Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, март 2011.

Барељеф са ликом песника Бранка
Миљковића, рад вајара Небојше Митрића,
откривен у Удружењу књижевника Србије

Песма Танасија Младеновића је обја-
вљена при самом дну насловне
стране „Књижевних новина“, у пр-
вом броју након Миљковићеве трагичне
смрти, 24. фебруар 1961. године. Цела друга
страница истог броја посвећена је песнико-
вој смрти, о коме пишу Мирко Божић (In
memoriam) и Бранко Пеић („О очима што
лепшу зору виде“), а бол за изгубљеним
пријатељем исказује у песми „Могућност
поноћи“ Хусеин Тахмишчић („На вест о
смрти човека и песника Б. Миљковића“).
Лист доноси и четири песме из Миљко-
вићеве заоставштине.

ТОМИСЛАВ МИЈОВИЋ
БРАНИТЕ ПЕСНИКА
За Бранка Миљковића
Ви будући зелени и занесени
Магијом орфејске песме опчињени
Браните песника његовом песмом
Од оног што је чинио и несвесно и свесно
Песник су његове песме а не друго
Срочене с муком људском чежњом и тугом
И сам је пожелео песму без песника
Да је упути у свет као свог весника
Браните зато песмом песника несретника
Од славља прослава кликтавих ускличника
Од домишљаног накнадног пријатељства
И тобож верности песнику а неверства
Од трачева и трица и тричарија
И од метанисања и баљезгарија
Од превртљивих подвиреп поклоника
И паразита безбројних прилепника
Од оних што га гурају у своје обрачуне
Да мржња и зло намире старе рачуне
Браните песника од свега бедног и срамног
И песмом његовом њега од њега самог
Да буде сачувана с великог пепелишта
Бар песникова ВАТРА од неумољивог НИШТА


ПЕТАР ЏАЏИЋ, 1964:

Бранкова поезија доказује једну
снажну и изузетну песничку
имагинацију, рефлексивну ок-
ретност и смелост, мисаону екстазу,
версификаторске моћи; понекад је
у опасној близини грандилоквен-
ције, интелектуалне прецизности,
поробљена једном необарокном,
метафизичком шемом мишљења,
и изложена разним ветровима са-
времених и старих, космолошких,
теорија и идеја. Она сведочи један
живот посвећен поезији у најбољем
смислу те речи; сведочи и недовољну
бригу да се пеничка моћ максимално
користи, да се савладају сви отпори
тврде материје у којој се настањује
песма. У њој је много напора ис-
тинског песничког мишљења, али
и доста игре лаконског песничког
смишљања. Снага овог песника ко-
ристила се двема оштрицама: јед-
ном, која је усецала путеве у густо
ткиво животних и песничких заго-
нетки, и другом, која је са рутинском
лакоћом само остављала утисак да
чини то исто. У њој су виђења как-
вих досад нисмо сретали у нашем
песничком простору, и отпаци неке
велике игре.
Још за живота, Бранко је назван
„принцем песника“ млађе генера-
ције, нема сумње да је то и заслужио.
У најмању руку, он је песник шесте
деценије овог века у нашој књижев-
ности. Његово деловање тек почиње,
међу најдаровитијим песницима
младе генерације, Бранко постаје
узор који налази место уз Давича,
Матића, Попу, и полако их склања
у страну. И као што је Бранкова по-
езија била корисник једног разно-
врсног наслеђа, тако сада она сама
постаје, и све ће више постајати, јед-
но слојевито, разноврсно, инспира-
тивно наслеђе.


ДРАГАН М. ЈЕРЕМИЋ 1965.

Сам Миљковић није пребродио
оно што је опевао, платио је
главом своју авантуру. Да није
певао, да је путовао, забављао се, во-
дио љубав, ћаскао, можда би и данас
живео. Тражење смисла је доиста
увек опасно: то показује крај многих
писаца који су отишли у лудило, као
Хелдерлин, или у самоубиство, као
Мајаковски. Миљковић је био свестан
те опасности и његова поезија је пр-
кос уперен против те опасности што
прети човеку који тражи последњи
смисао. У томе је, чини се, највећа
оригиналност и најопштија вредност
његове поезије: у опевању опасности
и авантуре мислиоца и песника који
тражи смисао, а не у једној кохерент-
ној визији света. Његовавизија света
је, добрим делом, реплика већ поз-
натих елемената философије, које он
није могао превазићи ни у оригинал-
ности, ни у замашности идеја, ни у
симболичној пуноћи. У том опевању
налази се универзалан смисао и уни-
верзална вредност његове поезије.
Поред ове универзалне вредности,
Миљковићева поезија има и многе
парцијалне вредности, вредности у
оквиру савремене српске и југосло-
венске поезије. Она је једном сасвим
својеврсно и ново спајање класичне и
модерне поезије, које су код
нас стицајем околности до-
биле значење неспојивих супротности.
Миљковић је настојао да за нове
песничке идеје и нове мисаоне тежње
нађе један савршен облик, а овај је био
у области класичних форми. То схва-
тање га је везивало за групу писаца
познату под именом „неосимболисти“
(којој су, уз мене, припадали Божидар
Тимотијевић, Мића Данојлић, Жика
Лазић, Драган Колунџија и др.) и за
„неосимболизам“ као схватање које
настоји да превазиђе једноставност и
тзв. реализма и тзв. модернизма. Без
повезивања његове поезије с тежњама
ове групе испустила би се могућност
да се боље и јасније схвате неке од ос-
новних Миљковићевих идеја о пое-
зији. У јеку борбе између „модерниста“
и „реалиста“, у овој групи је постојала
тежња да се једностраност и једних и
других превазиђе, а та тежња је свака-
ко имала утицаја на његову поезију, и
то нарочито у периоду стварања песа-
ма из збирке Узалуд је будим, када се
формирала његова изразита песничка
личност.


ШЕТЊЕ СА БРАНКОМ МИЉКОВИЋЕМ

Са Бранком Миљковићем сам се
упознао првог дана када сам
из Ваљева дошао у Београд да
студирам. Упознао нас је песник Божа
Тимотијевић. „Ово је Балзак“, рекао је
Божа, а ја сам помислио да алудира на
Бранкову корпуленцију. „Пошто сте
обојица песници, имаћете о чему да
причате, ја вас остављам“, додао је и
отишао. Бранко је предложио да одемо
до редакције „Младе културе“, прис-
тао сам и то је била наша прва шетња
по Београ д у, од Студ е н т с к о г трга до
у л и ц е „С в е т о з а р Марковић“. О
тој првој шетњи већ
сам имао прилике да пишем, међутим
касније често смо сами или са другим
песницима „штрафтали“ најчешће
улицом „Кнез Михаиловом“ или Ка-
лемегданом, а понекада смо се увече
враћали кућама истим правцем. Раз-
говор смо водили углавном о поезији.
Бранко је имао и веома развијену маш-
ту. Причао је да су му се дешавале неке
ствари које су подсећале на догађаје из
Кафкине или Поове прозе.

За прву књигу „Узалуд је будим“ ве-
зана је и једна анегдота коју сам чуо од
Бранковог нераздвојног друга, писца
Жике Лазића. Предали су издавачу
своје рукописе и кад год би питали да
ли су прочитани одговор је гласио да
још нису, што је после неког времена
наљутило младе литерате па су реши-
ли да издавача „казне“ и рукописе по-
вуку. Отишли су у редакцију у којој по
обичају није било никога, у отвореним
орманима пронашли су своје рукописе,
узели их и изашли. У оближњем бифеу,
одакле су „ловили“ да ли ће уредници
да стигну, запитали су се шта да раде са
рукописима. „Најбоље је да их врати-
мо“, сложили су се и поново отишли до
редакције и рукописе ставили у орман.

Миљковићеви џепови били су увек
пуни песама, његових или оних које је
превео. Застајкивали смо на улици да
би их прочитао, а затим би их тумачио.
Говорио је о својим плановима. Имао
је намеру да напише књигу песама која
би се звала „Вече бола“ а као главни и
најамбициознији „пројекат“ говорио је
да ће бити књига насловљена „Србија
на истоку“. Књиге под овим насловима
није објавио, да ли је одустао или није
стигао да их напише, не зна се али би
многе песме које је објавио у другим
књигама стале под ове наслове.

На крају, после овог кратког
подсећања на перипатетичне шетње
са Бранком Миљковићем, када је у пи-
тању његова личност можемо бити си-
гурни у једном: ма колико често водио
„боемски живот“, према поезији имао
је однос као према нечем божанском
и њој је приступао чист као што се
приступа храму.
Петар Пајић


НЕДОСАЊАНИ СНОВИ

Исповест
Изгубила сам најдраже биће које сам има-
ла и свој мали свет. А тај мали свет је био
Он. Украла ми га је река. Данима већ
плачем и сећања на њега везем златним концем.
Жале ме наши пријатељи који добро знају ко-
лико сам га волела и у мојим сузама препознају
бисере, којима китим мисли упућене њему. Не
отварам прозоре, плашим се да ће дух његов из
собе ишчилити. Волео ме је бескрајно, то знам,
зато је и оставио своју душу да ми уместо тела,
док сам жива, друштво прави. С њом разговарам;
подсећам је на незаборавне тренутке заједничког
живота, али ме и даље боли време без њега, боле
ме мисли на њега. Кућа ми мирише на бол. У мени
је туга велика, али некако живим и кад ми срце
повремено стане и не размишљам да ли ће ми су-
тра осванути дан. Кад упаднем у таму његов ме
дух загрли немо, али топло, јер је Он удисао муње
и њима ме грејао по хладноћи, заустављао кишне
облаке да ме пљусак не расхлади, јер је знао да сам
само волела лето и топлину његовог тела када смо
постајали једно. Небо је тада затварало очи, месец
је скривао лице, свици су гасили своје светла, а
цврчци су мењали своја боравишта да би нашти-
мали нове звуке за нову песму, којом ће нас из-
ненадити следеће ноћи. Једини сведок обостране
љубави беху звона наших устрепталих срца.
У сећањима љубоморно чувам облаке по који-
ма смо заједно ходали, у њима живели и у којима
ћу боравити док ме има. Свој ноћни вапај не могу
да утишам све док кандило догорева, а палим га
свако вече поред његове слике у раму. Kад пла-
мичак згасне, сан ме помилује и одведе у нејасну
маглу у којој назирем његов лик. И Он ми прила-
зи, пољубац утискује у моје усне и осећам га – ње-
гову врелину. Како је та присност стварна, иако
се сања као једна сенка два бића – када се воли!
И будим се, желим да ми сан буде недосањан.
Наставиће се следеће ноћи – мораће, јер од мојих
неиспуњених жудњи само су ми усне вреле!

II
Магија љубави

Река се додворавала обали, миловала је плит-
ким таласићима и нешто јој шапутала. Врбе су
шумориле не дајући да се њихов разговор чује.
Али сам га чула и сваку реч препознала. Дете сам
са реке и обале, ту сам рођена, и познајем њихов
језик.
– Мораћеш да пободеш трње и не дозволиш де-
војци да се врати на пут. А онда је моја, заробљена
у дубинамаза навек!
Мисли да јој је спас ако уђе у воду. Подметнућу
јој вир! Тако сам јој и мужа отела!
Насмејала сам се и у вртлог бацила букет
пољског цвећа. Била је годишњица како ми је
река узела мужа! Баба ми је говорила: – Када си
у невољи, отиђи на обалу реке и међу облуцима
потражи два камичка исте величине која светлу-
цају. Узми их и стави на длан! У њима ћеш препо-
знати очи утопљеника. Он ће се појавити из воде
и спасиће те од зла.
Погледала сам око себе и видела обалу у трњу.
Нашла сам светлуцаве камичке и, гле, на длану
сам држала Миланове очи које су искриле пла-
ветнилом. Пољубила сам их, а онда је из воде
изронио Он, насмејан, узео ме у наручје и, у не-
колико корака, пренео на пут. Вратио се у реку
трчећи. На ногама је имао крилате чизме од ма-
ховине.

Бранислав Голднер


ФИЛОЗОФСКО-КЊИЖЕВНА ШКОЛА

Савет Крушевачке филозофско-књижевне школе, којим је председавао Миле
Савић, утврдио је да ће тема овогодишњег заседања Школе бити Аутономија
писане речи и друштвени ангажмани.
Више од двадесет година Школа ради у оквиру Видовданских свечаности у Кру-
шевцу, а ове године одржаће се од 23. до 25. јуна. Учесници у њеном раду су познати српски књижевници, филозофи и теоретичари. Овогодишњи рад школе одвијаће се у сарадњи са Удружењем књижевника Србије, чији је председник Радомир Андрић члан Савета, Српским филозофским друштвом и Културно-просветном заједницом Крушевца. Оснивач ове јединствене филозофско-књижевне школе је град Крушевац, a њени главни иницијатори били су Добрица Ћосић, Михаило Марковић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић и др.

.

МИНИЋ ПРЕДСЕДНИК СЕКЦИЈЕ САТИРИЧАРА

На скупштини Секције сатиричара Удружења књижев-
ника Србије, одржаној 19. фебруара у седишту УКС,
за председника је једногласно изабран сатиричар из
Београда Драгутин Минић Карло. За заменика председни-
ка је изабран Саво Мартиновић, а за секретара Александар
Чотрић. Обојица сатиричара, такође, су добили гласове свих
присутних колега.
Чланови Секције сатиричара усвојили су Проглас у којем су
истакли да се организација формира ради остварење следећих
циљева: подстицања и афирмисања сатиричне књижевности,
превода српске сатире на стране језике, учешћа сатиричара на
књижевним и уметничким манифестацијама које организује
Удружење књижевника Србије, организовања књижевних
скупова, расправа и трибина, домаћих и међународних књи-
жевних манифестација, пријема сатиричара у чланство удружења књижевника који то
заслужују својим стваралаштвом, предлагање сатиричара за добијање националних
признања за посебан допринос у култури (односно националних пензија), итд.
Секретар Секције Александар Чотрић прочитао је поздравне поруке пристигле од ко-
лега сатиричара из САД, Русије, Италије, Пољске, Словеније, Румуније, Бугарске, Маке-
доније и Републике Српске, који су истакли да је српска сатира у самом светском врху.

Молимо вас, уколико нисте изми-
рили претплату за „Књижевне но-
вине“ за 2010. годину, да то учините
на жиро рачун Удружења књижев-
ника Србије: 245-0015892701024-54,
Агробанка Београд, са напоменом
за претплату, а према упутстви-
ма датим у импресуму.

Такође вас љубазно позивамо да обновите
претплату за 2011. годину, за поје-
динце 1200, а за правна лица 2400
динара, за иностранство 50 еура,
авионски 70 еура.

К Њ И Ж Е В Н Е Н О В И Н Е

Електронску пошту нам можете слати на адресу: knjizevnenovineuks@gmail.com

Молимо сараднике да у предмету (subject) имејлa прво напишу
своје презиме, што ће олакшати налажење текста за штампу.

Молимо да текстове шаљете као Word dokument (.doc) (опцијом: attach a file)
у фонту Times New Roman или Arial, откуцане ћириличном српском тастатуром.


ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Мићо Цвијетић

РЕДАКЦИЈА:
Радомир Андрић (заменик
главног и одговорног уредника),
Миливој Анђелковић и Бранислав
Вељковић (оперативни уредници),
Ристо Василевски, Драган
Јовановић Данилов, Мирко
Жарић, Петар Зец, Ранко Јововић,
Мирољуб Јоковић, Божидар
Мандић, Ђорђе Николић, Ранко
Рисојевић и Даница Диковић-
Ћургуз
Секретар редакције:
Мирјана Ковачевић
Уметнички лого:
Миле Грозданић
Технички уредник:
Зоран Маринковић
Коректура:
Томислав Јаничић
Припрема за штампу:
Бошко Крстановић

Штампа:
Драслар партнер, Београд
Лист излази једанпут месечно
Рукописи се примају сваког
радног дана од 11 до 14 часова
Рукописи се не враћају
Телефакс: (+38111) 26 26 278
Телефон: (+38111) 26 27 286
Адреса редакције:
11000 Београд, Француска 7

E-mail:
knjizevnenovineuks@gmail.com
uksrbije@yahoo.com
www.uksrbije.org.rs

.

.

.