Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, јун 2008.

Опроштај и сећање: Мома Димић
Три смрти: Блок, Гумиљов, Цветајева
Преводилачка сучељавања: Данте шаље секунданте
Сведоци косовске драме
Оперска дива у Београду: Кири Те Канава
Уз стогодишњицу рођења Пеђе Милосављевића
Поезија и проза: Томислав Мијовић, Жарко Ђуровић, Јошики Хајама, Угљеша Рајчевић, Војислав Стојковић, Радомир Рајковић...

Луди воде слепе

Отворено писмо сто бугарских интелектуалаца

Разумни политичари, државни руководи­
оци Грчке и Румуније, изјавише да неће
признати самопроглашену државу Косо­
во. Те земље су чланице ЕУ и НАТО­а. Та пози­
ција одражава заштиту фундаменталних наци­
оналних интереса. У ЕУ и НАТО­у имају разу­
мевање за њу. Али, држава Бугарска има неке
псеудополитичаре, који тврде да треба што пре
признати туђу територију, самозвану независну
државу Косово!
Какви су то људи? Недовољно интелигентни,
подложни страним утицајима (зна се одакле)
или обични дилетанти? Ни једно, ни друго, ни
треће. Какви су, онда? Очигледно људи лишени
способности да расуђују о стратешким нацио­
налним интересима наше Отаџбине. А интереси
нису везани за центар или леви или десни поли­
тички спектар. Нису конјунктурни и привреме­
ни. Они су вечни. Да би расуђивао о пројекцији
вечности, треба имати у виду да си баштиник
неколико цивилизацијских оставштина – тра­
кијске, античке, грчке, римске, византијске, пра­
бугарске, словенске, османске културе. Данашњи
бугарски руководиоци изгледа не схватају тежи­
ну своје историјске одговорности. На жалост, ка­
тастрофалне последице тих њихових неодговор­
них поступака пашће на леђа њихових потомака.
Сви ми ћемо плаћати дуг национализдајничкој
несрећној политици данашњих силника. Небе­
ске казне увек постоје, али није лоше да постоје
и земаљске.
Ми – писци, научници, уметници, музичари,
глумци и други патриоти, кажемо вам, госпо­
до руководиоци: Можда сте глуви и слепи, али,
знајте да постоји и другачија позиција о важним
државним питањима. Немојте се затварати у лук­
сузне кабинете, сиђите из својих лимузина. Знај­
те да постоји и народна воља. Она је другачија од
ваших конјунктурних и неодговорних решења.
Срби су наша браћа по крви и вери, данас изда­
јемо њих, су тра ћемо бити ми издани. Пре седам
година руководство Ивана Костова дозволило
је да се бугарски ваздушни простор користи за
прелете НАТО бомбардера, који су атаковали на
братски српски народ. Погинуло је много неви­
них људи. Беху порушени мостови, друштвене
зграде, храмови... Погинули су и неки диплома­
ти страних држава, поражени „интелигентним“
бомбама...
Данас руководство преузима историјску од­
говорност да призна једну криминалну државу
насупрот свим међународним правним норма­
ма, постављајући својој националној сигурности
мину са одложеним паљењем.
Јесте ли луди, слепи, или само купљени?
Која је цена ваших душа?

Међу 100 најугледнијих бугарских интелекту­
алаца – академика, универзитетских професора,
ликовних и драмских уметника, адвоката и дру­
гих личности, писмо су потписали: академици
Кирил Василев, Људмил Стајков, Светлин Русев,
Никола Попов, Васил Ђузелов, Илија Конев; Вар-
ненски и Великопреславски митрополит Кирил,
Неврокопски митрополит Натанаил, архиман-
дрит Борис, адмирал Дичо Узунов, проф. др Делчо
Порјазов (председник Савеза економиста Бугар­
ске), истакну ти песници и писци: Љубомир Лев-
чев, Николај Петев (председник Савеза бугар­
ских писаца), Петар Караангов, Никола Радев,
Иван Гранитски, Христо Карастојанов, Петко
Братинов, Лечезар Еленков, Надја Попова, Бојко
Ламбовски, Христо Черњајев, Иван Есенски, То-
дор Велчев, Петар Атанасов...

Они су се надали да ће здрав разум превладати над интересима и
политичким калкулацијама.

Српско – украјински разговори

У среду, 23.маја, у Удружењу књижевника Србије
Одржан је неформалан разговор, уз присуство
публике, са гостима из Украјине поводом српско-
украјинске сарадње у области културе.
Ксенија Омељченко, председница Удружења„ Последње
барикаде”, Андреј Кокатјуха, Светлана Поваљајева,
Назер Федорак, Сергеј Тантјук и естрадне уметнице
Лала Багилова и Марина Давидова, разговарали су са
председником УКС Србом Игњатовићем, Миодрагом
Сибиновићем, Драганом Драгојловићем и Адамом
Пуслојићем.
Након успешног изведеног перформанса, Драган
Драгојловић је говорио о међународним сусретима
писаца. Изнео је и податак да су неки од досадашњих
учесника на сусретима постали добитници Нобелове
награде. И ове године, као и претходних, на сусретима
ћемо имати писце из Украјине.
Миодраг Сибиновић је изнео податак да је прошле
године у нас објављена Антологија руске лирике
од десетог до двадесет првог века, и нагласио,
да ће књига песама украјинских песника који су били
на удару система, с насловом „Жигосани“, ускоро
бити објављена на српском.


Награде „Раде Томић“

У Књажевцу су уручене традицио-
налне награде „Раде Томић“. Прва награ-
да припала је Гордани Боранијашевић,
друга Зорану Петровићу, а трећа Владану
Ракићу

Шумадијскe метафорe

На двадесет првом конкурсу песнич-
ког фестивала „Шумадијских метафора“
у Младеновцу прву награду за поезију

добио је Миленко Попић из Сомбо-
ра за песму „Лаза Костић на прозору
Српске читаонице у Сомбору“, другу
Мирослав Тодоровић из Трешњевице
за песму „Поглед са Бјелог камена...“, а
трећу Мирослав Јозић из Смедеревске
Паланке за песму „Секстет о тами“.
Прва награда за причу припала је
Анђелку Заблаћанском из Глушаца за
причу „Везирове сузе“, друга Мирјани
Н. Радованов Матарић за причу
„Femme fatale“ из Лос Анђелеса, а трећа
Алмиру Алићу из Тузле за причу „John Doe.

 

Најкраће приче

На петом конкурсу за најкраћу при-
чу часописа за књижевност, уметност
и културу „Акт“ прво место припало је
Миљурку Вукадиновићу из Београда за
причу „Реквијем за искушеника“, друго
место Ненаду Глишићу из Крагујевца
за причу „Бајка о музи и песнику“, а
треће место равноправно деле Олга
Лалић Кровицка (Дукла, Пољска) за
причу „Једина шанса“, Верица Тадић
из Чачка за причу „Шопенова шкољка“
и Вања Никович из Београда за причу
„Досадан дан“.

Баш кад сам писао

Баш кад сам писао песму Бити
и прочитао стих
да потврдим и сачувам Песмом то
што Трајање јесте
дошао је у Велику Хочу
где су уз опустошена српска имања
сви млађи житељи напустили завичај
немачки песник Петер Хандке
с директором Берлинског позоришта
Клаусом Пејманом
осниваног од Бертолда Брехта
носећи товар хране и алтернативну
Хајнеову награду
за испољену ангажованост и грађанску храброст
у вредности педесет хиљада евра
одбивши додељну
због негодовања градске власти Диселдорфа
за ову другу новац је сакупио
чувени интендант Кете Рајхелт од
500 истомишљеника
пред црквом Светог Стефана дочекао их је
отац Миленко
истога дана
што се ретко дешава
био је и православни и католички Ускрс
лауреат је грлећи домаћине рекао
не мало село
Велика Хоча је велики свет
захваљујем што су мештани
остали ту да живе
такозвани свет је у Великој Хочи
заиста прави свет
а Хандкеова ћерка Леокадије
стидљиво је предала новац мештанима
у срцима њиховим огласила су се звона
ограћених дванаест цркава
Села испод неба

Бити

Ја као сат што мери
залу талу осаму
тек у ми одмеравам снагу
и правац заблудео у кретању
нисам знао како владају
они што нису свесни
чиме се истичу и чега се одричу
у једном дану или дуже
да ли се изгладњују или гладују
ликују сами собом однети
да постоје само претпостављају
као да сам то већ давно рекао
понављам зато што се присећам

Миленко Попић

Афоризми
Радомир Путниковић

Пишу нам историју тако што за­
борављају своју
У старом империјализму велике
силе су држале мале народе. У
новом, велики брат узме у
загрљај малог брата па га не
пушта.
Имамо право сваког да
критикујемо, само понекад није
препоручљиво.
Американци су наши пријатељи.
Па добро баш кад мора.
Хаг: Кадија кади кадији.
Кад је Алиса напустила земљу
чуда, настанила се на Дедињу.

Камиони, авиони, милиони...
Србин креће у свет.

Нова слика, стари рам.

Кад већ морате да говорите у
моје име, потрудите се да нешто
паметно кажете.
Толико доктора а никако да
добијемо рецепт за лек.
Краљевић Марко је започео да
оре планине, а онда је дошао
НАТО па завршио посао.
Преци се свете једни другима
преко својих потомака.
Сатиру сатиру!

Управни одбор Фондације „Дра гој ло
Дудућ“ расписује 37. књижевно-публицис-
тички конкурс за 2008. годину за необјављена
оригинална књижевна и публицистичка де-
ла на тему ослободилачких ратова српског
народа.
Конкурс за књижевност отворен је за све
књижевне рoдове, а публицистичке радове
засноване на провереним историјским чи ње-
ни цама, као и магистарске и докторске тезе,
ако нису објављене, треба слати на српском је-
зи ку, потписане шифром.
Такође, Управни одбор је одлучио да рас пи-
ше конкурс са темом „Млади о НОР-у“. Право
учешћа имају студенти и средњошколци, а
најбољи радови биће награђени.
Заинтересовани могу радове послати до
1.септембра 2008. године на адресу: Фондација
„Драгојло Дудић“, 11000 Београд, Савски трг
бр. 9/4 (са назнаком за Конкурс).

 

 Крај странице