Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, мај 2010.
И З С А Д Р Ж А Ј А
Реаговања и полемике
Херцеговина у Андрићевом делу
Пет белоруских песника
Хамлет у српској књижевној критици
Античке црне хронике
Писмо из Шведске
Поезија: Радован Павловски, Андреј Јелић
Мариоков, Фортуна Дела Потра, Раша Перић,
Слободан Стојановић, Зоран Вучић...Из забрањеног броја: Разговор са Мешом Селимовићем
Као млади члан радакције "Књижевних новина", Ми-
лован Витезовић је започео серију разговора са истак-
нутим савременим писцима. Али, "стало се на четири, јер
се четврти разговор – са Мешом Селимовићем – нашао
у забрањеном броју од 30. августа 1969. године, што је
означило крај моје сарадње", сведочи Витезовић.С обзиром на саму чињеницу да је тим чином
разговор са великим писцем остао недоступан читао-
цима "Књижевних новина" доносимо га поново у из-
ворном облику. Управо уз стогодишњицу рођења Меше
Селимовића (1910-1982), класика српске књижевности.
(Књижевне новине, 30. августа 1969)Разговор са живим савременицима (савременицима у најужем смислу речи) водићу непосредно. За овај број "Књижевних новина" саговорник сам Меши Селимовићу.
"Сјајан је то језик, жив, врцав, набрекао
од животних сокова, веома одређен, неугод-
но прецизан, чврст (као челик, каже Белић),
пун искуства, добар и горак, подсмешљив и
подругљив, убојит, ослоњен на колективну
емпирију и велико мноштво, и зато цело-
вит, громадан, колективно уопштен, много-
гласно резонантан" (Меша Селимовић: "За и
против Вука")Писац се суди са својим временом ма о чему писао
Милован: Драги Мешо, да ли је писац "експлици-
тан" или "имплицитан"? Односно,
да ли он треба да дозволи да га други
објашњавају по свом нахођењу, или он задржа-
ва за себе једно право да сам себе објасни?Меша: – Зашто полазимо од претпоставке да пис-
ца треба објашњавати? Да ли зато што мис-
лимо да је писац нејасан, или да су читаоци
недорасли? Што се мене тиче, не волим пис-
це које треба неко да ми објашњава. Јер, шта
може да ми објасни? Само неке периферне,
другоразредне чињенице које нису важне за
разумијевање суштине. Све друго, смисао,
арому, нијансе, освојићу сам, задржавајући
себи право да то буде погрешно. Само нека ме
кроз умјетност нико не води за ухо.
Писца најбоље објашњава, или оптужује,
његово дјело. Други га не могу објаснити, јер
не могу ући у његов скривени унутрашњи
свијет, осим путем аналогије, а то је прилично
дубиозно сазнавање.
И зашто писца објашњавати? Зар није
довољно да га прихватимо, или одбацимо?Милован: – Колико год да је у Вашем роману ”Дервиш
и смрт” главни јунак историјски удаљен и ло-
циран у другом времену, прича се да су људи
почели да препознају ”дервише”. Сматрате
ли да историја алудира на стварност, или да
”стварност” алудира на историју?Меша: – Дервиша из мог романа није тешко пре-
познати, много их је, много нас је на свијету.
Довољно је погледати се у огледало, али
без предубјеђења да ћемо видјети најбољег,
најпоштенијег, најмудријег, већ правог себе.
Наставак на 4. страни у листуНАГРАДА "ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКО-КАРЛОВАЧКЕ"
Андреј Јелић МариокoвГрчка икона
Од неког божјака,
На ободу Синтагме,
За скромну своту драхми
Троделну купих иконицу.
Три црне дашчице
На шаркама од лима.
На средњој,
Богородица са Богомладенцем.
На десној, Христос
У години окупљања ученика.
Са левог крила сијају
Крститељ на Јордану
И копљаник Георгије
Док са белца пробада аждаху.
Кад се малени триптих склопи,
Указује се византијски прозор
За чијим капцима пребива
Сва тајна мог спасења.
Света целог све и свја.
Ето твога часа
Душо поскитала!
Да у лице Богомајци шапнеш:
Теби је добро.
Никог не оптужује Твоје око.
Сунце гори у плавом зениту.
Атина – палацави бели гуштер
Око празних базара дахће.
Теби је добро.
Дубља је Твоја рана.
Голубови скапавају
Високо у ваздуху.
Таксисти на скверу
У лудило трубе.
Минско је поље
Земља хананска!
Ал Јагње у Твојим рукама
Сада је мали коврџави Грк.
Тамнопут.
Најживљи од свих Грка.
Ево, већ годинама, склапам
И раскриљујем црне капке,
Не бих ли призвао наставак
Оног атинског разговора.
Али, пред грчком иконом,
Што у лелују жишка
Над домом мојим бди,
Ништа ми се,
Осим молитве просте,
Не даје и не отвара.
Ни на српском.
Ни на грчком.
Ни на арамејском.Симултанка
(прва табла)
Играм шах
Са пацером упаниченим.
Морфи. Штајниц. Капабланка. Таљ.
Краљев гамбит… сицилијанка....
Вечита свежина класике.
Над сваким слабим пешаком
Тај ћелави чова
Презнаја се.
О дубиозама
И замкама позиције!
Да не говоримо.
Костић. Велимировић. Пирц.
Ледене анализе Глигорића.
Кобленцов покушај синтезе.
„Шаховске минијатуре“
(аутор:Рудолф Марић).
Проверено: мин њет.
Играм шах са човеком
Који нема шта да изгуби.
Играм шах
Са јадничком без одбране.
Тараш. Нимцовић. Аљехин.
Маштина храна!
Маштина храна!
Али, погледај ти молим те,
Тај недоказни чова
Још се врпољи,
Хаотични мозак напреже,
Да сними сенку бриге
И на моме челу.(последња табла)
Свакога дана
Ја и тамо-Она
Играмо цугерицу:
Шшш..так! Шшш..так! Шшш...так!
Звечарка на столу откуцава!
Алкохол. Никотин. Равнодушност.
Судећи
По јутарњем искашљавању,
И данас ћемо, изгледа,
Опет ремизирати.
Шшш..так! Шшш..так! Шшш..так!
Признајем,
Спасоносне бејаху
Судијске контумације:
У вратоломном детињству,
Обестима младости,
У рату.
(Имам и ја Неког Важног Тамо!)
Целогамарта – килави ремији.
У среду – ре-ми, на жилету!
Јуче пред поноћ – Нерешено.
Ре-ми....ре-ми...
Реми до ремија.
За сад!?
Пролећа
Без слаткух петинга
По сумрачним парковима
Малих вароши,
Ишчезли телефони,
Одласци рођака,
Погреби пријатеља.
Погреби....погреби.....погреби.
Неправична игранка
Све луђе се заошијава!
Шшш...так! Шшш...так! Шшш..так!
Из часа у час,
Из цајтнота у цајтнот,
Њене шансе на победу
Бивају све веће.
Ђорђе Латиновић
Табула фраза Дужни смо ко’ Грчка, растурили су нас ко’ бугар-
ску скупштину. Ето шта нам нуди будуће члан-
ство у ЕУ.
Нисмо ми мачији кашаљ. Тежа болест је у
питању.
Теоријски Босна би могла имати једног
предсједника. Чим нађемо неког ко је паметан
за тројицу.
Афоризми су народне пословице, чији су ауто-
ри познати полицији.
Не може ни вођа све сам. Зато има саучеснике.
Од Олова до Трнова, преко брда и долина. То је
сва историја Босне.
Историја наше болести је дуга, али је болест
наше историје неизљечива.
Овдје се брзо умире. Док си реко' чакија.
Нас нико неће вући за нос. Имамо ми и других
органа.
Фешен вик на босански начин: Неком опанци
неком обојци.Слободан Стојадиновић
ПометенкоПијем ја тако једне године глуве зрикаве
Вино млако за шанком из чаше азурне
Полетне и пуне кад год помислим
Да је празна Не гура се та ноћ у бурне
Дане недеље месеце ни у године
Не треска картама не руши домине
Не разбија чаше нити сече вене
Тесна је поноћ не прима ни тебе ни мене
Ни у рукавици ни на прстену ако их има
Ко зна с ким лутају у запрежним сновима
Који возе баш овог пометенка до невесте
Из сонета у коме се риме боду и кољу
Уједају и грле а пијем да се не сместе
Сумње где за песму губим вољу
Та ноћ је лепршава и изненађења пуна
Попреких преких праскавих и претећих
У њој би и тиранин против кога буна
Има изгледе на успех могао лећи
С било којом госпом да га сасеку
Бунтовници кад су јачи нек се зна
Ко миловањима није дао да теку
Мирно од дна врха до врха дна
Али нисам пио те године окретне
Вино млако него прпошно из чаше полетне
И мамурне и ноћ та беше за несрећне
И за у себе заљубљене дан самообећан
Пио сам јер не могу бити несрећан
Као Бог који има иза ува све светове
Тако пијем ја једне године црно беле
Час розикасто час црно вино млако
Зима је превратничка слике се селе
У мисли а из њих не изилазе лако
Ни келнери а камо ли лирици тешки
Који пију из чаше мамурне а из полетне
Опијају се да би дошли себи из грешки
Које их бране од света али одметне
Песме ту више неће бити ни наслова
Испод кога се може скрити грне од грнчара
Певам и пијем а да ли забављам господара
У себи још се не зна посебног је кова
И од нарочитог материјала и тај преговара
Само са собом пред огледалом из рова
Моја је банда још у пуном идиличном саставу
Још не отимамо један другом децу и жене
Пијем и у пићу још нико није скраћен за главу
И банда пије и још не помишља да се покрене
Тамо где нећу ал видим већ многи имају
Више него ја надимака није лако мојој души
О мени певају на грчком а на латинском отимају
Више него штo им очи виде и чују уши
Како се зовем не могу да се сетим
Док кроз себе с прецима уз вино летим
Ка престолима муртоафрике и куртоазије
За васкрс Куртине и Муртине поезије
Али уз вино горопадно још сам спреман
Да никада немам оно што сада немам
Српском филозофском друштву
Студентски трг 1 10.5.2010. Београд
Дубоко жалимо због одласка драгог и
цењеног професора Стојановића са
којим смо имали част да годинама
изузетно сарађујемо на бројним трибинама
и поготову у оквиру крушевачке Књижевно-
-филозофске школе.
Молимо да примите и пренесете изразе
нашег саучешћа његовим најближима.Управа Удружења књижевника Србије
Нове књиге приспеле у редакцију
1. Антон В. Карташов: "Васељенски сабори", студија, превод и поговор Мира Лалић,
предговор еп. Атанасије (Јевтић); издавачи: Српска књижевна задруга и Институт за
теолошка истраживања при Православном богословском факултету, Београд.
2. Борислав Пекић: "Успење и суноврат Икара Губелкијана", роман; предговор Владета
Јанковић, Српска књижевна задруга, Београд.
3. Песништво Вука Крњевића, зборник; приредили Бранко Стојановић и Стево Ћосовић,
Свет књиге, Београд.
4. Раша Перић: Родитељка (мајка у српском песништву) и Родитељ (отац у српском пес-
ништву), Културни центар, Сремски Карловци.
5. Доброслав Смиљанић: "Искушења у невидљивом", поезија, "Повеља", Краљево.
6. Јасмина Холбус: "Репозиција", поезија; издавачи: Plato Books и B&S, Београд.
7. Биљана Обрадовић Доновски: "Стаклена планина", поезија, НИУ "Македoнски инфор-
мативно издавачки центар", Панчево.
8. Милосав Буца Мирковић: "Лов", песме, приче и слике, издавач: Божидар Стаматовић,
Београд.
9. Вјера М. Милачић Дрекаловић: "Коцкар са Тилоса", поезија, Art galery "Комови", Бео-
град.
10. "Најлепши митови и легенде Мексика", приредио Милан Балинда, издавач "Балинда и
другови", Београд.
Крај странице