Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, јули-август 2007.
Молимо Вас, уколико нисте измирили претплату, да то учините на жиро-рачун Удружења књижевника Србије: 245–0015892701024–54, Агробанка Београд, са напоменом: за претплату, а према упутствима датим у импресуму.
Такође Вас љубазно позивамо да обновите претплату за 2007. годину, за појединце 1200, за правна лица 2400 динара, за иностранство 50 еура, авионски 70 еура.
Из садржаја
■ Срба Игњатовић: Од Саможртвовања до самопорицања, стр. 4-5
■ Два века од Доситејевог доласка у Београд, стр. 6-9
■ Мирко Магарашевић: Лињано (путопис), стр. 10
■Божидар Младеновић: Песнички епитафи Бају Пивљанину, стр. 19
■ Виктор Б. Шећеровски: Светозар Ћоровић – реалиста питоме душе, стр. 20
■ Проза: Хуго Хартунг, Соња Атанасијевић, Новица Костић, Радмила Поповић, Иван Цветановић, Радивоје Бојичић... стр. 11-14
■ Поезија, критика, ликовни и музички живот...
Песнички фестивал „Српско перо“
„Златни Орфеј“ Мићу Цвијетићу, „Српско перо“ Драгани Буквић
Крајем јуна у Јагодини је одржан традиционални, 22. по реду, свесрпски фестивал младих писаца „Српско перо“. Првог дана промовисана је књига репортажа „Зов завичаја“ угледног јагодинског и београдског новинара Слободана Боде Васића о којој су говорили књижевници и новинари Борислав Радосављевић и Слободан Жикић, а потом је одржано традиционално „Видовданско вече“ на коме је наступило десетак познатих поморавских песника (Милорад Радуновић, Бајо Џаковић, Слободан Жикић, Мира Антић, Ђорђе Петковић и други). На крају прве фестивалске вечери Слободан Жикић, председник Подружнице УКС за Поморавски округ уручио је књижевну награду „Поморавски Орфеј“ Предрагу Јашовићу из Параћина за најбољу књигу поморавских књижевника објављену у претходној години.
Другог фестивалског дана књижевник и новинар Бајо Џаковић отворио је 15. самосталну изложбу слика књижевника и сликара Дејана Богојевића из Ваљева, а затим је Милан Јаковљевић, председник Савета, говорио о утицају ове манифестације на афирмацију готово свих младих српских писаца, све до овогодишњег добитника награде „Српско перо“ Драгане Буквић.
У име жирија говорио је Петар В. Арбутина и нагласио да је овогодишњи лауреат Драгана Буквић, уз наглашену мелодиозност, ритмичност и богат експресивни доживљај, веома ефектно експериментисала са формом, па је тако настао и њен „Глосни венац“ из кога су чланови жирија посебно апострофирали песму „Дал сам она румен која бљеска“. Потом су се представили најуспешнији млади српски писци са конкурса – Драгана Буквић и Иван Лаловић из Београда, Данијела С. Богојевић из Ваљева и Богдан Цветковић из Јагодине, којима су уручене награде и признања.
Завршног дана Фестивала одржан је књижевни портрет посвећен Мићу Цвијетићу, доктору филолошких наука, књижевнику, књижевном критичару и новинару о коме је веома надахнуто беседио песник Радомир Андрић.
Он је посебно истакао да Цвијетић припада групи ненаметљивих стваралаца који се ретко експонирају и указао на десетак, како је рекао, антологијских песама. На крају вечери Бајо Џаковић, као директор Фестивала, уручио је Мићу Цвијетићу књижевну награду „Златни Орфеј“ коју је Савет фестивала по осми пут доделио „за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини“.Б. Џ.
Ршумовићев Буквар дечјих права у Италији
Издавачка кућа „Secop“ из Кората (Бари) објавила је „Буквар дечјих права“ Љубивоја Ршумовића, са илустрацијама Добросава Боба Живковића и у преводу-препеву, на италијански, Драгана Мраовића. Предговор је написао Данијел Ђанкане, писац и професор на Катедри за дечију књижевност Учитељског факултета у Барију, добитник Вукове награде.
Директор издавачка куће „Secop“, Пепино Пиаћенте је саопштио да ће, тим поводом, Љубивоје Ршумовић бити позван у Бари, на скуп „Књижевност за децу у Пуљи“, који ће се одржати 9. и 10. новембра.
Посебна књижевна манифестација, у оквиру скупа, одржаће се 9. новембра и биће посвећена књижевном делу Љубивоја Ршумовића, као и „Буквару дечијих права“. Том приликом говориће, између осталих, Ђузепе Фиорони, министар образовања Италије, Ники Вендола, председник Региона Пуља, Винченцо Дивела, председник Провинције Бари, Микеле Емилијано, градоначелник Барија, Силвија Годели, секретар за културу Региона Пуља, Татјана Будисављевић-Павловић, генерални конзул Србије у Барију, Данијел Ђанкане, аутор и преводилац.
Иначе, Љубивоје Ршумовић је још 1990. године добио у Барију „Међународну награду Пуља“ за своје књижевно дело.К. Н.
По мери деце
Љубивоје Ршумовић је српски Ђани Родари. Као и „бајковити Родари“, Ршумовић се обраћа деци осећајним тоном и сликовитим смислом за хумор, уводећи их, кроз префињени и непосредни говор, у проблеме данашњице. Са друге стране, Ршумовићеве песме (а он је и приповедач бајки, позоришни и телевизијски аутор за децу) откривају противречности одраслих, увек спремних да смисле гомилу правила и заповести, које, пак, ни они сами не следе.
У том смислу Ршумовић припада великим писцима за децу двадесетог века, почев од Сент Егзиперија до Џемса Баријеа, од Линдгрен до Дала: његова основна филозофија је да одрасли не схватају ништа, да су често дволични и неспособни, па је баш добро што постоје и деца. Она треба да поуче одрасле, јер у деци још има невиности и чистог смисла за правду, што се потом, често, губи у протоку година и тешкоћама прилагођавања животу.
Ршумовићев „Буквар дечјих права“ – чији је издавач хвале вредан „Secop“ – представља дело које би свака школа требало да упозна. Ту су разни чланови Међународне конвенције о дечјим правима „објашњени“ дечијем узрасту преко изванредних песама аутора (који уме да мисли и говори као деца), а иза којих одмах следи жестока критика (која представља мишљење следбенике „црне педагогије“, оних по којима би одрасли морали – у односу на децу – да буду само ауторитарни надзорници). Нарочиту вредност књиге представљају врцаве, нежне, непредвидљиве мисли деце које прате ауторски део.
Свако „дечије право“ из Конвенције закључује се радосним саветом или надом да ће свет доброте превладати над светом пакости.
„Буквар дечјих права“ Љубивоја Ршумовића (који је превео Драган Мраовић) оплемењују сјајне илустрације Добросава Боба Живковића и реч је, у суштини, о ненаметљивом, забавном инструменту, заиста по мери деце. Преко њега ће она схватити, играјући се и размишљајући, каква су њихова права и каква је њихова темељна улога у друштву.Данијел Ђанкане
(Предговор)
Крај странице