Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, октобар 2007.

Хроника 44. Београдског међународног сусрета писаца

У уторак, 25. септембра, у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије одржана је конференција за новинаре на којој су упознати представници писаних и електронских медија са програмом предстојећег 44. Београдског међународног сусрета писаца. Ова манифестација од великог угледа и традиције одржана је од 27. септембра до 3. октобра.
Председник УКС Срба Игњатовић је на почетку конференције рекао: „Ради се о највећем међународном сусрету на Балкану, што јесте податак првог реда. Доћи ће писци из преко 20 земаља света (Европа, Азија, Северна и Јужна Америка), а посебно ће бити представљене књиге гостију, које су у међувремену објављене на српском језику.“ Игњатовић је посебно указао на овогодишњу издашну и правовремену финансијску подршку Министарства културе и Града Београда, без чије помоћи би било тешко издржати овакав међународни скуп.
Председник Одбора за међународну сарадњу УКС Драган Драгојловић је рекао да ће на сусретима, поред 50 гостију из света, суделовати и око 20 писаца из Србије, и 15 из наше дијаспоре. Са жаљењем је констатовао да је на упућени позив писцима из некадашњих југословенских република уследио незнатан одзив, односно није уследила спремност да се обнове књижевни односи.
На конференцији за штампу обелодањена су и имена овогодишњих добитника књижевне награде „Повеља Мораве“, коју заједнички додељују УКС и Књижевно друштво Мрчајевци. Ово признање понеће чешки песник Карел Сис и наш песник Адам Пуслојић. Представљен је и септембарски број „Књижевних новина“ о којима је говорио главни и одговорни уредник Мићо Цвијетић, као и монографија Милована Ј. Богавца „Удружење српских књижевника 1905-1945“, чији је издавач УКС.

У четвртак, 27. септембра, у 18.30 часова, у Удружењу књижевника Србије приређена је добродошлица страним и нашим писцима поводом 44. Београдског међународног сусрета писаца, уз коктел и пригодно послужење.

У петак, 28. септембра, у 9 часова, као и претходних година, писци су се окупили на Андрићевом венцу да би присуствовали полагању венца на споменик Иви Андрићу. Венац су положили председник Удружења књижевника Србије Срба Игњатовић и књижевник Драгослав Михаиловић, у присуству једног броја наших и страних гостију. Одломке из романа „На Дрини ћуприја“ читао је Миљурко Вукадиновић.

У петак, 28. септембра, у 10 часова, у Задужбини Илије Коларца, свечано је отворен 44. Београдски међународни сусрет писаца, књижевне манифестације која је и ове године окупила песнике који су дошли са свих континената. У име Министарства културе Владе Републике Србије, учеснике је поздравила Ивана Димић, помоћник министра. У музичком делу програма, изворне музичке звуке на фрули, маестрално је извео Бора Дугић.
Срба Игњатовић, председник Удружења књижевника Србије, пре него што се обратио присутнима, рекао је: „Поштовани учесници сусрета, једна мала реч пре овог слова. Јуче смо сазнали да је умро наш градоначелник Ненад Богдановић. Иако млад, стигао је доста тога да уради. Овом приликом изјављујемо саучешће његовој породици. Након минута ћутања, упутио је топле речи добродошлице учесницима сусрета, рекавши притом да је основни принцип овог скупа жеља за узајамним упознавањем.
Председник Одбора за међународну сарадњу УКС Драган Драгојловић, рекао је да на овим сусретима присуствује више од 50 писаца из иностранства и 20 из земље. Подсетио је да је на досадашњим сусретима учествовало преко 2000 хиљаде писаца, од тога и девет нобеловаца. Говорио је и о значају сусрета, о сусретању људи, о упознавањима различитих култура и нагласио да је ово јединствена прилика да сви ми видимо да живимо у свету који је недељив. Не можемо говорити о помирењу, о будућности, о упознавању, уколико се на овакав начин не сусрећемо. Зато и овај међународни сусрет писаца има, између осталог, и такву функцију.
На свечаном отварању представљена је двотомна антологија српске поезије 20 века, објављена на пољском језику, која је управо плод сарадње коју остварује Београдски сусрет писаца. Састављач и преводилац антологије, под насловом Сви су тренуци ту и ништа не престаје да буде“, је Гжегож Латушински, угледни пољски књижевник и преводилац. Књигу је у својој издавачкој кући објавила његова супруга Марија Латушински.
У Коларчевој задужбини одржана је и прва пленарна седница на којој су учесници говорили о предвиђеним темама овогодишњих сусрета.

У суботу, 28. септембра, у 17 часова, у УКС представљене су преведене књиге гостију Београдског међународног сусрета писаца: Карел Сис „Тачно време“ (Чешка), у преводу Душана Квапила и Ане Јеникове, а у препеву Ђоке Стојичића; издавач „Апостроф“, Анђела Де Лео „Баладе под луном“ (Италија) – превео Драган Мраовић. Књигу је у двојезичном издању објавила издавачка кућа из Италије SECOP EDIZIONI; Лоредана Пијетрафеза „Не смеш да ме волиш“ (Италија) – превео Драган Мраовић; издавач „Апостроф“; Љубомир Левчев „Изнад ствари“ (Бугарска) – превео Ристо Василевски; издавач ИП „Арка“; Николај Петев „Светионик и његов чувар“ (Бугарска), есеји у преводу Вање Илића и Иване Давитков; издавач ИП „Арка“; Иван Гранитски „Пијаца робова с Волтеровом бистом“ – изабрао и препевао Ристо Василевски; издавач „Апостроф“; Александар Тејлор „Сневање на капијама гнева“ (САД) – превео Драган Драгојловић; издавач Књижевни атеље „МЛД“; Ђорђе Вултуреску „До Севера и даље од Севера“ (Румунија) – у преводу Адама Пуслојића и Миљурка Вукадиновића; издавач „Шумадијске метафоре“ Младеновац.
Срба Игњатовић се присутнима у препуној сали обратио речима: „Новина овогодишњих Београдских међународних сусрета је управо то, што имамо серију преведених и објављених књига наших гостију“. Потом је говорио о књизи овогодишњег добитника „Повеље Мораве“ Карелу Сису и о Ивану Границком, за кога је рекао да стицајем околности није могао бити гост сусрета, али да ће у новембру бити наш гост, тако да ћемо моћи и лично да га упознамо. Ђоко Стојичић је изнео биографске податке Карела Сиса, том приликом нагласивши да је он, док је трајало бомбардовање Србије, позвао чешке песнике да се својим песмама придруже протесту против таквог неразумног чина, а потом је објавио књигу песама преко тридесет песника који су се одазвали позиву.
Дуска Врховац је представила песникиње из Италије Лоредану Пјетрафеза и Анђелу Де Лео. Том приликом критички се осврнула на сваку књигу посебно упознавши присутне са основним карактеристикама поезије двеју гошћи. Ристо Василевски је овом приликом изнео податак да дуго код нас нису превођене књиге бугарских песника, али ни у Бугарској књиге српских песника. Међутим, у кратком времену, објављен је приличан број књига, како у Србији тако и у Бугарској. Сада је створена једна повољна слика за даљу сарадњу на овом плану. Драган Драгојловић, говорећи о поезији Александера Тејлора, рекао је да је у његовима песмама присутна социјална компонента, да он пише о стварним људским проблемима и тешкоћама свакодневице, да пише и објављује поезију покушавајући на тај начин да утиче на промене у друштву. О књизи Ђорђа Вултурескуа је говорио Адам Пуслојић, том приликом рекавши: „Делим заједничко узбуђење да овог тренутка имамо песнички свет у малом овде, ове дивне, предивне објављене књиге на наш језик. Па да се ништа друго није десило на Међународним сусретима – овај догађај био би сасвим довољан“.

У петак, 28. септембра, у 16 часова, у УКС одржана је друга пленарна седница, коју је водио Ђоко Стојичић. Своје реферате су читали: Анђела Де Лео и Папино Пјаченте (Италија), Рубен Палма (Данска), Миливој Анђелковић, Александар Милошевић, Жарко Ђуровић, Љиљана Жегарац-Тењовић, Бошко Крстић, Татјана Цвејин, Митра Рељић, Рита Малхотра (Индија), Љубомир Ћорилић и Радослав Златановић.

У петак, 28. септембра, у 19 часова, у Институту „Сервантес“, одржано је вече писаца шпанског језика који су дошли из Чилеа, Аргентине и Шпаније. Своје стихове читали су Жермен Дрогенброт (Шпанија), Серхио Бадиља Кастиљо (Чиле) и Роберт А. Молина (Аргентина). Вече је водила Силвија Монрос Стојаковић.

У понедељак, 28. септембра, у 19 часова, у Библиотеци града Београда, у Римској дворани, одржано је вече писаца из САД-а. Стихове су говорили Александер Тејлор, Џим Скали и Адам Соркин. Вече је водио Драган Драгојловић.

У суботу, 29. септембра, у 20 часова, одржано је Међународно песничко вече у Задужбини Илије Коларца. Вече су водили Милан Михајловић и Снежана Класовић, док су стихове говорили естрадни уметници Злата Нуманагић и Зоран Симоновић. Увод у почетак програма било је казивање песме „Ружа ветрова“ коју је изговорио Алек Вукадиновић.
Потом је уводну реч имала Душка Врховац, која је, између осталог, рекла да је нас, ових дана, овде у Београду, окупила поезија, не само у стиховима већ у животу и језику по себи. Песник, певајући из наслага прошлог времена, ствара своје претходнике и утиче на своје потомке. На крају свог обраћања је нагласила: „Поштовани љубитељи поезије, ово вече намењено је стиховима, умећу певања аутора који су међу нама, а приспели су са три континента, да би пред вама, казивали своје песме. Ово је прилика да чујемо један од могућих избора из савремене светске поезије уживо, на њиховом матерњем језику и у преводу на наш, српски језик, леп и податан поезији. Да чујемо како се данас у тој поезији одсликава човеково наслеђе и свакодневица, како звуче, трају и обнављају се језици, опирући се глобализацији духа, да чујемо која вечна или нова питања присутни песници заодевају у своје метафоре и успевају ли, можда, да нека од њих на поетски начин одгонетну.“
Након ових, уводних речи, своје стихове говорили су песници: Карел Сис (Чешка), Ран Ран (НР Кина), Александер Тејлор (САД), Жермен Дрогенброт (Шпанија), Александар Герасимов (Русија), Анђела Де Лео (Италија), Љубомир Левчев (Бугарска), Серхио Бадиља Кастиљо (Чиле), Адам Пуслојић, Рита Малхотра (Индија), Роберто А. Молина (Аргентина), Радослав Златановић, Ханес Виорал (Аустрија), Иван Негришорац, Рубен Палма (Данска), Орна Рав-Хон (Израел), Ранко Павловић (Република Српска), Георг Петропулос (Грчка), Иван Лучук (Украјина), Томислав Мијовић, Георг Холендер (Немачка), Стере Буковала (Румунија) и Мирослав Цера Михаиловић.

У недељу, 30. септембра, у 19 часова, у Свечаној сали Удружења књижевника Србије, одржано је изузетно посећено и успешно вече писаца Косова и Метохије. После надахнутих речи водитеља Милана Михајловића, наступали су: Митра Рељић, Даринка Вучинић, Милица Јефтимијевић, Радомир Стојановић, Радослав Златановић, Раденковић Ненад, Момир Јовановић, Милан Михајловић и други.

У понедељак, 1. октобра, у 20 часова, у Култ театар КЦ „Вук Караџић“, одржано је вече српских писаца из расејања. Вече су водили Миљурко Вукадиновић и Андреј Јелић Мариоков.
Од писаца из расејања у програму су учествовали: Јанко Вујиновић (Пољска), Катарина Костић (Канада), Вјера Миличић Дрекаловић (Грчка), Александар Милошевић (Шведска), Мирјана Матарић Радовановић (САД), Душица Станисављевић (Француска), Ружа Мијовић (Немачка), Злата Живадиновић (Француска), Милан Буњавац (Француска), Вида Симић Марковић (Аустралија), Тода Матић Медић (Аустралија), Стојанка Раденковић Петровић (Канада) и Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска).

У суботу, 29. септембра, 22.30 часова, у Културном центру Студентског града на Новом Београду, одржан је мултимедијални пројекат „Будни синови: бесани дневници“, изложба и ноћни песнички маратон који је трајао до јутарњих сати. Учесницима се топлим речима обратио председник УКС Срба Игњатовић, и организатор овог пројекта Никола Шиндик. Маратон је водио Миљурко Вукадиновић. У овом несвакидашњем догађају између изложених радова двадесет аутора учествовала је већина писаца из иностранства и Србије.

Као и увек, традиција да учесници међународних сусрета писаца посете Косово, и ове године није изостао. Александер Тајлор и Џим Скали (САД), Доато Алтомаре, Лоредана Пјетрафезе (Италија), Елена Иванова, Ирина Васиљкова, Иван Голубнички (Русија), Роберто А. Молина (Аргентина), Сархиао Бадиља (Чиле) чинили су заједно са писцима-домаћинима (Братислав Милановић, Татјана Цвејин) из Београда скуп вредан пажње у овом времену садашњем. Косовска Митровица, Грачаница, Зубин Поток, Липљани и Лепосавић, као домаћини дочекали су поетску реч света и језика прожетом песничком речју која обједињује.
Одушевљени пријемом, дочеком у традиционалној народној ношњи са погачом и соли, гости из „белог света“ осетили су пословично гостопримство српског народа и својим надахнутим казивањем дали су подршку народу који је већ готово изгубио наду.

У уторак, 2. октобра, у 19 часова, у УКС представљени су писци из НР Кине, Јанг Куангман, Ран Ран, Сарен Туја и Цао Јицу. Госте су представили и разговор водили преседник УКС Срба Игњатовић и председник Одбора за међународну сарадњу Драган Драгојловић.
Срба Игњатовић је поздравио госте и присутне у сали овим речима: „Имамо велико задовољство и велику част да групу значајних писаца из Кине имамо и на овим сусретима као и претходних година. Кина је огромна земља, земља у узбудљивом економском развоју, узор и спој традиционалног и модерног. Желим да се наши гости угодно осећају, а надам се да смо и ми успели да им покажемо део наше културе. Водили смо их у Виминацијум, а данас смо са њима били у Тополи, где нас је у општини дочекао и угостио заменик председника општине Гаврило Николић-Гале, који је том приликом писцима из Кине пожелео добродошлицу. Потом смо обишли Карађорђев град и Опленац где су се упознали са богатом историјском прошлошћу овог краја.“
Јанг Куангман се обратио присутнима у препуној сали, речима: „Ускоро ћемо завршити посету вашој земљи. Знам, ретко се можемо виђати због удаљености која је огромна, али увек ћу се, након ове посете, сећати вас и ваше лепе земље. Поезија је још увек један поносни лабуд. Она стално лети, пролети кроз високе планине, степе, језера и показује свету своју чистоту и сјај. Поезија је увек искрена, поезија неће умрети. Желим још да кажем да сам пре 10 година неочекивано добио један примерак збирке кинеских савремених песника преведених на српски језик. У овој збирци било је заступљено 40 песника. Ја добро знам да се тадашња Србија налазила у санкцијама и ратовима. Народ је живео у тешким условима, али, упркос томе, тамо је објављена кинеска поезија, па чак и моја, што ме је веома дирнуло. И још ово желим да кажем. Сарадња између Савеза писаца НР Кине и Удружења књижевника, изванредно се одвија, што ће свакако бити и у будућности.“
Председник Одбора за међународну сарадњу УКС Драган Драгојловић је казао: „Сарадња је свакако била успешна. Оно што требамо у будућности више чинити, то је да буде још више преведених књига и са једне и са друге стране. То је наравно потребно, и тога ће сигурно и бити.“
Након овог дела разговора, своје песме су читали: Јанг Куангман „У медитацији“, Ран Ран „Црвено, остаје“, Сарен Туја „Кинески Теосаурус“ и Цао Јицу „Затишје“.

У среду, 5. октобра, у 15 часова, у УКС су представљена најновија издања „Шумадијских метафора“, које се одржавају у Младеновцу већ двадесети (јубиларни) пут. Присутне у сали је поздравио директор „Шумадијских метафора“ Никола Констадиновић, док је о књигама које су објављене у овогодишњој продукцији говорио Душан Стојковић. Награду за поезију за 2007. годину добио је књижевник Миљурко Вукадиновић, која подразумева и штампање збирке песама. Издавачи Вукадиновићеве књиге „Еп о Шљивамешу“ су „Шумадијске метафоре“, Библиотека града Београда и Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ из Младеновца. Представљене су и књиге из овогодишње продукције „Срце откуцава“ (Цветник песама са „Шумадијских метафора“, 1988-2007), „Граматика смрти – пророци“ (Антологија песама о самоубиству и самоубицама Душана Стојковића, „Баштиници и сапутници“ (Субјективна историја младеновачке поезије), Деспот Стефан Лазаревић „Слово љубве“, „До Севера и даље од Севера“, књига поезије Ђорђа Вултурескуа из Румуније, као и књига Радомира Андрића „Ка другости“. Бата Милановић је говорио о поезији Миљурка Вукадиновића, док су песме читали, поред гошће из Индије Рите Малхотре и песника из Русије Александра Герасимова, писци из Србије Андреј Јелић Мариоков, иначе првонаграђени за песму, Радомир Андрић, Миљурко Вукадиновић, а Јаков Гробаров је прочитао једну своју причу, која је добила прву награду на конкурсу „Шумадијских метафора“ за причу. На крају је председник жирија за додељивање Повеље „Карађорђе“ за животно дело, Душан Чоловић, обелоданио да је овогодишњи добитник, иначе пети по реду, Радомир Андрић.

Једно саопштење са 44. Међународних сусрета

Даљински у Толстојевим рукама

Ранко Павловић (Република Српска)

Покушајмо замислити сљедећу слику:
Ужурбан, Лав Николајевич Толстој, послије неколико нервозних корака по скученој радној соби, притишће дугме на даљинском управљачу и гаси телевизор. Прилази фрижидеру, узима стилизовану боцу Соса-Со1е, отвара је, отпија један гутљај и спушта на радни сто, крај тастатуре. Затим укључује рачунар и нервозно помјера миша, нестрпљиво чекајући да се на монитору појаве иконице. Чим се то догоди, отвара нови file, само тренутак гледа у празнину екрана, па лаганим додиром кажипрста обје руке по типкама тастатуре верзалом исписује наслов: АНА КАРЕЊИНА.
Послије тога, одсутним погледом, кроз прозор своје радне собе на четрнаестом спрату, прати бјеличаст траг млазног авиона на плаветнилу неба, а онда враћа поглед на тастатуру и монитор, дубоко удахне, и исписује прву реченицу:
Све срећне породице налик су једна другој, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.
Апсурдно до гротескности!
А сада покушајмо замислити нешто другачију слику:
Смиреним кораком Милорад Павић прелази тих десетак метара од врата свог кабинета до масивног храстовог стола смјештеног близу прозора. На лијевом крају стола гомилица исписаних папирића, крај њих подоста добро зашиљених графитних оловака, на десном свеска тврдих корица, повећег формата, а у средини, уз саму ивицу, мастионица с неколико пера.
Павић привлачи свеску пред себе и отвара предњи корични лист. Узима једно перо, мало загледа у његов оштри врх, умаче га у мастило, пажљиво стреса сувишне капљице у мастионицу, размишља дуги кратки тренутак, па уз пријатну шкрипу пера, на средини предње странице првог листа, крупним словима исписује: ПРЕДЕО СЛИКАН ЧАЈЕМ.
И он подиже главу и окреће је према прозору, краћим погледом милује прољетну њежност раскошног зеленила у парку који окружује велику кућу насред његовог имања, а затим преврће лист и на врху предње странице сљедећег, краснописом, исписује реченицу коју ће многи касније с усхићењем читати на разним језицима:
Врхове бркова носили су уплетене као бич.
Гротескно до апсурдности!
Али, чим се у ове двије виртуелне слике учитају припадајући им временски кодови, чим се оне ослободе натруха варљивог свакодневља, да би испод тога пригушеним сјајем стидљиво засвјетлуцала патина свевремености, апсурд и гротеска једноставно нестају!
Из књижевних радионица, као тама пред бљеском, повлачи се све што не служи творењу Ријечи и Мисли, заправо – све што није сама суштина тих творачких елемената, тог необјашњивог божанског дара посвећеном поданику Љепоте и Промисли.
Занемаримо, дакле, онај траг млазног авиона, дубоку тајну сићушног чипа и супротстављену јој шкрипу пера, заборавимо исконски мир Јасне Пољане и поругу коју јој шаље велеградски кркљанац. Усмјеримо пажњу само на оно у чијој битности се очитава ген универзалности, и уђимо у те двије претпостављене књижевне радионице, смјерно, као што монах улази у испосницу, укопану у стијени која вријеме мјери од Постања.
И, шта ћемо сада тамо затећи?
Зрнца времена испуњена ваздухом који баш тог тренутка Писац удише, е да би удахнуо душу неком невидљивом али свеприсутном космичком чипу који ће, попут сјемене ћелије, кроз васељенску авантуру, пронаћи пут до мјеста намијењеног му у неразрушеној вавилонској кули свевремености.
Јер, да није тако – вратимо се нашим волшебно осликаним „фрескама“ на којима су два писца замијенила своја мјеста – не би Толстој истурао занесеног Безухава на ону прозорску даску да на њој плеше попут Андрићевог Ћоркана по танкој оштрици ништавила над провалијом напаћене душе, одакле ће, тај у бесмртност уведени јунак другог романа, закорачити у вријеме пред којим нема међа, нити би Павић, снагом имагинације, пропалог архитекту Атанасија Свилара урањао у четрдесет пету годину живота као у неки туђи зној, да би – тај, дакле, Свилар – у прах смрвио границе свога времена.
А онај даљински у Толстојевим рукама, с почетка овог текста, отвара ваљда и данас врата наших књижевних радионица.

 

 


 Крај странице