Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, јул - август 2008.

ИЗ САДРЖАЈА

 Јован Скерлић: Радоје Домановић (из Некролога)
 Крушевачка филозофско-књижевна школа: Светозар Стојановић и Срба Игњатовић
 Сведоци косовске драме
 Мирко Магарашевић: Дух Јанка Хркаловића
 Адам Џ. Соркин: Преводилац и његове (не)песничке улоге
 Богумира Пејчић: Под осмехом Еухениа Флорита
 Поезија и проза: Елка Њаголова, Радослав Војводић,
Ранко Павловић, Недељко Бабић, Миленко Д. Јовановић, Срба Ђорђевић, Ранко Јововић, Небојша Ћосић, Недељко Терзић, Мирољуб Тодоровић, Тања С. Ивановић..
.

Мраовићева књига за децу у Италији

Издавач «Секоп» из Кората, крај
Барија, чији је власник Пепино
Пјаћенте, објавио је илустро-
вану књигу за децу Драгана Мраовића
«Мала возачка дозвола» («Il Patentino
per i ragazzi”), у ауторовом преводу на
италијански, са изванредним илустра-
цијама Радета Марковића. Претходно
је књига изашла и у Београду, у издању
«Еврођунтија», под насловом «Мали са-
обраћајни бонтон». Иначе, исти изда-
вач је недавно објавио и «Буквар дечјих
права» Љубивоја Ршумовића.


Лутхандерова у Нобеловој библиотеци

Нобелову библиотеку Шведске
академије наука и уметности
уврштен је „Диктограм“, пета
књига поезије на шведском језику Елео-
норе Лутхандер. У ову библиотеку књи-
ге долазе искључиво по препоруци или
их сами чланови Нобеловог комитета
наручују за своја истраживања. Угледне
новине „Свенска дагбладет“ објавиле
су похвалну рецензију о овом песнич-
ком делу Тома Хедлунда, професора
и писца, што је такође утицало на ову
одлуку. Он истиче да је Лутхандерова
активна као писац и преводилац и у
Србији, те да је на српски језик превела
више књига шведских песника, изме-
ђу осталих и књиге Кристине Лугн и
Улфа Лундела.

Песме у бугарском часопису

У угледном бугарском часопису Знаци (2/08) који излази у
Варни, и који је готово цео посвећен
стваралаштву ранијих и овогодишњих
учесника Међународног фестивала по-
езије „Словенски загрљај“, објављене
су песме наших песника: Ристе Ва-
силевског, Мића Цвијетића, Милана
Орлића и Миљурка Вукадиновића.
Њихова поезија, у веома успешном
преводу бугарског песника и прево-
диоца Божидара Велчева, пропраћена је
фотографијама и био-библиографским
белешкама аутора.
Љ. С.

Богојевић на пољском

Као тридесет и четврта ауторска књи-
га песника, прозног писца, уредника
и антологичара Дејана Богојевића
(1971, Ваљево) објављена је књига по-
езије на пољском језику у месту Кро-
сно под називом: „Czlowiek na moscie“
(„ век на мосту“). Књига предста-Чо
вља избор из досадашње поезије овог
аутора. Избор и превод је дело пољске
књижевнице и преводиоца Олге Ла-
лић Кровицке, а предговор потписује
пољски књижевник и књижевни кри-
тичар Роберт Чоп.

Љубиша Симић

Тамо вамо

Због онога тамо
дошли смо овамо.
Они што су тамо
исто би овамо.
Знају они тамо,
боље је овамо.
Јесте лепо тамо
лепше но овамо,
али нема тамо
шта има овамо.
Не може се тамо
исто што и вамо.
Ми би рађе тамо
но да смо овамо,
јер наше је тамо
а туђе овамо.
Ови би овамо
хтели да смо тамо.
Брига њих овамо
како нам је тамо.
Трпимо овамо,
што не бисмо тамо.
Тако је овамо.
Они мисле тамо,
благо нама вамо,
када нисмо тамо.
Сви хоће овамо.
Нико не би тамо.
Кад би сви овамо,
ко би онда тамо?
Ко нас посла вамо,
остао би тамо
јер не сме овамо.
А њему је тамо
боље но овамо,
па онима тамо
не да више вамо.
Требају му тамо.
Шта ће сви овамо?
Неко мора тамо.
Доста нас је вамо.
Тако ти је тамо.
Плачемо овамо
за онима тамо.
Ал` сузе су вамо
Крупније но тамо.
Свако ко је вамо
има неког тамо,
па час је овамо,
па одлази тамо,
мучи се овамо
да помогне тамо.
Главом је овамо
а срцем је тамо.
Све би дао вамо
да је боље тамо
и чека овамо
кад ће боље тамо
да напусти вамо
да се скраси тамо.
Хладно је овамо.
Није као тамо,
јер сунце овамо
не греје ко тамо
избледиш овамо.
Стран им дођеш тамо,
ко што си и вамо.
Благо оним тамо
што нису овамо,
но су само тамо
јер ми смо овамо
ни вамо ни тамо.

(Аутор је председник Удружења пи-
саца „Седмица“, у Франкфурту, Сек-
ције УКС)


 Крај странице