrlja još od kada je u Čikagu započeo svoju politički život». Čak je i mlađi brat bivšeg kubanskog predsednika, Raul Kastro, aktualni predsednik, osetio potrebu da ublaži stavove ostarelog Fidela izraživši nadu da će razgovori između nove američke administracije i kubanskog režima biti mogući.
Nakon ekonomskog rasta od 10 odsto, u periodu od 2005. do 2007, kubanska ekonomija usporila je na 4,8 odsto tokom prošle godine. Očekuje se da će razvoj zemlje još više da uspori u nedostatku stranog priliva kapitala. Kuba uglavnom izvozi šećer i nikl, ali uvozi 80 odsto svojih potreba za namirnicama. Očekuje se da će i turistička industrija pretrpeti značajne gubitke. Ekonomska stanje u zemlji pogoršano je i štetom koju je zemlja pretrpela od nekoliko ekstremno razornih uragana. Inače, trgovinski deficit sa inostranstvo povećan je do cifre od 70 odsto tokom prošle godine. Procenjuje se da taj deficit u ovom trenutku iznosi 11 milijardi dolara. Što se svetske ekonomske krize tiče – o tome se na Kubi ne govori. Odnosno, Kubanci znaju da svetska ekonomska kriza preti opstanku kapitalističkog sistema, ali i da se ona ne odnosi na njihovo tropsko ostrvo.
Nakon osam godina vlasti Džordža V. Buša, odnosi između Sjedinjenih Država i Latinske Amerike nalaze se na svom najnižem istorijskom nivou. Ipak, ta situacija će najverovatnije biti prevaziđena dolaskom nove administracije u Vašington. Samit na najvišem nivou između Severne i Južne Amerike zakazan je za sledeći april. Očekuje se da će odnosi krenuti sa mrtve tačke i da će se saradnja drastično promeniti na bolje. Naime, postoji nada da će novi američki predsednik biti mnogo manje fiksiran na rat u zoni Arabijskog Mora, a više ka «svom dvorištu». Živeći već vekovima jedna pored druge i Severna i Južna Amerika vole okretne plesove, a za tango je potrebno dvoje.
Lula trči počasni krug
Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva kaže da ne bi voleo da ga zovu populistom, ali dodaje da voli da bude popularan. A popularan i jeste. Pri kraju svoga predsedničkog mandata uživa podršku 80 odsto Brazilaca, što je praktično neviđeno u istoriji američkih predsednika. I onih sa severa i onih južnije. Jedini koji mu se približio po popularnosti je predsednik Kolumbije, Alvaro Uribe. Za razliku od svog kolege Uribe, Da Silva je kategorički odbacio svaku mogućnost da se kandiduje za treći mandat, što bi zahtevalo promenu Ustava zemlje.
Bivši metalski radnik i vođa sindikata, bez značajnog formalnog obrazovanja, koji je u mladosti glancao cipele po ulicama da bi mogao da preživi, koji je izgubio jedan prst na fabričkoj mašini, podržao je Baraka Obamu još tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Državama. Insistirao je da ako on, Lula da Silva, može da bude predsednik Brazila, ako predsednik Venecuele može da bude Ugo Čaves, ako Čile može da ima ženu za predsednika, a Paragvaj jednog katoličkog biskupa, onda i Sjedinjene Države mogu da izaberu crnca za svog predsednika. Drugim rečima, Lula da Silva je podvukao da su se vremena promenila.