Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, мај 2008.
ИЗ САДРЖАЈА
Радослав Братић: Уз шездесетогодишњицу „Књижевних новина“,
стр. 2
Бисерка Рајчић: О Антологији српске поезије ХХ века на пољском, с. 6
Сведоци косовске драме, стр. 7
Оспоравања – Јован Н. Ивановић: И јесу и нису Кочићеви текстови, 8
Љубомир Ћорилић: Дете је велики човек (о Душку Радовићу), стр. 9
Персијска прича - Амир Парвиз Пујан: Преображај, стр. 11
Поезија Хасана Наџимија (Мароко), стр. 21
Стари гитариста и нека друга Пикасова дела, стр. 24
РАНКО РИСОЈЕВИЋ
Србија 1999.Сваког јутра, страхујем, да ли је
преживјела Србија. Рећи ће само,
једном, док нехајно у брдо гледам:
Србије више нема, нигдје!
Изгубила се из школских књига,
Испала из атласа, избачена из водича.
Нико више не продаје карте
За Србију, на њивама, међу шљивама,
Нико више не спомиње играче
Који су високо дизали руке
Са заставом сада непознатом,
Смијуљећи се некој својој химни.
Престао сам да слу шам радио,
Искључио телевизор, не купујем новине,
Не желим да ме та вијест стигне,
Бар не у овом ту робном животу.Бања Лука, јуни 1999. године.
Тин Ујевић
Пливачи
Имам једно море за се. По њему пливачи
шире руке, размичу се у ширину
отварају уста, шире им се плућа,
плохом воде снатре звијезде надахнућа,
плове, пиље, хватају даљину,
враћају се у се, у вал, у дубину,
и, по својем такту сад су сви снивачи.
У недогледу мета оснивачи,
невидљивих сила зазивачи,
можда снатре море као простор неба?
и виде ствари више но што има?
и видно су се сви предали снима,
врх вода призрак њима свима треба.(„Књижевне новине“, 1. мај 1951)
Драган Мраовић
Нежност и доброта
Писмо брату по перу Јоану ФлориЧак, и у тај свети час,
на међашу два живота,
могли су да споје нас,
само нежност и доброта.
Махнуо си нам, брате,
пун доброте и нежности,
као да пође у Божје свате,
у свет поезије и радости.
Па, како је тамо, Флоро,
дижеш ли и без нас чаше?
Да ли си тамо баш мор’о,
чекаш ли друштво наше?
Буди нежан и добар,
и не зови на сав глас!
На видику је гробар,
ето ти, ускоро, и нас.Ба ри, јануар 2008.
Љубица Рајкић (Румунија)
Српски песник у бежанији
Иако сам у бежанији већ 317 година, ја никада ни-
сам напустила Косово. На својој кожи знам како је де-
довину носити у џепу. Такође, добро ми је познато шта
значи остати без сутрашњег дана, без крова и без неба.
Знам како је имати а неимати своју домовину.
Иако нам је свашта било у три века туђине, хоћу да
знате да нас никада није напустио Господ наш пра во-
славни, нити чежња за Косовом, нити ико на Светих Вра-
ча Кузме и Дамјана, која је из Зочишта кренула с нама на
пут и до дана данашњег штити нас од расрбљавања.
Пред смрт мој деда Рада ме је опоменуо. Немој да се
правдаш да си женско и мајка и песник. Ми смо Лаза-
ричини прво и прво косовски војници.
Толико сам у ствари и хтела да вам пренесем. Рачу-
најте на мене као на свог војника.
***
Чак и ископаних очију
Иконе служе.
У рушевинама без крова и торња
на необјашњив начин Богородица Љевишка је
сваки пут манастир Чуда Христових.
Чак и ако су моја ћирилична слова
стилизовани крстови
приступачни једино преосвећеним.
Чак ако сам у бежанији вековима
Косово је моја земља
која више није.
Нека се сложе, обоже и умноже Срби
Рекао је један наш савременик
Светац.
Пре његове стрeпње огласио се
други наш савременик
ђенерал.
Спаса немамо, ал да пропаднемо
нећемо пропасти.
Небо је наша следећа земља.Властимир Митровић
Афоризми
Добра ствар сваке Револуције је што увек на власт дођу – На ши.
Братство и Јединство данас имају своје самосталне државе.
Чикаго бије глас да је гангстерски град. Србија је отприлике велика као Чикаго.
Само је Дрина крива. Пива и Тара су демократског тока.
Срби вековима гину за истину, а страдају од лажи.
Ми Срби смо заиста небески народ јер нас је све мање на земљи.
Једва састављамо крај са крајностима.
Пси лају - тајкуни пролазе.
Сваки век, нажалост... има свој средњи век.
Крај странице