Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, јун 2007.
Из садржаја
■ Политичка рехабилитација Слободана Јовановића, стр. 2
■ Негован Рајић: Генерал Мекензи – жртва метаполитике, стр.4
■ Бошко Томашевић: Кераклитовски песник Рене Шар, стр. 5
■ Тумачење дела Миодрага Павловића и Михаила Лалића, стр. 7-8
■ Помоћ писцима – драмски уметници Иван Јагодић и Гојко Шантић, стр.9
■ Подударности: Фрида Кало и Милена Павловић Барили, стр. 10
■ Путовања:
Трагом копита Росинанте, стр, 11
■ Проза и поезија:
Мајкл Вајлдинг, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Милош Кордић, Милисав Миленковић, Рита Малхотра, Виктор Сонсора, Милан Ненадић, Иван Лаловић, Радивој Станивук...
„Словенски загрљај“ у Варни
Основана Академија словенских књижевности
Поводом Празника словенске културе и писмености везаног за свету браћу Ћирила и Методија, који се у Бугарској, за разлику од нас, највећи национални празник, у бугарској црноморској престоници Варни, од 20. до 27. маја, одржан је Први међународни фестивал поезије „Словенски загрљај“, на коме су учествовали угледни песници из Руске Федерације, Пољске, Македоније, Украјине, Хрватске, Словеније и, наравно, Бугарске. На фестивалу су веома запажено учешће имали и наши угледни песници, академик Ристо Василевски и Петар Пајић.
Фестивал је одржан под покровитељством градоначелника Варне, Кирила Јорданова, а веома богат програм је, поред више књижевних вечери источних, западних и јужних Словена у Варни, обухватио гостовања у Русеу, Добричу, Бургасу, Шумену и Каварни и округле столове на тему „Света Браћа и словенске књижевности данас“ и „Књижевне публикације у словенским литературама данас“. Поздраве Фестивалу су упутили потпредседник Бугарске Ангел Марин, министар културе Бугарске, више амбасадора словенских земаља у Софији и многи други бугарски званичници. Посебну тежину су имали обраћање и благослов организаторима учесницима Фестивала Патријарха московског и целе Русије Алексеја.
На завршној вечери, одржаној 26. маја, додељене су фестивалске награде, „Златно“ и „Сребрно летеће перо – Варна 2007“. Прво је добио познати руски песник Андреј Дементијев, који је одржао и посебан поетски реситал, а друго су добили словеначки песник Иво Фрбежар, хрватска песникиња Маја Гјерек и руска песникиња и преводилац Галина Климова.
Најважније од свега је, међутим, то што је Фестивал искоришћен да се са седиштем у Варни оснује Академија словенских књижевности и да се изаберу њени први чланови-утемељивачи. Том приликом у Академију су примљени: академик Ристо Василевски и песник Петар Пајић из Србије, Андреј Дементиев, Ирина Ермакова, Елеонора Мезенцева, Сергеј Надеев, Галина Климова, Тамара Кајл и Ирина Василкова из Руске Федерације, Маја Гјерек из Хрватске, Иво Фрбежар из Словеније, Марцин Сендецки из Пољске, Стево Симски из Македоније, Надја Попова, Крастин Крстев, Елка Њаголова, Данијела Иванова-Димова и Владимир Стојанов из Бугарске.
Љ. С.
Разговори и дружење у Суботици
Дана 13. јуна ове године Буњевачка Матица из Суботице срдачно је дочекала госте из Удружења књижевника Србије. Том приликом је одржан састанак два руководства на коме је било речи о будућој сарадњи. Договорено је да се покрене иницијатива за формирање Подружнице Удружења књижевника Србије у Суботици, са седиштем у Буњевачкој матици. Она би окупљала све писце из овог града и ближе околине.
Након тога организован је књижевни матине у Буњевачкој матици на коме је учествовао председник УКС Срба Игњатовић, затим чланови Управе Предраг Богдановић Ци, Петар Пајић, Адам Пуслојић, Манојле Гавриловић и Мићо Цвијетић, као и чланови УКС Ђоко Стојичић, Маринко Арсић Ивков, Зоран Симоновић, Миленко Попић, Ђуро Милекић, Владан Ракић, Маринко Поповић и Татјана Цвејин. У програму су учествовали и чланови Буњевачке матице; председник Иван Башић Палковић, Геза Бабијановић, Љубица Сич, Снежана Попов, Ана Попов, Марија Хорват, Мила Скендеровић, Габријела Диклић, Катица Марганић, Томислав Копуновић и Јелисавета Вучетић.
У пријатном дружењу протекао је један леп дан у Суботици, од обостране користи за успешну будућу књижевну и културну сарадњу.
НАГРАДА "ЂУРА ЈАКШИЋ"
Милан Ненадић
Црвени чот
Мени је једно зрно доста,
Шкољка љубави, тек толико –
А хоће ли је моћи дати,
А хоће ли је дати ико!На сан ми Бранко, млад до бола,
Доводи мому нона белих:
У сред новога раскол-кола
До дна се себе сневеселим.
Чујем да шапће српско слово
Милошу сетном – трешње и мај;
Зар може знати Стражилово
За већу радост, тугу и сјај!Силазим, занет, у дно бића
Уз песме младе, чулне, нежне,
С пехаром новог рујна пића
Лебдим изнад Марије Снежне
И тако, у сну, тражим сврху
Нашем почетку, нашем крају,
Смисао сваком дну и врху,
Вир на увиру завичају;Мени је једно зрно доста,
Шкољка љубави, тек толико –
А хоће ли је моћи дати,
А хоће ли је дати ико!Кроз плачне ноћи, мучне дане,
Ридања, туге и опомене
Јелен ломећи рогом гране
Зове Милоша, Бранка, сене;
у капи кише што се блиста
Уместо сузе, јер је биста
у колу данас, јуче, давно
Познала сновно, болно, јавно;Занос што тресе модре вене
Језиком муње, језом свода,
Шапће – засити жедне зене
И љуби Фрушку, понос рода;
Док сунце греје круну Чоту,
Док заро гробље на Черату –
Ту наћи сврху свом животу,
Смисао своме смртном сату.Мени је једно зрно доста,
Шкољка љубави, тек толико –
Али је неће моћи дати,
Али је неће дати нико!Нови Сад, 2007.
Из књижевне заоставштине
DUŠAN ANĐELKOVIĆ (1910 – 1997)
U TRI UJUTRU
U tri ujutru u pustoj ulici
sreo sam Dilena Tomasa,
za koga tvrde da je mrtav,
dodirnuo sam ga skoro rukom.
Pitao je zašto se i slovenski pesnici,
anarhistički obrasli tugom,
ubijaju.
Kazao sam da su svi konačni
odgovori kod Šekspira,
koji je pevao da i lupeži
imaju ljiljanski belu džigericu.
Ali smrt nema nikakvu vlast.
Patnja i uvrede imaju moć.
Zato se otvaraju noću
u mlečnoj bezazlenosti tela
reči k’o arsenik
i razjedaju gorućim bezdanim ustima.
Ali
smrt nema nikakvu vlast.
V I D O V I T I
Svejedno je da li obučen u ime
Lotreamon, Li Tai Pe ili Van Gog,
čudno je biće, slepo a vidovito,
u kome svaka čestica je oko.Da l’ pada carstvo lišća
Il’ kasta suglasnika?
Šta vrebaju sati,
nemo čekajući?Uvijenog samo u reč,
divnu krpu,
u list koprive iz veka u vek,
u malo jarke boje,šta će da ga smiri?
O G L A SProdaje se dijamanska klavijatura mozga
sa divotnim svetovima, skoro nova,
s ponekom polomljenom dirkom.
Prodaje se trideset godina,
žudno načuljenih, vlažnih od mladosti,
skoro pripitomljenih
za smeštaj nepotrebnih stvari.
Deset hiljada neprocenjivih dana
sa zelenim plamičcima svežine i lišća
prodaju se još neviđeni.
Prodaje se telo bez glasa i glave
koje peva.
Njime se mogu zapušiti rupe
između redova, gde kulja proleće.
Prodaje se jedna bezumna glava.
Sve što je bilo divno u očima
noćas joj teče niz lice.
Može se zgužvati i u vidu lopte
lagano spustiti u košaru.
MATEMATIKA
Možda ću otkriti svet cifara,
čvrst, prozračan, logičan, kristalan,
koji obuhvata vazduh, kosmos i tvoje telo.
Ptica je zbir lepršavih cifara,
očajanje je negativna veličina,
hod zaljubqenih je beskonačni broj,
dobrota je divna cifra,
Ajnštajn s nemarnom kravatom
ipak je razlomak ovog sveta,
uzbuđenje se množi sa našom toplinom.
Izmiču naš dah i osmeh,
pomamna matematika sreće i očajanja.
Reči su čvrsta, prozračna mreža
kroz koju protiču.(Iz “Bradatih anđela”, zbike pesama u zaostavštini)
Крај странице